Туризам у Словачкој
Туризам у Словачкој нуди природне пејзаже, планине, пећине, средњовековне замкове и градове, народну архитектуру, бање и скијалишта.
Више од 5,0 милиона људи посетило је Словачку у 2017. години,[1] а најатрактивније дестинације су главни град Братислава и Високе Татре.[2] Највише страних посетилаца долази из Чешке (око 26 процената), Пољске (15 процената) и Немачке (11 процената).[3] Већина свих посетилаца су Словаци (60 процената или око три милиона).
Статистика
уредиВећина посетилаца Словачке који су боравили у објектима за туристички смештај потиче из: [4] [5]
| Број | Држава | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|
| 1 |  Чешка
|
509.700 | 621,475 | 645,195 |
| 2 |  Пољска
|
168,358 | 188,284 | 209,524 |
| 3 |  Њемачка
|
158,857 | 178,047 | 192,328 |
| 4 |  Мађарска
|
69,563 | 91,175 | 101.406 |
| 5 |  Аустрија
|
81,589 | 88,123 | 96,777 |
| 6 |  Уједињено Краљевство
|
64,891 | 77,837 | 79,797 |
| 7 |  Кина
|
28,154 | 41,332 | 61,346 |
| 8 |  Италија
|
59,294 | 65.050 | 59.775 |
| 9 |  Украјина
|
51,591 | 52.850 | 53,024 |
| 10 |  Сједињене Државе
|
40,553 | 45,670 | 46,728 |
| Укупно страни туристи | 1,721,193 | 2,027,009 | 2,162,384 | |
Природно окружење
уреди
Око 40% Словачке је покривено шумама. Словачке шуме садрже широк биодиверзитет, а животиње укључују мрке медведе, вукове, лисице, дивље свиње, бизамске пацове, дивокозе и рисове. Словачка има висок проценат дивљих животиња укључених у заштићена подручја. Готово да нема планинских ланаца и подручја која нису под неким обликом заштите.
Једна од главних туристичких атракција Словачке су планине Татре (посебно Високе Татре), највиши део Карпата. Садрже бројне ретке биљне и животињске врсте и нуде бројне могућности скијања, планинарења и пешачења.
Реке и потоци у словачким планинама често се користе за рафтинг и друге активности и спортове на води. Употреба сплавова има веома дугу традицију, а посебно су сплавови на спектакуларној реци Дунајец веома популарни међу туристима.
Словачка садржи бројне минералне изворе и бање. У 2007. години постојале су 94 бање, које садрже више од 11.900 кревета. 2007. године у словачким бањама било је 276.200 посетилаца, што је пораст од 9% у односу на 2006. годину. 35,2% посетилаца било је страно.[6]
Бање укључују:
- Балнеолошке бање : Бојњице, Брусно, Дудинце, Лучки, Пјештјани, Скљење Тјеплице, Сљач, Смрдаки, Тренчинске Тјеплице, Турчјанске Тјеплице
- Климатске бање: Нови Смоковец, Штос, Штрпске Плесо, Татранске Матлијаре, Високе Татре
- Мешане бање: Бардјејовске купеле, Чиж, Њимница, Рајецке Тјеплице и Вишње Ружбахи
У целој земљи се граде нови водени паркови. Недавно изграђени паркови укључују Татраландија у Липтовском Микулашу, Аквасити у Попраду и Акватермал у Сењецу.
Словачка крашка подручја нуде изузетно велик број пећина и њихов списак се сваке године проширује захваљујући новим открићима. Тринаест пећина је отворено за јавност, од којих је најдужа дужине 9 км. Неки од њих проглашени су УНЕСКО-вим локацијама светске баштине. Међу њима је Охтинска арагонитска пећина, једна од три арагонитске пећине на свету.
Архитектура и знаменитости
уредиЗамкови
уреди-
Замак Братислава -
Дворац Тренчин -
Дворац Спиш -
Дворац Орава -
Замак Бојнице -
Будатин град, Жилина
.jpg)
Словачка садржи много двораца, од којих је већина у рушевинама. Најпознатији замкови укључују дворац Бојњице (који се често користи као место снимања), дворац Спиш (највећи утврђени дворац у Европи[тражи се извор], на листи УНЕСКО), Орава, замак Братислава, и остаци Дјевинског замка. Дворац Чахтице некада је био дом најкреативније жене на свету, серијске убице, „Крваве даме“, Ержебет Батори.
Историјска архитектура
уредиПоложај Словачке у Европи и прошлост земље (део мултикултурне Краљевине Угарске, Хабзбуршке монархије и Чехословачке) учинили су многе градове сличним градовима у Чешкој (као што је Праг), Аустрији (попут Салцбурга) или Мађарској (као што је Будимпешта). У многим градовима је сачувано историјско средиште са најмање једним тргом. Велики историјски центри могу се наћи у Братислави, Тренчину, Кошицама, Банској Штјавњици, Љевочи и Трнави. Последњих година историјски центри пролазе кроз рестаурацију.
Цркве
уреди-
Катедрала Светог Мартина у Братислави -
Црква Свете Елизабете, позната као Плава црква у Братислави -
![Катедрала свете Јелисавете у Кошицама је највећа словачка црква [7]](//up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/2/28/D%C3%B3m_sv%C3%A4tej_Al%C5%BEbety_a_Kaplnka_sv._Michala%2C_Ko%C5%A1ice%2C_Slovensko.jpg/311px-D%C3%B3m_sv%C3%A4tej_Al%C5%BEbety_a_Kaplnka_sv._Michala%2C_Ko%C5%A1ice%2C_Slovensko.jpg)
-
Базилика Светог Ђила у Бардјејову -
Базилика Светог Јакова у Љевочи -
Црквени торањ у Липтовској Мари -
Катедрала у Њитри -
Катедрала у Трнави -
Црква Св Јована Крститеља у Прешову
![Катедрала свете Јелисавете у Кошицама је највећа словачка црква [7]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:D%C3%B3m_sv%C3%A4tej_Al%C5%BEbety_a_Kaplnka_sv._Michala,_Ko%C5%A1ice,_Slovensko.jpg)
.jpg)
Историјске цркве се могу наћи у готово сваком селу и граду у Словачкој. Већина их је изграђена у барокном стилу, али има и много примера романске и готичке архитектуре, на пример Банска Бистрица, Бардјејов и Спишска Капитула. Црква Светог Јакова у Љевочи са највишим дрвеним резбареним олтаром на свету и Црква Светог Духа у Жехри са средњовековним фрескама су на листи УНЕСКО-ве светске баштине. Катедрала Св. Мартина у Братислави послужила је као црква крунисања за Краљевину Мађарску. Најстарије сакралне грађевине у Словачкој потичу из великоморавског периода у 9. веку. Врло драгоцене грађевине су комплетне дрвене цркве северне и североисточне Словачке. Већину су градили од 15. века надаље католици, лутерани и припадници цркава источног хришћанства.
Фолклор
уреди
Словачка такође има богате народне традиције: песме, плесове, народну уметност, народне ношње и народну архитектуру. Комплетна историјских села су сачувани само у неким случајевима, као што су Чичмани, Влколинец (УНЕСКО локација), Брхловце, Шпања Долина, Остурња, Подбјел, Стара Хора у Себехљеби, Плавеци Петјер, Вељке Љеваре и Ждјар.
Сувенири
уредиТипични сувенири из Словачке су лутке одевене у народне ношње, керамички предмети, кристално стакло, резбарене дрвене фигуре, чрпакс (дрвени крчаг), фујаре (народни инструмент на листи УНЕСКО-а) и валашке (украшена народна секира) и пре свега производи направљени од љуске кукуруза и жице, нарочито људских фигура. Сувенири се могу купити у радњама које води државна организација Устредие лудовеј умелецкеј выроби - Центар за народну уметничку производњу. Ланац продавница Диело продаје дела словачких уметника и занатлија. Ове продавнице се углавном налазе у градовима.
Цене увезених производа углавном су исте као у суседним земљама, док су цене локалних производа и услуга, посебно хране, обично ниже[тражи се извор] .
Храна и пиће
уредиХрана је релативно јефтина у поређењу са западном Европом. Словачка нуди регионална вина и брендове пива. Најпопуларнија вина су из регије Токај, Мали Карпати, Њитра, Тополчани и Захорје. Хуберт је словачки бренд пенушавог вина а Карпатски бренди специјал је популарна ракија. Демановка и Хорец су традиционални биљни ликери. Друга популарна словачка дестилована пића укључују сливовицу (шљивовицу) и боровичку, направљену од бобица клеке. Популарни брендови пива су Топвар, Злати Бажант, Шариш и Коргон.
Сир и производи од сира (нарочито сиреви бриндза, корбачик, оштипок, паренице и тварох) су традиционални словачки специјалитети.
Ако сте задовољни услугама у ресторану или у кафани, добровољно је да дате бакшиш особљу, јер није укључен у коначни рачун. То би могло бити до 10 посто укупног рачуна.
Објекти са УНЕСКО-ве листе светске баштине
уреди
Објекти тренутно на листи:
- Банска Штјавњица (некадашњи рударски град) и тајхи (древни резервоари воде око града)
- Бардјејов (историјски град)
- Љевоча, дворац Спиш и припадајући споменици културе
- Љевоча
- Дворац Спиш
- средњовековни црквени град Спишска Капитула
- фреске у средњовековној цркви у Жехри
- Спишске Подхрадје
- Влколинец (народна архитектура)
- Пећине на словачком красу :
- Добшина ледена пећина
- Пећина Домица
- Пећина Гомбасек
- Јасовска пећина
- Краснохорска пећина
- Охтинска арагонска пећина
- Исконске букове шуме у Националном парку Полонини и планинама Вихорлат (локалитети: Хавешова, Стужица, Рожок и Кијовски пралес)
- Дрвене цркве у централној и источној Словачкој (Хервартов, Тврдошин, Кежмарок, Љештина, Хронсек, Бодружал, Ладомирова, Руска Бистра)
Историја
уредиТуризам у данашњој Словачкој почео је да се развија средином 19. века када су путници почели да посећују планине Високе Татре и Ниске Татре. Први смештајни и угоститељски објекти изграђени су крајем 19. века, а овај развој се убрзао након 1918. године стварањем Чехословачке. Број туриста је непрекидно растао са 270.000 домаћих и 45.000 страних туриста 1926. на 546.000 домаћих и 82.000 страних туриста 1936. године. Развој туристичке гране успорио се током Другог светског рата. Након увођења комунистичког режима 1948. године, западни туристи више нису били добродошли у Чехословачкој, што је природно проузроковало материјалне губитке у туризму. Туризам је комунистички режим контролисао идеолошки, политички и економски, а режим није успео да уложи довољно у туристичке објекте и инфраструктуру (са изузетком регије Високе Татре). Са друге стране, међутим, пошто је већини чехословачких грађана практично забрањено путовање у иностранство (посебно на Запад), режим је морао да обезбеди више рекреационих садржаја за становништво у својој земљи: 1989. (на крају комунистичког режима ), у Словачкој је било 988 смештајних капацитета (389 хотела, 17 мотела, 200 хостела, 82 кампа, 130 викендица и других) са 145.822 кревета. Њих је користило око 3,9 милиона туриста (956.702 из иностранства). Највећи туристички центри били су Братислава, Високе Татре, Кошице, Банска Бистрица и Пјештјани. Број туристичких агенција ограничила је влада.
После пада комунизма 1989. године, словачки туризам почео је да се прилагођава условима тржишне економије. Објекти су постепено приватизовани и изграђени су нови, такође уз помоћ страног капитала. Основане су десетине нових туристичких агенција, а знатно су порасли број туриста из иностранства и приходи од туризма. Повећао се и пасивни туризам (Словаци који путују у иностранство) - током 1990-их Словаци су путовали претежно у суседне земље и Хрватску, а од краја 1990-их иностране дестинације Словака су се пребациле на главне светске туристичке дестинације (Египат, Француска, Индонезија итд.) .
Занимљивости
уреди2006. године словачка влада формално је протестовала против филма Хостел, наводећи да филм приказује Словачку као опасну земљу са полицијском корупцијом, у којој се лако могу киднаповати и убити туристи.[8] Филм је, навела је влада, оштетио имиџ Словачке и могао би бити штетан за туристичку индустрију.[9]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Vlani navštívil Slovensko rekordný počet turistov”. finweb.hnonline.sk (на језику: словачки). Приступљено 2019-02-08.
- ^ „The number of tourists in Slovakia is increasing (Turistov na Slovensku pribúda)” (на језику: словачки). Aktualne.sk. 30. 6. 2007. Приступљено 30. 12. 2007.
- ^ „Most tourists in Slovakia still come from the Czech Republic (Na Slovensko chodí stále najviac turistov z ČR)” (на језику: словачки). Monika Martišková, Joj.sk. 20. 9. 2007. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 28. 11. 2007.
- ^ „Ubytovacia štatistiky CR I. štvrťrok 2017”. www.mindop.sk.
- ^ „Statistics”. www.mindop.sk. Приступљено 2020-02-15.
- ^ „One third of Slovak spa visitors are foreign (Tretina návštevníkov slovenských kúpeľov je zo zahraničia)”. SME (на језику: словачки). 24. 4. 2008. Приступљено 24. 4. 2008.
- ^ „St. Elisabeth Cathedral”. Visitkosice.eu. Архивирано из оригинала 4. 8. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2014.
- ^ „Slovakia Outraged by 'Hostel'”. Архивирано из [://imdb.com/news/wenn/2006-02-28#celeb4 оригинала] Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) 2007-03-13. г. - ^ „Slovakia angered by horror film”. News.bbc.co.uk. 27. 2. 2006. Приступљено 15. 12. 2017.
Спољашње везе
уреди- List of the business in Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2016)
- List of the lawyers in Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2018)
- Slovak national tourism portal
- Official website of the Slovak Tourist Board
- Guided tours in Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)
- Resort in Slovakia