Разговор с корисником:Владимир Нимчевић/Архива 8

Архива 7

Архива 8

Архива 9

Илија Фонламов Францисковић

Волио бих упитат зашто је страница предложена за брисање? Унапријед хвала --Djolecarkralj (разговор) 22:42, 22. новембар 2015. (CET)

Војводина

Ако мислиш на ону карту Војводине изменио сам опис јер границе покрајине нису биле такве 1945. Alexzr88 (разговор) 22:57, 25. мај 2014. (CEST)

Не мислим на границу према Хрватској већ према Централној Србији, која је измењена педесетих. Alexzr88 (разговор) 23:35, 25. мај 2014. (CEST)

Ако питаш за моје лично мишљење, ја мислим да ово није препричавање. Ако сам добро видео изгледа да сте се договорили за назив чланка, или грешим? Извини што ти тек сад одговарам.--Марко Станојевић (разговор) 15:06, 26. мај 2014. (CEST)

Нисмо користили Калаја, али наравно да смо учили и да знам ко је био тај човек, какав је однос имао према Србима и о његовој идеји о стварању Бошњачке нације. Са друге стране за тврдњу да је Сремска земља обухватала и Горњи Срем поред Калаја цитира и Станоја Станојевића и Алексу Ивића који мислим да нису спорни. Послао сам му за почетак да промени оне две реченице, е сад ушта ће преписка да се претвори, то ћемо тек да видимо.--Марко Станојевић (разговор) 02:18, 27. мај 2014. (CEST)

Па он тако и каже да је то њихово мишљење, то не може да се промени, јер су они већ напустили овај свет. Е сад могло би у наставку да се напише да одређени историчари побијају те тврдње и решен проблем.--Марко Станојевић (разговор) 12:02, 27. мај 2014. (CEST)

Владимире да немаш неку књигу о операцији Ратвик коју су писали домаћи аутори у пдф-у, јер сам углавном користио стране историчаре? Треба још то да средим.--Марко Станојевић (разговор) 17:02, 30. мај 2014. (CEST)

Не бих да те оптерећујем ако имаш обавеза. Професор ми рекао да проширим још мало о бомбардовању Лесковца, па сам видео следећа дела испод чланка о бомбардовању Лесковца на википедији:

• 1. Момчило Павловић и Верољуб Трајковић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6.септембра 1944 , студија и документи, Лесковац 1995
• 2. Живан Стојковић, Хранислав Ракић, Бомбардовање Лесковца, Лесковац 1994

Ова друга књига има на нашем факултету, али ја сам кући. Мислим да би то могло да ми буде довољно, јер треба пола странице, једну страницу да проширим. Остало ми је добро. Ако ти имаш неки предлог слободно реци. Треба ми за понедељак, уторак. Требам до следећег петка да пријавим. не мораш да снимаш целу књигу ако будеш могао да идеш, само најважније. Не знам што ме цима око ове операције кад она није претерано битна за повлачење.--Марко Станојевић (разговор) 17:39, 30. мај 2014. (CEST)

Treba mi misljenje srpske istoriografije o operaciji ili ti bombardovanju Leskovca. Ako bi mogao neki zakljucak o tome, nekoliko strana. Ako ti nije daleko Matica srpska ti svrati, ako ne, pokusacu da se snadjem na drugi nacin.--Марко Станојевић (разговор) 00:46, 31. мај 2014. (CEST)

Ne moraš dokumenta. Hvala ti puno.--Марко Станојевић (разговор) 12:08, 31. мај 2014. (CEST)

Hvala puno. Poslao sam ti mejl.--Марко Станојевић (разговор) 14:51, 31. мај 2014. (CEST)

Скинуло се. Одлично је. Још једном, хвала пуно. Не знам како да ти захвалим.--Марко Станојевић (разговор) 00:04, 1. јун 2014. (CEST)

Скаура

Да ли вокатив од овог имена гласи Скаура или Скауро? -- Сара (разговор) 20:26, 7. јун 2014. (CEST)

Пенал

Поздрав. Извини што ти нисам одмах одговорио јер сам тек сад дошао на википедију. Према успореном снимку види се да је између играча било контакта, али је судије насео на Фредов пад, јер њихов контакт није био за такву казну. Судија је у другом полувремену у неколико наврата доносио погрешне одлуке на обе стране а овом одлукум је решио утакмицу, без обзира да ли је после пао још неки гол.--Drazetad (разговор) 19:19, 13. јун 2014. (CEST)

Одг: Скраћеница п. н. е.

Мислим да си у праву, а свакако можеш питати и неког ко се професионално бави правописом. --Ђорђе Стакић (р) 09:50, 14. јун 2014. (CEST)

• Неки су писали лично Клајну. Свакако можеш питати и Корисник:Millosh или на Тргу за правописна питања. --Ђорђе Стакић (р) 10:14, 14. јун 2014. (CEST)
  • Не знам да ли има. --Ђорђе Стакић (р) 10:21, 14. јун 2014. (CEST)

Sfnm

Uradjeno. Koristi se isto kao i engleski. -- Bojan  Razgovor  06:36, 20. јун 2014. (CEST)

Одг: Учитељи

Свакако ћемо видети како да се поправи ситуација на основу овог искуства. Садашња група су студенти 1. године технички слабије потковани па се то одражава и на квалитет доприноса. --Ђорђе Стакић (р) 09:36, 28. јун 2014. (CEST)

Погрешио у вези са чим? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:31, 29. јун 2014. (CEST)

Мислим да је Слаја то доживео као твоје стављање на страну овог Ивана. Слаја је узгред детаљно објаснио како и зашто није тако како он тврди. А признаћеш да неких правила морамо да се држимо. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:07, 29. јун 2014. (CEST)

Не мислим да јеси стао на његову страну, али искрено мислим да си то урадио да мало пецбнеш Слају . Јесам у праву? Пошто је очито да онај лик очито нема појма о чему пише (археолошкиња хаха) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:34, 29. јун 2014. (CEST)

Pa kažem da nisi, ali ja bih to doživeo kao peckanje. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:07, 29. јун 2014. (CEST)

Pa ja tebe ne optužujem ni za šta. Šta više poprilično te gotivim kao urednika ovde --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:36, 29. јун 2014. (CEST)

Кризман ?

Кризман?!? Друже, немој ме погрешно схватити - али ако је ово неки локални назив за мешанце („братских народа и народности“), можда је боље да то не стављаш у опис. Нема потребе да се неко правда за своју националну, етничку, расну, верску итд... припадност или опредељење. Није битно да ли неко припада већинској или мањинској групи (по било ком основу) већ битно је да поштује оне друге, а веруј ми да се и за то треба изборити. --CarRadovan (разговор) 22:05, 29. јун 2014. (CEST)

Види пријатељу, твоја припадност (по било ком основу) је само твоја ствар и нема потребе да се неком правдаш зашто си једно, а ниси друго. Нажалост, википедија је место где се мишљења често намеће као да су чињенице, а на српској википедији имамо и апсурд да мањина вређа већину. Бити другачији, не значи бити лош. Бити Србин, Хрват, Буњевац или кризман, не значи само по себи бити добар или лош - зато и нема разлога да се неком правдаш за нешто што јеси или ниси. Поздрав! --CarRadovan (разговор) 12:01, 30. јун 2014. (CEST)

Владимире у петак сам дипломирао са десетком као први болоњац на катедри за историју који је завршио студије на факултету у Митровици. Имам потребу још једном да ти захвалим за колегијалност и велику помоћ коју су ми пружио када си отишао у Матицу српску и усликао странице књига. Надам се да ћу у будућности моћи да се реванширам.--Марко Станојевић (разговор) 01:02, 5. јул 2014. (CEST)

Вјеруј ми друже да ћеш то морати питати иторичаре. Ја сам то нашао на енгл. википедији и католики и превео, а искрено сам разочаран колико наши историчари касне са проучавањем оваквих ствари. --CarRadovan (разговор) 13:19, 10. јул 2014. (CEST)

Јеси ли видио шта на енгл. википедији пише о Неретвљанима... па ти сањари имају ускоро да Ниш прогласе „тисућљећним ступом хрватског битисања у средишњој Еуропи“... --CarRadovan (разговор) 13:35, 10. јул 2014. (CEST)

[[1]]

Ма друже, немам намјеру да отварам очи неком ко их је сам затворио... и да полемишем на енгл. википедији. Чак и овде кад видим да имам посла са тврдоглавим свезналицама, ја их заобиђем! Успут, ја нисам историчар, али сам примјетио да је наш пројекат оскудан у чланцима о хералдици, па сам ту хтио помоћи... мада је то свакако уско везано за историју.--CarRadovan (разговор) 15:01, 10. јул 2014. (CEST)

Што се тиче хералдике, ту имам гомилу поузданих енциклопедија (што писаних што у цд издању), тако да сам ту пажљив. Мада, увјек се може наћи неко ко ће оспорити и садашњи грб Србије!

Мораћу ових дана уљепшати и онај „грб“ Властимировића, нешто сам покушао урадити, али није успјело баш најбоље. --CarRadovan (разговор) 16:06, 10. јул 2014. (CEST)

Ти си историчар, ја нисам . Ипак, оно што често сусрећем по неким другим литературама гласи отприлике: кнез Србља Босни, Србља Морави, Србља Срему илити Сремске, Моравске Србије итд. Мислим да то није ништа ново с обзиром на Лужичку, Бијелу, Некрштену, Приморску, Загорску итд Србију. Зашто мора бити једна Србија у једном временском контексту. Пар зар ево сад немамо бар 3 слична гео-политичка појма: Србија, (Република) Српска, Сорбија (Лужица) плус они силни градови почев од Севије, преко Срба и Српца до Србобрана --CarRadovan (разговор) 17:02, 10. јул 2014. (CEST)

Па сјети се да је и у другим крајевиома свијета истовремено постојало по неколико „Римских царстава“, Бургундија, Саксонија итд. --CarRadovan (разговор) 17:05, 10. јул 2014. (CEST)

Петар Бојовић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 18. јулa 2014. у 22:40 Змија бгд 22:49, 11. јул 2014. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Петар Бојовић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. јулa 2014. у 22:40 — 25. јулa 2014. у 22:40 -- Змија бгд 22:44, 18. јул 2014. (CEST)

Галерија грбова Србије

Поздрав другар, знам да си ти историчар, а видим да си се огласио и за ово царство, па ти скрећем па#њу на овај мој чланак који већ данима правим:

- поредао сам грбове Србије хронолошким редом, међутим треба преиспитати аутентичност неких грбова као што су грбови Рашке и грбови Српског царства... па би ту хтио чути твоје мишљење, као и оцјену и за остале грбове! --CarRadovan (разговор) 21:57, 16. јул 2014. (CEST)

Мислим да је добро што сам коначно обликовао овај печет прве балканске Србије (мада је можда њен назив мање-више прихватљив). Такође, трагам за аутентичним грбовима Дукље и Рашке. Наравно, монтенегринска школа нуди море сумњивих грбова, али је њихова аутентичност врло врло сумњива. Грбови Немањићке Србије, у било ком периоду (кнежевина, краљевина, царство) је врло утемељена, али се нуди велики број грбова, нарочито оних који су настали након датог периода - то помало баца свјетло на суштину. --CarRadovan (разговор) 22:38, 16. јул 2014. (CEST)

Е да, за грб Рашке (3 потковице), треба дати одговор историчара да ли се ради о грбу старе Рашке или оне панонске Рашке? --CarRadovan (разговор) 22:40, 16. јул 2014. (CEST)

Оно што збуњује је што се овај грб појављује већином у илирским грбовницима и скоро увјек као грб Рашке која припада већем субјекту - Србији. Значи, не знамо да ли је то грб независне Рашке. Што се тиче литературе, осим интернета имам и поуздане ЦД-ове, нешто наше, нешто страно... --CarRadovan (разговор) 23:13, 16. јул 2014. (CEST)

Хвала на цитату! Знам за тај грб - и ја би акценат ставио на „ОПЕТ“ што потврђује да је то био грб и пре... --CarRadovan (разговор) 00:15, 17. јул 2014. (CEST)

А од наших хералдистичара не заборади и Драгомира Ацовића.--CarRadovan (разговор) 00:18, 17. јул 2014. (CEST)

А шта је са Трибалијом? Да ли је та земља уопште постојала, у којим границама и гдје? Колико то име везе са данашњим инстант сепаратизмом у источној Србији и том тзв. Трибалијом, као и колико има веза са Требињем и Травунијом (Трабунијом)?--CarRadovan (разговор) 00:59, 17. јул 2014. (CEST)

Два појма са сличним именима (Трибалија и Трабунија) на релативно малом простору какав је Балкан, гдје су миграције честе у свим историјским периодима - не даје нам за право да у потпуности искључимо њихову повезаност. Ако је ова повезаност искључена током средњег вијека, можда у неком претходном историјском периоду је сасвим извјесна. Хвала ти на исцрпном објашњењу - заиста си од изузетне помоћи! --CarRadovan (разговор) 01:52, 17. јул 2014. (CEST)

Други пут ћемо о том инстант сепаратизму!--CarRadovan (разговор) 01:52, 17. јул 2014. (CEST)

Неретва

Неспорна је чињеница да је данашња Херцеговина одувјек била под утицајем обје хришћанске конфесије, али је неспорно и да је унутар-хришћанско конвертовање најчешће оно „православац прешао у католичанство“. Покатоличавање Срба у западном дијелу Херцеговине је процес временски дужи од процеса исламизације. Међутим, кроатизација тог народа није толико стара. Овде наравно не треба мјешати Хрвате из средње Босне и Посавине, као и оне у околини Ливна и Дувна (Томиславграда). Мислим да је опште познато да су православни Срби - католичке конвертите погрдно називали Шокци. Теби и твом панонском пријатељу су познати такви конвертити и у Славонији који су се доселили из ових крајева.

Међутим, мало је познато, да се БХ Хрвати међусобно традиционално дијеле у 3 групе, од којих ове из Херцеговине (више у неком регионалном смислу него у погрдном) називају такође Шокци. Католички конвертити из Херцеговине нису тако брзоплето мјењали презимена као нпр. муслимански конвертити, тако да и данас сусрећемо иста презимена са обје стране Неретве. Није само ријеч о презименима, већ и о сеоским (крсним) славама итд. Ово све указује да је и покатоличавање и кроатизација обављена не тако давно, а лако је закључити и шта су били пре ових процеса.

Херцег Стјепан (или Стефан) Косача је био ХЕРЦЕГ од Светог Саве. Херцег или Хергог - је била њемачка титула и има коријен у њемачкој ријечи Herz = срце, што би титула значила чувар срца Св.Саве. Па какво то срце чувају Косаче? - вјеру наровно, а то није вјера богумилска, католичка или исламска...

Твоје колеге историчари на западу немају дилему да су сви Словенски досељеници од Цетине до Вардара (у 7. вијеку) говорили једним језиком и имали иста вјеровања. Ако се тај јединствен језик задржао и наредних вијекова - онда не можемо говорити о 2 народа. Ако овоме додамо и исту религују - онда немамо никакве сумње да се ради о једном народу, а његово име је исто у Херцеговини, Рашкој, Босни, Косову - СРБИ! --CarRadovan (разговор) 00:31, 1. август 2014. (CEST)

Народност не зависи искључиво од вјере. Увјек је било и биће оних Срба који имају другачија вјерска убјеђења од већине и наравно да су кроз историју прављене грешке што такве мањине, међу православном већином, нису биле довољно прихваћене. Е сад да прескочим ону српску патетику како нам је неко други крив за осипање и нове „нације“...

Војводина 2

Него, погледај ти овај чланак - Српска Војводина! Чини ми се да чланак има погрешно име, погрешан грб и погрешну заставу. --CarRadovan (разговор) 19:06, 4. август 2014. (CEST)

Прво - мислим да треба да стоји Српска војводина (са малим в). А за грб и заставу је толико очигледно. Па из приложене се слике (која је додуше настала касније, види се застава). Грб се види на актима те војводине, тако да нема потребе измишљати топлу воду... --CarRadovan (разговор) 18:17, 5. август 2014. (CEST)

Нисам баш сигуран до које године се тај простор називао војводином или војводством у смислу „војводска земља“, а од кад то постаје властито име те територије?--CarRadovan (разговор) 18:52, 5. август 2014. (CEST)

Ја говорим о имену, а не о територијалној јединици. Да ли то значи да је Војводина (са великим В) настала тек 1945? --CarRadovan (разговор) 21:43, 5. август 2014. (CEST)

Онда сам опет ја управу! Српско војводство или Српска војводина - Наравно мало слово, јер је овде реч војводина у смислу титуле владара, а не властитог имена територијалне јединице. Нешто као Српско краљевство, Српска кнежевина... итд. Наравно, да овде занемарујем историјске злоупотребе имена... --CarRadovan (разговор) 23:51, 5. август 2014. (CEST)

Важи другар (ово за војводину)! Ово што се тиче Свете Горе/горе - ја сам ту одавно поставио питање зашто није са великим Г... и ево још увек чекам одговор. А за тај географски објекат (уколико се не односи на локацију монашке заједнице) први пут чујем да постоји. --CarRadovan (разговор) 14:33, 6. август 2014. (CEST)

Радомир Путник

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 5. августа 2014. у 23:03

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Радомир Путник да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 28. јулa 2014. у 23:03 — 5. августа 2014. у 23:03 ----PedjaNbg (разговор) 23:27, 28. јул 2014. (CEST)

Tijana

Čuo sam za to i mnogo sam potresen. Jeziva je sudbina tog deteta, nemam reči da objasnim, ako ima boga i malo pravde nadam se da će taj bezdušni skot goreti u paklu. Ja nemam fejsbuk profil (iz principa sam protiv tog sajta, da ti ne objašnjavam mnogo) ali u svakom slučaju ovde ti mogu reći da podržavam tu akciju!--Soundwaweserb (разговор) 18:32, 7. август 2014. (CEST)

Maksimalna kazna za njega je adekvatna, neka gori u paklu skot. Čoveče, ne znam šta to može da navede pomračeni um da tako nešto monstruozno uradi. Ona je imala samo 15 godina, izgleda kao anđeo. Duša me boli zbog te devojke i saosećam sa njenim roditeljima, rodbinom i prijateljima.--Soundwaweserb (разговор) 19:03, 7. август 2014. (CEST)

Ko zna šta je u glavi tog lika, nadam se da će rasvetliti sve zločine, jer su ljudi u Subotici uznemireni. Posle svega, normalno je osećanje što svi žele da taj monstrum visi na prvo drvo. Živim u okolini Beograda (prigradsko naselje Sremčica), ovde su ljudi uznemireni i šokirani takvim razvojem događaja. Mogu da zamislim kako je tek na severu Srbije. Nadam se da se nikad neće ponoviti tako nešto.--Soundwaweserb (разговор) 19:44, 7. август 2014. (CEST)

Kamo lepe sreće da je zbog nečeg drugog upamćena, mogla je biti manekenka ili voditeljka, nastavnica, ili recimo nešto u kulturi, nauci, muzici, književnosti itd... Cela Srbija je plakala taj dan, uništen je mladi život na surov način, zaista tuga do neba.--Soundwaweserb (разговор) 12:45, 10. август 2014. (CEST)

Дубровник

Погледај оба чланка: Историја Дубровника & Дубровачка република (1991) - наравно, очекујем твоје сугестије везане за историјске чињенице... --CarRadovan (разговор) 23:29, 26. септембар 2014. (CEST)

У овом дијелу се не слажемо „Дубровчани одувек били резервисани према Србима“. Ја сматрам да се нације стварају у једном историјском тренутку и трају до неког другог... тако да Старе Дубровчане од VII до XX вијека -искључиво смјештам у Србе, па не иде „резервисаност Срба према Србима“. Овај дио за цитат - мислим да није лош па можеш ставити у текст укратко + напомена, а у напомени цијели дио... --CarRadovan (разговор) 17:31, 27. септембар 2014. (CEST)

Ма наравно! Мислим да је смијешно у 21. вијеку изједначавати нацију са вјером, али код нас је то тешко објашњиво... Ипак, имао сам ту част да упознам неколико Србокатолика, избјеглица из родног Дубровника (један је угледни привредник у мом граду) и заиста се увјерио у њихов српски патриотизам. Ја не мислим на википедији просипати некакву идеологију о неким новим границама и слично, али свакако сам увјерен у то ко су били средњовјековни Дубровчани. Успут, кад завршим неке друге радове, чланак Историја Дубровника ћу допунити неким статистичким демографским подацима. --CarRadovan (разговор) 19:56, 27. септембар 2014. (CEST)

То би ти да се дописујеш са овим провокантом?! Ма нису њему друже мој намјере да расправља о историји Дубровника - већ да вређа. Нема ту расправе... --CarRadovan (разговор) 19:55, 11. октобар 2014. (CEST)

Ако те неко у старту извређа шовинистичким омаловажавањем и твој народ назове отпадом - он не заслужује било какву пажњу, већ аутоматску дисквалификацију! Признајем да сам поново изненађен понашањем наших администратора - али сачекаћу још мало! --CarRadovan (разговор) 20:34, 11. октобар 2014. (CEST)

Владо, уз наше коментаре остаје и време објаве - па није тешко прегледати историју објава. Мислим да ми је јасан став неких уредника овде, а још јаснији неких администратора. Овде се итекако треба мнооого тога мјењати!!! --CarRadovan (разговор) 21:41, 11. октобар 2014. (CEST)

Нимчевићу, ја ујутру путујем у 5:00 и враћам се у понедељак (касно)... надам се да ћеш имати времена да све несметано ПОНОВО прегледаш... Поздрав! --CarRadovan (разговор) 22:12, 11. октобар 2014. (CEST)

Поздрав другар! Ево сад сам видио твоје поруке тамо... и хвала ти на исцрпном материјалу! Засигурно ће то бити од користи у даљој надоградњи постојећих чланака о Дубровнику. Нажалост, ја приватно имам превише обавеза, па нећу бити толико активан овде, а засигурно имам много тога недовршеног (нарочито око хералдике). Садржај чланака о Дубровнику и последњем рату, није споран због извора, већ оних који траже изворе, а неки наши админ. су им несмотрено дали пажњу. Случајно или не, али пре мјесец дана два главна извора су блокирана, али алтернатива постоји... Међутим, мислим да ћу неке одговоре добити из прве руке. Хвала још једном и поздрав! --CarRadovan (разговор) 18:36, 16. октобар 2014. (CEST)

---

Da ti pravo kažem, sit sam takvih likova kojima su samo Srbi krivi za sve, koji samo dolaze da seru po Srbiji, Srbima i srpskom jeziku kako im se prohte. Jasno je zbog čega taj dolazi na Vikipediju i šta mu je cilj, samo da ocrni sve što je srpsko.

Svedoci smo koliko danas neki ljudi revizionistički posmatraju istoriju, ne samo blisku već i daleku. Tako imamo opasne revizije od toga da je Dubrovnik sravnjen od strane Srba i Crnogoraca (zamisli). Da je recimo Gavrilo Princip terorista a Srbija kriva za Prvi svetski rat, Mlada Bosna je verovatno terorističko leglo, znači i Ivo Andrić je terorista za njih. Nekad je Safet Isović opevao Gavrila, a danas u Sarajevu njegovi sunarodnici hoće da dižu spomenik Francu (za mene je to licemerje, a svi znamo da Franc nije bio cvećka). I danas šetaju slobodno zločinci Gotovina, Orić, Haradinaj i ostali, pa su verovatno njima za sve krivi Srbi. Reci jel treba ćutati ko pi*ka kad dođe neki ljudski otpad ovde, pa mu je jedini cilj da ocrni sve što je srpsko? Mislim da ne treba ćutati. Za takve likove samo treba primenjivati nultu toleranciju, bez razmišljanja vraćati sve sumnjivo i sva govna koja hoće da poseru po našem jeziku.

Mogu da razumem kad neko dođe i dobronamerno uređuje, kad studiozno i znanjem pomogne, ali da mi neko vređa inteligenciju i napada samo jednu stranu, e to stvarno ne može. Poštujem sve i svakoga, najviše sebe i svoj narod. Kad nešto nije u redu onda to treba i reći jasno. Više puta sam govorio, dosta je sukoba, daj da se nekako dogovorimo, ali je sve više nažalost tih kojima je jedini prioritet: sukob, omalovažavanje i napadi.

Zato je možda bolje da se posvetim sportskim člancima, ubuduće ću samo njih i da radim, kako ne bih dolazio u situaciju da me opominju jer mislim svojom glavom, jer znam ko sam, jer znam šta sam i odakle sam, jer ne pristajem na laži... više sam umoran od stalnog objašnjavanja, kojekakvim glupacima, zatupljenim i ispranim mozgovima.

Pozdrav od mene i sve najbolje. PS: Izvini na ovako dugačkom komentaru, morao sam tako objasniti, a razumeo si valjda poentu.--Soundwaweserb (разговор) 01:21, 13. октобар 2014. (CEST)

Dobro ako je tako, to su pravila, neću da idem protiv njih. Mene više ne interesuje politika, ako hoće neka pokrenu kampanju za nezavisnost Vojvodine, ne interesuje me. Kad admini nisu svesni šta se radi, što bih se ja sekirao. Zdravo.--Soundwaweserb (разговор) 15:15, 13. октобар 2014. (CEST)

Mene su isto blokirali beskonačno na hr.wiki, a znaš zašto? Jer imam ono serb u nadimku, kažu takva je politika i ne može ništa nacionalno. Kao da sam ja to hteo namerno, navodno nekog da izazivam (ni na kraj pameti mi nije bilo kad sam se prijavljivao da će to serb biti problem). Ali zato, njihov administrator koji ima nadimak Šokac nesmetano obavlja svoje dužnosti. Ako to nisu dvostruki aršini, ja ne znam šta jeste. To je veliko zlo i nema veze sa enciklopedijom, ultra-desničarski sajt, pa mi nije žao što su me banovali. A srpska vikipedija je mnogo, mnogo kvalitetnija od njih, ovde bar možeš normalno da uređuješ.--Soundwaweserb (разговор) 17:51, 13. октобар 2014. (CEST)

Стоунволска побуна; Спасите нашу децу...

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Стоунволска побуна да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9. октобар — 16. октобар 2014 --Потипис корисника ANTI_PRO92 (разговор) 00:54, 14. октобар 2014. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Спасите нашу децу да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9. октобар — 16. октобар 2014 --Потипис корисника ANTI_PRO92 (разговор) 00:54, 14. октобар 2014. (CEST)

Istorija Dubrovnika

Ne znam na što je onaj IP tamo mislio, ali nema veze. Ja ti se javljam u vezi jednog drugog problema koji se javlja na praktički svim wiki projektima. Taj problem je ovaj ovde: "Године 992. град је спалио самопрокламовани бугарски (македонски) цар Самуило. Након тога, град се обнавља и 999. постаје седиште надбискупије и митрополије"

Ako preskočiš sve druge sitnice istina glasi da su korisnici općenito govoreći posvađani s logikom dok se bave slepim prepisivanjem bez razmišljanja. Kako je moguće da je grad spaljen 992, a već 999 je sedište надбискупије и митрополије ??

Летопис Попа Дукљанина kaže da je Dubrovnik bio spaljen,a svi znamo koliko ima istine u tom letopisu. Službena istorija Dubrovačke Republike napisana u doba Dubrovačke Republike (knjiga iz 1802. ako ne grešim) kaže da je Samuilo spalio područje oko grada, ali da grad nije mogao zauzeti.

Ti si jedan od onih korisnika čije se tekstove isplati čitati iako ne znam od gde ti dolazi volja za poklanjanje toliko vremena svađama oko Vojvodine. Pozz--Rjecina2 (разговор) 21:07, 19. октобар 2014. (CEST)

Немачки појмови

Нисам био на Википедији неколико дана, па тек сад одговарам у вези са оним немачким терминима. Колико ми сеже знање немачког, а и уз помоћну литературу, Sprachforschung и Sprachlehre су „домаћи“ термини за лингвистку (науку о језику) и граматику (систем правила), као наши језикословље и писменица или словница. Што се тиче Dialekttheorie, нисам упознат са концептом „дијалекатске теорије“. Ако бих ишао по аналогији са сличним терминима типа Sprachtheorie (скуп исказа, судова, ставова о језику и његовом значају за људе), Grammatiktheorie (слично за граматику) или Syntaxtheorie (слично за састав реченица), а о којима има текстова и на интернету, закључио бих да посреди у принципу и јесте нека теорија дијалеката, с тим што је сам концепт, рекао бих, непознат српском језику или некарактеристичан за њега. Lakisan97 (разговор) 01:59, 29. октобар 2014. (CET)

Стварно се нисам досад сусретао са постојањем раздвојене науке и теорије о нечему. Одувек ми је то једно те исто. Примера ради, епистемологија, гносеологија и теорија сазнања у српском су све синоними. Додуше, и на немачком су Erkenntnistheorie, Epistemologie и Gnoseologie синоними, што се не уклапа у досадашњи шаблон. Како год, за „теорију дијалеката“ рекао бих да је дијалектологија, у смислу науке. За друго, ако је Substrattheorie „теорија“ о променама једног мањег или старијег језичког корпуса (супстрата) под утицајем другог већег, онда је можда суштина у томе да су у Банату мање јединице (дијалекти) утицали на обликовање веће јединице (супротно од онога што каже „теорија супстрата“), тј. није посреди утицај старина (што би, уколико се не варам, било према Substrattheorie). Lakisan97 (разговор) 19:32, 29. октобар 2014. (CET)

Ма, ништа посебно. Lakisan97 (разговор) 18:55, 31. октобар 2014. (CET)

Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба

Држава СХС

Поздрав колега! Знам да си ти добро упућен у дешавања 1918-1922 па имам једно питање: Колики је стварни утицај овог Вијећа на територијалне претензије које су тамо наведене? (нешто сумњам да су они имали неки претјеран утицај уопште, нарочито у Срему, БиХ, Боки и словеначким земљама)--CarRadovan (разговор) 12:44, 6. новембар 2014. (CET)

Хвала на одговору! Дијелимо исто мишљење, али онда много тога овде треба промјенити, почев од мапе десно. Што значи да Краљевина СХС није настала уједињењем 2 ентитета, већ неколико ентитета... и друго, Држава СХС на карти треба да буде представљена територијом коју је контролисала и оном према којима је имала претензије. --CarRadovan (разговор) 16:31, 6. новембар 2014. (CET)

Ја бих рекао да се аутор карте овде мало погубио. Није ми јасно да ли је он хтио да представи нешто што је било или што би требало бити...? --CarRadovan (разговор) 19:27, 6. новембар 2014. (CET)

Ти: „Толико спомињан уједињење... је само формалан чин“ - е ово је оно кључно о чему причам! --CarRadovan (разговор) 20:28, 6. новембар 2014. (CET)

Било би лијепо да кад будеш имао више времена, наше чланке на поменуту тему допуниш / измјениш са наведеним садржајем.--CarRadovan (разговор) 21:03, 6. новембар 2014. (CET)

СХС

Свака част! Ово је веома добар доказ великохрватске демагогије прекрајањем и оних основних историјских чињеница. А пошто је емитован на државној телевизији - биће веома веома занимљиво искористити га у неким чланцима који указују на исту. --CarRadovan (разговор) 15:59, 24. фебруар 2015. (CET)

Живојин Мишић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 Змија бгд 12:35, 7. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живојин Мишић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. децембра 2014. — 20. децембра 2014. -- Змија бгд 23:45, 13. децембар 2014. (CET)

Ма нисам видио да има већ написан чланак, а мислио сам овај кад завршим да преусмјерим на трачки језик и тада сам схватио да већ има. Мислим да бих их најбоље било комбиновати. --Сербијана (разговор) 23:32, 7. децембар 2014. (CET)

Абу ал-Фида

Онај текст што си ми посла се мало овде пореметио, слова су се испремштала.. да ли би могао да ми даш линк сајта одакле си копирао ово на арапском па ћу ти наћи? А ако ти одговара могу ти наци и на латинском преводу. поѕѕѕ--ImperatorkA (разговор) 08:48, 8. децембар 2014. (CET)

Нашла сам оно што ти треба на оном линку на коме је превод са латинског. :) али ово што си ми ти копирао се све иѕмешало... --ImperatorkA (разговор) 08:53, 8. децембар 2014. (CET)

Погледала сам линк и на њему сам нашла реченицу која Вам треба.:) цела она страна је посвећена тим земљама, али тачно она реченица коју тражите је она после тачке али мислим да се не завршава на тој страни већ да има још текста. Могу да Вам обележим на слици и да вам пошаљем у маилу ако не можете да нађете почетак реченице. Почетак реченице која Вама треба јесте 7. ред у средини. Поздрав. --ImperatorkA (разговор) 08:42, 9. децембар 2014. (CET)

Грб Трибалије

Поздрав Нимчевићу! Ово везано за грб Трибалије - не мислим да причу треба ширити да ли је то стварни или апокрифни грб Србије или Српског царства, као што то упорно ради Иван, већ се треба задржати само на његовом имену. Грб има континуитет са почетка 15. вијека до данас и потпуно је сулудо да има то име за цијели тај период.--CarRadovan (разговор) 00:57, 14. децембар 2014. (CET)

Овај грб може да има многа имена, у зависности гдје и кад се појављује, али чисто сумњам да га је Ацовић уопштено назвао грб Турске Србије (можда јесте, али у неком временском контексту, али никако уопштено). Свака даља дискусија са Иваном на ову тему је бескорисна, јер он се стално понавља, иде превише у ширину и ништа ново не каже, а при том остаје упоран у свом наслову. Било би лијепо да добијемо стварни став Ацовића, ако то буде изводљиво.--CarRadovan (разговор) 15:44, 14. децембар 2014. (CET)

Послао сам ти мејл везано за овај чланак. Припремио сам материјал да га проширим. Сад радим на сликама. --CarRadovan (разговор) 20:11, 11. јануар 2015. (CET)

Прикупио сам преко 50 различитих грбова са мотивима грба Трибалије. Сад ћу да средим и овде пошаљем њих 5-10, јер мислим да ће то бити довољно... --CarRadovan (разговор) 11:58, 12. јануар 2015. (CET)

Е сад погледај чланак грб Трибалије! На крају сам имао преко 100 различитих слика грба у преиоду 15-19. вијек, али сам одабрао само оних 20так... --CarRadovan (разговор) 16:28, 12. јануар 2015. (CET)

Денгизих

Можеш ли да промениш назив овом чланку? https://sr.wiki.x.io/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%9B

Δεγγιζίχ је најстарији и, вероватно, најверодостојнији облик имена Атилиног сина. Дакле, наслов би морао да буде Денгизих.Овде имаш о различитим облицима имена који се срећу у нешто познијим латинским изворима и сл: http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich

--ClaudiusGothicus (разговор) 00:37, 15. децембар 2014. (CET)

Молба

Поздрав. Замолио би те да погледаш текст Буњевци. У њему и још неколико текстова корисник Андрија, због неких несугласица око текста Побратимство, обрисао све што је написао. Ја сам обрисано вратио, па пошто се то налази у делу историја, а и ти си писао о тој теми, погледај да ли тај део треба да остане или обриши. Хвала ти.--Drazetad (разговор) 18:50, 16. децембар 2014. (CET)

Vlado trebalo bi sa Ivanom rešiti i članak Grb Tribalije, pošto niko nije ni čuo za izraz Turska Srbija.--Soundwaweserb (разговор) 15:28, 19. децембар 2014. (CET)

Бајмок

ОК. Али ако је буњевачки назив за то село такав какав је онда у загради треба да стоји ознака за буњевачки језик. Или не? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:28, 20. децембар 2014. (CET)

Па немам појма, ја то питам тебе хаха. Видим да га једино на хрватској википедији називају Бајмак, а онда у даљем тексту стоји "у насељу дјелује хрватско културно-умјетничко друштво „Бајмок“" хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:10, 20. децембар 2014. (CET)

Верујем ти и хвала на одговору. Али судећи по том натпису и сами Буњевци насеље називају Бајмок па нема потребе да се ставља хрватски назив за насеље --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:57, 20. децембар 2014. (CET)

Поздрав Владо! Ма овде је понајмање битно да ли је Бајмок или Бајмак. Очигледно да је наш изненадни посјетилац желио да поново покрене питање припадности Буњеваца. Мислим да овоме не треба придавати посебну пажњу. --CarRadovan (разговор) 22:47, 20. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

-Vlada ^talk 19:22, 26. децембар 2014. (CET)

Срећна Нова година и све најбоље теби и твојој породици у 2015. години!--CarRadovan (разговор) 18:26, 1. јануар 2015. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Deda Vojska0004.JPG

Проблем са лиценцом

Здраво, Владимир Нимчевић. Хвала ти што си послао датотеку Deda Vojska0004.JPG. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 16:08, 2. јануар 2015. (CET)

Hvala takođe! Naveo si samo da si ti nosilac autorskih prava ali se istih nisi odrekao, treba da staviš šablon {{ЈВ-ја}} ili {{Cc-by-sa-3.0}} umesto postojećeg --Милићевић (разговор) 17:56, 2. јануар 2015. (CET)

Razlika je u sledećem prvom se odričeš svih prava a drugom zadršavaš neka npr. navođenje autora, slike iz porodičnih albuma možeš da šalješ pod ranije navedenim licencama, slike koje si dobio od drugih možeš da pošalješ (šalju ih i drugi) idu iste licence kao i tvoje mada poželjno je da navedeš u opisu da si ih dobio od nekoga drugoga da se nebi kojim slučajem prebacile na ostavu --Милићевић (разговор) 18:40, 2. јануар 2015. (CET)

Хвала Владимире. Честитам и ја теби, било да славиш данас или да си већ прославио. Све најбоље твојој породици и да у овој години завршиш факултет. --Марко Станојевић (разговор) 01:37, 7. јануар 2015. (CET)

Ваистину се роди и хвала Владо! Све најбоље и теби и твојој породици!--CarRadovan (разговор) 09:16, 7. јануар 2015. (CET)

А твој глас за брисање, наравно, без икаквог образложења, у потпуности се уклапа у твоје досадашње понашање.

--Sly-ah (разговор) 14:48, 7. јануар 2015. (CET)

Извини на сметњи, али, живо ме занима да ли си гласао по својој савести или си ипак за мишљење упитао Снешку?

--Sly-ah (разговор) 15:23, 7. јануар 2015. (CET)

Мени је небитно да ли су Торлаци етничка група или нешто друго. Гласао сам да се чланак не брише јер је корисно да корисници сазнају ко су Торлаци. Ти то очигледно не желиш, јер си гласао за брисање чланка. Ако чланак није добар, треба га поправити, дорадити, пронаћи биље референце ... Па да су Торлаци и група грађана, мислим да заслужују да се нађу у једној енциклопедији. Ти очигледно тако не мислиш, али, то је твој проблем.

--Sly-ah (разговор) 17:27, 7. јануар 2015. (CET)

То није разлог да се чланак брише. На овој нашој мученој Википедији има на хиљаде скарабуџених чланака, који су фактографски и стилски монструми, па их нико не брише. Чланак се да и треба поправити, на страници за разговор ваља изнети аргументе, али га не треба брисати. Напокон, зашто се ти ниси сетио па написао чланак о Торлацима? Или ћеш га написати када обришеш овај? Немој ме замајавати, ти си гласао да се чланак брише само због тога што га је започео твој архиривал Панонијан, а не зато што је лоше написан или што то није тема за енциклопедију. То само говори о теби и твом ригидном схватању тога ко све има права да пише историјске текстове (или текстове уопште). Одговор је већ одавно познат.

--Sly-ah (разговор) 18:03, 7. јануар 2015. (CET)

Стварно ми ниси јасан. Па шта ако и има мало литературе? Зашто се не би могао написати чланак о Торлацима на основу постојеће и доступне литературе? У том и јест умеће: да на основу оскудних извора напишеш чланак који ће све те изворе објединити и из ког ће читалац нешто сазнати. На знам зашто ти то смета? Ево, лично, оТорлацима сам врло мало знао, након што сам прочитао чланак знам мало више, а при том нисам морао да рујем по библиотеци или по интернету. Чланак је, барем што се мене тиче, испунио своју функцију тако да од мене не би било баш лепо да се залажем за његово брисање.

Оно о Дежњево/Дежњову не разумем. Све што сам урадио је да упозорим администраторе да је неискусни сарадник обрисао историју чланка, они су то вратили и ствар је завршена. Након тога сам корисника посаветовао око премештања страница и то је све. Не знам с ким сам те поредио?

--Sly-ah (разговор) 18:40, 7. јануар 2015. (CET)

Па не очекујеш ваљда мастер радове или докторске дисертације на Википедији? На Википедији угглавном сарађују непрофесионалци, има врло мало стручњака за поједине области, али ни он нису у неком привилегованом положају: немају право да износе своје личне ставове, па накар били доктори наука. Све мора да буде поткрепљено изворима. Сем тога, ако ти ниси задовољан литературом, потруди се, пронађи што можеш, па убаци у чланак. Ако је референцирано, мислим да Панонијан неће имати ништа против. А ако буде имао, постоје начини да га се увери.

Не знам више шта бих ти рекао. И даље мислим да чланак треба да постоји, и даље сматрам да је бољи икакав чланак од никаквог, а на вама критичарима је да тај чланак поправите (или унапредите, на новосрпском) уз навођење референци. Колико видим, Панонијан је наводио референце где је год могао, и није износио своје ставове нити мишљења.

--Sly-ah (разговор) 19:42, 7. јануар 2015. (CET)

File:Deda Vojska0004.JPG

Hoćeš li da ispraviš licencu ili slika da se briše? --Милићевић (разговор) 23:48, 12. јануар 2015. (CET)

У праву си за енглеске грофовије наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 15. јануар 2015. (CET)

Коментар

Није било намерно. Поздрав! --Марко Раденковић (разговор) 08:45, 26. јануар 2015. (CET)

Nas Dereticevac Andrija. -- Bojan  Razgovor  04:28, 27. јануар 2015. (CET)

Pecenezi

Ja sam siguran da nema veze Pecenjevce sa tim narodom ali kad budem imao vremena, posto nisam trenutno u Leskovcu, svraticu do muzeja da bih ti razresio tu dilemu. Pozdrav Lackope (разговор) 23:26, 27. јануар 2015. (CET)lackope

Сербијана

Значи пратиш ме од дана када сам био проблематични корисник који је одбијао сарађивати са заједницом. Па и мени се чини као да је јуче било, а за пар дана ће бити тачно 3 године.

Па када сам направио налог помно сам пратио Деретићева предавања, али нажалост још нисам прочитао ниједну његову књигу мада имам у плану да купим једну ових дана, а име ми се једноставно свидјело. --Сербијана (разговор) 03:14, 31. јануар 2015. (CET)

Био сам и у сукобу, а и уклањали су ми објаве без питања. Сада је коначно све како треба.

Па знаш како ја волим алтернативу, мислим да је званична историја пуна нејасноћа, а и није све црно-бијело па није ни историја. Ма они њега сматрају лудим иако нико неће па обори његове доказе. --Сербијана (разговор) 10:44, 31. јануар 2015. (CET)

Мислим да би било најбоље да наш разговор наставимо преко е-мејла или неке од друшвених мрежа. --Сербијана (разговор) 14:01, 31. јануар 2015. (CET)

У чланку Бошњаци - најбоље да се 70% оних глупости побришу. Како су се неки залетили у расправама са аутором ових небулоза, ја сам био помислио да ће то утркивање наставити и код сређивања чланка. Нажалост - све исто још увјек стоји. --CarRadovan (разговор) 22:07, 31. јануар 2015. (CET)

Ма да, чланак је у рангу неког лошијег издања Хари Потера... зато по кратком поступку пола избрисати. Видјећу ја ових дана шта би се могло оставити.--CarRadovan (разговор) 01:01, 1. фебруар 2015. (CET)

To sluzi de genetickim putem odredi poreko stanonistva (ilirsko, slovensko, tursko). Ako je tacno, zasto obrisati. -- Bojan  Razgovor  05:33, 2. фебруар 2015. (CET)

Sarmatae servi - врло, врло занимљиво. --CarRadovan (разговор) 00:56, 5. фебруар 2015. (CET)

Ако овом додамо да Св.Јеронима сматрају заштитником Илира - прича добија нови карактер, зар не? --CarRadovan (разговор) 13:59, 5. фебруар 2015. (CET)

Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (разговор) 18:51, 6. фебруар 2015. (CET)

Грб Мале Бугарске

Погледај овај грб мађарских револуционара из 1849. на њему имаш грб Мале Бугарске, мада се овде испушта овај префикс „Мала“. Гледајући у правцу кретања казаљке на сату имамо грбове сл. покрајина:

• Трансилванија
• Мала Бугарска
• Куманија
• Србија (Трибалија)
• Рашка
• Лодомерија
• Галиција
• Славонија
• Хрватска
• Далмација

Наравно да овде мађарски националисти истучу територијалне претензије према сусједним земљама, али се питам гдје је Мала Бугарска? Да ли је то неко архаично име за Олтенију или можда Видинску област?

п.с. малопре сам толико журио да сам ово (умјесто овде теби) све био поставио на мојој страници за разговор... --CarRadovan (разговор) 20:17, 8. фебруар 2015. (CET)

Мање-више све набројане територије су заиста постојале. Неке се само јављају са архаичним називима, нпр. Куманија - мисли се на територију данашње Молдавије и Буџака у Украјини. За Србију и Рашку, нема сумње на које се територије односе грбови. Добро си примјетио да фали Босна... и још остаје ово нерјешено за Малу Бугарску. А ја претпостављам да се то односи или на Олтенију или Видинску област.--CarRadovan (разговор) 20:53, 8. фебруар 2015. (CET)

Замисли, у Стематографији се грб Мале Бугарске приказује као грб Куманије. А ту су и посебни грбови Бугарске, Бесарабије, Молдавије, Скитије (Добруџе), Влашке, Романије итд.--CarRadovan (разговор) 12:01, 9. фебруар 2015. (CET)

А погледај овај грб Олтеније из 1483. А знамо да су једно вријеме и Олтенију звали Куманија... Можда је и код мађарских националиста Куманија = Олтенија, а Мала Бугарска = Видинска област. Мада ми је из историјских разлога ближа она опција Куманија = Бесарабија, а Мала Бугарска = Олтенија?! --CarRadovan (разговор) 12:45, 9. фебруар 2015. (CET)

Имам још мноштво грбова из мађарских грбовника гдје они Малу Бугарску називају Kis Bolgarorszag, а грб се јавља и у искошеним пругама. Грб је увјек крунисан краљевском круном.--CarRadovan (разговор) 12:53, 9. фебруар 2015. (CET)

„Anspruchswappen für Rama-Bosnien, Serbien-Raszien, Bulgarien, Kumanien“ - занимљиво да Аустроугари баш 1916. покрећу то питање око претензија над Босном, Србијом, Рашком и Куманијом (Бесарабијом) у тренутку кад су се те територије нашле под њеном окупацијом. Али опет збуњује помињање Бугарске и то без оног придјева (а овде и дијела имена) „Мала“. Да ли је овај дио намјерно испустан да би се нешто савезницима Бугарима ставило до знања... или је Мала Бугарска, заиста била дио Бугарске (Видинска област), па тај придјев и није неопходан.--CarRadovan (разговор) 17:44, 9. фебруар 2015. (CET)

Па већ сам ти рекао - у неколико средњовјековних мађарских грбовника.--CarRadovan (разговор) 18:17, 9. фебруар 2015. (CET)

Браво! Ма ја нећу улазити дубље у историју овог региона - то препуштам историчарима. Мени је био циљ да одгонетнем за коју се територију односи и грб и име територије. Сад видимо да је то несумљиво Видинска област, а грб је свакако апокриф. Као што ти рече - нешто слично Трибалији.--CarRadovan (разговор) 00:03, 10. фебруар 2015. (CET)

Сад видим да ова прича из Стематографије има смисла - тамо је аутор Малу Бугарску назвао Куманијом (јер су претходно и Олтенија и Видинска област имале истог господара), а посебно се појављује грб (остатка) Бугарске - негдје названа и Мезија, те грбови Бесарабије, Молдавије, Скитије - што ставља до знања да то није Куманија. Мислим да смо овим комплетирали причу. Хвала другар!--CarRadovan (разговор) 00:16, 10. фебруар 2015. (CET)

Ма само опуштено - то су биле прве споменице које сам ја додјелио... само гурај даље! --CarRadovan (разговор) 01:38, 16. фебруар 2015. (CET)

KAP

Staviš na vrh konkretne stranice sledeće {{bb|kompletno prepisano iz knjige (navedeš koja knjiga)}} i neko oda admina će obristati --Милићевић (разговор) 19:35, 13. фебруар 2015. (CET)

Блокиран је.--Марко Станојевић (разговор) 12:48, 17. фебруар 2015. (CET)

Закључано.--Марко Станојевић (разговор) 17:22, 17. фебруар 2015. (CET)

Konstantin

Zašto ovaj članak ne predložiš za sjajan? Odavno je zaslužio...--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 20. фебруар 2015. (CET)

OK. Ali, po meni, već sad je sjajan!--Soundwaweserb (разговор) 18:18, 20. фебруар 2015. (CET)

Može , pošalji Lackope (разговор) 19:29, 21. фебруар 2015. (CET)

Википедија:Чланци за брисање

Поздрав. Гласао си на страници Википедија:Чланци за брисање за брисање чланка Стипе Јавор. Чланак је био усташка пропаганда. Међутим сада сам чланак прерадио, тако да те позивам да погледаш још једном и евентуално размислиш о промени гласа. --Јованвб (р) 02:24, 2. март 2015. (CET)

Па организовао је оружану борбу против легалне власти у то време. Колико ми се чини то је тероризам :). Ако се не слажеш промени уводну реченицу како мислиш да треба. Ја сам чисто избацио глупости из чланка и мало преуредио на брзину. Искрено не занима ме тема превише --Јованвб (р) 02:53, 2. март 2015. (CET)

Што се тиче године смрти у ова два линка на чланку наводи се 1936. Али не би било лоше навести да је то спорно и да постоје неки наводи о 1937. Такође би било занимљиво поменути сарадњу са комунистима... --Јованвб (р) 02:56, 2. март 2015. (CET)

Није најбољи извор за историјске тврдње. Али може бити релевантан извор за тврдњу да је нпр. година смрти спорна. Или тврдњу да постоје аутори који наводе да је Стипе сарађивао са комунизмом. --Јованвб (р) 03:13, 2. март 2015. (CET)

Ајд гледаћу да га нашкрабам ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:28, 6. март 2015. (CET)

Нашкрабах укратко. Па ако имаш времена за историју додај, свакако си много боље упућен од мене пошто бих ја морао наново да учим све то хехе (баш као што радим са Русима). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:35, 6. март 2015. (CET)

Политикин забавник/Забавник

Naravno da hoću :) Već smo vodili raspravu oko toga. Politikin Zabavnik sam svoje ime piše tako. -- Loshmi (razgovor) 00:19, 9. март 2015. (CET)

Nije ovde u pitanju transkripcija stranog imena. Časopis na srpskom jeziku, ćirilicom piše svoje ime Politikin Zabavnik. -- Loshmi (razgovor) 02:01, 11. март 2015. (CET)

Pravopis je knjiga preporuka. Da li će neko pri davanju imena da poštuje preporuke iz pravopisa je njegova lična stvar. Politikin Zabavnik je očigledno odlučio da svoje ime piše s oba velika slova. Časopis se često naziva i samo Zabavnik, a onda svakako mora biti veliko Z. Na primer, postoji organizacija koja se zove „Srbski Obraz“. Ne možemo mi da je prekrštavamo u „Srpski Obraz“ jer po pravopisu tu treba da se izvrši jednačenje po zvučnosti.-- Loshmi (razgovor) 06:01, 11. март 2015. (CET)

Ono što hoću da kažem je da ako ti nešto nazoveš i daš mu naziv koji možda nije po pravopisu — niko nema prava da ti to menja ma šta stajalo u pravopisu.-- Loshmi (razgovor) 06:07, 12. март 2015. (CET)

Властела Нимичићи

Краљ Стефан Дабиша Котроманић у повељи кћерки Стани, 26. априла 1395. година набраја властелу из области којима влада, па иду редом:

А томе су свједоци и јемци наша властела: од Босне: кнез Мирко Радојевић с братијом, кнез Павле Раденовић с братијом, кнез Прибоје Масновић с братијом, тепчија Батало с братијом, војвода Сандаљ с братијом, кнез Драгић Хрватинић с братијом; од Хумске земље: кнез Вукашин Милатовић с братијом, кнез Вукосав Николић с братијом; од Доњих Краја: војвода Хрвоје с братијом, кнез Младен Станчић с братијом; од Усоре: војвода Вучихна с братијом, кнез Стипац Остојић с братијом; од двора: пристав Вукац Владисалић с братијом, а од својте Вук Нимичић с братијом. --CarRadovan (разговор) 23:53, 12. март 2015. (CET) (с братијом)

Послао сам ти мејл! --CarRadovan (разговор) 21:12, 17. март 2015. (CET)

Стварно не знам шта се дешава. Већ пар дана нисам добио никакву пошту, а неколико људи ми то исто каже... --CarRadovan (разговор) 18:29, 18. март 2015. (CET)

Ајде пробај сад! --CarRadovan (разговор) 18:44, 18. март 2015. (CET)

Добио сам пошту... и то само 1 твоју поруку и 1 пословну... а знам да ми је послано на 10тине... Тамо ћу ти и одговорити о оној теми. --CarRadovan (разговор) 20:01, 18. март 2015. (CET)

Сабазије

Google prevodi daleko gore izgledaju. U ovom slučaju pre radi o doslovnom prevodu. Znatan deo urednika nisu profesionalni prevodioci, tako da je njihovim prevodima često potrebna dorada. Uz malo dobre volje i truda, ovaj tekst se može poboljšati. --Dcirovic (разговор) 18:23, 16. март 2015. (CET)

Na drugo čitanje tekst mi nije strašan, samo bi trebalo jasno napomenuti da LPD nije istorijski pouzdan izvor baš u tim delovima. I da ti likovi koji to zastupaju nisu nikakvi istoričari, već mašinbravari, lingvisti i tako. -- Bojan  Razgovor  06:30, 17. март 2015. (CET)

Ostao sam ti duzan: zvanicna istoriografija = opsteprihvacena. -- Bojan  Razgovor  06:04, 22. март 2015. (CET)

Enciklopedija Pauli

... nežalost nisam upoznet sa ovom materijom osim što sam nešto prevodio sa nemačkog. U svakom slučaju pozdravljam Vas i želim svako dobro --Vcesnak (разговор) 19:16, 18. март 2015. (CET)

Сређено.--Марко Станојевић (разговор) 13:34, 19. март 2015. (CET)

Немачки

Случајно сам налетео на разговор тебе и Николе везано за овај превод са немачког, па нисам могао да одолим да одговорим, иако питање није било упућено мени...

Doch hatte der L. In den ersen Jh. weniger Schutzfunktion, sondern die "offensive Aufgabe", die Verbindungen mit Dakia durch das sudl. Moldawien und die Walachei zu kontrollieren und fur die Einhaltung der mit den im nordischdanubischen Vorfeld siedelnden Volkern geschlossen Klientelvertrage zu sorgen.

Премда је Л. у првим вековима имао мање (служио мање) заштитну функцију (у функицији заштите), већ (имао) „офанзивни задатак“ да контролише везе између (ка) Дакије(и) кроз јужну Молдавију и Влашку као и да омогућује (пре обезбеђује) спровођење уговора (договора, клијентелских договора, договора са клијентима, односним лицима, ввтн. у овом контексту вођом групе) (у, до)говорених са народима насељеним у северном подунављу.

Ovo Vorfeld, nema veze sa Prijepoljem ili nečim srpskim, često korišćena u nemačkom, samo obično u drugom kontekstu (kao npr. Im Vorveld deiser Geschichte, habe ich...U znanju ove priče, ja sam...u tom kontekstu (ne znači ovo implicitno glagol znanje, naravno), već upućuje na nešto da ti je poznato kao celo)...u drugom značenju, ovom koje se koristi ovde Vorveld znači izvan (nečega) tj. prostor (zemlja) koja leži ispred nečega; u Dudenu ovako (nemački pravopis, dole stavka pod jedan)...

U ovom prevodu koji sam ti gore napisao, ja sam načisto izostavio prevođenje ove imenice a inače i kad bih prevodio izostavio bih, jer za sprski prevod to nema mnogo svrhe...jer logički upućuje na severno podunavlje, shvaćeno kao područje u širem smislu, sam pojam područje već u sebi nosi integrisano značenje ovog nemačkog Vorfeld

Tako da mislim da ni ti nemoraš to da prevodiš, suvišno je...u prevodu je jasno o čemu se radi...

P.S. ove zagrade u prevodu gore su opcionalno tj. ili je prevod iz zagrade ili ovo van...ovaj u zagradi je više prilagođen sprskom, dok je ovaj pre (van) njih više bliži nemačkom redu prevođenja...Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 16:55, 20. март 2015. (CET)

Sori što ti odg. tek sad, sa zakašnjenjem :(..

Tačno je da u zasebno kad stoji ono ima ovo značenje koje si spomenuo, a i ja pre toga...al kad sam govorio o značenju govorio sam pre svega o kontekstu prevoda, tj. da ja to Vorfeld uopšte ne bi prevodio, jer je u samom prevodu, kad se prevodi, suvišno...Mislim da sama imenica je takve prirode da kazuje da postoji neko usko područje (zemlja), a ona kao označava nešto šire...mislim da je ovo čista specifičnost nemačkog jezika ovde i da takva reč u srpskom uz kontekst koji nosi sa sobom, ne postoji 100% kad se ubaci u konkretni prevod...

Dakle sintagma područje severnog podunavlja ili samo severno podunavlje kao označitelji, tj. imenice koje označuju konkretno nešto, već u sebi sadrže integrisano ovo nemačko Vorfeld...jer ako bi bukvalno prevodili, 'Vorfeld' severnog podunavlja je, lupam, istočni (rumunski) Banat, tj. ≠ severno podunavlje...znači omašili smo debelo prevod, jer se u originalnom tekstu spominje severno podunavlje....sama naša reč područje je u tom smislu dovoljno, da kažem, rastegljiva, da bi pokrila ovo što označava nemački Vorfeld...ili može i bez te reči u konkretnom ovde, jer severno podunavlje kao imenica samo po sebi podrazumeva područnost samog sebe kao prostora (dakle svojevrsni pleonazam)...

Kako god razmatrali, nikakvu pogrešku prevodilačku nismo napravili ako ne prevedemo 100% bukvalno nemački prevod, jer je mislim iz konteksta jasno o čemu se radi, a sam čitalac zaključuje...tj. bolje rečeno, izostankom bukvalnog prevoda te imenice nismo nikakvu ključnu inforamciju sakrili od čitaoca ili naštetili prevodu, i prema mom tumačenju može se reći da je prevod ispunio svoj zadatak...

Ovo što pominješ prevod Dakije, Vlaške i Moldavije...vvtn. si u pravu...ovaj prevod koji sam ti bio poslao je nabrzaka preveden tj. i mene je zbunjavalo šta ono L. znači u tekstu, pa sam se fokusirao da ove glagole i ostalo dobro prevedem, bez pravog razumevanja konteksta...kako god okreneš, ništa nećeš pogrešiti...ono što me iskustvo prevođenja uči jeste da najbolji prevodi nikada 100% nisu prevedeni (posebno sa nemačkog, sa engleskog prevođenje ide lakše u odnosu na nemački, bar se meni čini) na jezik prevoda, već kroz jezičke varijacije jezika na koji se prevodi, koji odudaraju od originalnog prevoda, se najbolje dočara ono što u originalu piše, što se prevodi...

Ako me pitaš za savet za gramatiku..hmm...konkretne gramatičke knjige nemam i tu nisam upoznat, al što se tiče doborg rečnika tu ti mogu pomoći (nemačko-srpski rečnik)...radi se o Klettovom nemačko-srpskom rečniku (sad mi nije pri ruci da ti kažem tačno izdanje, al mislim da je ovaj, pogledaj na kupindu ili nekoj onlajn aukciji ako tamo imaju povoljniji, jer vidim da nije jevtin)...preporučujem ti taj, jer sam ja moj dobio još kao gimnazijalac kao nagradu na republickom takmičenju (za 2. mesto, neki seronja iz Leskovca mi pobegao za bod za prvo xD), i mogu da ti kažem da je odličan rečnik :)

Ovo Klientelvertraege ni ja nisam siguran šta u specifikumu znači (ako postoji kao pravni institut), već ovako ovlaš...Klientel na nemačkom više asocira na klijenta u smislu grupe/klike ljudi sa kojima se sklapa negi dogovor/ ugovor, iako u kontekstu sr. veka može biti samo govora o dogovoru sobziom da je institut ugovora nešto pravnoobavezujuće a tad pravo u smislu koje definiše ugovor nije postojalo (pogotovo ne međun. pravo)...al mislim da u ovom nemačkom kontekstu ovo Klientel ne podrazumeva neki hijerarhiski odnos, tj. odnos dominacije i subordinacije, nego da je na manje više jednakim (ili prividno jednakim) osnovama sklapan...elem nisam siguran, pišem ti iz konteksta i reči koje su mi poznate ovako laički...pogledaću u literaturi nekoj, jer imam literaturu vezanu za rimsko pravo tj. jednu odličnu knjigu (originalnu knjigu predmeta dao sam sestri koja je to upisala...pošto sam ja bio upisao prvo prava, pa se posle prebacio na političke n...otud mi knjiga, jer je na pravnom to u prvoj god. prvi semestar)...nažalost ova knjiga (poprilično debela) kod nje imenice počinju na latinskom i cela knjiga je urađena na tom fazonu...latinskih odrednica (tipa Ius civile, ius gentioum...) i po abecednom redu sastavljana, al ću pokušati da je pročešljam pa ti javljam ako naletim na ove ugovore/dogovore...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:04, 22. март 2015. (CET)

Čim pogledam za ovo javljam...elem, menjam temu...pogledaj ovaj izvor koji je korišćen u nekim člancima na viki kao npr o Veselinu Đuretiću i nekim drugim...iako ne znam dotičnog istoričara u članku (tj. nisam upoznat sa njegovim delima) mislim da je ovaj izvor debelo problematičan iliti žešći POV i da ne može da se koristi kao objektivan izvor za neciklopediju, bar ne u ovom polgavlju gde se pomnije tzv. 'istorijski revizionizam'...polemički rečeno može se čak i okvalifikovati kao politički pamflet, bar ako se služimo nekom iole zdravom logikom...Koje je tvoje mišljenje? --ANTI_PRO92 (разговор) 06:29, 22. март 2015. (CET)

Konstantin

Super i molim te Vladimire Nimčeviću, predlaži što pre taj članak za sjajan, jer je greota da ostane onako :). Ako šta treba kaži, tu sam, kao podrška i logistika za tebe.--Soundwaweserb (разговор) 02:34, 4. април 2015. (CEST)

Pa mislio sam, ali ne bih ynao sta da radim sa kineskim dinastijama Song, Tang... -- Bojan  Razgovor  21:49, 4. април 2015. (CEST)

koliko se ja razumem, to koristi programski jezik La, a ja nisam to (pro)studirao. pa se bojim da je to izvan mojih moci. -- Bojan  Razgovor  05:33, 5. април 2015. (CEST)

Veneskcija

Kao clanak ne postoji, vec sa kao metoda pominje samu u clancima o istoriji medicine. Pozdrav--Mile MD (разговор) 19:29, 7. април 2015. (CEST)

Са медицинско стране, ово не делује неуверлњиво. Првоћ венесекција је контролисани начин испуштања крви и може бити прекинут, а друго у стресним, ратним ситуацијама, (имао сам прилике да се и сам уверим) рањене особе са тешким повредама и масовним крварењем, успевају да трезвено реагују и учествују у борбеним дејствима, чак и неосећају болове, због адаптације одбранбених механизама самоодржања на стрес. Нажалост истина је и да све особе нису у стању тако да реагују.--Mile MD (разговор) 11:06, 8. април 2015. (CEST)

Ево тражене књиге и једног сајта са краћом историјом венесекције,

• Војна психијатрија
• Lokalno puštanje krvi od prahistorije do danaѕ

--Mile MD (разговор) 16:45, 8. април 2015. (CEST)

Е хвала ти за ову књигу! У задње вријеме немам баш много времена за википедију, али ћу се потрудити да и ову књигу искористим за неке чланке о историјској херадици јужних Словена. Поздрав! --CarRadovan (разговор) 21:08, 7. април 2015. (CEST)

Остроило

Да ли мислиш да је ово деретићевизам? -- Bojan  Razgovor  08:43, 10. април 2015. (CEST)

Чини ми се да је Остроило стваран и славан таман колико и „Црвена Хрватска“?! --CarRadovan (разговор) 14:32, 10. април 2015. (CEST)

Зато их и стављам у исти ранг: или је обоје фиктивно или обоје стварно... --CarRadovan (разговор) 19:29, 10. април 2015. (CEST)

Нисам баш сигуран да је овај чланак требало брисати! Ако имамо чланке о улогама у неким филмовима или серијама, нпр. Списак ликова у серији Луд, збуњен, нормалан, Изет Фазлиновић... или Фродо Багинс, Гандалф, Саруман... па чак и анимиране ликове Мики Маус, Паја Патак, Аутоботи... - зашто онда толики отпор према деретићевим ликовима (без обзира да ли су они стварни или фикције). Наравно, први (уводни) пасус о тим ликовима обавезно би морао да садржи став званичне науке о (не)постојању тих ликова. --CarRadovan (разговор) 14:35, 13. април 2015. (CEST)

У сваком случају се слажемо да чланак треба да постоји и да о том лику мишљење треба да да првенствено званична, па тек онда нека алтернативна историја. Брисање комплетног чланка - није рјешење! --CarRadovan (разговор) 17:41, 13. април 2015. (CEST)

Васкрс

Христос воскресе и свае најбоље теби и твојој породици! --CarRadovan (разговор) 11:45, 12. април 2015. (CEST)

Честитам ти највећи хришћански празник Васкрс уз традиционалан поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!--Bunjevac Panonski (разговор) 13:38, 12. април 2015. (CEST)

Лаврентије Немањић

Ово обавезно погледај - изгледа да се ради о измишљеном лику, зарад фикције да да су нека породична стабла Немањићког поријекла. --CarRadovan (разговор) 16:50, 15. април 2015. (CEST)

Ма то је микронација. Лако ћемо то држати под контролом!--CarRadovan (разговор) 15:39, 18. април 2015. (CEST)

Ево, мало сам то средио. па сад идем... ако буде неких промјена - средићемо опет! Поздрав!--CarRadovan (разговор) 15:52, 18. април 2015. (CEST)

Blok

Da, Šukija poznajem lično dobrih petnaest godina (otkako smo se upoznali u Petnici) i znam zasigurno da nije lopov (iako ima svojih mana). Što se bloka tiče, blokirao sam ga na 6 meseci, a onda promenio podešavanja da u blok doda i zabranu uređivanja sopstvene stranice. --В. Бургић (разговор) 13:36, 24. мај 2015. (CEST)

Dobar

Ali nisam ja predložio, to je prvo korisnik Geograf IS uradio. Samo sam mu pomogao da po pravilima uradi (jer je bez rasprave stavio odmah na glasanje), a u detalje nisam zalazio.--Soundwaweserb (разговор) 13:52, 30. мај 2015. (CEST)

Све је ок! Хвала!--Geograf IS (разговор) 11:25, 1. јун 2015. (CEST)

Pogledaj poštu.--Soundwaweserb (разговор) 18:14, 2. јун 2015. (CEST)

Poslao sam ponovo, preko vikipedijinog sistema, pogledaj sada...--Soundwaweserb (разговор) 18:53, 2. јун 2015. (CEST)

Poslao sam ti direktno na tu adresu, valjda ti je sad stiglo...--Soundwaweserb (разговор) 19:38, 2. јун 2015. (CEST)

Поштовани колега, чланак Земља (геополитика) смо ставили на гласање за добар, па би нам значило да и Ви учествујете у овом гласању. Хвала!--Geograf IS (разговор) 11:38, 16. јун 2015. (CEST)

Лимиганти или Лимигани?

Поздрав, потребна ми је референца (линк) на страницу о овом народу, а видим да има два различита мање и више разрађена чланка са оба наслова - оба обрађују исто. Треба што пре два чланка објединити. Ја могу то да урадим безболно, уколико постоји заједничко интересовање. Или ко хоће и може нека уради, јер овако не сме да остане. (Исту поруку сам послао и другом кориснику.) Ја иначе мислим да је правилан израз "Лимиганти" - као што је цитиран римски војни историчар Амијан од кога је и израз потекао, а кога не помиње овај други википедијалац Панониан. Наводи само један извор, а и тај није ауторативан (није потекао од музеолога, археолога итд.) Не знам шта је право решење али треба кренути у реализацију. Jozefsu (разговор) 17:33, 16. јун 2015. (CEST)

Лимиганти

Е, ако је нешто покренуто добро је. Кад мислим на објединити - можда део тог чланка може да постане пасус у овом разрађенијем? Није човек написао ништа погрешно, све то стоји (узето из оног изворника, а што је у суштини препричавање самог Амијана). Ја сам кориснику Панониан такође писао па ако не одговори, нека одлучи "виша сила". По мени кључно је коју терминологију већина званичне наше литературе користи (са језичарске стране), а ако такве нема онда мора бити неки концензус на основу латинског или енглеског изворника. Нов сам па не знам баш све како функционише, како иду разговори овог типа и где је право решење (ко има ауторитет да у конкретном случају донесе суд?) али пратићу шта се дешава. А дотле ћу да се линкујем на овај чланак са ЛимиганТи са Т :) Jozefsu (разговор) 18:00, 16. јун 2015. (CEST)

Odgovor (limiganti)

Pozdrav, odgovorio je autor Panonian, priznao da je naslov pogrešan i složio se sa idejom spajanja tekstova. Ja sam to zamislio tako da taj deo teksta koji je već svakako samo jedan pasus sa jednom osnovnom idejom (popularistički ispričana istorija limiganata prepričana iz Amijana putem izvornika - Милан Туторов, Банатска рапсодија) ubacimo kao jedno dodatno poglavlje - dodatni naslov - u tekst Limiganti. I naravno da se u referenci navede i taj izvornik. To je jedino konstruktivno rešenje, a da ne dođe do nepotrebnog brisanja korisne informacije - ipak je i on uložio deo svog vremena i truda. Naravno sve to tako da se preformuliše ubačeni pasus da odgovara stilu i duhu dužeg "jačeg" teksta. Da li se slažete sa ovim kompromisnim rešenjem ili mora da se primenjuje neko unutrašnje pravilo Vikipedije? Izvinite oboje što se mešam, ali treba mi taj članak o Limigantima (pošto su starosedeoci kod nas). Jozefsu (разговор) 21:43, 16. јун 2015. (CEST)

---

Покушаћу нешто - у сваком случају недеструктивно - ако дође до концензуса. Значи ипак да спавамо једно или два на то.

И ја сам приметио недоследности не само у тексту већ и на приложеној мапи, али не толико драстично, пошто међу историчарима званичних ставова нема, само мишљења. Румун ће Лимиганте са подручја Румуније да назове племеном Дачана (и тиме по мени преувеличати улогу дака, то јест њихов утицај на простору Карпата и Баната где су једно време заиста и доминирали) док ће други за њих рећи да су племе Сармата Индоиранског порекла.

Но Амијан лепо каже: Даци су их напали (значи немогу они сами да буду даци) и терали их да са њима даље подређено учествују у походима против Римљана. Исто тако су били подређени и Сарматским Јазигима који су их потискивали са севера. Зато су и одбили да оду на север, где их је Констанције намеравао преселити. Због свега наведеног ја сам више убеђења да су повезани са Јазигима, пре него са Дацима. Јесте да су их први понижавали и сматрали "мање вредним" племеном, али су им зато ови други били прави непријатељи, као и Римљани, па су се нашли између две ватре. Положај свих народа на Римској граници је специфичан, чак су и имали примирја са Римљанима, који су их називали (нарочито Сармате) Confederatae. Они су им служили да буду прва линија отпора и обуздају таласе варвара, а тежили су и њиховој хеленизацији. Отуд појам "варварски фалсификат" римског новца, који су Сармати покушали да кују и протуре у трговини Римљанима. Међутим Лимиганти су се побунили, Амијан их назива дивљим од осталих, са којима није било преговора...

Читао сам коплетан текст Амијана о Лимигантима и походу цара Констанција против њих. Претерао је онај ко је навео тачне локације, али се зна (и археолошки) да су настањивали подручје уз Тису, и то са десне стране ако се не варам (значи у мочварном подручју око Тителског брега и у Шајкашки), али у Банату их није могло бити у значајном броју, јер су тамо владали прво Даци, затим Римљани, па Готи, а Лимиганти су били предивљи да суживе са њима.

Значи у питању је јужна Бачка. Колико знам врло значајно (вишеепохачно) налазиште код Чуруга је доста тога показало и о њима.

Jozefsu (разговор) 01:00, 17. јун 2015. (CEST)

---

Kasno je, a ja morao da završim članak. Priznajem da možda navedeno nisam direktno čitao u Amijanovoj hronici "Res Gestae" koja je mnogo detaljno štivo, a evo je onlajn i u Latinskom (http://www.thelatinlibrary.com/ammianus.html) i u Engleskom prevodu (http://odur.let.rug.nl/~drijvers/ammianus/index.htm) a poglavlja koja su preživela da ih imamo postavljena su i na Wikipediji: https://en.wikisource.org/wiki/Roman_History Jozefsu (разговор) 02:18, 17. јун 2015. (CEST)

Лимиганти - одговор

Да ставим крај на тему до даљњег. Постоји званичан став или научни концензус, како год га звали. На пример оно што у музејима испишу испод експоната или то што пишу водећи експерти одређене области. И антички писци као Јосип Флавије, Амијан, Тацит, Јулије Цезар (сад га читам) и остали су јасна ствар. Једном сам хтео на силу да питам арехеолога у вези антике, а он ми напише: "обрати се колеги који ради антику, ја радим искључиво средњи век" Поштено и коректно. Тако треба мало времена да се позабавим темом. Врло сам заинтересован који је званичан став о њима Музеја Војводине на основу детаљних ископавања код код Чуруга. Само треба времена пронаћи. Ни до литературе уопште није лако доћи.Jozefsu (разговор) 01:14, 18. јун 2015. (CEST)

Лимиганти - још има шта да се проучи

Владимире, не замерите ми да оволико пишем и полемишем ... разговрамо :)

Јесте да мало знамо о њима, али ипак постоји обимна литература, само ју је тешко пронаћи. Зато не треба да се жури.

Нисам упознат са овом варијантом приче коју предлажете, то јест имам малих дилема (а није ни покрепљена литературом -нема референци). Нема неке кључне разлике, па нећу битно да мењам, осим ако нађем сигурну грешку. Пробаћу да додам и референцу како треба.

Само ћу вама да напоменем да постоји још један важан извор, а то је историчар Гибсон. Не знам одакле је он склапао своју верзију приче, али је респектован међу историчарима, што усоталом каже о њему и Википедија. Од наведеног описа једино се разликује детаљ да их је цар Констанције војним походом протерао до севера (на територију Сармата?), одакле су они након царевог одласка побегли и вратили се у мочварни предео у доњем Потисју. Значи није било никаквог договора са њима. Уопште не! Напротив Амијан каже да су од свих варвара које Римљани познају ови најдивљи и немогу да се обуздају. На пример Амијан каже да када је пред њих стао цар Констанције (а то је било у Бачкој а не у Буди), цар је стајао вероватно на Великом Римском шанцу ("stansque in aggere celziore" Амијан, Res Gestae XVII, 13.) и почео да им држи говор, они су почели да га вређају и вичу "Будала! Будала!" или "Стока! Стока!" (Гибсон је погрешио и користио мађарску реч за говедо па се тиме још више прославио, јер где су онда били мађари :) Овде се одиграо и тај оминозни "напад" (покушај атентата како читам најчешћу варијанту) - и нема речи да је цар бежао! Ма какви, Лимиганти су видели да је цар мршав и никакав и помислили да је тренутак освете дошао, али када су видели обруч војника који је био око цара они су се повукли. Напетости је вероватно било чим су викали на цара као животиње (пише Амијан) али није било никакве физичке борбе. То је погрешно тврдити. Више је било вербале него насиља, бар у том моменту. Амијан је волео да пише о крвавим детаљима битака, пошто је био ратник у царевој пратњи, али овде ни речи о томе није поменуо...

И нису римљани само због Лимиганата долазили преко Дунава! И то је погрешно. Са сарматима су стално били у контакту - или у рату или као конфедерате, то сам већ рекао. И сам Константин је штампао новац (Sarmatia Devicta) због својих победа над Сарматима дубоко у Варвариkуму! Није Констанције био на челу војске ни први ни последњи пут која је ратовала по Бачкој и даље. Ту је и Марко Аурелије, их - па сам је о томе писао! Сад немам времена, али доказа има безброј. Само римски ауксиларни шлем да наведем који је нађен код Сивца. Затим Тител - низ римских ископина и натпис о кохорту извиђача које је водио Тиберије Деxтер (Даница Димитријевић: Сармати и Римљани, у Шајкашка, Матица Српска...) па шанчеви које је градио Валентинијан до Ердеља на земљи Квада итд. итд.

Постоји још један важан изворник за све ово и Лимиганте, нажалост ја га нисам још видео: Вилић, Н. (1928) Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој, издато у Сремским Карловцима. Чак два рада.

Технички, за сада ми не треба ништа друго само један чист чланак где могу да се линкујем. Не разумем шта се дешава ако преусмерим Лимигане у Лимиганте? Остаје стари чланак архивиран или ће неко са правом ажурирања да га на крају обрише? Ја ћу кренути данас храбро у препис, стим да свуда остављам детаљно белешке шта сам урадио! Jozefsu (разговор) 13:36, 18. јун 2015. (CEST)

---

Па наравно, Римско царство се и распало због њихових проблема на граници са Барбарикумом (исправио сам у тексту на Варварикум мислим да је боље). У свему се слажем с вама, осим "aggere celziore" значи на "насипу или узвишењу" никако у долини, а Аквинкум ми некако одскаче и од контекста догађаја - пошто ако је атентат био на Дунаву, зар су их римљани гонили све до Тисе где су се они посакривали?? Остављам Аквинкум тако али свакако треба проверити. А "marha" је говедо на мађарском језику и наводно је цела верзија о бацању ципеле и викања потекла од самог Гибсона а не и од Амијана. Занимљиво је и објашњење које пишете. Нисам поново проверио, али се сећам да Амијан засигурно каже да су викали на цара и били јако "неучтиви" и необуздани дивљаци. У томе су се разликовали чак и од Квада и Гота, са њима су Римљани често без проблема разговарали. (Чак су племенским вођама изделили златнике са ликом цара да носе у врату - први маркетинг у историји :) Но није ни битно, ево сад сам завршио измене текста.Jozefsu (разговор) 15:39, 18. јун 2015. (CEST)

Исправљам се али за сада и даље немамо (прави) одговор

Ви сте били у праву, ја сам се површно сећао енглеског преводника (којих има неколико верзија) а Амијан није претерано лако штиво, дугачак је и веома детаљан (стари Јулије Цезар је читљивији и измеренији). Што је опет добро јер га чини аутентичним, као очевица догађаја. Интересантно да не каже "ми" смо побили Лимиганте, него наши легионари - значи Амијан није учествовао. Каже: они нису чекали на напад (цар је био у припреми на овакав сплет догађаја) него су подигли своје стандарде и јурнули на подивљалу рују која се усмерила ка брегу где је цар стајао (ту је оминозан "stansque in aggere celsiore" :) Но делом сам и ја био у праву - цар није бежао, од горе је поносно командовао акцијом, а преторијанци су беспоштедно косили све лимиганте који су евентуално стизали до узвишења. Битке је ипак било, мада је трајала само кратко каже Амијан. И да, ипак описује крваве детаље (одсечене ноге и руке), то је био његов стил као легионара који је на свашта навикао... Но много је важније ово друго: место догађаја - чини се да је то највећи проблем, као што сте и навели. Да ли је могуће да је Амијан омануо опис места? Ја не верујем, пре ће бити да је манускрипт лоше преписан. Сигурно оргинал није преживео да тако у рукопису стигне до нас, него је више пута преписиван. Прво, два места и догађаја из ове књиге "атентата" (17/13.део) и место из касније књиге (19/11.део) у Валерији нису иста. Акуминкум, или Acimincum како га Амијан пише је Стари Сланкамен, а Валерија је далеко одатле. Чак и објашњава Амијан како је провинција добила име, у част Диклецијанове ћерке која се тако звала. Он је знао шта пише само можда до нас информација долази са грешком. Тога има у античким списима.Jozefsu (разговор) 23:12, 18. јун 2015. (CEST)

---

Аха значи још горе, имамо или два различита описа догађаја или две различите инстанце сукоба, један мање крвав и једнан жешћи. Ја сам описивао 17. књигу а ово је из 19. Српски превод је одличан и у свему веран, ја сам читао енглески.

Ваљда ћемо (ћу) коначно изаћи накрај с тим. Нема горег од површног знања и површне информације - ако ниси добро проучио онда нема кога кривити. Јавићу се кад прочитам све, међутим у све слободно време пишем недостајуће чланке па сад немам времена. Сва ми расположива енергија одлази на чланке које треба да напишем.

У сваком случају хвала, било је корисно :) Исправићу грешку чим пре стигнем, за данас је било доста.Jozefsu (разговор) 01:09, 19. јун 2015. (CEST)

---

Поздрав Владимире, ево коначно исправих текст Лимиганата. Бар се надам да на боље и да је ово крајња варијанта. Кажи ако мислиш да нешто не ваља. Јест да је увод овако нешто дужи и незграпнији, али након све компликације да схватим праву хронологију догађаја саставио сам како треба. Jozefsu (разговор) 22:49, 21. јун 2015. (CEST)

---

Тврдити да Амијан није познавао географију не само Лимеса већ и целог Римског царства је убеђен сам погрешно (у контексту његовог целокупног дела). Пре ће бити да су евентуалне грешке настале током преписа манускрипта од којег је већи део и изгубљен. Јер како онда није погрешио у ниједном од осталих својих извештаја? Иако је родом из Антиокије (Турска) зашто би боље познавао границе у Азији, када је служио као војник све до Галије? Такође је ту и потешкоћа (за нас али не и за њега када је писао) два слична назива градова из приче. Градови то јест утврде су постојале, а назив им је сличан, па шта? Ако је тако било, тако је било. За мене је и то доказ - није нико ажурирао/измислио другачији, лакше схватљив ток догађаја, већ је Амијан аутентичан. Вулић је ближе истини од Пач-а. Поздрав Jozefsu (разговор) 20:41, 22. јун 2015. (CEST)

Да

Јесам. --Ана пиши ми 01:45, 11. јул 2015. (CEST)

Расправа о промјени правила

Корисник Фридрих те је упозорио на Тргу како се мијења једно правило. Потпуно је нејасно да си занемарио такво нешто и наврат-нанос покренуо неваљано гласање. Сем што није испоштован поступак, сам си себи осакатио расправу. Да је то ишло како треба, расправа се поставља на обавјештење па више корисника и зна о чему се расправља. А поготово се гласање поставља на обавјештење. Ни ја нисам стигао ништа конкретно да напишем, а ти си написао предлог по сугестији „двојице корисника“. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:59, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Расправа траје минимално десет дана. И то није испоштовано. Не знам ја шта је било прије пар година и на којем мјесту. Шта год ти мислио о нечему, то није оправдање да се не поштује процедура. Увијек важи правило да ако закон не ваља, он се мијења. Не крши се. Говоранција на Тргу сигурно ни од других корисника није схваћена као „званична расправа“. Када неко упозори да поступак није испоштован, ваљда се треба посветити пажња и таквом ставу. А то је рекао Фридрих и упркос томе ништа није предузето како треба. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:54, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Каквих двојица саботера, ништа нисам сконтао? Ја сам причао о некој двојици које си ти споменуо у уводу „гласања“, не знам шта си ти мислио. А ја сам рекао тамо шта ваља учинити. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:16, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Није била у питању званична расправа, изнио бих да је била. А што се тиче Бојана, он се надовезао на мене. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:43, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Ето, изјаснио сам се први. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 23. јул 2015. (CEST) с. р.

Поставио сам.--Марко Станојевић (разговор) 11:09, 23. јул 2015. (CEST)

Ок, онда је назив добар, али у сваком случају су две различите врсте. --Јованвб (р) 00:24, 25. јул 2015. (CEST)

Зато што је то једина биљка из рода кестена која природно расте код нас (макар колико сам ја упознат). А дивљи га зовемо вероватно зато што постоји Питоми кестен који се једе (иако уопште није кестен, али то је већ друга прича :) ). Колико знам народ тај дивљи кестен зове само кестен. Ове остале биљке из рода кестена расту ко зна где. Нпр. овај ситноцвети кестен је врста која расте само на југу САД. --Јованвб (р) 00:37, 25. јул 2015. (CEST)

Расправа

Ето видиш. Ја причао о „безусловним подржаваоцима“ и ти се јављаш са неком причом како ћу ја негдје тврдити да неко није званично учествовао у расправи. А гдје ћу ја то тврдити? Да ли ја то имам божанске моћи да сутра могу прогласити неку расправу за неуспјелу (а на њој учествовало више корисника) и спријечити гласање? Због толике неозбиљности и безусловног подржавања НиколеБ и безусловног противљења мени, схватам и зашто предлог није припремљен како треба. И на самом почетку си „слушао“ коментаре НиколеБ који је тврдио да је све у реду, док није дошао Викивинд и поновио што и ја. А прије мене споменуо и Новак. На расправи о Тверској области уз себе је безусловно имао Саунда и Радована, а сада у својим нападима на мене има Владимира. Како предлажеш да се ријеши проблем што неко гласа само што види име НиколеБ на гласању? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:39, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Значи, твоје поштовање правила зависи од тога да ли је у питању име Викивинд или Жељко Т. И онда си ти као забринут што неко гласа на основу имена предлагача? Како да не, од почетка сам видио о чему је ријеч. Неприпремљен предлог је управо на то указивао. „Немој само да ми дан пред краја расправе кажеш како није испоштовано неко правило за које знаш само ти и евентуално неко други коме је баш свеједно хоће ли се оно испоштовати или не, јер ћу онда да помислим да свесно саботираш овај предлог.“ — ето у шта те је тај твој колегијум убиједио. Боље да ти објасни да Википедија није бирократија и да треба припремити предлог прије гласања. Ти ниси понудио предлог о рјешавању проблема безусловних гласача који подржавају предлагача, селективна правда није правда. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Нека ти колегијум објасни пошто и досад ниси фермао ништа што сам говорио. Поступити по правилу само уколико ми то каже омиљени корисник само говори колико је ова цијела расправа изиграна од самог почетка. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Објашњавао ја, објашњавао Новак, а ти на крају прихватио тек након што потврди Викивинд. Је ли он члан колегијума, а ја нисам? Толико о бризи за системом гласања и односом међу корисницима. Не може се ниједно право преко потребе искористити. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:03, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Неприпремљен предлог значи да ниси могао никако предложити да услов за општа гласања буде строжи од услова за админ гласања. И ти и даље инсистираш на томе, што говори да још ниси схватио. Ту није граница између бирократисања и духа, ту се ради само о жељи за „обрачуном“. Џаба што тебе неко убјеђује да си 100% у праву, убјеђивали су и недавно па ти понови расправу од самог почетка. Шта мене брига за профил личности неких администратора и да ли их ти познајеш лично или не? Администратори нису колегијум већ инокосци. Што значи да им је главни задатак да знају самостално образложити своје одлуке, а не да ли су омиљени међу другим администраторима. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:30, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

И опет си обраћао пажњу на колегијум умјесто на оно шта корисници (учесници расправе) предлажу. Ти би тек сад да мијењаш и нека друга правила, џаба шта је писао онај Библброкс? Ја немам појма шта је БокицаК говорио, ја знам шта је он радио. Уосталом, ти си пристрасан, гласао си против. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Хвала на споменици! Ево и мене да наставим гдје сам стао... Поздрав! --CarRadovan (разговор) 16:40, 8. август 2015. (CEST)

Slike Oluje

Te slike su izlošci u Muzeju Oluje otvorenom na kninskoj tvrđavi povodom 20. obljetnice te operacije. Ja sam slikao muzejske izloške, nisam od nekoga preuzeo originalne slike.

--August Dominus (разговор) 21:54, 13. август 2015. (CEST)

U muzeju je dopušteno slikavati, da nije osoblje bi me upozorilo.

--August Dominus (разговор) 10:35, 14. август 2015. (CEST)

MG

Nemam pristup toj knjizi. Zapravo, prvi put sada čujem za nju. U trenutku kada sam napravio tu izmenu, tekst je bio nesređen i nije bio adekvatno referenciran. U svakom slučaju bi trebalo proveriti o kakvom izvoru se radi i onda, eventualno, vratiti tekst u članak. micki 14:12, 15. август 2015. (CEST)

Pošto je to tvoja oblast (ako se ne varam - istorija), kompetentniji si od mene da proceniš da li to treba ostati u članku. Doduše, ja bih stavio nešto poput: Prema navodima u knjizi XXX autora Pere Perića... u Mrkonjić Gradu Ustaše su bla bla... Tako mi više zvuči enciklopedijski :) micki 15:05, 15. август 2015. (CEST)

На другом месту сам нашао следећу информацију (нереференцирану): Стравичан покољ Срба у овом крају добио је пун замах послије доласка херцеговачке усташке бојне под командом усташког пуковника Нарциса Јесенског и бојне усташког сатника Ивана Херенчића. У болници у Мркоњић-Граду, коју су усташе претвориле у затвор, ови злотвори су у једном замаху поклали 250 Срба. Очевици причају да су неким жртвама сатарама одсијецали главе и потом их набијали на коље. Од априла до септембра 1941. године на подручју овог среза усташе су убиле 553 лица. Међу тим жртвама била су и 153 дјетета, од којих 15 није имало ни пуну годину. Подаци о укупном броју жртава се битно разликују и, иако нисам историчар, по ономе што сам чуо од својих дедова пре бих поверовао у ову другу информацију. 5000-7000 је трећина целокупног становништва среза у то време... Зато ми је мало сумњив податак из поменуте књиге. micki 15:24, 15. август 2015. (CEST)

To sam pronašao random pretragom na Guglu. Nije mi cilj bio da dotični sajt (koji god bio) predstavim kao verodostajan izvor, već da ukažem da postoje i druge tvrdnje o ukupnom broju žrtava. Igrom slučaja sam iz tog kraja, pa znam kako otprilike stoje stvari, mada to svakako ne znači da ću samo na osnovu toga izabrati šta ću staviti u članak. Međutim, po svemu sudeći, brojka od 7.000 je veoma, veoma naduvana. Bar je to moj utisak. Pitanje je da li je pomenuta knjiga/autor dovoljno relevatna da u članak stavimo samo ono što je u njoj navedeno (čak i ako upotrebimo ranije pomenutu konstrukciju: Prema navodima u toj i toj knjizi...) ili je možda bolje sačekati neke druge izvore, tako da se čitava stvar predstavi iz više uglova itd. Ono što me takođe muči je što bi se vraćanjem izbrisanog pasusa u članak otvorilo pitanje o žrtvama i zločinima ali bismo se ograničili samo na srpske žrtve i zločine ustaša, a čitava istina je kudikamo kompleksnija. Po meni, kao laiku, bolje je ne čačkati mečku i ostaviti kako jeste. Ali opet, nemam problem da se uradi i drugačije. micki 17:22, 15. август 2015. (CEST)

Словенски

Када сам истраживао нешто о овим наставцима, пронашао сам за Загреб (Загребац > загребачки), па је ваљда иста логика (становник се звао Загребац, а не Загрепчанин, па није загрепски или загрепчански)... —  Обсусер  ✉  02:36, 18. август 2015. (CEST)

Па у Правопису из 2010. су застарело име Тунизија игнорисали при творби придева па је сада тинишански са ш а не ж (са ж је постало неправилно, нису оставили употребу старог појма), што значи да би се требало прилагођавати и мењати неправилно... —  Обсусер  ✉  02:39, 18. август 2015. (CEST)

Предлози

Када сам предлагала оно што се односи сада на предлог број 8, имала сам на уму чињеницу да проценат буде у складу са процентом потребним да се админ изгласа, тако да админ не буде изабран, чак и када се постигне потребан проценат, уколико се већина оних који нису гласали за изјасни да су имали проблема са предложеним админом. Хоћу рећи предлог губи смисао ако ће проценат остати онај који већ постоји или се смањи на 65%, јер у таквим случајевима, свакако неће бити изабран.--Тајга (разговор) 14:47, 19. август 2015. (CEST)

Да, свакако је битно колико њих је спремно да их подржи, рецимо да лично у овом тренутку не видим никога, но ако је нпр више њих констатовало да постоји проблем, а проценти су на ивици, требало би да превагне чињененица да постоји проблем, јер ваља после покушати радити под таквим условима, онај ко постане админ, имаће ту функцију и за оне који су га изабрали, као и за оне који нису.--Тајга (разговор) 16:11, 19. август 2015. (CEST)

Својевремно сам од стране једног уредника, на моје велико запрепашћење, врло озбиљно упозорена и запрећено ми је да морам добро да га се клоним. Случајност је испала да си ми управо на њега указао, тако да испуњавајући ту његову жељу у потпуности и до краја, заиста нећу моћи написати ништа у вези тога. Ипак, морам да приметим да ће гласање око било коквих измена ићи јако тешко, ако се предлози још увек стално мењају, јер то ставара конфузију међу потенцијалним гласачима, можда чак и смех међу онима другим . Осим тога, мени се чини да према неким твојим предлозима од раније, у вези гласања лично не испуњавам услов да било шта гласам, уз то додајем да ми је број измена у једном тренутку, једноствано постао небитан, различити уредници раде на различит начин, неки не воле да чувају измене док нису сигурни да оно што пишу нешто заиста ваља, и осим тога нисам пчела радилица од онда када сам схватила да све што је урађено овде у било ком тренутку, лошом политиком и уз помоћ чаробних речи и магичног штапића, може лако да се претвори у ризницу гомиле странпутица, уместо знања. --Тајга (разговор) 17:17, 19. август 2015. (CEST)

Поздрав. Нећу да коментаришем на страници за глсање да не испадне да минирам гласање. Апсурд је што за добар чланак (који често постаје добар на мишиће, без читања, по приципу ја теби ти мени) треба 70 %, а за администратора 60 % гласова.--Drazetad (разговор) 19:57, 19. август 2015. (CEST)

Пази нашег старог "знанца" Мијута што се разлетео са микро изменама само да би стекао право да гласа на оном гласању за админе. Али изгледа да није читао јер оних десет измена у задњих месец дана је требало да направи пре почетка гласања хаха. И сада они некога убеђују о клановима и гласањима по позиву --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:49, 24. август 2015. (CEST)

Админ плоча

Не бих да на Админ плочи ширим непотребну причу и да се бавим тумачењима, препискама. Ниси објаснио како је могуће да на гласање нпр. ставиш предлог „Корисник ће добити администраторска права ако ЗА давање права буде 65 % или више од укупног броја гласова.“ (поништен на ранијем гласању) који се није уопште налазио у расправи? Или како је могуће да као предлагач не реагујеш када неко на „твом“ гласању ретроактивно примјењује усвојено правило и још ти се тиме лично хвали на СЗР? --Жељко Тодоровић (разговор) 14:11, 25. август 2015. (CEST) с. р.

Šantić

Ako imaš pri ruci materijala o njegovim vezama sa Skerlićem i Popovićem, slobodno ubaci. Meni jezik i književnost jest struka, ali zapravo sam nakon fakulteta sve to prilično zapustio (zasićenje); inače se bavim lektorisanjem, što me dodatno udaljilo od naučne strane jezika i književnosti, pa to i ne radim na Wikipediji, osim nekih sporadičnih manjih izmjena. -- KWiki (разговор) 23:58, 27. август 2015. (CEST)

A znam za ovo "cela lepa" (nisam baš sve zaboravio). :) Strog čovjek bio, nema šta. :-) Je li ovo doslovno iz neke knjige ili parafrazirano po sjećanju? Da ti pravo kažem, ni ja tačno ne znam šta sad govore o Šantiću u bh. školama (pretpostavljam da to zavisi i od entiteta). Mi ga se i nismo toliko dotakli na fakultetu (ili sam baš žešće "ishlapio", što neću isključiti), a srednje se još slabije sjećam (završio 2000). Također nisam u toku s antologijama bh. poezije (ne bošnjačke), pa ne mogu sad reći je li igdje uvršten, ali bi me čudilo ako nije (makar "Emina" ili "Veče na školju" ili "Pretprazničko veče" ili sve tri). Ukratko, loš sam, brate. :-)) P. S: Nisam znao ovo za Disa. (Ili sam znao, pa i to zaboravio, više ni ja ne znam. :)) Hoće to kad se ne obnavlja gradivo. :) Pozdrav iz i sad toplog Aleksinog grada. :) -- KWiki (разговор) 22:17, 28. август 2015. (CEST)

Википедија:Захтеви за администрирање/Правила гласања

Trebao bi da uneseš izglasana pravila u gore navedenu stranicu --Милићевић (разговор) 10:40, 28. август 2015. (CEST)

Nisi ažurirao još neke stranice ВП:СТ/П, ВП:ДЧ/П, ВП:ЧЗБ/П i Шаблон:Гласање --Милићевић (разговор) 11:45, 4. септембар 2015. (CEST)

Nemoj da zaboraviš šablon [2] --Милићевић (разговор) 11:51, 4. септембар 2015. (CEST)

Поезија

Поштовани, Ако волите поезију, ево прочитајте две песмe песника Заблаћанског.
ТУ ОКО НАС

Срушило се време на кровове брига
На зидине голе куће без прозора
Испарили дани у котлу с верига
У мислима ћуте неке давне зоре

Све се дрско врти круговима пакла
Пркосећи блудно свевидећем оку
Да све се разбије кô да је од стакла
Док човека гоне кô на пашу стоку

А свет већ урања у сопствену тмину
И мноштво већ кличе умирању части
Ореол би свецу кô капут да скину
И да се насладе у све горчој сласти

А аветном кућом звони ехо плача
Јецају потомци – ридају сви преци
Празнина у свему од свести је јача
Јер ране су љуте – пеку злобе меци

РАЗЛИКА

Оне ноћи кад сам је будан пун снова љубио
Бесно су у мени режали пси луталице
Зар путник сам само што се у јави изгубио
Зар пијанство свако је бол обичног пијанице

И не хтедох поћи – изаћи из утробе своје
Јер чему корак ако све стазе у трептај су стале
Чему зоре кад сва јутра у једној ноћи стоје
Кад жеље су с једне а наде крај друге обале

Јер како чедност прљавим длановима дотаћи
Како детету у жени узети душе наготу
И на голим грудима похоту и чедност наћи
А сачувати на лицу осмеха сву лепоту

Спознах да блуд је љубав исто кô и срца дрхтај
Похота и жудња у љубави су невиност чиста
Намера искрена иста кô и стидљиви нехај
Тек кад усред тмине нечије око ти заблиста

Поезија Анђелка Заблаћанског
--Trenutni (разговор) 21:08, 28. август 2015. (CEST)

Одговор

Ја сам један од уредника на Википедији и нисам овде на никаквом саслушању и прозивкама. Ипак ћу одговорити, иако ја нисам добио одговоре на легалне и круцијалне примедбе. Изразио сам моје противљење организованом непринципјелном нападу на критеријум гласања, то сам саопштио на табли. Ви то игноришете (ти си један од водећих), то ми смета што тако радите, а желите овлашћења за прављење реда на Вики. То није обећавајуће. Напротив, за бригу је свих који хоће поштено да раде на пројекту.-- Сахараразговор 14:07, 2. септембар 2015. (CEST)

kopiranje

Извини јел могу да копирам нешто са твоје странице нећеш да се љутиш Срби смо? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Vuk028 (разговор • доприноси)

Споменица за тебе!

	Лекторска споменица
	Лекторска споменица за исправе на Википедији. Vuk028 (разговор) 16:49, 2. септембар 2015. (CEST)

Нисам ја Анђелко Заблаћански, уверавам вас. Тај човек ме занима као песник. и он и Бора Д. Симић. Што се нервирате? Помозите ми да направимо текст о Бори. Поздрав.--Trenutni (разговор) 11:57, 3. септембар 2015. (CEST)

А јел ви мислите да треба да се брише биографија Заблаћанског? --Trenutni (разговор) 12:06, 3. септембар 2015. (CEST)

Ево, замолићу вас, изјасните се. Не могу да водим кампању. Не буде шта год хоће.

Ко сме да вам забрани? Ово је слободна земља.

Реците мени. Ево вам мој мејл: trenuci@yahoo.com

Смем ли сад да га бришем..мејл, мислим?

Онда нек стоји. Школа се плаћа. Поздрав --Trenutni (разговор) 12:35, 3. септембар 2015. (CEST)

Cestitke za izbor admina, zasluzeno!--Soundwaweserb (разговор) 12:50, 4. септембар 2015. (CEST) Придружујем се честиткама. Срећно админовање! ;) --Strower ^☎ 13:32, 4. септембар 2015. (CEST)

Чеситам на избору, желим ти све најбоље у даљем раду! -- Ранко   Нико лић  ✉ 14:05, 4. септембар 2015. (CEST)

Колега, честитам на избору и желим ти све најбоље у раду! --CarRadovan (разговор) 14:37, 4. септембар 2015. (CEST)

Хвала, било је 30 гласова, ал’ „само” 29 позитивних . -- Ранко   Нико лић  ✉ 10:12, 5. септембар 2015. (CEST)

Честитам на избору за админа. --Милан Јовановић (разговор) 16:28, 5. септембар 2015. (CEST)

Birokrata

Neću odmah, u dogledno vreme verovatno --Милићевић (разговор) 14:35, 4. септембар 2015. (CEST)

Хвала колега! ----Радован  ^{разговор} 11:12, 5. септембар 2015. (CEST)

Немам ја те амбиције и нисам за тај посао, знам колика је одговорност. А 1000 измена ће бити до Нове године . Мени то треба само због гласања. --Милан Јовановић (разговор) 17:41, 5. септембар 2015. (CEST)

Ovo je dobar fazon. Niko ne glasa i svima mirna savest. Pozdrav. :)

Зрењанин

Врати на стање од 12. августа, ове измене анонимног корисника су чист вандализам. Alexzr88 (разговор) 12:45, 6. септембар 2015. (CEST)

Одустајем. Није ово за мене, очигледно је.

Јако да питам Глас јавности за дозволу за слику, кад они не постоје?

A jel biste vi mogli da pomognete, ali zaista. Bora je veliki pesnik, nesrecan koji nije dobio slavu koju zasluzuje. Kako se brisu slike koje sam uploadovao?

Stavim referencu, izgubi se tekst.. vec kljucam--Trenutni (разговор) 15:57, 6. септембар 2015. (CEST)

Бора Д. Симић, песник и мачвански небески сањар, рођен је на Крстовдан 1929. године у Глушцима код Богатића где проводи сав свој живот. Несхваћен, а често и понижаван од својих сељана због склоности ка писању и поезији, он пише и објављује још од своје младости. Његова поезија је модерна и пуни слика и метафора из родне му Мачве. Прст судбине или неке друге околности у времену у којем је стварао, нису омогућили Симићу да допре до поетских врхова које је својом поезијом заслуживао. Иако су му песме преведене на неколико језика, он је своју прву звирку песама објавио тек 1995. године, а касније још свега две. Но, и после тога не доживљава славу која му припада. Остао је у запећку и у сенци много лошијих песника од њега. Мада је скромног образовања с обзиром да је завршио само основну школу у Краљевини Југославији, тј. четири разреда, Бори Д. Симићу није представљало проблем да испише стихове којих се не би постидео ниједан светски песник. --Trenutni (разговор) 16:00, 6. септембар 2015. (CEST)

Ne razumem u koju raspravu ? moze li biografija ovako? Борисав Д. Симић је рођен на Крстовдан 27. септембра 1929. године у мачванском селу Глушци. Завршио је само четири разреда основне, али је много читао и самообразовао се. Шездесетих година, заједно са Добрицом Ерићем, Даринком Јеврић, Момчилом Тешићем, Вукосавом Андрић, Миленом Јововић и Србољубом Митићем бива заступљен са већим бројем песама у антологијама и изборима песама у редакцији Драгише Витошевића, др Владете Кошутића и других, штампаних сем на српском и на италијанском, француском и шпанском језику. То су антологије: Орфеј међу шљивама, (Крагујевац,1963), Цветник, (Просвета, Београд), Ризничари земље, (Чачак), Антологија песама Шапчана и Подринаца, (Шабац, 1994) и Српска сеоска поезија (на француском, у преводу песникиње Франсоаз Хан).

Хвала вам много. Ваља ли овако како сад стоји на викију. И да ли могу променити наслов стране? Нисам знао да му је име Борисав.

Како да нађем из давних година? Проф. Владета Кошутић га је открио и о њему писао тад. Милић од Мачве му је био рецензент за прву књигу, али то не могу нигде да нађем.

Хвала ти пријатељу. Да ли ни са овог линка нешто послужило_ http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=335.0

Имам књиге и шта с њима? Немам те зборнике који се превођени, ни рецензију Владете Кошутића-

https://sr.wiki.x.io/sr/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B ЕВО ТИ СЕ ПОМИЊЕ ОРФЕЈ МЕЂУ ШЉИВАМА. Ако вредим, молим вас убаците референцу

Ne ynam sta je to. Odoh da rucam. A kako onom Zablacanskom sliku da ubacim? Pozdrav

Прешао си на ти. Нисам ти скинуо круну с главе ако сам склонио коментар који је после исправке можда сувишан. Изгубио сам вољу, баш, баш. --Trenutni (разговор) 22:59, 6. септембар 2015. (CEST)

Не смета ми. Слободно мпже ти, али се осећам да не припадам ту и зато ми је чудан прелаз. Како енциклопедијска чланка?

Ја написао, али чисто сумњам да ће остати. Мада, урадио сам колико знам, а можда је недовољно.--Trenutni (разговор) 23:10, 6. септембар 2015. (CEST)

Па ја то све време очекујем да неко нешто дода, али сам био сам и неук. Хвала ти. Позсрав--Trenutni (разговор) 23:13, 6. септембар 2015. (CEST)

Да ли ово Бора дефинитивно остаје?! :)--Trenutni (разговор) 23:27, 6. септембар 2015. (CEST)

Разумем. Нека га дотерају, слажем се. Хвала. Ипак ћу морати да се одморим до следећег текста. :)--Trenutni (разговор) 23:30, 6. септембар 2015. (CEST)

Хвала колега. Него кога ћемо првог да стрељамо хаха (i'm joking of course) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:01, 7. септембар 2015. (CEST)

Pojašnjenje

Hvala Vladimire, ali ja sam na tom tekstu završio svoj dalji rad. Bojan je nasilinički promenio naslov članka i time stvorio pogrešnu sliku o njegovom sadržaju. Pokušao sam određenim promenama teme i naslova da udovoljim i drugim zahtevima ali sujete su kod nekih osoba prevelike.

Osnovna tema stranice po mojoj zamisli je; Niš kao privremena prestonica grad izbeglica i bolesnika i ranjenika i najveća epidemiološka bolnica u Srbiji, i pretežno se odnosi na rad civilne i vojne sanitetske službe i stranih misija. Zato sam kao literaturu koristio i monografiju čiji sam ja autor, a odnosi se jednim delom i na ovu oblast, tako da mi tema nije strana. Opšti (istorijsko hronološki) deo je samo tu da stvori opštu sliku o situaciji u gradu 1914/1915. Pozdav i hvala na trudu.--Mile MD (разговор) 17:33, 11. септембар 2015. (CEST)

OK.--Soundwaweserb (разговор) 16:54, 12. септембар 2015. (CEST)

Dobro je za nas patrolere što ima aktivnih admina stalno ovde, pa ne moramo da vraćamo izmene do u nedogled. Verujem u tvoju procenu. Pored očiglednog vandalizma, sve što mi je sumnjivo ja vraćam, ali ne patroliram izmene u koje nisam 100% siguran.--Soundwaweserb (разговор) 17:04, 12. септембар 2015. (CEST)

Логор Матхаузен

Имаш ли податке да је овај логор имао ту функцију и током Првог св.рата? У једном чланку имам ту тврдњу, а и мени је то ново да чујем, па ми треба потврда те тврдње. ----Радован  ^{разговор} 11:35, 15. септембар 2015. (CEST)

Да ли да раздвојимо чланак? Јер сад појам Логор Матхаузен води на чланак на овај логор из Другог св.рата. ----Радован  ^{разговор} 12:58, 15. септембар 2015. (CEST)

Спорне теме

Дијелим твоје мишљење, све што се на било који начин доводи у питање треба превентивно заштити. -- Ранко   Нико лић  ✉ 12:55, 16. септембар 2015. (CEST)

Биографије

Да ли биографије које су написане оригиналним истраживањем добијају више поена од оних које су преведене са неке стране википедије? Mergambldor Разговор 20:36, 20. септембар 2015. (CEST)

Хвала на одговору. Mergambldor Разговор 00:50, 21. септембар 2015. (CEST)

Зета

Управо радим раздвајање историјских појмова за Зету. Па кад завршим, биће добро да ти то погледаш. ----Радован  ^{разговор} 17:43, 22. септембар 2015. (CEST)

Admin

Druže, da li si ti plaćen za ovo? Pozdrav!

Одлично - ајд, можда ону мапу негде и публикујем, па напишемо чланке за све поменуте на њој... а те чланке о Буњевцима ћу свакако погледати. ----Радован  ^{разговор} 01:52, 29. септембар 2015. (CEST)

Преусмјерио сам разговор на садашње име чланка, не знам како су могли направити тај пропуст... -- Ранко   Нико лић  ✉ 13:19, 30. септембар 2015. (CEST)

Ма ко каже да је Википедија досадна -- Ранко   Нико лић  ✉ 13:40, 30. септембар 2015. (CEST)

У том случају би од нас тражили да премјештамо. Боље овако, занимљивије је хаха. -- Ранко   Нико лић  ✉ 13:47, 30. септембар 2015. (CEST)

Није свима стало до тога, битно је да су промјенили назив чланка. -- Ранко   Нико лић  ✉ 14:00, 30. септембар 2015. (CEST)

Нешто се није доказао по питању погрешних преусмјерења, само када се сјетим оног његовог ne smeta, а нема везе са чланком на који води... -- Ранко   Нико лић  ✉ 14:34, 30. септембар 2015. (CEST)

Мени је сметало што су чланци Вардарска Македонија и Историја Републике Македоније били преусмјерења која су водила на Република Македонија. -- Ранко   Нико лић  ✉ 14:40, 30. септембар 2015. (CEST)

Брисање

Да ли бих могао да ми обришеш преусмерење Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, како бих могао да преименујем чланак Ордени и медаље СФРЈ. Пошто је ово правилнији назив. --Pinki (разговор) 20:31, 3. октобар 2015. (CEST)

Hvala puno--Pinki (разговор) 20:49, 3. октобар 2015. (CEST)

Још једна молба, ако би могло брисање Врховни штаб НОВ и ПОЈ, иста прича као и горе.--Pinki (разговор) 22:28, 3. октобар 2015. (CEST)

Хвала још једном--Pinki (разговор) 23:28, 3. октобар 2015. (CEST)

NC/ND лиценце

Можете ли покренути расправу о коришћењу поменутих лиценци на википедији? --BosnaSRB RS (разговор) 17:47, 4. октобар 2015. (CEST)

Намјеравам грбове властелинских кућа http://wappenwiki.org/index.php/Korenic-Neoric_Armorial и http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/mss/i-mo-beu-gamma.d.6.16.html; у сваком случају боље је да имамо што више могућности(лиценци) за објављивање. --BosnaSRB RS (разговор) 12:46, 5. октобар 2015. (CEST)

Ја сам само средио тај шаблон, а он је постојао одувек. И чак мислим да би требало да га бот убацује на све странице, а проблем са преусмерењем се може решити другачије. — Обсусер✉ 22:26, 7. октобар 2015. (CEST)

Па може то бот да одрађује. На пример, када пронађе Разговор:абв и страницу абв у категорији преусмерења или са историјом о брисању — обрише Разговор:абв, или како већ. — Обсусер✉ 22:36, 7. октобар 2015. (CEST)

Такмичење - Биографије, списак чланака корисника Краљевић Марко

Поздрав, На страни за такмичење нигде не пише како такмичари треба да доставе списак чланака члановима жирија. Надам се да је ово добар начин. Такмичење - Биографије, 9. септембар - 9. октобар, Корисник: Краљевић Марко - списак чланака --Краљевић Марко (разговор) 21:16, 8. октобар 2015. (CEST)

Обавештење - гласање за добар чланак

Али сад стварно!

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Музеј „Рас“ Нови Пазар да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 20. октобар 2015. — 26. октобар ----Дарко Чуча Гајић (разговор) 20:53, 20. октобар 2015. (CEST)

Ћао Владо. Јел можеш да средиш чланак о америчком историчару Џејмсу Билингтону јер стварно би било штета да као почетнички чланак у овом обиму буде избрисан. Мени тематика баш и није блиска па не бих да се упуштам у то --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:33, 14. октобар 2015. (CEST)

Викизворник

Кандидовао сам се за администратора на Викизворнику, па ако ти није тешко гласај. -- Ранко   Нико лић  ✉ 17:46, 17. октобар 2015. (CEST)

Да ли можеш да скокнеш и до мог гласања? :) --نوفاك اتشمان‎ 19:50, 18. октобар 2015. (CEST)

Погледај овај мој предглог - Разговор:Војводство Србија и Тамишки Банат. --Радован ⁂ 20:47, 17. новембар 2015. (CET)

Šta ti je bre sa Vulinom, ajd' o'ladi malo.... --Алекса (разговор) 22:40, 18. новембар 2015. (CET) s. r.

Ovakvim cenzuriranjem sadržaja samo dobijaš Streisand efekt. Sumnjam da ćeš dugo ostati administrator ako ono što je VS6507 govorio jeste istino, a tvojim skrivanjem sadržaja (umjesto da si lijepo rekao da to nisi činio ili da to nema veze s Wikipedijom) samo daješ utisak da je vrlo vjerojatno da je sve što je on rekao točno. --80.82.64.92 (разговор) 10:25, 25. новембар 2015. (CET)

[3] *uhodala. No nije to neka znanost. Po mom mišljenju, svakako si trebao spomenuti što VS6507 radi jer je drame uvijek zabavno čitati, no dobro. Ako već želiš biti party-breaker, nek bude. :-P --2A06:3000:0:0:0:0:121:65 (разговор) 10:49, 25. новембар 2015. (CET)

Сад си променио и пол. :) „Драмама“ није место на Википедији на српском језику. За то имаш Википедију на хрватском језику, која би ти, верујем, више одговарала.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:30, 25. новембар 2015. (CET)

Da nisi cenzurirao sve poruke, mogao bi jednostavno vidjeti da nigdje nisam navela spol do sad. Je l' to dolaziš u iskušenje da od mene tražiš da napravim račun ne bi li ga i ovdje hakirao? Čujem da imaš te podrive prema ženskom spolu. Sve u svemu, s tobom kao administratorom, (negledajući na druge nekompetentne administratore odabrane nevjerodostojnim glasanjem postavljenim s ciljem izbjegavanjem najvećeg broja suradnika) vjerujem da će bit dovoljno drama i bez Wikipedije na hrvatskom jeziku. --2C0F:F930:0:3:0:0:0:221 (разговор) 16:58, 25. новембар 2015. (CET)

Пази да не поверујем. :) Хрватица која је залутала на Википедију на српском језику. Имамо много таквих овде (саркастично).--Владимир Нимчевић (разговор) 17:48, 25. новембар 2015. (CET)

szr

Kad ti se već brišu stranice za razgovor ovde imaš spisak svih szr bez članka, naravno nemoj brisati one koje imaju šablon ČZB i obavezno to radi u korisnik-bot režimu da ne zagušuješ SI --Милићевић (разговор) 22:29, 6. децембар 2015. (CET)

Соно џои

Знам за убудуће. Сербијана ме опоменуо за још један случај. Нисам знао како преместити на страницу која већ постоји, али видим да то мора администратор. Моја грешка. — Обсусер✉ 03:00, 12. децембар 2015. (CET)

У реду... — Обсусер✉ 04:24, 12. децембар 2015. (CET)

Duplirali su članak, nema potrebe za spajanjem istorije, sad je ispravljeno --Милићевић (разговор) 15:54, 12. децембар 2015. (CET)

Posredovanje

Iznosim svoj stav i jos nisam odustao od toga da dokazem da Crkva bosanska, a time i Kotromanici nisu pravoslavci. -- Bojan  Razgovor  04:49, 16. децембар 2015. (CET)

Владо, немој срозавати институцију блокаде! Алекса испуњава неколико услова да буде дугорочно блокиран... зато немој да мјењаш блокаду. --Радован ⁂ 00:10, 18. децембар 2015. (CET)

Да се извине ?! Па да, мени је то покушао рећи са 3-4 различите ИП адресе... нек прође бар 10так дана овако, онда можемо разматрати захтјев за скраћење блокаде. Идем сад спавати, чујемо се!--Радован ⁂ 00:15, 18. децембар 2015. (CET)

Kosta

Kosta je prvo poceo kao kadar SPO, pa je presao u krilo DS. Kaakteristican primer je da on naziva dogadjaje u Beloj Crkvi pocetkom komnistickog napada na drzavu Srbiju. Pod a) drzvava Srbija nije postojala, vec je bila okupirana od Nemaca. b) komunisti/partizani nisu ubili žandarme iz zasede, vec su ih ubili u samoodbrani. Ti žandarmi su poslati po nalogu Nemaca i nemačkih slugu da ih uhvate i verovatno bi bili ubijeni kao i oni srpski komunisti obešeni dva dana ranije u Beogradu koje je uhapsila Specijalna policija po nalogu Nemaca. Kosta Nikolić je autor skandaloznog udžbenika koji ne spominje logore Sajmište ili Banjicu, četnička klanja dece npr. u Vraniću ili Sandžaku, ali zato pominje pasja grobnja (iako ja znam samo za jedno). Ne pominje da su hercegovačke četnike tokom operacije Vajs Italijani prevezli morem u Split, pa u Knin, ali insinuira da su partizani sklopili neki dogovor sa Nemcima da se zajedno bore protiv Britanaca ako se iskrcaju. Tako da je Kosta Nikolić gori od bilo kog starijeg istoričara i ne interesuju me njegova proseravanja. -- Bojan  Razgovor  15:51, 18. децембар 2015. (CET)

Priznat od koga? Danice Drašković ili od struke? -- Bojan  Razgovor  23:33, 19. децембар 2015. (CET)

Ајд молим те погледај овај чланак - Žigmund Tomašević, па исправи шта не ваља... --Радован ⁂ 19:45, 20. децембар 2015. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Стефен Кари да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 23. 12. 2015 — 30. 12. 2015. --Soundwaweserb (разговор) 02:01, 23. децембар 2015. (CET)

Мехмед Освајач и његово доба

Тачно тако не жури Нимчевићу, одлично познајем терен. Аутор књиге није навео које је изворе користио у писању, његова књига је од стране стручне јавности, чак Турских историчара одбачена управо због ових разлога.

Даље поменути корисник вандалског понашања уноси бесмислице у чланак, те бесмислице нису уопште из књиге на коју се ОН позива. Сам је признао да књигу није прочитао! Нема елементарних знања! За разлику од њега ја сам навео релевантне изворе. Могу навести и Ћоровића и све остале највиђеније српске историчаре. Нико неће моћи уносити псеудологију фантастику у чланке!

Прочитај критику књиге, па онда доноси закључке.

As a result of his reputation, his magnum opus Mehmed the Conqueror was published without any accompanying notes on source material at all, since the companion volume outlining his extensive and voluminous sources was sadly unfinished at the time of his death. As a result, Mehmed the Conqueror is one of the few academic works available with no cited sources and whose authority rests solely on the reputation of the author's research abilities. Critics like Prof. Halil Inalcik from the University of Ankara have said they were waiting for the author's promised second edition as stated in the preface of the book that would include the source material and bibliography; since such edition never saw the light, the students of the subject could easily recognize the source material, evidencing the use of biased bibliography exclusively.[1]

Срдачан поздрав,

--BosnaSRB RS (разговор) 02:28, 23. децембар 2015. (CET)

Замисли лика, ја сам у чланку интервенисао на примједбе других уредника - а он оптужи мене да сам „националиста и шовиниста“. Молим те прочитај његову форму чланка: ја не знам да ли је то у складу некаквих политичких тежњи из званичног Сарајева или је то збирка његових властитих истраживања - али се у чланку константно пермутује појам Босанац у Бошњак (па чак и кад се ради о бројкама овог становништва у ино-државама), а о ПОВ-у и проблематичним изворима да и не говорим. Ми смо већ једном дискутовали о том чланку на стр. за разговор и погледај коментаре... И онда кад га провалим за подвалу, он удари по устаљеној демагогији о национализму, па му чак смета и моје корисничко име... жалосно! --Радован ⁂ 22:56, 23. децембар 2015. (CET)

Ја сам у чланку о Жигмунду избацио псеудологију фантастику. Унио је у чланак да је Жигмунд био санџак бег у Бугарској. То није истина, он је био санџак бег у Малој Азији ријечи свих историчара укључујући и аутора књиге о Мехмеду Освајачу. Дакле корисник намјерно шири дезинформације, није му то једина, у чланак су унијете неистине о браћи и полубраћи Жигмунда, то сам све исправио. Поменути корисник није прочитао ни дјело на које се позив, сопствено признање. Оно што је написао не стоји у књизи на коју се позива.

Што се тиче књиге "Мехмед Освајач и његово доба" она нема ниједан извор, цјела прича је добра за читање, али се његово дјело узима са резервом. Цијела књига се заснива на принципу "вјерујте ми на ријеч ја сам историчар". Дакле, књига је за читање али се узима са великом резервом јер су добри дјелови књиге под знаком питања. Узгред нисам дирао ни у једној измјени поменуту књигу, она се налази у референцама.

Поздрав,

--BosnaSRB RS (разговор) 23:31, 23. децембар 2015. (CET)

Хвала на исправци, моја грешка. --BosnaSRB RS (разговор) 22:54, 24. децембар 2015. (CET)

Закључај овај чланак. Неки анонимац упорно мења презиме без изношења (визуелних) доказа. --نوفاك اتشمان‎ 14:59, 24. децембар 2015. (CET)

Да ме нећеш можда блокирати? Претппостављам да о томе сањаш откад си постао администратор. Даље, за верзију Бламкамп имам референцу у сајту Иноголо, док Обсусер користи исти извор за своју верзију (Бломкамп). Не може један писани извор за две различите верзије. Што се тиче аудио-изговора, немам ништа против да своју верзију поткрепи том референцом, али САМО ТОМ РЕФЕРЕНЦОМ!Запис на сајту ИНоголо не даје никаквих основа за верзију Бламкамп.

Даље, што се тиче ИПА-записа на основу аудио-изговора, ниси ми поднео доказе да је то ЗАБРАЊЕНО, већ си само навео да то није препоручиво. Што значи да је ДОЗВОЉЕНО! И ти и Обсусер покушавате ме спречити да радим транскрипције према аудио-изговору (не знам из којих разлога, али то је чињеница). Ако сматраш да тим поступцима кршим нека правила, изволи, изнеси то на Тргу и тражи од заједнице мишљење да ли је транскрипција урађена на основу аудио-изговора (Јутуба, Вимија и сл.) легитимна или не. Ако се заједница изјасни у правцу нелегитимности тог поступка, ја ћу са задовољством побрисати 20-30 000 транскрипција насељених места у САД које су урађене само на основу аудио-клипова (јер се нису могле пронаћи, или не постоје ИПА-записи за та имена). Такође ћу обрисати и сваку другу транскрипцију (имена и презимена савремених личности) која је урађена на тај начин.

Што се тиче корисника Обсусера, он је повео крсташки рат против мене и мог начина рада, не да би заштитио Википедију од насртаја вандала, већ да би ми напакостио након што сам инсистирао да се његова лична мишљења и ставови избришу из чланка Соно џој и преместе на прикладно место. Чињеница је да дотични добро познаје правила енглеског изговвора, али му је знање мањкаво што се тиче транскрипције у српски језик. Зато сам му препоручио да прво проучи Правопис и Прћићеве књижице, па тек онда да се разговара о транскрипцији на српски. И чињеница је да лик има пуууно слободног времена, које троши у писање елабората и трактата о транскрипцији, и да ми није ни на крај памети да трошим своје време на обимне одговоре и на улажење у јалове дискусије.

И немој ми, молим те, никад више претити. То није лепо, без обзира што си ти сад као баја, а ја сам убоги сарадник ког ти желиш блокирати.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 22:30, 29. децембар 2015. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Војничев рукопис да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (разговор) 20:22, 7. јануар 2016. (CET)

Видим да се уз мноштво других послова, бавиш и адвокатуром те послом дежурног моралисте. Колико ми је познато, те две активности никад нису ишле заједно.

--Sly-ah (разговор) 00:40, 17. јануар 2016. (CET)

Ајде, човече, не смарај више.

--Sly-ah (разговор) 00:50, 17. јануар 2016. (CET)

Стефан Твртко I Котроманић

Obsuser и ја смо причали о брисању података, што сам ја запазио на Историји странице. Ти се убацио, а пошто сам ја навео тебе као корисника који је обрисао податке, једини логичан закључак је био да си мени упутио те ријечи. Извини, што сам погрешно закључио, али опет бих волио да ми одговориш на питање. Лијеп поздрав!--Сарајлија! (разговор) 13:57, 17. јануар 2016. (CET)

• Одговор на коментар са моје странице за разговор: Не мислим да је потребно да се враћа цео текст, него кључне испуштене информације, као што сам и поменуо. Ако је текст копиран тим пре не би требало да се враћа у целини него да се те кључне испуштене информације препричају или пренесу на прихватљив начин. --Ђорђе Стакић (р) 19:04, 17. јануар 2016. (CET)
• То што си написао мени је најбоље да напишеш кориснику коме је потребан савет одн. на страници за разговор спорног чланка. --Ђорђе Стакић (р) 21:22, 17. јануар 2016. (CET)
• Коментари које сам послао Марку Сарајево су универзалног типа и могу се применити на било који чланак где неко приликом преуређивања обрише валидне податке. Нисам се удубљивао који је корисник уклањао тај садржај тако да нисам ни видео да си то био ти, такође ми је било свеједно који чланак је у питању, јер то може и у другим чланцима да се догоди. --Ђорђе Стакић (р) 23:53, 17. јануар 2016. (CET)

---

@Владимир Нимчевић: Видио сам да је Марко Сарајево одговорио недвосмислено на твој коментар и извињавам се што сам погрешно закључио, а пошто је упућено мени ево одговора:

1. Упозорио ме НиколаБ и неће се то прозвиање више понављати јер ћу убудуће избегавати сваку дискусију осим ако ме се нешто директно не пита са упитником на крају.
2. Није битно да ли сам упознат с темом; битно је да бих као уредник требало да могу и ако сам неупознат с темом да унесем превод нечега што је неко написао. И ко је неупознат с темом и ко је квазиупознат с темом и ко је заиста упознат с темом има право да уређује.

Најгора од могућих комбинација је бити квазиупознат с темом, тврдити да си упознат с темом, и још деловати тако не обазирући се на друге у именском простору чланка тј. ГИП-у. (Још горе је, у ствари, заиста бити упознат с темом, тврдити да си упознат с темом, а деловати у ГИП-у супротно од онога с чиме си упознат.)

Ја не знам да ли си ти или ико овде упознати с темама нити имам доказ, као што ни ти не би имао доказ да ја напишем много чланака о историји средњовековне Босне; тиме бих само показао спососбности превођења и претраживања интернета, ништа више од тога. Једино да пошаљемо дипломе једни другима да видимо шта смо завршили, иако то опет не искључује овај случај у загради јер многи српски, бошњачки, и светски дипломирани историчари изврћу што ради сопствене материјалне и друге користи, што ради сопствене умне болести.

Дакле, чланак Бошњаци је најмањи проблем. Прозивања више неће бити. Проблем је став. Проблем је приступ. Проблем је деловање са уверењем да је неко 100 % у праву и да је могућност да је неко поред тога у праву 0 %, и још да испадне као што то обично бива да овај други још лаже, блебеће и дроприноси негативно. Википедија се наравно не користи као релевантан избор при прибављању историјских информација управо због ових проблема: на енглеској стоји ово, на српској дијаметрално супротно, на руској нешто треће, на турској десето итд.

Идеално би било када би постојало нешто као оно на Мети са превођењем: ево линк. Један је текст на енглеском језику јер су Википедију створили на енглеском језику, и преводи се дословно свака реченица по реченица. Када неко промени језик, добије апсолутно све исто само на другом језику. Све свађе би биле елиминисане и могућност да неко уноси властите ставове или властитим ставовима забрањује другима да унесу туђе референциране ставове била би веома мала. Референце се, на пример, не би могле мењати тако да и ако неко напише глупости, стоји референца која то не референцира и то је безначајно.

Ко има изразите жеље да пише оно што мисли у ГИП-у, тада би морао да направи властити веб-сајт и тамо пише чланке до миле воље, а на свим Википедијама би то било немогуће.

Ако и даље мислиш супротно, разговор између нас двојице би требало да се заврши јер није да је деструктиван (сваки разговор има нешто доброг), али ја трошим безвезе време за нешто што се неће никад десити, и што сам написао као одговор на опомену НиколеБ пред блокирање.

Мислим да ће ово бити најдужи коментар који сам написао за неко време јер морам да променим приступ пошто досадашњи у коме сам одговарао на сваки коментар, прелазио ни преко чега и трудио се да испоштујем свачије мишљење осим ако је оно отворена лаж и прављење некога знаш већ чиме. То ми је донело негатив фидбек и обило се мени о главу јер испада супротно: ја сам кривац за све (можда и јесам, ко зна, али ако неко заиста неутрално испрегледа оно све што сам писао и што смо писали — видеће, јер логично ми је да многи људи неће писати против себе када увиде да су погрешили, пошто то нису научили).

Једино што ја могу помислити да сам параноичан је супротно завађање. Простачки коментар од мене није нико никада чуо, поготово не синоћ. То шта ће поједини администратори помислити ме не интересује осим ако нисам прекршио правило или ми се упућује критика, већ ме занима шта ће помислити било који корисник па и администратор који „извана” прочита моје доприносе и непристрасно сам себи каже шта је и како је...

И мислим да твој последњи коментар није фер након свега, уопште није фер и не вреди га посебно окарактерисавати. Поздрав којим би расправа требало да је завршена, а ја сам своја образложења дао те показао свој систем рада који ћу морати од овог момента да променим мало/пуно. — Обсусер✉ 21:31, 17. јануар 2016. (CET)

Seminarski

Pravilo da mašinski prevod nije dozvoljen je starije od pravila o seminarskim, i zato iskreno me ne interesuje, još pre mesec i više sam predlagao ovoj Milici da ne rade u GIP, dotična je to primila k znanju i nastavilo se po starom, nema problema nećete milom onda će te silom, neki od nas ovde ulažu svoj trud da članci (samo) liče na nešto, a studenti neće ni toliko malo da urade jedan dobar primer --Милићевић (разговор) 19:01, 21. јануар 2016. (CET)

Ako sam ja tebe dobro razumeo sve ovo što mi diskutujemo što ovde što na trgu je najobičnije gubljenje vremena, treba sazvati skupštinu WMRS pa da se izglasa odluka/rezolucija da se obustave seminarski na srwiki --Милићевић (разговор) 21:23, 21. јануар 2016. (CET)

E sad to sve reci i na trgu da znaju svi, u principu najbolje bi bilo da to bude neko ko se stalno pojavljuje na viki okupljanjima --Милићевић (разговор) 22:08, 21. јануар 2016. (CET)

Uh, ja znam pozitivan primer kada su Nemci uspeli da primoraju WMF da isključi MediaViewer isto preko peticije ali njih je bilo mnogo, moja najoptimističina procena podrške za eventualnu peticiju je max 15 korisnika, a to nije dovoljno, poslednje glasanje za admine je imalo 30 glasača, kad je se glasalo oko Kosovoa preko 40, znači šanse su male do nikakve da peticija uspe --Милићевић (разговор) 22:45, 21. јануар 2016. (CET)

Moj podršku imaš, konsultuj se sa Filipom oko same procedure pokretanja peticije i ovo obavezno prevedi na engleski, peticija mora biti i na engleskom i na srpskom --Милићевић (разговор) 23:12, 21. јануар 2016. (CET)

Не треба трчати на руду, трајан блок иде за подмукле вандализме а ово је безазлено --Милићевић (разговор) 20:22, 24. јануар 2016. (CET)

Стефан Твртко I Котроманић

Ако тако наставиш (а надам се да ће ти и други помоћи, првенствено Милан-Босанац) мислим да би овај чланак могао добити и неки статус (добар, савршен...) --Радован ⁂ 18:02, 26. јануар 2016. (CET)

Сви чланци треба да буду кохерентни, а за оне историјске је то итекако битно. Састављајући чланак Историја Дубровника сам се итекако увјерио у то што причаш... Што се тиче твог примјера о „Твртку данас“, па вјероватно би се и било који Немањић могао гледати различитим очима (цариградским, римским, регионалним...) узимајући само неки дјелић политике коју су проводили из оног цијелокупног контекста у коме се она одвијала. Али не сумњам у твоју стручност (и још неких уредника) па само напријед, комплетирајте то! --Радован ⁂ 13:25, 27. јануар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Милутин Миланковић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (разговор) 03:01, 29. јануар 2016. (CET)

Војводина - окупација српске војске 1918-1921?

Izvini što ti ovako kasno odgovaram od tvog pisanja, ovih dana sam imao nekih obaveza IRL pa se nisam kačio na viki :(

Elem, da pređem na stvar :)...Bajdvej, ne vezano za stvar, ova stavka da kad ti odeš da će on terati vodu na svoju vodenicu je stvarno, pre kratkovida i nesuvisla nego morbidna (ne bi išao tako daleko xD, to je već patologija)...to je posmatranje enciklopedije kao nekog glasnogovornika *istine*, apelovanje na njenu propagandnu svrhu i otponac u trenutnom društvenom diskursu, a ne realno sagledavanje iz jednog šireg (da ne kažem egzistencijalnog) vremenskog horizonta/okvira iz kog se nužno moraju posmatrati naučne činjenice (uz ogradu sa svim mogućim zakrivljenjima)...to je ovo pitanje našem trenutnom vlastodršcu (PM zemlje) da li može sebe da zamisli za 30 godina kako šeta unuke na Kalemegdanu i da sa tog aspekta i vrednosti tog trenutka vrednuje ovo što sad trenutno sve radi/siluje po zemlji (ili ti koliko je to sve nebitno u odnosu na vreme, pred kim smo svi isti ;)...sori ako sam razdužio, ponela me trenutno malo filozofija pa se raspisah (dade mi povod) xD...

Elem, da pređem: O *mirnoj okupaciji* ne može nikako biti reči, jer je po definiciji ona nešto sasvim drugo od onoga na šta ime (laički) upućuje..evo defke:

Smilja Avramov, Milenko Kreća (2003), Međunarodno javno pravo, str 367...ustvari, umesto da pišem, šaljem ti fotku stranice...pročitaj def...dakle, ni definicijski, a ni pravo ne možemo da koristimo ovaj termin, jer je nastao nakon 2 sv. rata ( i produkt su tog svetskog poretka), pod okriljem UN i želje da se definišu ovakve stvari, a pravo ne važi retorgradno (u rikverc što bi rekli), nego važi od trenutka stupanja na snagu...na prethodnoj stranici u knjizi piše:

Precizno razgraničenje teritorije jedne drž., u odnosu na drugu, predstavlja bitan elemenat mira i poretka. Ta stvarnost inspirisala je i UN da svim svojim članovima garantuju teritorijalni integritet i političku nezavisnost, a sa druge strane, da zabrane nasilne promene koje su u prošlosti bile jedan od najčešćih načina sticanja državne teritorije. Države ne mogu putem upotrebe sile da uvećaju svoju teritoriju. Savremeno međunarodno pravo ne priznaje pravni naslov koji se zasniva na kršenju pozitivnih pravnih pravila...

Ako primećuješ danas u globalnoj polt. areni, obično se *nasilne promene drž. granica* događaju pod folijom *prava naroda na samoodređenje* (Vilsonovih 14. tačaka) ili *responsebility to protect* itd...to ti samo govori (a znamo na vlastitoj koži)..samo ti govori dosta o odnosu međun. prava kao norme koja pretenduje da reguliše i realnog odnosa sila u svetskoj politici (obično kao suprotnost stavljaju ideju svetskog policajca (kad već spomenuh toplo ti preporučujem knjigu (klasika) Herfrida Minklera (prevedena an srpski) *Imperije*-logika vladavine svetom od starog Rima do SAD, tu izlaže teorije imperija i svoje viđenje stvari) ..sori što oftopičarim..al ti je jasno zašto ne možemo da koristimo termin *mirna okupacija*, nego moramo da se oslonimo na drugi *pojmovnik* (čak i vremenski, rekoh zbog retrogradnosti)...

Dakle, srpska vojska je 1918. stupila na teritoriju druge države, to što ona nije imala vojsku na teritoriji znači da je reč o *političko/vojnom* vakumu, ali ne i o pravnom vakumu...i ona je realno tu *po definiciji* bila okupaciona sila, dok tu svoju okupaciju teritorije nije pretočila u politički a zatim i pravni okvir, gde to postaje deo teritorije države (Kr SHS/JUG)..e sad ovo pitanje *opterećenosti* pojma okupacije je druga vrsta kvalifikacije (ne pravna)...nego istorijska/psihološka itd...to je ono što bi se nazvalo *istorijom (određenog) pojma* (nem. Begriffsgeschichte)...ja sam zato da se koristimo realnih pojmova (dakle, da bila je okupacija..do određenog momenta) a da ocene ostavimo čitateljima..a ocene su jasne...činjenica da ti danas živiš (slobodno) u gradu koji je tad *okupiran* znači da se ne radi o *onoj okupaciji/obično asocijacija na Hitlera* nego o oslobođenju...al da to ne ubacujemo ovde...

Dakle, srpska vojska je tu teritoriju okupirala, a u članku, kako navedeno, se može navesti osećanja i viđenja ljudi kako su oni doživeli taj čin (uglavnom pozitivnog kod Srba i dr. juž. slovena..iz svoje polit. vizure, da kažem *političkog srpstva*)..elem, pojam okupacije je različito opterećen u različitim regijama, različito kod različitih naroda...dakle okupacija ne mora nužno negativno da bude konotiran pojam..kod Srba je to očigledno zašto (traume su brojne), dok su npr. Nemci, premda 1945. doživeli okupaciju od zapadnih saveznika kao poraz, došli do toga kad je, u svom čuvenom govoru, Rihard fon Vajczeker, 8. maja 1985. rekao da je ta okupacija u svari bila oslobođenje...dakle Nemci danas tu okupaciju, koja je bila realna okupacija i tako se zvanično zvala (bez mimikrije), danas doživljavaju kao vlastito oslobođenje (dakle, pojam je pozitivno konotiran)...kod Srba je naravno zbog zločina u 2 sv.r. i kasnije (kod dela društva i zbog komunističkog režima) izrazito negativno konotiran..ali kažem, to je ralatvino...a mi ovde trebamo da se držimo realnih pojmova i njihovih def...a sentimente stanovništva i političke poglede, može se dodatno opisati u članku, što je naravno i nužno!...u ovom članku *ratna okupacija* je to dobro napisano, jednostavno...sve ostalo bi bile ideologijske konstrukcije ili forsiranje pitanja žta je prvo nastalo -kokoška ili jaje-...Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 20:52, 1. фебруар 2016. (CET)

Pa onda naš problem nije (siključivo) naučne prirode, nego više birokratsko/proceduralne kad se goovri o načinu kako se piše enciklopedija...i on je tu 100% u krivu...dakle, neprihvatanje *druge strane* iz ideoloških razloga, ne samo što proizvodi onaj šablon *one sided story* ili jednostrano prikazivanje činjenica..što *namerno* se nikako ne može prihvatiti, jel smo onda, što se kaže - džaba krečili - iliti, šta će nam onda enciklopedija...ali drugi je ključni argument...može on misliti o tim izvorima šta želi i ideološki ih interpretirati na ovaj ili onaj način, ali je ključno da su to navodi nosioca odluka i *onih koji su odlučivali* u tom istorijskom trenutku...dakle oni su na polugama moći, i (u dobroj meri) učestvovali u kreiranju političke situacije tog doba kao i njihovi el pair-ovi u Beogradu ili bilo gde..akcija uslovljava reakciju..potpuno je neprihvatljivo da se za izvore uzimaju izjave i planovi jedne političke elite, a da se druga potpuno izbaci iz vida...za tanog je potrebno dvoje...dobijamo potpuno nepotpunu sliku...a ta građa nam pruža bogat uvid u političku heuristiku te ekipe koja je tamo donosila odluke...idi odmah menjaj to tamo u članku, ako je to cela linija argumentacije kojom se vodi..to je neprihvatljivo, reprodukcija NPOV-a..kako god :( --ANTI_PRO92 (разговор) 22:48, 1. фебруар 2016. (CET)

.. Суштина је да је он у својем писанију пристрасан и очекује од других да то разумеју. Стога сваки покушај да се чланак лиши етноцентричности доживљава као напад на себе.. to je onda klasičan retorički trik, nažalost vrlan našoj sadašnjoj političkoj kulturi :( (gde se napad/razgovor o stvari doživljava/pretvara u lični sukob, kako bi se izbegao razgovor o meritumu, ili se tera voda u smeru trenutne društveno-političke klime gde je nešto *prihvatljivo*, a nešto *ne*..bez obzira na činjenice)...ono što sam tu primetio jeste ovo slično što Hrvati nazivaju Hrvatskim državnim pravom tj. ta vrsta fikcije (to su čak uneli i u ustav/preambula)...iliti ono što se naziva *društvenom konstrukcijom stvarnosti* (to su ti slične ove priče iz stranih filmova kad govore o ratu u JUg, a početak ide: pre rata Srbi, Hrvati i Muslimani su živeli u bratstvu i slozi)...dakle, na svakom nivou prethodnog istorijskog razvitka se traži (politička) subjektivnost onoga što se radi sada ili se najčešće izmišlja, i onda se pravi fol kontinuitet (to su ti Makednoci danas i Aleksandar Makednoski i njihova mitska veza sve do Skoplja 2014)..i zato ta vrsta terminologije i insistiranja na tome...većina članaka na hrvatskoj vikipediji vezano za 1 sv.r i stvaranje Kraljevine je na tom fonu (ti su kao članci bili izuzeti od onog *čišćenja*)...a pošto mi ne želimo da se spištamo na taj nivo, jer smo videli i sami to zlog, cela ta vrsta ideologizovanog tumačenja istorije mora da se briše i da ustupi mesto naučnom diskursu...(imaš svu moju podršku za izmene tamo na člancima koje misliš da treba da se urade) --ANTI_PRO92 (разговор) 19:20, 2. фебруар 2016. (CET)

Ovo za Zuroklića, mislim da je više odgovor na celu tu vrstu optužbe o *trećinama*, a ne da li je kredibilan on ili ne...jer se ta priča i drugde provlači (u drugim krugovima)...što i jeste iznenađujuća činjenica, kako jedna izjava (ili više od toga) koja je isključivo vezana za NDH i njen *odnos* prema Srbima i veoma jasno je kontekstualno određena za genocid nad Srbima u NDH, kako je koncem devedesetih potpuno odatle izvađena i počela da se primenjuje na što šta...tako da su te priče o *trećinama* /likvidirati, preveriti, proterati potpuno napustile svoje *prvobitno* stanište i nonšalatno postale deo političkog (i ne samo tog) govora...tako da mislim da se tu više radilo o prikazu tog fakta i fenomenološkoj digresiji kakva pozadina (psihološka) stoji iza toga (jel je jasno na šta ta sintagma upućuje) ili ako hoćeš *demitologizaciji*..čak se mislim sećam da je recenzent istorije Darko Tanasković jednom na tv, kad je u tu emisiju - Da, možda, ne kod Olivere Kovačević na RTS- bio pozvan i Zukorlić, tamo ga javno zbog toga i prozvao, ako se ne varam...

Elem, ovo za Veliku Mađarsku...tu se slažem sa tobom, premda takođe ne vidim ni razloga zašto se tu ne bi i pokazala demografska slika...mislim, kako bi se uputilo na karakter iredentističkog projekta..jer su obično ovakve pojave vezane za nacionalizam, a onda treba videti o kom je tipu reč...demografski faktor je ključni argument *etnonacionalizma* kao posebnog oblika nacionalizma...postoje i iredentistički projekti koji nemaju ovu bazu, V. Mađarska je (delom) klasična priča, nego *istorijsku*, *kulturnu* ili kako god..i obično su granice između toga dvoje tiho-prelazeće...ima dosta nijansi..tako da ono...članak, naravno sobzirom na činjenice ima svoj tok, ali nije na odmet u malom podnaslovu dati jednu tipologiju, ili *ocenu* od strane recentnih autora o *kakvoj prirodi* se tu radi (slično kao što u boljim člancima, obično da en i nemačkoj viki, po završetku članaka o ovim bivšim socijalističkim zemljama se iznosi sociološko/politikološko/istorijska ocena karaktera vlasti i polit. sistema..sobziorm na realnost onoga što se dešavalo i proklamovane, znavične istine onoga što (partijski) jeste...takvi osvrti u člancima su meni lično uvek bili uzor i sa tim se i sam vodim..te vrste uređene tipologizacije..primer članak Istočna Nemačka na de.wiki, kraj članka)...a to da se unapred od početka članka doktrinira i uzme jedna teza koja se ispod razrađuje, a ono što se *ne uklapa*, po Hegelovoj *to gore po činjenice*, to je naranvo ne prihvatljivo i čista POVčina..i ta vrsta akcentovanja..--ANTI_PRO92 (разговор) 15:10, 4. фебруар 2016. (CET)

..У овом чланку се свака промена објашњава као богом дана, као логичан исход дуготрајног процеса. У тој причи врло добро се зна ко је позитивац, а ко негативац. Само што не пише: Иншалах. Укратко, аутору уопште није била намера да објасни због чега се нешто десило, него је полазио од тога да је то било предодређено...slažem se..to je ova priča o doktriniranosti/determinizmu/gud gaj- bed gaj...članak mora drugačije da se napiše, taksativno, u *realnom vremenu* sobzirom na društvene procese bez ove vrste determinizma/naknadne pameti...mnogo me podseća i na neke druge članke koje imamo ovde (a i na neke izlete u istoriju u ovdašnjim naučnim krugovima :)) --ANTI_PRO92 (разговор) 17:36, 4. фебруар 2016. (CET)

Прекршена администраторска овлашћења

Поштовани, молим вас да реагујете против администратора који је прекршио овлашћења.

• Milicevic01 (разговор | доприноси) је обрисао страницу Разговор:Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије ‎(садржај је био: Страница за разговор)
• Milicevic01 (разговор | доприноси) је заштитио Разговор:Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије [прављење=администратори] (истиче 10:14, 4. август 2016.) ‎

као што можда знате, у току је расправа о брисању страница за разговор, где је тренутно више од пола корисника против брисања страница. Админ Милићевић је престао да комуницира на страници , а затим је обрисао страницу коју сам направио, а онда је заштитио да не може да се опет направи. То је забрањено, јасно је зашто је забрањено закључавати стране за разговор. Још је већи проблем што злоупотребљава администраторске алатке уместо да комуницира на нормалан начин. Молим вас да реагујете. --Axiomus (разговор) 14:22, 4. фебруар 2016. (CET)

Хвала на одговору и коментару о корисности страница за разговор. Међутим, уопште Вас нисам то питао. Молим Вас да ми само одговорите на два питања.

Да ли постоји неко правило или смерница да се бришу странице? Ако не постоји, ја желим да додајем странице пошто их сматрам важним и корисним.

Да ли администратор сме да закључа страну за разговор коју треба сви да користе уместо да комуницира као нормални корисници? Ако не сме, молим Вас да је откључате.

Много хвала, и молим Вас за реакцију и одговор тачно на ова два питања... --Axiomus (разговор) 09:59, 5. фебруар 2016. (CET)

Хехе, хвала на искреним речима. Па ја само имам проблем са тим да ми неко брани да користим тај шаблом. Мени се допада, лепо изгледа, сматрам да је користан и добар, и да је драгоцен за нове кориснике. Ако шаблон постоји, не желим да ми било ко брани да га корисним за оно за шта је настао, и да закључава страницу за разговор. Ја хоћу да користим шаблон који постоји кад год хоћу за оно за шта се шаблон користи. --Axiomus (разговор) 12:46, 5. фебруар 2016. (CET)

Хвалааа, напокон нормална људска комуникација! Па ја нисам ни хтео да додајем насумице шаблон, већ само на малом броју страница које сматрам да су важне и оне које сам сам написао и сл... Дакле, мислите да је проблем до тога што постојање тих страница ствара више посла током преименовања чланака? А шта ако се чланак не премешта? А притом, и даље не мислим да је то баш добар принцип, то значи да то ствара више посла, па ће нас онда као мрзети да се и тим бавимо. Па мене не мрзи да то сређујем, ево ја ћу се бавити тиме ако треба, и ако нико други неће. Али без обзира на све остало, молилм Вас откључајте страницу за разговор. То је дечије инаћење које не одговара одраслим људима, неко ће хтети да коментарише нешто друго, нема нико права да закључава страницу и да се инати као клинац, већ да комуницира са корисницима као сви други нормални људи. --Axiomus (разговор) 13:01, 5. фебруар 2016. (CET)

Хвала на коментарима! Разумем Вас, и мислим да ако администратор нема времена да се бави елементарним кршењем правила википедије онда ни не треба да буде администратор. А нећу пријављивати странице, него ћу их и даље правити. Хвала свеједно. :) --Axiomus (разговор) 14:38, 5. фебруар 2016. (CET)

Оног дана када српска википедија постане бедна као хрватска ће бити дан када је треба напустити. А администратори су исти као и сви други корисници, такође морају да причају са другима и да имају бескрајно разумевање за свако питање. И морају да причају са другима, а не да злоупотребљавају своје алатке зато што их мрзи да раде како треба. Хвала вам, свакако сте ми много помогли. --Axiomus (разговор) 14:51, 5. фебруар 2016. (CET)

Фиксно крило

Добро питање. Када би се преводило било би Фиксно крило (мисли се на крило авиона, за разлику у односу на обртно — ротор хеликоптера). Међутим то се ретко користи, поготово не у нашој ваздухопловној традицији. Једноставно, крило је узгонска површина за авионе. Ротори су за хеликоптере (обртна крила). Значи, код нас је искључива пракса да те две врсте летелица одвојено називамо авиони и хеликоптери. Ретко аутори и у осталом свету формулишу то раздвајање „са фиксним и обртним крилом“.-- Сахараразговор 17:21, 4. фебруар 2016. (CET)

Наравно да јесам. Идем редом. Доста треба времена за одржавање постојећих чланака. Падају сајтови — извори, а и код „живих“ авиона увек има промена.-- Сахараразговор 19:01, 4. фебруар 2016. (CET)

Ради се о

цитирам: поруци о последњој јавној опомени и да ће следећа опомена значити конкретне потезе. У разговору са уредником који ми се претходно обратио и са којим сам разговала, ја тог администратора, раније урадника нисам ни поменула, нити ми је била намера. Поменуо га је други урадник и то у једној сасвим другој улози: нападача, те ми се дивио што сам то издржала јер му се чинило да сам и поред свега наставила да уређујем чланке и то је било његово мишљење. Лично заправо о томе нисам расправљала. Адмнистратору који ме је опоменуо сам ставила до знања да ми опомена није јасна, да не сматрам да сам написала било шта што се може окарактерисати онако како се у опомени наводи, али да слободно поступи онако како он сматра. С обзиром да имаш иста овлашћења, једино што могу јесте, да и теби, као и првом админу аутору опомене понудим исто: слободно ме кажњавај, немам се коме бунити. --Тајга (разговор) 03:15, 10. фебруар 2016. (CET)

Слажем се да је админ прекорачио своја овлашћења у опомени, али сам већ рекла да слободно ради шта му одговара, а можеш и ти. Како поменух већ, ја га ни не поменух, нема смисла да се понављам, није био у мојој расправи, па ни критици, тако да ме није имао шта ни замолити.--Тајга (разговор) 15:00, 10. фебруар 2016. (CET)

очигледно се не разумемо. Ако такву опомену саматрате адекватном, обавестила сам већ горе. Не сматрам да сам написала било шта, како већ рекох, вредно тога, али чим мислите да затреба, слободно ме казните по заслузи.--Тајга (разговор) 18:42, 10. фебруар 2016. (CET)

обично очекујем да ме игнорише неко коме се не обраћам и кога ни не помињем. Не знам зашто би ауторима цитата то сметало, с обзиром да су били доста задовољни кад су их својевремено написали, за неке су и похваљени позитивно. Нисам приметила да се неко пожалио како тако написано то нешто не ваља. Али како ствар стоји, могуће да ја грешница, никако жртва, будем кажњена јер су они то тако ономад, између осталих и мени написали. Мада, што да не, кад се хоће све се може. Слободно дакле, шта год треба, ви сте админи, па одлучите, колико ваља одрезати за ту идеалну казну, нећу се бунити, нити бих имала коме.--Тајга (разговор) 20:41, 10. фебруар 2016. (CET)

Шта рећи. Затражила сам објашњење о јавној опомени, и замисли да сматрам да сам то сасвим културно урадила. Мада од објашњења, нисам добила ништа, јер га нема, добила сам све друго. Сам закључи смисао такве интервенције, коме си и како помогао и коме је таква интервенција била потребна. Зато сам и написала, радите шта год вам је воља.--Тајга (разговор) 23:13, 11. фебруар 2016. (CET)

Е па ако сам сумњива, онда стварно имаш право. Зато само напред, удрите, без размишљања, за сваки случај.--Тајга (разговор) 23:46, 11. фебруар 2016. (CET)

Браво!--Тајга (разговор) 00:42, 12. фебруар 2016. (CET)

Блок

Обрати пажњу на админ таблу...ЦарРадован је блокирао Обсусра на месец дана, због оног коментара на википолитика тргу, који си ти (коректно) коментарисао...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:51, 11. фебруар 2016. (CET)

Не смета њему само тзв. грб цара Душана, већ много тога, укључујући и моје корисничко име за које тврди да је националистичко... па се још позива на Вајса, шта би он радио на његовом мјесту... Настрану све те неозбиљности - ипак, ове оптужбе за „плаћене уреднике“ је превише, плус сва она претходна упозорења. --Радован ⁂ 19:05, 11. фебруар 2016. (CET)

Каква осетљива питања је покренуо, и о каквом *испаду* говориш? Јел је теби јасно да је њему овде ускраћено слободно право да говори и да се изјашњава?..и то на најбруталнији могући начин...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:09, 11. фебруар 2016. (CET)

Одг сам на админ табли...коментарисао је јавну корисничку страницу корисника, на шта свакако има право...и то није експлицитно, него као део опсеравције везано за нешто сасвим друго..мени се пре чини да је у тој историји *сукоба* њега и Радована, администартор осионији...он има моћ, и обично му одговара *са коња/висине* доле...а малопре смо видели најбруталнији могући *разговор* у тој целој причи...овај никако није смео ово да уради...чисто је кршио права..--ANTI_PRO92 (разговор) 19:27, 11. фебруар 2016. (CET)

Сори, био сам офф, ишао до супермаркета нешто...мој осећај је управо обрнут...овај се уби објашњавајући му, ал овај пошто имам моћ и задњу реч, може да га уважи, ал обично испали...не можеш да занемариш однос моћи овде...погледај Обсусерове измене око чланка БиХ...мени је ту све било јасно...на кеца га је ревертовао, на сасвим нормалну и ОК измену...ја видео, покренуо расправу, и накрају вратио Обсусерову измену и још увек стоји и ок је...јер смо Жељко и ја ствар урадили, а не Обсусер...дакле има пик на њега...ово је школски пример...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:11, 11. фебруар 2016. (CET)

Погледај измене у чланку Босна и Херцеговина...ту је ствар чиста (упореди Обсусерову измену и садашњу измену)..о Бошњацима може дуго да се дискутује и ствар је арбитрарна..--ANTI_PRO92 (разговор) 22:15, 11. фебруар 2016. (CET)

Ниси требао да бришеш ону дискусију на википолитика тргу јер сад то више није пука сзр. него доказ у расправи, изразито озбиљној расправи...јер су већ због тога два корисника блокирана на месец дана...Никола је блокирао Херкулеса са изразито дискутабилном аргументацијом (види његову сзр)...доста ми је драг и ок као уредник, а изгледа да нећу имати избора него и ово да пријавим, јер *теорије завере* нису разлог за блокирање...ово је стварно сад постало сиријус :( --ANTI_PRO92 (разговор) 22:55, 11. фебруар 2016. (CET)

Какво брзо ревертовање...није он ајпи адреса..реч је о рутинираном, аутоматски патролисаном уреднику (није то постао од фрље)...човек је анправио сасвим ок измене техничке природе...није уносио ништа у сам чланак у садржинском смислу (на крају крајева то, ни је он то измислио него превео са енглеске вики...као што и сотали добар део чланака оданде преводе без икакве контроле)...ја сам одмах видео да је измена ок, видео да је Радован ревертовао јер је Обсусер направио (и само због тога) и отворио *про форме* расправу како не би упао у рат измена са Радованом (него се показао конструктивним корисником)...Радован ни у једном моменту није учествовао у тој расправи (толико о његовој бризи за *осетљиву тему*)...а расправа се накнадно тицала нестручности Обссуеровог превода, јели што и није могао да зна (реч је о различитој политиколошкој терминологији која се користи у енглеском и код нас, јер долазимо из различитих традиција..ми из европско-континеталне, а они англосаксконске (слично као што у праву постоје терминолошке двозначности тамо и овде))..то ниеј мога да зна и то се поправило...у бити исти реверт који је направио он сад је на снази тамо, док је Радован кад је ревертовао, чисто из позиције моћи, дунуо му једну, па сад нека овај гледа како ће...што се тиче Бошњака, нисам учествовао у расправи, ал сам видео да се није пуно цитирало литературе и да није баш најтемељитије вођена (обећао сам му (Обсусеру) да ћу се тамо укључити кад будем имао времена)) --ANTI_PRO92 (разговор) 23:17, 11. фебруар 2016. (CET)

Ал очигледно да је Бојан поводом овог случаја изнео дијаметрално супротно мишљење..види на табли...рекао је да се претварамо у хр.вики...од искусног админа као што је он, то је прилично озбиљна констатација (а не техничко-правна расправа како се понашати/деловати у одређ. ситуацији) --ANTI_PRO92 (разговор) 23:21, 11. фебруар 2016. (CET)

To je druga tematika zašto mu nije odg. (možda radi, meni je jednom pričao da ima dosta posla itd.)..al se svejedno oglasio povodom ovoga i ne možemo a da ne uzmemo njegovo mišljenje u obzir..

P.s. on je tamo prevodio kutiju..u engleskom ima u politikološkoj literaturi podela i terminologija koja se u kont. evropi ne korsiti to je ono Polity/Politics/Policy itd..dakle nije vezano za ovo uopšteno bešovanje en.viki vezano za *balkanske teme* koje negde pogode, a negde ne (dakle polovično)..nego pitanja iz posve drugačijeg stručno-terminološkog kruga...isto važi i za npr. italijansku ili poljsku političku nauku i nj. terminologiju u odnosu na englesku, kao i kod nas...dakle druga tema, koju ne znaju svi --ANTI_PRO92 (разговор) 23:43, 11. фебруар 2016. (CET)

xD...ovo što se tiče karaktera BiH, tu ozbiljan deo članka može da se napiše..dakle to federacija..mhm..mnogi govore o protektoratu, pa ambasadokratiji, neki govore o konfederaciji, labavoj federaciji, konsocijacijskom modelu..neki joj odriču federalnost (to su neka ustavnopravna tumačenja; zbog bonskih ovlaštenja joj se odriče demokratičnost itd.)..dakle to je baš deo za poseban naslov u članku (slično što sam ti naveo u članku DDR na nemačkoj viki gde se govori o karakteristikama)...ali to nije deo za kutiju..zato sam pasovao u tom slučaju, jer bez 20-ak ozbiljnih izvora recentnih naučnika/teoretičara taj deo ne može da se napiše..pa sam statvio on hold/ šablon treba proširiti...Pozz :) --ANTI_PRO92 (разговор) 00:13, 12. фебруар 2016. (CET)

Bajdvej, ovo oko južne Ugarske, nzn zašto se se toliko sporili...koliko se ja sećam u nastavi istorije u gimnaziji taj termin smo baš tako, eksplicitno, koristili...naseljavanje Srba u južnu Ugarsku..eksplicitno...i mislim da je to svako morao da zna xD --ANTI_PRO92 (разговор) 00:15, 12. фебруар 2016. (CET)

Pa prema mom mišljenu u trenutnoj situaciji je prekasno da mu se daje blok jer je već bio blokiran iz drugih (nestvarnih) uslova za jednu te istu stvar...dakle, faktički ga se blokira dva puta za istu stvar, što nikako ne može (ne može se nekoga kažnjavati/ (u realnom svetu suditi) dvaput za istu stvar...ceo ovaj sadašnji blok je iznuđen i zbog toga bljutav (a pošto se mi ovde vodimo, kao irl, prezumpcijom nevinosti, u slučaju nulte pozicije, korist ide u prilog *optuženog* — dakle Obsusera...ne dokazuje on ovde da je nevin, nego drugi dokazuju da je on kriv...a pošto je, po meni, taj voz prošao kad je bilo vreme (a ne ovako naknadno — po meni iz drugih zakrivenijih razloga), treba ga se pustiti/odblokirati...elem ono što mene u celoj ovoj situaciji puno više brine je pitanje oko administratora koji ga je blokirao...blokirao ga je iz čistog hira, prekršio sva pravila administriranja/projekta, i čovek se više ne pominje (nego svi govore kako sad da se hendluje ova, da prostiš, svinjaraija koju je ostavio...to puno više šteti zajednici, i negovo ponašanje, nego Obsuserovo *trolovanje*...kad mu istekne blok/deblokira ga se, Obsuser može da traži negovu smenu, jer je prekršio pravila (oko čega su svi saglasni)...treba ovo nekako da se organizuje...da se javno izvini Obsuseru ili da ga se opomene...ovo je bitno koiko za Obsusera koliko za celu zajednicu, jer je generalizacija ovde neminovna (svako drugi je mogao da bude na Obsuserovom mestu)..tako se gradi zajednica/vrednosti..ne sme biti presedana jer to uništava i poverenje i atmosferu...

Elem, načelno, kako je Filip rekao, i sam sam (a možda zato tako na stvar gledam blaže) bilo protiv kakvih blokova kad je reč o *trolovanju* ili čemu sličnom...krenula je diskusija, otišla u pogrešnom smeru, bože moj...izrazito česta pojava (meni se često dešava; čak sam i ja dole komentarisao na temu, iako u onoj originalnoj nisam ni učestvovao)... pod dva on je rutiniran korisnik, ne ajpi koji je došao ovde prvi put i pravi gluposti...(sledstveno tome i svi raniji blokovi u ovom smeru (Antidiskriminator) su bili pogrešni...ako neko primeti da se previše šrvlja u pogrešnom smeru, neka ga se jednostavno opomene, stavi šablon *vikipedija nije govornica* i stvar je gotova)...nema nikakvih potreba za blokovima, ni najmanje...u tom smislu i Herkluesu treba smanjiti blok kao Obsuseru/odblokirati ga...dakle postupati krajnje liberalno i otovreno (imaj u vidu da ovo nije čisto enciklopedija nego i mesto gde ljudi razmenjuju mišljenja i ta dimenzija se mora uzeti u obzir; dakle ako se percipiramo kao zajednica, mora postojati komunikacija - inače to nismo; a kad postoji komunikacija, ljudi znaju da se opuste i govore o svemu i svačemu, samo treba malo paziti da to bude u okvirima (niko intencionalno ne dolazi ovde da bi četovao ili zakazivao sastanke kao na društv. mreži, nego da piše enciklopediju, a uz to i da komunicira sa nekim, ako to tematika nalaže)...siljenjem blokova nastaje utisak prisile, gubi se spontanost, ruše odnosi/stvara hipokrizija...zato sa time treba biti krajnje restriktivan i suzdržan...nisu opcije bloka nastale kao sredstvo kako bi se postigao cilj (što Nikola priča — mir u kući — po toj defci ljudi po prirodi rade ono što ne treba, pa ih se treba naterati da rade ono što treba (pišu enciklopediju)), nego obrnuto, negativno definisano, da se u okviru (otvoreno interpretiranom) drže one pojave koje izlaze van dobre, apriorne intencije ljudi koji su došli da ovde pišu enciklopediju (cilj je već ostavren, ne treba da *bude* ostavren)...dakle, definisano iz pozicije krajnje pozitivnosti, a ne negativnosti..korisnicima treba pretpostavljati *UVEK* najbolju nameru, a ne suprotono...zato blokove treba koristiti krajnje restriktivno...ja u ovom ponjašanju Obsusra nige ne mogu da prepoznam lošu nameru, zato ga nikad ne bi blokirao...ova logika ti je kao lakmus papir, onda i da vidiš kako se ko ponaša u odnosu na instrumente koje ima...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:33, 14. фебруар 2016. (CET)

Hej, pozz...sori, nisam imao prilike da ti ovih dana odgovorim...bio sam na viki samo u prolazu, nisam mnogo mogao zbog vremena :(...Elem, što se tiče Zrna, on je isto kao Obsuser, napravio zaoštrenu nepravilnu generalizaciju, samo u drugom smeru...dakle neka vrsta parodije na Obsuserov komentar da se nacionalni simboli tumače (jednodimenzionalno) ideološki u negativnom kontekstu, iako ih je i on sam u toj situaciji sa Lazlom upravo (paradoksalno) pročitao na sličan način...

Video sam ovaj slučaj na koji si mi ukazao i rekao bih da te dve situacije nisu baš uporedive...Zrno je u svom komentaru implicirao (u neekvivalentnoj usporedbi (političko stajalište (ideologija) — nacionalni simboli (semiotika)) na nečiju nacionalnu pripadnost kao motiv za blok...Obsuser je, ono što bi se moglo (arbitrarno) protumačiti kao kleveta (navođenje; VP:NT zahteva озбиљна и проверљива клевета), koristio kao *argument* za dalje *sistemsko* razrađivanje svoje teze...dakle Radovan nije objekat *te (nazovi) analize* (u ostalom izneo sam svoje mišljenje dole ispod njegovog komentara, da ne gnajvim)...U slučaju Zrna postupio bi kao Burgić (pre Sabateovog bloka) i upozorio ga, ili bi ga blokirao (tipa 3/7 dana, jer je on implicirao na nacionalnost (implicirao; ako je ovaj stavio mađ. zastavu na svoju stranicu, to se onda može i komentarisati), Obsuser nikako nije; bajdvej, bilo bi interesantno za kontrast da su se oglasili prozvani Roberta F. i Cerminator (svako iz svoje pozicije xD, bio bi drugačiji utisak xD ))...

Ovo, što te je Panonijan prozivao na taj način je sramno i sramotno..to je klasična definicija VP:PNT, ako je iznosio lične podatke, to je takođe za blok ili opomenu (po drugom pravilu)...u usporedbi sa Obsuserom ne bih rekao da je ovaj to tamo uradio...

Bajdvej, kad već komentarišemo ovo i pokušavamo da nađemo tu granicu, liniju, kako komentarišeš Radovanov *Odgovr* na Amin tabli na moj podnaslov, posebno se fokusiraj na prva dva pasusa (delove gde implicira na moje mentalno stanje)..--ANTI_PRO92 (разговор) 00:06, 17. фебруар 2016. (CET)

Фиџијски или Фиџијански

Поздрав. Кад сам на тргу питао шта је исправно, одговорио си ми да је исправно Фиџијски. И ја мислим да треба тако. Чекао сам да још неко потврди, али се нико није јавио. Данас имамо Категорија:Фиџијански рагбисти у којој има преко 40 тестова. Ако си сигуран да је „Фиџијски“ исправно онда то треба исправити и категорију и текстове, или рећи аутору да то уради. --Drazetad (разговор) 12:06, 13. фебруар 2016. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Хилари Клинтон да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 14. 2. 2016. — 21. 2. 2016. --Obsuser (разговор) 20:20, 20. фебруар 2016. (CET)

Измене на чланку Џорџ Кенеди мл. и Obsuser и Sly-ah

За твоју информацију, он је мене назвао шупком. Видим да се се одлучио за помирљив тон, иако мислим да ово спада у "политику нулте толеранције" исто толико колико и онај мој испад због ког си ме ономад блокирао, ако не и више. Али, нема везе, ти си у овом кориснику још одавно препознао потенцијал за констуктиван допринос Википедији и ономад си стао на његову страну у сукобу са мном, иако је било евидентно да ту нешто није у реду и да су узроци твог понашања далеко дубљи.

--Sly-ah (разговор) 14:25, 6. март 2016. (CET)

---

Нећу више писати то, али немој ми рећи да након свега данас Sly-ah није заслужио блок, барем једнодневни. Барем три чврста разлога су ту: 1. П3В [на погрешно], 2. вређање у описима измена и 3. претње на мојој СЗР.

Support и minor actor постоје. Дакле, то су два израза и дефиниције у свим светским речницима им се разликују. Дакле, превод не може бити исти и није исти јер би се тиме различито значење изгубило. Непер је главни глумац и није добио награду за споредног. — Обсусер✉ 14:54, 6. март 2016. (CET)

Хајд ми молим те реци и објасни једно по једно како су ово конструктивне измене:

• се појавио → је играо
• преци му такође укључују и ирске и енглеске корене → а има и ирске и енглеске корене
• Одгојила га је његова мајка, балетска плесачица Хелен А. рођ. Кизелбах. → Одрастао је уз мајку Хелен, балерину.
• Кенеди је рођен 18. фебруара 1925. године у → Рођен је 18. фебруара 1925. у
• Његов отац, музичар и вођа оркестра Џорџ Харис Кенеди, умро је када је Кенеди млађи имао само четири → Његов отац, Џорџ Харис Кенеди, музичар и вођа оркестра , умро је када је млађи Џорџ имао четири
• се појављује у све четири дела филмске франшизе → је наступио у све четири дела филмског серијала
• репризирао улогу → поновио улогу
• Такође је широко познат и као полицијски капетан Ед Хокен у франшизи → Познат је и као полицијски капетан Ед Хокен у серијалу
• у оригиналној телевизијској серији Далас из 1978. године. → у телевизијској серији Далас из 1978.
• Другу номинацију за Златни глобус имао је после филма катастрофе Аеродром (енгл. Airport) из 1970. године, у ком је глумио Џоа Патронија. → За Златни глобус је номинован и 1970. за улогу Џоа Патронија у филму катастрофе Аеродром (енгл. Airport).
• Остао је у сећању по → Најпознатији је по

Зашто се не може рећи појавио се у том и том филму? Зашто се не може рећи Одгојила га је његова мајка, балетска плесачица Хелен А. рођ. Кизелбах. већ је потребно дати информацију мање (уклонити презиме) и променити »балетска плесачица« у »балерина«? Зашто је боље поновио улогу него репризирао улогу? Зашто је боље најпознатији је по када може и остао је у сећању по? И све остало ми објасни појединачно па ћу онда рећи да су измене конструктивне. Употреби сада администраторко овлашћење, тачније одговорност, и поступи исправно. Ја се сматрам оштећеним док ми се не објасни, на пример, зашто је боље рећи Рођен је 18. фебруара 1925. у него Кенеди је рођен 18. фебруара 1925. године у? Дај молим те, о чему ми причамо овде...

Ово ми личи више на неку чудну, псеудоигрицу у коју ме већ по ко зна који пут увлачи Sly-ah јер зна да ћу се расписати о сваком детаљу како би можда извукао нешто вредно да ме се блокира. О „уличарским фазонима” (не само вулгарним, већ и оним у реторици када и након проналаска доказа у којима је неко побијен прича тог побијеног настави по старом, и то још срчаније) могло се видети ко их примењује ако се погледају моји доприноси и доприноси корисника Sly-ah. — Обсусер✉ 15:18, 6. март 2016. (CET)

»Ако блокирам Слају, мораћу и тебе. Јер у супротном ће испасти да једног фаворизујем.« — Ово је смешно. Добро си ово смислио, међутим — ово није никако применљиво јер ја нисам прекршио ниједно правило до сада (»ш« није било експлицитно увредљиво, и ти то знаш; он је то написао речима у неколико наврата и променио му контекст, а ако познајеш право — а мислим да га познајеш веома добро — можеш разлучити шта је тачно а шта није); он јесте направио, и то три разлога за блокаду: 1. П3В [на погрешно], 2. вређање у описима измена и 3. претње на мојој СЗР. О чему причаш тренутно када изједначаваш његове данашње доприносе и моје?

Погледао сам енглеске дефиниције и support role може бити помоћна улога или помоћна главна улога или улога подршке, или нешто слично... — Обсусер✉ 15:18, 6. март 2016. (CET)

... правило не треба тумачити да корисник који је већ направио три промене треба да напусти борбу против вандализма који је у току [моје подвлачење]. Овај изузетак користите опрезно — боље је бити сигуран да је вандал блокиран кад год је то могуће. И будите сигурни да је то прости вандализам по уобичајеној дефиницији. Овај изузетак се не односи на враћање промена познатих и угледних корисника само зато што сматрате да је њихова измена „вандализам“. Прост вандализам је врло јасан; немојте га помешати са променама са којима се не слажете [моје подебљање].

Толико о Правилу три измене.

Супер. Остало је да се објасни још ово:

• се појавио → је играо
• Одгојила га је његова мајка, балетска плесачица Хелен А. рођ. Кизелбах. → Одрастао је уз мајку Хелен, балерину.
• Кенеди је рођен 18. фебруара 1925. године у → Рођен је 18. фебруара 1925. у
• Његов отац, музичар и вођа оркестра Џорџ Харис Кенеди, умро је када је Кенеди млађи имао само четири → Његов отац, Џорџ Харис Кенеди, музичар и вођа оркестра , умро је када је млађи Џорџ имао четири
• се појављује у све четири дела филмске франшизе → је наступио у све четири дела филмског серијала
• репризирао улогу → поновио улогу
• Такође је широко познат и као полицијски капетан Ед Хокен у франшизи → Познат је и као полицијски капетан Ед Хокен у серијалу
• у оригиналној телевизијској серији Далас из 1978. године. → у телевизијској серији Далас из 1978.
• Другу номинацију за Златни глобус имао је после филма катастрофе Аеродром (енгл. Airport) из 1970. године, у ком је глумио Џоа Патронија. → За Златни глобус је номинован и 1970. за улогу Џоа Патронија у филму катастрофе Аеродром (енгл. Airport).
• Остао је у сећању по → Најпознатији је по

Молим те да ми објасниш једно по једно, са референцама. Ни за ово прво ниси дао референцу нити је он дао референцу... — Обсусер✉ 15:42, 6. март 2016. (CET)

Измене

Реци ти то Обсусеру, а не мени. И треба му напоменути да је свака измена добродошла, сем ако није вандализам. И још му рећи да чланци које је написао нису његово власништво и да нема никаквих права да одређује које ће измене "прихватити", а које не. И питати га заштомује толико стало да се њега пита које ће измене бити у одређеном чланку?

И ниси ми одговорио на питање: куд се деде онај твој доследни критеријум блокирања заснован на "политици нулте толеранције"? Зар ћемо прихватити манир у комуникацији у којем ћу ја написати да је корисник Обсусер р б са п м која је уз то пп, и онда после говорити како није оно што мислите, него нешто стото?

Размисли мало о томе.

--Sly-ah (разговор) 15:24, 6. март 2016. (CET)

Молим те да кажеш Sly-ah-у да је свака измена добродошла, сем ако није вандализам и беспотребно мењање и преформулисавање. И још му реци да чланке које је неко написао не може да мења уносећи нешто и мењајући без извора и да нема никаквих права да тврди да су његове измене без извора боље решење а нечије друге не.

Није ми уопште стало. Стало ми је да се не мења без потребе ништа. То се и ни на Википедији на енглеском језику не дозвољава и дадне се разлог за враћање: прво на СЗР образложити измене или беспотребно преформулисавање [беспотребно преформулисавање како би се ишло у инат неком кориснику и ометало га се у раду и одузело му се шест сати на расправу о мењању Кенеди је рођен те и те године у → Рођен је те и те у] итд. — Обсусер✉ 15:50, 6. март 2016. (CET)

---

У реду. Дефиниши „подгревање”. Овде не сме да постоји неки ауторитет за спорт и од стране неких (само)прозвани »доајен« [откуд им та реч] или шта већ Корисник:Drazetad који је ауторитет и с којим се мора нешто као посебно, који истиче како може некоме да буде деда и према ком се упорно гаји неко поштовања да му се као не сме рећи „лажеш!” када је лагао [он је овде САМО Корисник:Drazetad и треба да је једнак са свим осталим корисницима], нити сме да постоји неки „правописац” и „транскрибер” из било ког града са било којим именом стварним (схватите да је то овде небитно) који ће без извора да мења нечије »он је певач« у »он је особа која се бави певањем« очекујући да ће неко да каже „Јах ето, ја погрешио...” и да се покуњи не смејући да одговори, и то са изворима, те да се тај „правописац” и „транскрибер” после тога нада како ће му се прогледати кроз прсте јер је као нешто утицајан.

Свако греши, и ја и ти и он, грешку треба признати. Ако ми сада да извор да треба Млађи ја ћу се извинити за све, рећи да сам погрешио, али га и с правом оптужити и за то што изазива пометњу и игра се са корисничким правима (има их и он, било каква да су) и одговорностима (има и њих такође) и тек након што се неко загреје дадне валидан извор како би овај други испао будала али само у његовим очима. Незнање није проблем нити срамота, проблем је сакривање и чување знања до тачно одређеног момента када теби одговара да га поделиш са неким или било који облик сакривања знања; проблем је и мењање којим жели да корисничко име (у овом случају Sly-ah) постане извор а да се не дају референце и ставља опис „јел ти јасно” (ово је постало обележје Sly-ah-а) и „више никад да ниси”, што је неприхватљиво...

Питај га такође зашто неће да одговори на неки мој коментар... Питај поменутог Корисник:Drazetad-а зашто уклања моје коментаре са своје СЗР, али најважније тренутно — образложи оно што си рекао и немој избегавати: зашто су следеће промене „из → у” конструктивне? Немој скретати са тренутне теме и немој мислити да ћу одустати док не образлошиш све појединачно јер имам право да захтевам образложење за то што неко неће бити блокиран, иако је прекршио правила и зарадио блок по три јаке ставке...

• се појавио → је играо
• Одгојила га је његова мајка, балетска плесачица Хелен А. рођ. Кизелбах. → Одрастао је уз мајку Хелен, балерину.
• Кенеди је рођен 18. фебруара 1925. године у → Рођен је 18. фебруара 1925. у
• Његов отац, музичар и вођа оркестра Џорџ Харис Кенеди, умро је када је Кенеди млађи имао само четири → Његов отац, Џорџ Харис Кенеди, музичар и вођа оркестра , умро је када је млађи Џорџ имао четири
• се појављује у све четири дела филмске франшизе → је наступио у све четири дела филмског серијала
• репризирао улогу → поновио улогу
• Такође је широко познат и као полицијски капетан Ед Хокен у франшизи → Познат је и као полицијски капетан Ед Хокен у серијалу
• у оригиналној телевизијској серији Далас из 1978. године. → у телевизијској серији Далас из 1978.
• Другу номинацију за Златни глобус имао је после филма катастрофе Аеродром (енгл. Airport) из 1970. године, у ком је глумио Џоа Патронија. → За Златни глобус је номинован и 1970. за улогу Џоа Патронија у филму катастрофе Аеродром (енгл. Airport).
• Остао је у сећању по → Најпознатији је по — Обсусер✉ 16:40, 6. март 2016. (CET)

---

Истина је да га не можеш натерати да прича ни са ким ако неће, то јесте његово право. Није истина да не можеш да га блокираш ако без референци мења управо »он је певач« у »он је особа која се бави певањем« јер то није његово нити право нити има могућност да ради овде шта он хоће, било Drazetad било Sly-ah.

Објасни ти мени сада ове промене „из → у” изнад, редом... јер ћу те питати до краја дана пошто имам право да знам зашто администратор мисли и рекао је да су конструктивне а чланак је предмет спора у коме је могло доћи неправедно чак и до мог блокирања... Зашто је боље »Најпознатији је по« од »Остао је у сећању по«, рецимо?

ПС Ја ћу да „терам инат” на начин да ћу мало од сада пратити њихове промене и мењати све погрешно, информације ради, јер то јесте моје право, и не само њихове измене већ сваког корисника а поготово ових што мисле да све знају; могу слободно да кажем како мислим да ћу сваком од њих пронаћи барем неколико правописних или стилских грешака дневно, то је сигурно, понајвише што сам перфекциониста ком тешко промичу детаљи, али понекад се залети и само из незнања погреши а не из лоше намере према било коме, што за многе није случај. — Обсусер✉ 17:32, 6. март 2016. (CET)

---

Е, видиш, не мислимо исто. Сматрам да Обсусер не уме да разговара, да смара саговорника, да га исцрпљује, да је неваспитан и дрзак, а изнад свега аљкав, неодговоран и брзоплет Ја на његова питања нећу да одговарам јер он то није заслужио, ни одговоре на питања нити поделу мога знања с њим. Јер, прво утрчи у проблем грлом у јагоде, извређа све оне који се не слажу с њим, увек тврди да је "100 %" у праву, а када му на крају под нос гурнеш валидне аргументе, онда се као нешто извињава и тражи разумевање. Од мене неће добити разумевање све док се не опамети и не промени своје понашање и према мени и према свим осталима с којима је дошао у сукоб. И још нешто: нисам дужан да објашњавам ни њему ни теби ни било ком другом "шта сам хтео да кажем неком својом изменом" која се тиче стила и синтаксе. Википедија није ни твоја ни његова прћија да се чланци својатају и да се измене селекционишу. Што он то пре схвати, тим боље по њега. Овакву твоју реакцију (боље речено, нереакцију) поводом његових увреда сам и очекивао. Кад је Злаја у питању, онда ми спуцаш блок без размишљана, а када је твој омиљени јунак у питању - онда користише благе дидактичке методе, поучавајући нас правилима бонтона.

--Sly-ah (разговор) 17:47, 6. март 2016. (CET)

А твоје понашање као администратора поводом његових перфидних увреда (којима је, између осталог, исмејао и вас администраторе) сам и очекивао, знајући твој однос према мени имом раду на Википедији, тако да нисам изненађен.

--Sly-ah (разговор) 17:47, 6. март 2016. (CET)

Супер си себе описао горе у реченици бр. 1 којој недостаје тачка и у реченици 2. Не говориш истину: ја не извређам све оне који се не слажу са мном, не тврдим увек да сам „100 %” у праву, а када ми на крају под нос гурну валидни аргументи, онда се као нешто не извињавам и не тражим као нешто разумевање већ се заиста извиним и имам право да нормално тражим разумевање јер свако греши.

»Прћија«, свашта...

Чланци се не својатају него ти наведи референцу да је боље како си променио; ако је немаш — једноставно немаш разлога ни права да мењаш ишта! То ти схвати, ја сам схватио то давно.

@Владимир Нимчевић: О овоме треба да поразговараш са Sly-ah-ом озбиљно мало: када је твој омиљени јунак [мој болд] у питању - онда користише благе дидактичке методе, поучавајући нас правилима бонтона.

---

Ево ти четврти разлог да га блокираш и заиста ћеш прекршити овлашћења ако то не урадиш. Уклонио је моје коментаре. — Обсусер✉ 18:26, 6. март 2016. (CET)

То је била грешка. Када сам хтео да поставим пост, дошло је до сукоба измена и кад сам се напокон испетљао из тога, сада тек видим да сам обрисао Обсусерове коментаре. Извињавам се. Иако мислим да и није било неке велике штете.

--Sly-ah (разговор) 18:54, 6. март 2016. (CET)

Ма ја... ОК. А Нимчевић још говори да је до њега односно да је можда грешка у питању, хахах...  — Обсусер✉ 19:10, 6. март 2016. (CET)

---

Никад трезвеније нисам размишљао и није ми први пут да ме неко наивно оптужује речима »Изађи мало напоље. Прошетај.« да би размишљао како треба. Ево ти још ова образложења јер заиста нисте ниједан у праву и нисам ја будала да помислим како сам погрешио (можда и јесам, али неко други ако буде ово читао уз кокице видеће ипак ко је у праву)...

И не могу веровати да си заиста почео расправљати појединачно о његовим променама, свака част; надао сам да ћеш једноставно речи »погрешио сам и ја а и он је«, али не иде још на Балкану признавање грешке тако лако као на Западу...

• Не треба ти референца да реченице нису довољно углачане. — Како? Шта ћемо онда? Веровати њему је ли? Никада? Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.

Ех сада си почео анализирати нешто што не желиш да радиш а мораш како би оправдао, а и сам знаш да си погрешио када си рекао да су све измене релевантне...

1. Од »остао је у сећању по« прикладније би било: запамћен по..., забележ је по, или како је Слаја превео: најпознатији је по... — Можда и јесте прикладније то што си ти предложио (запамћен по, забележ по). Он је променио значење и написао »најпознатији је по« без икакве потребе и то неће да му прође јер нема референцу којом ће то да потврди а истовремено његово мишљење лично не може бити јаче од мог личног да је боље »остао је у сећању по«. Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.
2. Не може нико да буде широко познат, евентуално може бити нашироко познат али и то ми звучи старински. Неко може бити познат широј јавности, или просто познат. Кад је неко познат, подразумева се да га зна већи број људи. Препоручљиво је користити домаће изразе. — Не може нико бити широко познат?! Јеси ли ти уопште говорник српског језика? Нема референце, остаје како јесте.
3. Тако је боље писати поновио улогу место репризирао улогу. — Како је боље? Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.
4. У ком смислу је нека серија оригинална? По садржају, форми? Или је просто реч о првобитној верзији? — Да, реч је о првобитној верзији. Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.
5. Код нас је уобичајено говорити о серијалу него о франшизи. — Где то пише? Имамо чланак Паклене улице (франшиза) и још прегршт коришћења речи франшиза по свим чланцима. Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.
6. Реч појавити се може значити свашта. Стога је боље прецизирати на шта се мисли. — Речи »појавити се« промењене су у »је играо«, а појавио се је л’ негде на трибинама у филму и само гледао... Дај, молим те... Било правилно, нема референце за промену, остаје како јесте.

• Наравно да је нешто од тога могло да се остави у "оригиналном" тј првобитном облику. — Све је могло да остане. Једино што је заиста допринето од измена Sly-ah-а је заправо Drazetad-ова сугестија са СЗР:
• име филма је Хладноруки кажњеник

Остало је да објасниш још ово:

• Одгојила га је његова мајка, балетска плесачица Хелен А. рођ. Кизелбах. → Одрастао је уз мајку Хелен, балерину.
• Кенеди је рођен 18. фебруара 1925. године у → Рођен је 18. фебруара 1925. у
• Његов отац, музичар и вођа оркестра Џорџ Харис Кенеди, умро је када је Кенеди млађи имао само четири → Његов отац, Џорџ Харис Кенеди, музичар и вођа оркестра , умро је када је млађи Џорџ имао четири
• Другу номинацију за Златни глобус имао је после филма катастрофе Аеродром (енгл. Airport) из 1970. године, у ком је глумио Џоа Патронија. → За Златни глобус је номинован и 1970. за улогу Џоа Патронија у филму катастрофе Аеродром (енгл. Airport)

Одрадио си супер ових 6, ако се не варам, и нема референце да се мења ни за један...

Ово је оно НАЈБОЉЕ од мене — не прелазим ни преко чега. Ти као администратор прелазиш прего многочега, тога си свестан, и и даље ништа не радиш. Чудно...

ПС Зашто не наводиш то што је њему мрско да исправи само оно што жели већ у неколико наврата брише директне везе и враћа преусмерења, неправилно транскрибује Њумен као Њуман, неправилно транскрибује Миниола као Минеола иако је Аутобот то преправио и ја касније десну страну линка тј. оно што ће се приказати у чланку?

---

И шта сад? Јесам ли ја у праву или ће те његове оптужбе на моју страну (судијама добро познат поступак кривог на суду који то схвати и настави по старом, обрћући све што може у своју корист) обманути и нећеш га блокирати?

Имаш пет разлога: 1. П3В, 2. вређање у описима измена чланка Џорџ Кенеди, 3. претње упућене мени на мојој СЗР, 4. уклања моје коментаре и 5. користи вулгарне изразе као што су »ш***к«, »Прћија« итд. [Ја П3В нисам прекршио, дао сам ти образложење (наставак у расправи за коју браним оно претходно и сматрам измене вандализмима и/или непотребним), а што сам написао »ш« немаш разлога јер то може да значи свашта (опет је употребио бихевиоролозима познат поступак понашања када се наведе вулгаран израз а неко га није навео из пристојности)...] — Обсусер✉ 19:10, 6. март 2016. (CET)

Супер. Да закључим дакле: нећеш га блокирати по П3В, што је сасвим довољно и прекршићеш тако администраторска овлашћења, нити по вређањима у описима измена чланака, нити по претњама на мојој СЗР, нити по уклањању мојих коментара, нити по коришћењу вулгарног израза »ш***к«... Што је најгоре, нећеш га блокирати по П3В и томе се заиста нисам надао од тебе; непријатно сам изненађен и показао си да ли прелазиш преко нечега (прелазиш) и да ли пристрасан администратор (јеси, својим коментаром „Ако блокирам Слају, мораћу и тебе.”, у тону да ако блокираш њега — не преостаје ти ништа друго како га не би увредио него да блокираш и друго).

Нисам се надао оваквом нереаговању од тебе. Чак и да си мене блокирао поред њега на један дан али са различитм разлозима блокирања — боље би поступио него овако, ево ја сам искрен и говорим не само у своју корист... Ово ти је минус плус на укупне минусе које сваки администратор има, не само на .ср... — Обсусер✉ 20:21, 6. март 2016. (CET)

Администраторе, имам осећај да је твоје администрирање овде при крају. Јер, ако се замериш некоме овако утицајном, црно ти се пише. Шта рећи сем Sic transit gloria mundi.

--Sly-ah (разговор) 20:50, 6. март 2016. (CET)

ОК. Одлучио си тако. Поштујем и имаш овлашћење да поступиш овако или онако. Сада си поступио овако... Само размисли када кажеш неистину и увредиш ме: иста је кривица и тебе и њега... Можда ти се помутило па мислиш да је иста, а цитирао сам ти део П3В и надам се да ћеш га убудуће применити било на мени било на неком другом. Ако га примениш на мени, пазићу од тада много више о враћању три измене и за то време писати неки чланак јер ја најбоље на грешкама учим и не сматрам да ту има ишта лоше. Код тебе је превагнула пристрасност према њему да га не блокираш, па само зато говориш да сам и ја прекршио П3В и да сам крив у истој мери, иако то није тачно... Могао бих терати даље на Администраторској табли, али ми је више досадило... Док не наведе изворе да мења оне моје формулације, исте ће остати у чланку. Надам се да ту није ништа спорно? — Обсусер✉ 21:39, 6. март 2016. (CET)

Vlado...

Divim se tvojoj strpljivosti, ovolike raspravke bi i za mene bile previše... zato je bolje izbegavati bilo kakve rasprave, koliko je god moguće.--Soundwaweserb (разговор) 19:43, 6. март 2016. (CET

Што јес', јес'. Због неправилних транскрипција би ме требало блокирати и то бесконачно. Миниола и Њуман, које кардиналне грешке. Грешке? Или можда ипак нису грешке? Minneolu имамо у CPD-u као /ˌmɪniˈəʊlə/, што се, је л' те, погрешно транскрибује као Миниола, а Њуман је, види врага, управо тако забележен код Прлета. А сад одох да исправим те "грешке".

--Sly-ah (разговор) 20:03, 6. март 2016. (CET)

---

Пошто је написано овде, иде и одговор овде. Све се односи на Sly-ah-а, наравно, а ако Нимчевићу смета нека га премести на Sly-ah-ову СЗР заједно са овим изнад што је он написао:

1. Чланак нам се зове Миниола (Њујорк) [као и сви остали који имају у имену Миниола, а бивши Корисник:Dcirovic је заслужан за то] и водио сам се тиме а Аутобот је исправио преусмерење на директну везу. /ˌmɪniˈəʊlə/ би се ако није изузетак транскрибовало као Минио(у)ла. Да ли је изузетак или није? Дај извор јер ја не могу да ти верујем на реч, као ни ти мени...
2. Чланак нам се зове Пол Њумен и водио сам се тиме а Аутобот је исправио преусмерење на директну везу. (Име му је променила овде корисница Тонка са образложењем »Правопис 2010. стр. 392« где стоји Њумен; за додатне информације особе које су писале поменути правопис наводе т. 214 која је на стр. 194. и где стоји — Њуман; с друге стране, Прћић наводи »Њуман БОЉЕ НЕГО Њумен«; закључак, и то је било исправно у мојој измени, али је боље Њумен; супер, дао си извор да је боље [при крају битака, као и обично, а све измене су ти биле без образложења односно извора којим би одмах отклонио сумњу] и сада ћу исправити и у чланку о Кенедију и о Њуману).

Навикни се, дакле, Sly-ah, да дајеш изворе за своје промене и да не правиш беспотребну збрку. Ја се сећам јутра данашњег када сам почео чистити свој списак надгледања и звог тебе га не очистих ни до сада ево, има још... Потрошио сам шест до осам сати само одговарајући на твоје бесмислице (осим имена филма и Њумана, али Њуман је био бесмислица док ниси пружио извор, а то је тек сада).

Мораш давати изворе или у чланку или на СЗР ако мислиш мењати нешто. Нико ти више неће веровати на реч и лепиће се где стигну шаблони да недостају извори или да извор не потврђује навод/текст у чланку. И ти то исто можеш радити јер шаблони и правила за такво лепљење истих на наводе без извора у чланцима постоје.

Ово што Нимчевић говори како си рекао да ћеш пратити моје измене (нисам сигуран јеси ли то рекао, то сам ја рекао за тебе и Дразетада, можда је он помешао) — то ради слободно, и указуј на сваку грешку и уређиваћемо заједно и комуницирати као људи, као корисници, као ево сада. Не знам шта је проблем с тобом и оптужујеш ме за некакве бесмислице као што су вређање, брзоплетост итд. а ти се вулгарно изражаваш односно нападачки понашаш у описима измена, претиш ми на мојој СЗР и враћаш упорно иако сам ти пружио изворе а ти НИСИ пружио ниједан извор и желиш да ти верујем како је боље »Рођен је те и те у« а не »Кенеди је рођен те и те године у«. — Обсусер✉ 20:51, 6. март 2016. (CET)

Четврти реверт

Поздрав Владо! Види овде - твој саговорник има четири реверта... (Слаја-он-ја-он-Нешо-он-ја-он), па види шта ти је чинити.--Радован ⁂ 22:20, 6. март 2016. (CET)

Ево, Ранко је већ реаговао... --Радован ⁂ 22:26, 6. март 2016. (CET)

---

Какво је то објашњење „парадоксално”? Имао је пет враћања и хајде ми објасни како да није прекршио П3В користећи Википедија:Правило три враћања, а поред тога још неколико вандализама? — Обсусер✉ 07:56, 8. март 2016. (CET)

Мој предлог је да испоштујеш мене као администратор: истина је да ме ниси блокирао ти (моје мишљење је да то ниси урадио да не би блокирао и њега, а и сам си рекао тако — само обрнуто), блокирао ме други админ; ОК, није битно јесам ли прекршио П3В ја сада јер не причамо о томе.

Пусти мене сад скроз; он је направио пет враћања, а мојих пет није исто пошто нисам одустајао од борбе (једне те исте) док је он упорно терао своје. Дакле, ако већ доводим ја лично то да сам прекршио П3В на Џорџ Кенеди чланку — он га је прекршио сигурно и без поговора, а можда и ја...

Ако га није прекршио, нисам ни ја. Молим те да ми даш аргументе зашто је он или смо обојица прекршили П3В или зашто није тако везано за поменути чланак. Зашто ја нисам прекршио већ сам рекао. — Обсусер✉ 11:40, 8. март 2016. (CET)

Опет ми ништа није образложено аргументима, никаквих аргумената. Наивно је ако мислиш да си могао да развучеш, па онда кажеш „не може сада, прошао воз”.

Мисли шта хоћеш, али нигде нећеш наћи бољи третман, него овде. — Ово је крајње неозбиљно. То што ако се негде корисник не слаже са администратором а овај га као наивно дете откачи — никако не значи да то исто треба да се ради и дешава и овде, на Википедији на српском језику која заиста јесте најбоља по свим аспектима поштовања корисничких права од свих са балканског говорног подручја.

Све ћу ја то да узмем у обзир следећи пут. — Ово ми звучи као да хоћеш рећи неком детету казнићу ја зликовца следећи пут... А ако буде следећег пута, све ми изгледа као да ћу ја да опет будем блокиран (и тиме, рекао бих нешто али је непримерно), а Слајах да се без аргумената пусти да ради због угледа који ужива јер је дугогодишњи корисник, или да се изнађе неки други разлог. Сам рекао нешто као да тај корисник има специфичан начин рада па се мора с њим нешто посебно. Ја ни са ким нећу ништа посебно већ само подједнако поступати и уважавати сваког. Овај пут сам ја оштећен лично јер се неправедно поступило. — Обсусер✉ 03:29, 9. март 2016. (CET)

Одлично си ово срочио последње и погодио где треба. Тек сада смо се разумели, иако и ово горе све стоји. Ја бих волео да следећег случаја налик овом не буде, али ако он настави пратити моје доприносе и намерно — из ината неког — преформулисавати реченице, ја ћу бити принуђен да се супротставим таквом облику омаловажавања.

Ја сам рекао да ћу радити то исто, али у афекту. То нећу радити никада нити имам времена за такво нешто, а ако случајно налетим на нешто што је он радио и што је погрешно — тада наравно хоћу, као и са сваким другим чланком, ништа мање или више. Ово све је изазвао више инат него то да је боље рећи »поновио је улогу« него »репризирао је улогу« и будимо реални — није .ср Вики ни близу тог нивоа да се бави овиме јер нема чланака или су лоши о веома битним стварима.

Имамо хиљаде чланака са много горим грешкама, дакле, али не — он је изабрао овај, из очитих разлога; после тога је: 1. он терао инат без икакве референце, 2. ја нисам хтео одустати нити ћу ако неко није у праву, 3. ти јеси погрешио што то ниси одмах зауставио једноставним закључавањем чланка на дан-два чиме би проблем био одложен а дилеме решене до откључавања и 5. ти јеси погрешио што ниси блокирао њега после или ево сад, осим ако ми не наведеш правило које даје неки рок за блокаду после кршења правила о три враћања.

И још једно питање: Да ли се за свако четврто враћање (четврто, осмо итд.) даје по један блок по П3В и то акумулира/сабира на вишедневне блокаде или ако се направи рецимо 8 враћања за то иде један једнодневни блок по прекорачењу правила 3 враћања [све унутар 24 часа, наравно], да знам иначе... — Обсусер✉ 04:48, 9. март 2016. (CET)

Вучко

Ја бих њему само могао приписати Београд на води, али ако овако настави могло би и Србија на води, остало са шаблона није само за њега везано, тако да је шаблон сувишан.— Ранко   Нико лић  ✉ 18:11, 14. март 2016. (CET)

Преусмерења

Зашто си децембра брисао преусмерења као што је ово: Azzano San Paolo, Bergamo? — Обсусер✉ 18:08, 16. март 2016. (CET)

У реду. — Обсусер✉ 07:26, 17. март 2016. (CET)

Ако можеш премести Андрија (Барлета-Андрија-Трани) на Андрија (град) јер нема другог града са овим именом осим овог (ни у Италији ни другде) па је додатна одредница регије непотребна. И на енглеској Вики се зове само en:Andria, а Ћировић га је давно преместио на Андрија (Барлета-Андрија-Трани). — Обсусер✉ 10:37, 17. март 2016. (CET)

Од италијанске Андрије познатије је наше име Андрија.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:26, 17. март 2016. (CET)

Премести на Андрија (град), не на Андрија. — Обсусер✉ 20:45, 17. март 2016. (CET)

Не, заузето место, зато и питам... А могао сам и да номинујем за брисање, али онда морам чекати док у списку надгледања не видим да је обрисано, а те измене о брисању мислим да нису подебљане. — Обсусер✉ 20:55, 17. март 2016. (CET)

---

Ovaj Obsuser je (ponovo) blokiran, sad na *mesec* dana od strane Milićevića...slučajno naleteh, hteo da mu pišem na szr, pa video...jel imaš pojma što? i što na ovako dugo? (ja nisam video te rezloge za blok...msm inače, jel imaš mišljenje povodom toga, ako te ne smara :( ))..Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 21:19, 20. март 2016. (CET)

Različite logike i načine nečijeg rezonovanja nisam nikako dovodio u pitanje, niti sam se preterano bavio ovim povodom bloka, samo ne vidim razlog za blok, bilo oko čega kad je reč o rutiniranom korisniku, od mesec dana...pogotovo oko nekih tako sivih stvari itd...razumem ja da neko minimalizje vreme u odnosu na učinak ili lomi preko kolena itd...samo ne vidim razloga za ovakvu intervenciju od mesec dana...iza toga ne stoji nikakav pedagoški karakter, nego čisto zamisao da se nekoga otera odavde/apeluje na nj. volju (ili ti narodski *skine s' k**** *...da prostiš na izrazu)...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:03, 23. март 2016. (CET)

Što ne znači da je ta praksa (i tada) bila opravdana i da je u kamenu uklesana, iliti. da je potrebno poprilično kopanja u istoriji sr.vikipedije kako bi našao presedan za sadašnji neki potez, a koji debelo odudara od uobičajene admin praske (debelo odskače)...obično je blok na 3d, 7d ili večno...blokirati rutiniranog korisn. na mesec dana odudara od rutine (jer je nešto po sebi novo, nosi novu/drugu vrstu poruke) i jedino se može opravdati kopanjem po istoriji i jurenja presedana (u život mogu da se kladim da Milićević niti zna ko je Antidiskriminator, niti zašto je tad blokiran niti je znao to kad je blokirao Obsusera)...dakle, po meni nema sumnje da je ovde reč o vanserijskom potezu, iz kojeg ne mogu da iščitam nameru da se rutinirano/uobičajeno administratoriski ophodi, nego iščitavam nešto sasvim drugo što nikako nije u redu...(sori što sam slučajno prošli kom. ostavio na mojoj srz, omaklo mi se :( )...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:30, 23. март 2016. (CET)

Блокирај ове ликове: 79.101.157.235 и MizukiiSenpai 69. --نوفاك اتشمان‎ 21:51, 9. април 2016. (CEST)

Idi onda menjaj tamo, nećemo valjda stavljati gluposti i neistine ovde u članke (msm, ako idemo linijom slabijeg otpora, nikad se kao enciklopedija nećemo otarastiti ove etikete da smo neistiniti i propagandistični, tj. POVovci)..imaš više nego jasne izvore...bajdvej, lepo što ti sve više ide nemački :))...Sie möchten eine schönere Geschichte, könnten sie aber solche nicht machen....eh, srećom (naučna) estetika, bar ova *naša*, nije tako jednolinijska...ili *schön* se može na razl. načine definisati, ovu koju *im* impliciraš bih rekao da je ona *rudimentalnija*, al moja svakako nije ;) --ANTI_PRO92 (разговор) 05:08, 14. април 2016. (CEST)

Ih Nimča, ja ne bi previše davao značaja ili se bar toliko obazirao o vrsti slike koju imamo u inostranstvu (ne kažem da nije važna)...naša slika napolju je loša zbog ratova 90-ih i Srebrenice...al i to je sve pitanje, u zavisnosti sa kim pričaš/koliko barata info, kol. je obrazovan itd...ja bi se više fokusirao na sadašnjicu i njenu problematiku i mogućnosti pozitivnog ishoda stvari i projekcije u budućnosti...Iz ovoga što si mi napisao (osim onoga što je istorijski očito, a to je da u revolucijama i prevratima većina sedi kući) ja iščitavam da se malo treba prefokusirati i da su za potrebe sadašnjosti i željene budućnosti potrebni drugi politički mitovi (koje takođe imamo u istoriji)...dakle ovaj ratnički narativ (Princip, pa i martovske demon...a možemo nastaviti do Obilića) treba zameniti drugim narativom/mitom, a to bi bio ovaj legalističko/graditeljski...a to je Sretenjski ustav (kao najistočniji odsjaj francuske rev.) i ta vrsta priče...jer trenutni prob. Srbije i društva načelno nije sloboda...nji imamo, nego kako se organizovati u tome...a druga stvar koju si naveo, ovo da im samo liferujemo argumente nekih figura koje su potkopavale/rušile *mir*, pa nas zato kinje (a obično je to u kontekstu 90-ih i ratova, pa sad čeprkaju i idu dublje, praveći tzv. tezu da smo vazda bili nasiljni, što je potpuno deplasirano), tu ponovo mislim da se iz tih 90-ih naučilo (ili bar naša politička elita), u odnosu pitanja rat-mir, a to je da je *mir* KOLEKTIVNO DOBRO i da se na taj način mora posmatrati (to je pogled današnje nauke)...dakle ne neka metafizička pojava koja se *događa* (govorimo o društveno-polit. aspektu ofc,, ne psihičkom)...u kolektivno dobro se INVESTIRA, i kolektivno dobro se KONZUMIRA...dakle isto kao vodovod, struja, dobra infrastruktura/putevi, telekomunikacije, zdravstvo, školstvo...ako želiš da imaš dobro zdravstvo, svima dostupno i kvalitetno, dobre bolnice...moraš u to da investiraš (da imaš neki fakultet, pa ljude koji idu tamo, pa zaposlenje, dakle da osmisliš sistem i vidiš koliko košta)...tako je i sa mirom (a na to se implictino odnose i Princip i martovski pregovori)...ključno je da se diskurs *volim/ne volim* (mađare, ruse, amerikance, hrvate, albance, nzn. koga još) zameni *interesnim* diskursom (dakle ne volim/ne volim nego interes)...inače pojam *investirati* (iz privrede) upravo upućuje na to...ti ne investiraš jer voliš, nego jer očekujemš maksimizaciju vlastitog profita...ako je Srbiji u interesu da bude mir — kako bi se bavila drugim problemima koje je opsedaju (ekonomija, vladavina prava, institucije) (jer očigledno zemlja tog gabarita ne može bez toga, za razl. npr. od Amerike koja može i da vodi rat i da reformiše ekonomiju), ona iz vlastitog interesa mora da investira u *mir*, kako bi njegovom konzumacijom (dakle onoga u šta si investirao — a to je ovo dobrosusd. odnosi, procesuir. ratn. zločina, instituc. nadrgadnja) stvorio pretpostavku da rešavaš druge probleme...a uz tu vrstu strukturne pormene ide i odgovarajuća promena (političkog) diskursa tj. (između ostalog) korišćenih političkih mitova...tj. Principa, martovske i Obilića zamenjuje Sretenjski ustav, Ustav iz 1888 (kao najedokratskiji), Đorđe Vajfert, Dositej Obradović, Mokranjac...ne treba biti pesimističan/melanholičan...kad kažeš da dobar deo istorije *nismo sami stvarali*, nemg. sa tobom da se složim, a i stvari moraju da se gledaju u kontekstu...koliko je nama Princip odredio istoriju, toliko je i Vilhelm, ili Betman Holveg Nemcima nemačku, pa se ni oni time ne mogu pohvaliti..dakle postoje ogromne strukturno-političke razlike zašto su danas stvari drugačije nego tad (ili za vreme Martovskih demonstracija) --ANTI_PRO92 (разговор) 14:57, 14. април 2016. (CEST)

Složio bi se sa tobom da je u međun. odnosima važan ugled i reputacija...i da je to jedna od valuta na kojima počiva cela igra/sistem...i u tom smislu simboličkog kapitala kojim se raspolaže treba graditi dobru sliku o sebi kao pouzdanog partnera...al se treba i znati postaviti i strateški definisati stvari...dakle nije *samo* do imidža, jer se politika određuje i situaciono i pragmatizam tu ima veliku ulogu...dakel imidž da, al se mora znati i postaviti (i to je po meni ključno)...imidž će doći...Što se tiče inteligencije itd..po meni je ključno da je dobar deo ili svi da su postali mnogo realističniji...dakle nakon faze nacionalizma itd. (propraćenom megalomanijama) došlo je do (i kod običnih ljudi) jednog otrežnjenja i sagledavanja stvari u realnim i realističnim proporcijama...mislim daje to dobar kvalitet, i da te široke ideološke priče/mitovi se polako rasplinjuju i da se stvari sagledavaju realno i prema realnosti se postavlja, dakle neka vrsta uzemljivanja svega...što je svakako pravi put, bar po meni :) U tom smislu, jedan od glavnih porb. danas u Srbiji je pitanje pravosuđa...pa kako ćeš bolje da guraš (ako iole imaš malo osećaja za politiku i marketing) priču o vladavini prava i pravnoj državi, nego pričom o Sretenjskom ustavu (između ostalog, osim očitih razloga zašto je potreban zdrav, norm. sud. sistem)...dakle juriš duplo dno/ istorijsku podlogu i za neke sadašnje stvari (što su i ustavotvorci imali u vidu kad su definisali sretenje za glavni državni praznik...dakle ne vidovdan ili nzn. koji dan...nego sretenje) --ANTI_PRO92 (разговор) 16:56, 14. април 2016. (CEST)

Trebaš da promatraš stvari u kontekstu tog vremena...malopre si govorio o ugledu (učenici-đak) kao jednoj od valuta u međunarodnim odnosima...u ono vreme je državni suverenitet bio alfa i omega na važnosti u jednoj valuti...dakle država se definisala po tome da je samostalno uređivala vlastite unutrašnje prilike (danas suverenitet sve ima manje značaja, jel se poljavjuju entiteti (ne državni) sa više moći od nacional. države, a same države i društva crpe svoj prosperitet iz vlastite otvorenosti (protok robe, kapitala, ljudi, informacija) tj. defakto dokidanjem svog suvereniteta u sistem međuzavisnosti više aktera)...tada to nije bio slučaj...dakle pitanje biti ili ne biti, je pitanje jesi li suveren ili ne...Austrijanci su taj ultimatum namerno tako postavili da ne bude pozitivno odgovoren, ne treba zaboraviti ni blanko-ček Nemačke Austriji u slučaju da napadnu Srbiju, a Rusi i ostali su govorili Srbiji da bude krajnje snishodljiva, da sagne glavu, da bude permisivna...što je ona i uradila, osim te jedne tačke (egzistencijalno pitanje/biti ili ne biti (suverena Država, sa velikm D...britanski ministar spoljnih poslova Edvard Grej je govorio da je ultimatum po sastavu teksta sličan nekom nalogu/uredbi koju centralna vlada upućuje nekoj od svojih provnicija da ispuni...a ne da se radi o dva jedankopravna spoljnopolitička subjekta))...dakle stvari moraju da se gledaju u kontekstu, a ne na osnovu naknadne pameti...po meni je puč 1941. bio pravo neodgovorno delanje neke vlade/polit. aktera u vreme suštinske krize...školski primer onoga što ne sme da se desi, a ne ovaj potez na koji referišeš..on mi je razumljiv...

Misilm da grešiš u proceni današnje političke i društvene situacije u zemlji...ja tu vidim paradigmatsku promenu diskursa (tj. šta je zapravo tema u politici)...društvo izražene polarizacije, koje to više ne može da izdrži i koje se okuplja/prefokusira oko ključnog problema u zemlji a to je ekonomija..i uvođenje ekonomističkog diskursa u političku debatu, i samo njega..svi ostali se čupaju iz ovih mitomanskih voda...Pravo da ti kažem ceo (svesni) život mi je prošao gledajući njihova/ta suđenja i ona realno nemaju neku stvarnu političku težinu u odnosu na realnost...a moj život, klasičnog/običnog mladića u Srbiji se vrti oko nekih drugih pitanja, problema i odvija se u drugim koordinatama...i hoću da se politika bavi time (što je suština politike) i da siđe sa te apstraktne ravni/dimenzije...i mislim da to nije samo moje viđenje, nego većina ljudi na to gleda tako, tj. pokretač svake stvari je vlastiti interes...i to je dobro i to je pravo...glasovi se dobijaju tako na izborima...a izbori su igra koja se igra...i to je suština demokratije i konkurencije u demokratiji...

A pravosuđe je deo te priče...glavni problem ovo zemlje je što ona nije pravna država...to je razlika između banana države i razvijene zapadne države...država u kojoj važe ista prava i pravila za sve (od prosjaka do milijardera)...i čim ti pravosuđe ne radi, tj. radi diskreciono, sporo, selektivno, koruptivno...nema pravne sigurnosti/predvidljivosti, manje se ulaže, manje rednih mesta, manje se proizvodi/izvozi/konzumira, više gladnih...država u tržišnoj ekonomiji ima jasno definisanu ulogu...da reguliše tržište i vodi računa i da svoj deo posla (sudske naravi) radi kako treba i to je recept za stvaranje viškova i prosperiteta...a onda na tu ekonomsku bazu/moć dolazi sve ostalo (i dobro zdravstvo i školstvo i dobra socijala) i širina u spoljnjoj politici itd...mislim da je to ključni problem društva, kako da proizvede višak (i višak više nego što troši)..i mislim da će se politički stvari u zemlji sve više oko toga vrteti..a ne oko ovih klasičnih *nacionalnih* tema, one će biti uvučene u ovaj ekonomistički diskurs i vođene na interesnoj osnovi, a ne mitološkoj..(sori što dužim, nažalost u takvoj smo situaciji u zemlji da je svaka debata na ovu temu dugačka...baš sam skoro razgovarao sa društvom o ovim stvarima i ostadosmo 3-4 sata))--ANTI_PRO92 (разговор) 23:29, 14. април 2016. (CEST)

Емина Јаховић

Мислим да је седам дана мало, уређивачки рат се води дуже вријеме само актери нису исти.— Ранко   Нико лић  ✉ 20:48, 19. април 2016. (CEST)