Великоморавска кнежевина

Великоморавска кнежевина (лат. Regnum Marahensium, грч. Μεγάλη Μοραβία [Megálī Moravía]), Великоморавско царство,[1] Велика Моравска или само Моравска,[2][3][4] је западнословенска кнежевина која је настала 833. године уједињењем:[5]

Великоморавска кнежевина
Велика Моравска

Великоморавска кнежевина на врхунцу своје моћи под Сватоплуком I
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа
Престоница ВелиградМикулчице (?)
Друштво
Службени језик словенски језици
Религија паганизам, хришћанство
Политика
Облик државе кнежевина
 — Кнез Мојмир I
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 833.
 — Укидање 906/907.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Моравска кнежевина Војводство Бохемија
Њитранска кнежевина Кнежевина Угарска
Великоморавска црква из 9. века, Копчани (Словачка)

Ова кнежевина је предпоставља се, заузимала просторе источне Чешке и делове Словачке уз реку Мораву одакле потиче и име кнежевине. Ова прва западнословенска држава настала је уједињењем словенских племена која су живела северно од Дунава.

Списак владара

уреди

Теорија о локацији

уреди

Према теорији Петера Пишпеки Нађа, централно подручје Велике Моравске налазило се на територији данашње Србије, а сама Велика Моравска настала је уједињењем словенских племена — Бодрића и Словена настањених уз Мораву и Тимок, који су се у 9. веку отцепили од Бугарске и ставили се под заштиту Франачког царства.[6]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Bartl et al. 2002, стр. 237.
  2. ^ Bowlus 1994, стр. 1.
  3. ^ Barford 2001, стр. 108–112.
  4. ^ Curta 2006, стр. 124–133.
  5. ^ Drulák 2012, стр. 91.
  6. ^ Петер Пишпеки Нађ, О положају Велике Моравске, часопис EX PANONIA, Историјски архив Суботица, Суботица, 2000.

Литература

уреди

Примарни извори

уреди
  • Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (Greek text edited by Gyula Moravcsik, English translation by Romillyi J. H. Jenkins) Dumbarton Oaks Centre for Byzantine Studies. 1967. ISBN 978-0-88402-021-9..
  • "King Alfred's Anglo-Saxon Version of Orosius" (1852). In Giles, J. A. The Whole Works of King Alfred the Great, with Preliminary Essays Illustrative of the History, Arts, and Manners, of the Ninth Century, Volume 2 (Jubilee Edition, 3 vols). J.F. Smith for the Alfred Committee.
  • "Liudprand of Cremona: Retribution" In: The Complete Works of Liudprand of Cremona (Translated by Paolo Squatriti); The Catholic University of Press. 2007. ISBN 978-0-8132-1506-8..
  • The Annals of Fulda (Ninth-Century Histories, Volume II) (Translated and annotated by Timothy Reuter) Manchaster University Press. 1992. ISBN 978-0-7190-3458-9..
  • The Annals of St-Bertin (Ninth-Century Histories, Volume I) (Translated and annotated by Janet L. Nelson) Manchester University Press. 1991. ISBN 978-0-7190-3426-8..
  • The. Chronicle of Regino of Prüm. In: History and Politics in Late Carolingian and Ottonian Europe: The Chronicle of Regino of Prüm and Adalbert of Magdeburg (Translated and annotated by Simon MacLean); Manchester University Press. 2009. ISBN 978-0-7190-7135-5..
  • "The Life of Constantine" In Medieval Slavic Lives of Saints and Princes (Marvin Kantor) [Michigan Slavic Translation 5]. University of Michigan. 1983. ISBN 978-0-930042-44-8. стр. 23–96..
  • "The Life of Methodius" In Medieval Slavic Lives of Saints and Princes (Marvin Kantor) [Michigan Slavic Translation 5]. University of Michigan. 1983. ISBN 978-0-930042-44-8. стр. 97–138..
  • "The Royal Frankish Annals" In Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories (Translated by Bernhard Walter Scholz with Barbara Rogers) The University of Michigan Press. 2006. ISBN 978-0-472-06186-0. стр. 35–126..

Primary documents can be found in the following volumes:

  • Havlík, Lubomír E. (1966–1977). Magnae Moraviae Fontes Historici I.-V., Brno: Masarykova univerzita.
  • Marsina, Richard (1971). Codex diplomaticus et epistolaris Slovaciae I. Bratislava: Veda. 
  • Ratkoš, Peter (1964). Pramene k dejinám Veľkej Moravy. Bratislava: Vydavateľstvo Slovenskej akadémie vied. 

Секундарни извори

уреди

Спољашње везе

уреди