Попрад (град)
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Попрад (слч. Poprad, мађ. Poprád, нем. Deutschendorf) је десети по величини град у Словачкој и други по важности град у Прешовског краја.
Попрад (град) Poprad | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Прешовски |
Округ | Попрад |
Регија | Спиш |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 48.741[1] |
— густина | 775,30[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 03′ 24″ С; 20° 17′ 51″ И / 49.056577° С; 20.297501° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 672 m |
Површина | 63,09[3] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Антон Данко (СНС) |
Поштански број | 058 01 |
Позивни број | 052 |
Регистарска ознака | PP |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Попрад је познат као највиши већи град у Словачкој (око 670 м н. в.), смештен у близини најпознатијих зимских туристичких одредишта на Татрама.
Географија
уредиПопрад је смештен у северном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 340 км југозападно.
Рељеф: Попрад се развио у средишњем делу Татри. Град је смештен у котлини истоимене реке Попрад. Котлина је са севера ограђена Високим Татрама, са југа Ниским Татрама, а са истока Левочким врхима. Надморска висина града је око 670 m, па је Попрад највиши већи град у Словачкој.
Клима: Клима у Попраду је континентална са оштријом цртом због знатне надморске висине и планинске околине.
Воде: Кроз Попрад протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.
Историја
уредиЉудска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1256. г. као насеље са Немачким живљем. У раздобљу од 1412. г. до 1770. г. град је био део Пољске. После тога је град је био у саставу Угарске. Током овог времена Попрад није био значајан град, већ само један од многих малих градова у околини.
Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током Другог светског рата највећи део месног немачког становништва је добровољно напустио град. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво
уредиДанас Попрад има око 55.000 становника и последњих година број становника једва расте.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 65,9%,
- атеисти - 16,8%,
- лутерани - 7,3%.
- остали.
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Лутеранска црква
-
Римокатоичка црква
-
Хокејашка хала
-
Трг светог Егидија
Референце
уреди- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).