Србобран

Србобран
Србобран;
	Србобран
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Србобран
Становништво
— 2022.	10.496
— густина	53/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 32′ 53″ С; 19° 47′ 32″ И / 45.54801° С; 19.79232° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	197,2 km2
	Србобран Србобран на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21480
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS
Веб-сајт	www.srbobran.rs

Србобран је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 10.496 становника. Овде се налази Српска православна црква и Гимназија и стручна школа „Светозар Милетић”.

Називи

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. St. Thomas, Thomasberg.

Називи за делове Србобрана су: Центар, Беглук (део северно од Криваје), Тук (источни део), Вашариште (део јужно од Канала Дунав—Тиса—Дунав), Унчић и Каћ (западни делови, на путу за Врбас), Јамуре (претежно ромски део) итд.

Географија

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској (Битка код Сентомаша).

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђулад. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећења је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.^[1]

Те 1939. је грађен бетонски мост преко Канала Краља Петра, од 332 метра, један од највећих објеката на новом међународном путу кроз Војводину.^[2]

Демографија

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

У овом насељу становништво је етнички разнолико, са српском већином.^[3]

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	13.747
1953.	13.635
1961.	14.391
1971.	14.189
1981.	13.596
1991.	12.798	12.651
2002.	13.091	13.296
2011.	12.009

Етнички састав према попису из 2011.‍^[5]

Срби	7.093	59,06%
Мађари	3.220	26,81%
Роми	464	3,87%
остали и неизјашњени	1.231	10,25%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	9	12
80+	69	198
75—79	140	238
70—74	232	365
65—69	317	415
60—64	355	427
55—59	347	379
50—54	458	440
45—49	562	526
40—44	492	458
35—39	468	447
30—34	396	443
25—29	416	377
20—24	446	460
15—19	455	454
10—14	434	408
5—9	372	386
0—4	366	324
Просек :	37,5	40,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4.312	4.551	4.938	4.992	4.942	4.732	4.713

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.071	1.197	916	1.022	342	104	44	13	3	1	2,78

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.162	1.552	3.164	213	214	19
Женски	5.639	1.105	3.149	1.096	273	16
УКУПНО	10.801	2.657	6.313	1.309	487	35

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.729	1.182	1	38	344
Женски	1.318	388	0	4	156
УКУПНО	4.047	1.570	1	42	500
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	90	249	194	33	119
Женски	19	14	217	54	18
УКУПНО	109	263	411	87	137
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	53	107	34	35
Женски	25	34	73	124	104
УКУПНО	35	87	180	158	139
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	74	5	0	161
Женски	45	2	0	41
УКУПНО	119	7	0	202