Razgovor s korisnikom:Vladimir Nimčević/Arhiva 8
Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
Arhiva 7 | Arhiva 8 | Arhiva 9 |
Ilija Fonlamov Francisković
Volio bih upitat zašto je stranica predložena za brisanje? Unaprijed hvala --Djolecarkralj (razgovor) 22:42, 22. novembar 2015. (CET)
Vojvodina
Ako misliš na onu kartu Vojvodine izmenio sam opis jer granice pokrajine nisu bile takve 1945. Alexzr88 (razgovor) 22:57, 25. maj 2014. (CEST)
Ne mislim na granicu prema Hrvatskoj već prema Centralnoj Srbiji, koja je izmenjena pedesetih. Alexzr88 (razgovor) 23:35, 25. maj 2014. (CEST)
Ako pitaš za moje lično mišljenje, ja mislim da ovo nije prepričavanje. Ako sam dobro video izgleda da ste se dogovorili za naziv članka, ili grešim? Izvini što ti tek sad odgovaram.--Marko Stanojević (razgovor) 15:06, 26. maj 2014. (CEST)
- Nismo koristili Kalaja, ali naravno da smo učili i da znam ko je bio taj čovek, kakav je odnos imao prema Srbima i o njegovoj ideji o stvaranju Bošnjačke nacije. Sa druge strane za tvrdnju da je Sremska zemlja obuhvatala i Gornji Srem pored Kalaja citira i Stanoja Stanojevića i Aleksu Ivića koji mislim da nisu sporni. Poslao sam mu za početak da promeni one dve rečenice, e sad ušta će prepiska da se pretvori, to ćemo tek da vidimo.--Marko Stanojević (razgovor) 02:18, 27. maj 2014. (CEST)
- Pa on tako i kaže da je to njihovo mišljenje, to ne može da se promeni, jer su oni već napustili ovaj svet. E sad moglo bi u nastavku da se napiše da određeni istoričari pobijaju te tvrdnje i rešen problem.--Marko Stanojević (razgovor) 12:02, 27. maj 2014. (CEST)
Vladimire da nemaš neku knjigu o operaciji Ratvik koju su pisali domaći autori u pdf-u, jer sam uglavnom koristio strane istoričare? Treba još to da sredim.--Marko Stanojević (razgovor) 17:02, 30. maj 2014. (CEST)
- Ne bih da te opterećujem ako imaš obaveza. Profesor mi rekao da proširim još malo o bombardovanju Leskovca, pa sam video sledeća dela ispod članka o bombardovanju Leskovca na vikipediji:
- 1. Momčilo Pavlović i Veroljub Trajković, Savezničko bombardovanje Leskovca 6.septembra 1944 , studija i dokumenti, Leskovac 1995
- 2. Živan Stojković, Hranislav Rakić, Bombardovanje Leskovca, Leskovac 1994
Ova druga knjiga ima na našem fakultetu, ali ja sam kući. Mislim da bi to moglo da mi bude dovoljno, jer treba pola stranice, jednu stranicu da proširim. Ostalo mi je dobro. Ako ti imaš neki predlog slobodno reci. Treba mi za ponedeljak, utorak. Trebam do sledećeg petka da prijavim. ne moraš da snimaš celu knjigu ako budeš mogao da ideš, samo najvažnije. Ne znam što me cima oko ove operacije kad ona nije preterano bitna za povlačenje.--Marko Stanojević (razgovor) 17:39, 30. maj 2014. (CEST)
Treba mi misljenje srpske istoriografije o operaciji ili ti bombardovanju Leskovca. Ako bi mogao neki zakljucak o tome, nekoliko strana. Ako ti nije daleko Matica srpska ti svrati, ako ne, pokusacu da se snadjem na drugi nacin.--Marko Stanojević (razgovor) 00:46, 31. maj 2014. (CEST)
- Ne moraš dokumenta. Hvala ti puno.--Marko Stanojević (razgovor) 12:08, 31. maj 2014. (CEST)
- Hvala puno. Poslao sam ti mejl.--Marko Stanojević (razgovor) 14:51, 31. maj 2014. (CEST)
Skinulo se. Odlično je. Još jednom, hvala puno. Ne znam kako da ti zahvalim.--Marko Stanojević (razgovor) 00:04, 1. jun 2014. (CEST)
Skaura
Da li vokativ od ovog imena glasi Skaura ili Skauro? -- Sara (razgovor) 20:26, 7. jun 2014. (CEST)
Penal
Pozdrav. Izvini što ti nisam odmah odgovorio jer sam tek sad došao na vikipediju. Prema usporenom snimku vidi se da je između igrača bilo kontakta, ali je sudije naseo na Fredov pad, jer njihov kontakt nije bio za takvu kaznu. Sudija je u drugom poluvremenu u nekoliko navrata donosio pogrešne odluke na obe strane a ovom odlukum je rešio utakmicu, bez obzira da li je posle pao još neki gol.--Drazetad (razgovor) 19:19, 13. jun 2014. (CEST)
Odg: Skraćenica p. n. e.
Mislim da si u pravu, a svakako možeš pitati i nekog ko se profesionalno bavi pravopisom. --Đorđe Stakić (r) 09:50, 14. jun 2014. (CEST)
- Neki su pisali lično Klajnu. Svakako možeš pitati i Korisnik:Millosh ili na Trgu za pravopisna pitanja. --Đorđe Stakić (r) 10:14, 14. jun 2014. (CEST)
- Ne znam da li ima. --Đorđe Stakić (r) 10:21, 14. jun 2014. (CEST)
Sfnm
Uradjeno. Koristi se isto kao i engleski. -- Bojan Razgovor 06:36, 20. jun 2014. (CEST)
Odg: Učitelji
Svakako ćemo videti kako da se popravi situacija na osnovu ovog iskustva. Sadašnja grupa su studenti 1. godine tehnički slabije potkovani pa se to odražava i na kvalitet doprinosa. --Đorđe Stakić (r) 09:36, 28. jun 2014. (CEST)
Pogrešio u vezi sa čim? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:31, 29. jun 2014. (CEST)
- Mislim da je Slaja to doživeo kao tvoje stavljanje na stranu ovog Ivana. Slaja je uzgred detaljno objasnio kako i zašto nije tako kako on tvrdi. A priznaćeš da nekih pravila moramo da se držimo. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:07, 29. jun 2014. (CEST)
Ne mislim da jesi stao na njegovu stranu, ali iskreno mislim da si to uradio da malo pecbneš Slaju . Jesam u pravu? Pošto je očito da onaj lik očito nema pojma o čemu piše (arheološkinja haha) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:34, 29. jun 2014. (CEST)
- Pa kažem da nisi, ali ja bih to doživeo kao peckanje. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:07, 29. jun 2014. (CEST)
- Pa ja tebe ne optužujem ni za šta. Šta više poprilično te gotivim kao urednika ovde --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:36, 29. jun 2014. (CEST)
Krizman ?
Krizman?!? Druže, nemoj me pogrešno shvatiti - ali ako je ovo neki lokalni naziv za mešance („bratskih naroda i narodnosti“), možda je bolje da to ne stavljaš u opis. Nema potrebe da se neko pravda za svoju nacionalnu, etničku, rasnu, versku itd... pripadnost ili opredeljenje. Nije bitno da li neko pripada većinskoj ili manjinskoj grupi (po bilo kom osnovu) već bitno je da poštuje one druge, a veruj mi da se i za to treba izboriti. --CarRadovan (razgovor) 22:05, 29. jun 2014. (CEST)
Vidi prijatelju, tvoja pripadnost (po bilo kom osnovu) je samo tvoja stvar i nema potrebe da se nekom pravdaš zašto si jedno, a nisi drugo. Nažalost, vikipedija je mesto gde se mišljenja često nameće kao da su činjenice, a na srpskoj vikipediji imamo i apsurd da manjina vređa većinu. Biti drugačiji, ne znači biti loš. Biti Srbin, Hrvat, Bunjevac ili krizman, ne znači samo po sebi biti dobar ili loš - zato i nema razloga da se nekom pravdaš za nešto što jesi ili nisi. Pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 12:01, 30. jun 2014. (CEST)
Vladimire u petak sam diplomirao sa desetkom kao prvi bolonjac na katedri za istoriju koji je završio studije na fakultetu u Mitrovici. Imam potrebu još jednom da ti zahvalim za kolegijalnost i veliku pomoć koju su mi pružio kada si otišao u Maticu srpsku i uslikao stranice knjiga. Nadam se da ću u budućnosti moći da se revanširam.--Marko Stanojević (razgovor) 01:02, 5. jul 2014. (CEST)
Vjeruj mi druže da ćeš to morati pitati itoričare. Ja sam to našao na engl. vikipediji i katoliki i preveo, a iskreno sam razočaran koliko naši istoričari kasne sa proučavanjem ovakvih stvari. --CarRadovan (razgovor) 13:19, 10. jul 2014. (CEST)
Jesi li vidio šta na engl. vikipediji piše o Neretvljanima... pa ti sanjari imaju uskoro da Niš proglase „tisućljećnim stupom hrvatskog bitisanja u središnjoj Europi“... --CarRadovan (razgovor) 13:35, 10. jul 2014. (CEST)
[[1]]
Ma druže, nemam namjeru da otvaram oči nekom ko ih je sam zatvorio... i da polemišem na engl. vikipediji. Čak i ovde kad vidim da imam posla sa tvrdoglavim sveznalicama, ja ih zaobiđem! Usput, ja nisam istoričar, ali sam primjetio da je naš projekat oskudan u člancima o heraldici, pa sam tu htio pomoći... mada je to svakako usko vezano za istoriju.--CarRadovan (razgovor) 15:01, 10. jul 2014. (CEST)
Što se tiče heraldike, tu imam gomilu pouzdanih enciklopedija (što pisanih što u cd izdanju), tako da sam tu pažljiv. Mada, uvjek se može naći neko ko će osporiti i sadašnji grb Srbije!
Moraću ovih dana uljepšati i onaj „grb“ Vlastimirovića, nešto sam pokušao uraditi, ali nije uspjelo baš najbolje. --CarRadovan (razgovor) 16:06, 10. jul 2014. (CEST)
Ti si istoričar, ja nisam . Ipak, ono što često susrećem po nekim drugim literaturama glasi otprilike: knez Srblja Bosni, Srblja Moravi, Srblja Sremu iliti Sremske, Moravske Srbije itd. Mislim da to nije ništa novo s obzirom na Lužičku, Bijelu, Nekrštenu, Primorsku, Zagorsku itd Srbiju. Zašto mora biti jedna Srbija u jednom vremenskom kontekstu. Par zar evo sad nemamo bar 3 slična geo-politička pojma: Srbija, (Republika) Srpska, Sorbija (Lužica) plus oni silni gradovi počev od Sevije, preko Srba i Srpca do Srbobrana --CarRadovan (razgovor) 17:02, 10. jul 2014. (CEST)
Pa sjeti se da je i u drugim krajevioma svijeta istovremeno postojalo po nekoliko „Rimskih carstava“, Burgundija, Saksonija itd. --CarRadovan (razgovor) 17:05, 10. jul 2014. (CEST)
Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 18. jula 2014. u 22:40 Zmija bgd 22:49, 11. jul 2014. (CEST)
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Petar Bojović da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Pozdrav drugar, znam da si ti istoričar, a vidim da si se oglasio i za ovo carstvo, pa ti skrećem pa#nju na ovaj moj članak koji već danima pravim:
- poredao sam grbove Srbije hronološkim redom, međutim treba preispitati autentičnost nekih grbova kao što su grbovi Raške i grbovi Srpskog carstva... pa bi tu htio čuti tvoje mišljenje, kao i ocjenu i za ostale grbove! --CarRadovan (razgovor) 21:57, 16. jul 2014. (CEST)
Mislim da je dobro što sam konačno oblikovao ovaj pečet prve balkanske Srbije (mada je možda njen naziv manje-više prihvatljiv). Takođe, tragam za autentičnim grbovima Duklje i Raške. Naravno, montenegrinska škola nudi more sumnjivih grbova, ali je njihova autentičnost vrlo vrlo sumnjiva. Grbovi Nemanjićke Srbije, u bilo kom periodu (kneževina, kraljevina, carstvo) je vrlo utemeljena, ali se nudi veliki broj grbova, naročito onih koji su nastali nakon datog perioda - to pomalo baca svjetlo na suštinu. --CarRadovan (razgovor) 22:38, 16. jul 2014. (CEST)
E da, za grb Raške (3 potkovice), treba dati odgovor istoričara da li se radi o grbu stare Raške ili one panonske Raške? --CarRadovan (razgovor) 22:40, 16. jul 2014. (CEST)
Ono što zbunjuje je što se ovaj grb pojavljuje većinom u ilirskim grbovnicima i skoro uvjek kao grb Raške koja pripada većem subjektu - Srbiji. Znači, ne znamo da li je to grb nezavisne Raške. Što se tiče literature, osim interneta imam i pouzdane CD-ove, nešto naše, nešto strano... --CarRadovan (razgovor) 23:13, 16. jul 2014. (CEST)
Hvala na citatu! Znam za taj grb - i ja bi akcenat stavio na „OPET“ što potvrđuje da je to bio grb i pre... --CarRadovan (razgovor) 00:15, 17. jul 2014. (CEST)
A od naših heraldističara ne zaboradi i Dragomira Acovića.--CarRadovan (razgovor) 00:18, 17. jul 2014. (CEST)
A šta je sa Tribalijom? Da li je ta zemlja uopšte postojala, u kojim granicama i gdje? Koliko to ime veze sa današnjim instant separatizmom u istočnoj Srbiji i tom tzv. Tribalijom, kao i koliko ima veza sa Trebinjem i Travunijom (Trabunijom)?--CarRadovan (razgovor) 00:59, 17. jul 2014. (CEST)
Dva pojma sa sličnim imenima (Tribalija i Trabunija) na relativno malom prostoru kakav je Balkan, gdje su migracije česte u svim istorijskim periodima - ne daje nam za pravo da u potpunosti isključimo njihovu povezanost. Ako je ova povezanost isključena tokom srednjeg vijeka, možda u nekom prethodnom istorijskom periodu je sasvim izvjesna. Hvala ti na iscrpnom objašnjenju - zaista si od izuzetne pomoći! --CarRadovan (razgovor) 01:52, 17. jul 2014. (CEST)
Drugi put ćemo o tom instant separatizmu!--CarRadovan (razgovor) 01:52, 17. jul 2014. (CEST)
Neretva
Nesporna je činjenica da je današnja Hercegovina oduvjek bila pod uticajem obje hrišćanske konfesije, ali je nesporno i da je unutar-hrišćansko konvertovanje najčešće ono „pravoslavac prešao u katoličanstvo“. Pokatoličavanje Srba u zapadnom dijelu Hercegovine je proces vremenski duži od procesa islamizacije. Međutim, kroatizacija tog naroda nije toliko stara. Ovde naravno ne treba mješati Hrvate iz srednje Bosne i Posavine, kao i one u okolini Livna i Duvna (Tomislavgrada). Mislim da je opšte poznato da su pravoslavni Srbi - katoličke konvertite pogrdno nazivali Šokci. Tebi i tvom panonskom prijatelju su poznati takvi konvertiti i u Slavoniji koji su se doselili iz ovih krajeva.
Međutim, malo je poznato, da se BH Hrvati međusobno tradicionalno dijele u 3 grupe, od kojih ove iz Hercegovine (više u nekom regionalnom smislu nego u pogrdnom) nazivaju takođe Šokci. Katolički konvertiti iz Hercegovine nisu tako brzopleto mjenjali prezimena kao npr. muslimanski konvertiti, tako da i danas susrećemo ista prezimena sa obje strane Neretve. Nije samo riječ o prezimenima, već i o seoskim (krsnim) slavama itd. Ovo sve ukazuje da je i pokatoličavanje i kroatizacija obavljena ne tako davno, a lako je zaključiti i šta su bili pre ovih procesa.
Herceg Stjepan (ili Stefan) Kosača je bio HERCEG od Svetog Save. Herceg ili Hergog - je bila njemačka titula i ima korijen u njemačkoj riječi Herz = srce, što bi titula značila čuvar srca Sv.Save. Pa kakvo to srce čuvaju Kosače? - vjeru narovno, a to nije vjera bogumilska, katolička ili islamska...
Tvoje kolege istoričari na zapadu nemaju dilemu da su svi Slovenski doseljenici od Cetine do Vardara (u 7. vijeku) govorili jednim jezikom i imali ista vjerovanja. Ako se taj jedinstven jezik zadržao i narednih vijekova - onda ne možemo govoriti o 2 naroda. Ako ovome dodamo i istu religuju - onda nemamo nikakve sumnje da se radi o jednom narodu, a njegovo ime je isto u Hercegovini, Raškoj, Bosni, Kosovu - SRBI! --CarRadovan (razgovor) 00:31, 1. avgust 2014. (CEST)
Narodnost ne zavisi isključivo od vjere. Uvjek je bilo i biće onih Srba koji imaju drugačija vjerska ubjeđenja od većine i naravno da su kroz istoriju pravljene greške što takve manjine, među pravoslavnom većinom, nisu bile dovoljno prihvaćene. E sad da preskočim onu srpsku patetiku kako nam je neko drugi kriv za osipanje i nove „nacije“...
Vojvodina 2
Nego, pogledaj ti ovaj članak - Srpska Vojvodina! Čini mi se da članak ima pogrešno ime, pogrešan grb i pogrešnu zastavu. --CarRadovan (razgovor) 19:06, 4. avgust 2014. (CEST)
Prvo - mislim da treba da stoji Srpska vojvodina (sa malim v). A za grb i zastavu je toliko očigledno. Pa iz priložene se slike (koja je doduše nastala kasnije, vidi se zastava). Grb se vidi na aktima te vojvodine, tako da nema potrebe izmišljati toplu vodu... --CarRadovan (razgovor) 18:17, 5. avgust 2014. (CEST)
Nisam baš siguran do koje godine se taj prostor nazivao vojvodinom ili vojvodstvom u smislu „vojvodska zemlja“, a od kad to postaje vlastito ime te teritorije?--CarRadovan (razgovor) 18:52, 5. avgust 2014. (CEST)
Ja govorim o imenu, a ne o teritorijalnoj jedinici. Da li to znači da je Vojvodina (sa velikim V) nastala tek 1945? --CarRadovan (razgovor) 21:43, 5. avgust 2014. (CEST)
Onda sam opet ja upravu! Srpsko vojvodstvo ili Srpska vojvodina - Naravno malo slovo, jer je ovde reč vojvodina u smislu titule vladara, a ne vlastitog imena teritorijalne jedinice. Nešto kao Srpsko kraljevstvo, Srpska kneževina... itd. Naravno, da ovde zanemarujem istorijske zloupotrebe imena... --CarRadovan (razgovor) 23:51, 5. avgust 2014. (CEST)
Važi drugar (ovo za vojvodinu)! Ovo što se tiče Svete Gore/gore - ja sam tu odavno postavio pitanje zašto nije sa velikim G... i evo još uvek čekam odgovor. A za taj geografski objekat (ukoliko se ne odnosi na lokaciju monaške zajednice) prvi put čujem da postoji. --CarRadovan (razgovor) 14:33, 6. avgust 2014. (CEST)
Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 5. avgusta 2014. u 23:03
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Radomir Putnik da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Tijana
Čuo sam za to i mnogo sam potresen. Jeziva je sudbina tog deteta, nemam reči da objasnim, ako ima boga i malo pravde nadam se da će taj bezdušni skot goreti u paklu. Ja nemam fejsbuk profil (iz principa sam protiv tog sajta, da ti ne objašnjavam mnogo) ali u svakom slučaju ovde ti mogu reći da podržavam tu akciju!--Soundwaweserb (razgovor) 18:32, 7. avgust 2014. (CEST)
- Maksimalna kazna za njega je adekvatna, neka gori u paklu skot. Čoveče, ne znam šta to može da navede pomračeni um da tako nešto monstruozno uradi. Ona je imala samo 15 godina, izgleda kao anđeo. Duša me boli zbog te devojke i saosećam sa njenim roditeljima, rodbinom i prijateljima.--Soundwaweserb (razgovor) 19:03, 7. avgust 2014. (CEST)
- Ko zna šta je u glavi tog lika, nadam se da će rasvetliti sve zločine, jer su ljudi u Subotici uznemireni. Posle svega, normalno je osećanje što svi žele da taj monstrum visi na prvo drvo. Živim u okolini Beograda (prigradsko naselje Sremčica), ovde su ljudi uznemireni i šokirani takvim razvojem događaja. Mogu da zamislim kako je tek na severu Srbije. Nadam se da se nikad neće ponoviti tako nešto.--Soundwaweserb (razgovor) 19:44, 7. avgust 2014. (CEST)
Kamo lepe sreće da je zbog nečeg drugog upamćena, mogla je biti manekenka ili voditeljka, nastavnica, ili recimo nešto u kulturi, nauci, muzici, književnosti itd... Cela Srbija je plakala taj dan, uništen je mladi život na surov način, zaista tuga do neba.--Soundwaweserb (razgovor) 12:45, 10. avgust 2014. (CEST)
Dubrovnik
Pogledaj oba članka: Istorija Dubrovnika & Dubrovačka republika (1991) - naravno, očekujem tvoje sugestije vezane za istorijske činjenice... --CarRadovan (razgovor) 23:29, 26. septembar 2014. (CEST)
U ovom dijelu se ne slažemo „Dubrovčani oduvek bili rezervisani prema Srbima“. Ja smatram da se nacije stvaraju u jednom istorijskom trenutku i traju do nekog drugog... tako da Stare Dubrovčane od VII do XX vijeka -isključivo smještam u Srbe, pa ne ide „rezervisanost Srba prema Srbima“. Ovaj dio za citat - mislim da nije loš pa možeš staviti u tekst ukratko + napomena, a u napomeni cijeli dio... --CarRadovan (razgovor) 17:31, 27. septembar 2014. (CEST)
Ma naravno! Mislim da je smiješno u 21. vijeku izjednačavati naciju sa vjerom, ali kod nas je to teško objašnjivo... Ipak, imao sam tu čast da upoznam nekoliko Srbokatolika, izbjeglica iz rodnog Dubrovnika (jedan je ugledni privrednik u mom gradu) i zaista se uvjerio u njihov srpski patriotizam. Ja ne mislim na vikipediji prosipati nekakvu ideologiju o nekim novim granicama i slično, ali svakako sam uvjeren u to ko su bili srednjovjekovni Dubrovčani. Usput, kad završim neke druge radove, članak Istorija Dubrovnika ću dopuniti nekim statističkim demografskim podacima. --CarRadovan (razgovor) 19:56, 27. septembar 2014. (CEST)
- To bi ti da se dopisuješ sa ovim provokantom?! Ma nisu njemu druže moj namjere da raspravlja o istoriji Dubrovnika - već da vređa. Nema tu rasprave... --CarRadovan (razgovor) 19:55, 11. oktobar 2014. (CEST)
Ako te neko u startu izvređa šovinističkim omalovažavanjem i tvoj narod nazove otpadom - on ne zaslužuje bilo kakvu pažnju, već automatsku diskvalifikaciju! Priznajem da sam ponovo iznenađen ponašanjem naših administratora - ali sačekaću još malo! --CarRadovan (razgovor) 20:34, 11. oktobar 2014. (CEST)
Vlado, uz naše komentare ostaje i vreme objave - pa nije teško pregledati istoriju objava. Mislim da mi je jasan stav nekih urednika ovde, a još jasniji nekih administratora. Ovde se itekako treba mnooogo toga mjenjati!!! --CarRadovan (razgovor) 21:41, 11. oktobar 2014. (CEST)
Nimčeviću, ja ujutru putujem u 5:00 i vraćam se u ponedeljak (kasno)... nadam se da ćeš imati vremena da sve nesmetano PONOVO pregledaš... Pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 22:12, 11. oktobar 2014. (CEST)
- Pozdrav drugar! Evo sad sam vidio tvoje poruke tamo... i hvala ti na iscrpnom materijalu! Zasigurno će to biti od koristi u daljoj nadogradnji postojećih članaka o Dubrovniku. Nažalost, ja privatno imam previše obaveza, pa neću biti toliko aktivan ovde, a zasigurno imam mnogo toga nedovršenog (naročito oko heraldike). Sadržaj članaka o Dubrovniku i poslednjem ratu, nije sporan zbog izvora, već onih koji traže izvore, a neki naši admin. su im nesmotreno dali pažnju. Slučajno ili ne, ali pre mjesec dana dva glavna izvora su blokirana, ali alternativa postoji... Međutim, mislim da ću neke odgovore dobiti iz prve ruke. Hvala još jednom i pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 18:36, 16. oktobar 2014. (CEST)
Da ti pravo kažem, sit sam takvih likova kojima su samo Srbi krivi za sve, koji samo dolaze da seru po Srbiji, Srbima i srpskom jeziku kako im se prohte. Jasno je zbog čega taj dolazi na Vikipediju i šta mu je cilj, samo da ocrni sve što je srpsko.
Svedoci smo koliko danas neki ljudi revizionistički posmatraju istoriju, ne samo blisku već i daleku. Tako imamo opasne revizije od toga da je Dubrovnik sravnjen od strane Srba i Crnogoraca (zamisli). Da je recimo Gavrilo Princip terorista a Srbija kriva za Prvi svetski rat, Mlada Bosna je verovatno terorističko leglo, znači i Ivo Andrić je terorista za njih. Nekad je Safet Isović opevao Gavrila, a danas u Sarajevu njegovi sunarodnici hoće da dižu spomenik Francu (za mene je to licemerje, a svi znamo da Franc nije bio cvećka). I danas šetaju slobodno zločinci Gotovina, Orić, Haradinaj i ostali, pa su verovatno njima za sve krivi Srbi. Reci jel treba ćutati ko pi*ka kad dođe neki ljudski otpad ovde, pa mu je jedini cilj da ocrni sve što je srpsko? Mislim da ne treba ćutati. Za takve likove samo treba primenjivati nultu toleranciju, bez razmišljanja vraćati sve sumnjivo i sva govna koja hoće da poseru po našem jeziku.
Mogu da razumem kad neko dođe i dobronamerno uređuje, kad studiozno i znanjem pomogne, ali da mi neko vređa inteligenciju i napada samo jednu stranu, e to stvarno ne može. Poštujem sve i svakoga, najviše sebe i svoj narod. Kad nešto nije u redu onda to treba i reći jasno. Više puta sam govorio, dosta je sukoba, daj da se nekako dogovorimo, ali je sve više nažalost tih kojima je jedini prioritet: sukob, omalovažavanje i napadi.
Zato je možda bolje da se posvetim sportskim člancima, ubuduće ću samo njih i da radim, kako ne bih dolazio u situaciju da me opominju jer mislim svojom glavom, jer znam ko sam, jer znam šta sam i odakle sam, jer ne pristajem na laži... više sam umoran od stalnog objašnjavanja, kojekakvim glupacima, zatupljenim i ispranim mozgovima.
Pozdrav od mene i sve najbolje. PS: Izvini na ovako dugačkom komentaru, morao sam tako objasniti, a razumeo si valjda poentu.--Soundwaweserb (razgovor) 01:21, 13. oktobar 2014. (CEST)
Dobro ako je tako, to su pravila, neću da idem protiv njih. Mene više ne interesuje politika, ako hoće neka pokrenu kampanju za nezavisnost Vojvodine, ne interesuje me. Kad admini nisu svesni šta se radi, što bih se ja sekirao. Zdravo.--Soundwaweserb (razgovor) 15:15, 13. oktobar 2014. (CEST)
Mene su isto blokirali beskonačno na hr.wiki, a znaš zašto? Jer imam ono serb u nadimku, kažu takva je politika i ne može ništa nacionalno. Kao da sam ja to hteo namerno, navodno nekog da izazivam (ni na kraj pameti mi nije bilo kad sam se prijavljivao da će to serb biti problem). Ali zato, njihov administrator koji ima nadimak Šokac nesmetano obavlja svoje dužnosti. Ako to nisu dvostruki aršini, ja ne znam šta jeste. To je veliko zlo i nema veze sa enciklopedijom, ultra-desničarski sajt, pa mi nije žao što su me banovali. A srpska vikipedija je mnogo, mnogo kvalitetnija od njih, ovde bar možeš normalno da uređuješ.--Soundwaweserb (razgovor) 17:51, 13. oktobar 2014. (CEST)
Stounvolska pobuna; Spasite našu decu...
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Stounvolska pobuna da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Spasite našu decu da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Istorija Dubrovnika
Ne znam na što je onaj IP tamo mislio, ali nema veze. Ja ti se javljam u vezi jednog drugog problema koji se javlja na praktički svim wiki projektima. Taj problem je ovaj ovde: "Godine 992. grad je spalio samoproklamovani bugarski (makedonski) car Samuilo. Nakon toga, grad se obnavlja i 999. postaje sedište nadbiskupije i mitropolije"
Ako preskočiš sve druge sitnice istina glasi da su korisnici općenito govoreći posvađani s logikom dok se bave slepim prepisivanjem bez razmišljanja. Kako je moguće da je grad spaljen 992, a već 999 je sedište nadbiskupije i mitropolije ??
Letopis Popa Dukljanina kaže da je Dubrovnik bio spaljen,a svi znamo koliko ima istine u tom letopisu. Službena istorija Dubrovačke Republike napisana u doba Dubrovačke Republike (knjiga iz 1802. ako ne grešim) kaže da je Samuilo spalio područje oko grada, ali da grad nije mogao zauzeti.
Ti si jedan od onih korisnika čije se tekstove isplati čitati iako ne znam od gde ti dolazi volja za poklanjanje toliko vremena svađama oko Vojvodine. Pozz--Rjecina2 (razgovor) 21:07, 19. oktobar 2014. (CEST)
Nemački pojmovi
Nisam bio na Vikipediji nekoliko dana, pa tek sad odgovaram u vezi sa onim nemačkim terminima. Koliko mi seže znanje nemačkog, a i uz pomoćnu literaturu, Sprachforschung i Sprachlehre su „domaći“ termini za lingvistku (nauku o jeziku) i gramatiku (sistem pravila), kao naši jezikoslovlje i pismenica ili slovnica. Što se tiče Dialekttheorie, nisam upoznat sa konceptom „dijalekatske teorije“. Ako bih išao po analogiji sa sličnim terminima tipa Sprachtheorie (skup iskaza, sudova, stavova o jeziku i njegovom značaju za ljude), Grammatiktheorie (slično za gramatiku) ili Syntaxtheorie (slično za sastav rečenica), a o kojima ima tekstova i na internetu, zaključio bih da posredi u principu i jeste neka teorija dijalekata, s tim što je sam koncept, rekao bih, nepoznat srpskom jeziku ili nekarakterističan za njega. Lakisan97 (razgovor) 01:59, 29. oktobar 2014. (CET)
- Stvarno se nisam dosad susretao sa postojanjem razdvojene nauke i teorije o nečemu. Oduvek mi je to jedno te isto. Primera radi, epistemologija, gnoseologija i teorija saznanja u srpskom su sve sinonimi. Doduše, i na nemačkom su Erkenntnistheorie, Epistemologie i Gnoseologie sinonimi, što se ne uklapa u dosadašnji šablon. Kako god, za „teoriju dijalekata“ rekao bih da je dijalektologija, u smislu nauke. Za drugo, ako je Substrattheorie „teorija“ o promenama jednog manjeg ili starijeg jezičkog korpusa (supstrata) pod uticajem drugog većeg, onda je možda suština u tome da su u Banatu manje jedinice (dijalekti) uticali na oblikovanje veće jedinice (suprotno od onoga što kaže „teorija supstrata“), tj. nije posredi uticaj starina (što bi, ukoliko se ne varam, bilo prema Substrattheorie). Lakisan97 (razgovor) 19:32, 29. oktobar 2014. (CET)
- Ma, ništa posebno. Lakisan97 (razgovor) 18:55, 31. oktobar 2014. (CET)
Pozdrav kolega! Znam da si ti dobro upućen u dešavanja 1918-1922 pa imam jedno pitanje: Koliki je stvarni uticaj ovog Vijeća na teritorijalne pretenzije koje su tamo navedene? (nešto sumnjam da su oni imali neki pretjeran uticaj uopšte, naročito u Sremu, BiH, Boki i slovenačkim zemljama)--CarRadovan (razgovor) 12:44, 6. novembar 2014. (CET)
Hvala na odgovoru! Dijelimo isto mišljenje, ali onda mnogo toga ovde treba promjeniti, počev od mape desno. Što znači da Kraljevina SHS nije nastala ujedinjenjem 2 entiteta, već nekoliko entiteta... i drugo, Država SHS na karti treba da bude predstavljena teritorijom koju je kontrolisala i onom prema kojima je imala pretenzije. --CarRadovan (razgovor) 16:31, 6. novembar 2014. (CET)
Ja bih rekao da se autor karte ovde malo pogubio. Nije mi jasno da li je on htio da predstavi nešto što je bilo ili što bi trebalo biti...? --CarRadovan (razgovor) 19:27, 6. novembar 2014. (CET)
Ti: „Toliko spominjan ujedinjenje... je samo formalan čin“ - e ovo je ono ključno o čemu pričam! --CarRadovan (razgovor) 20:28, 6. novembar 2014. (CET)
Bilo bi lijepo da kad budeš imao više vremena, naše članke na pomenutu temu dopuniš / izmjeniš sa navedenim sadržajem.--CarRadovan (razgovor) 21:03, 6. novembar 2014. (CET)
SHS
Svaka čast! Ovo je veoma dobar dokaz velikohrvatske demagogije prekrajanjem i onih osnovnih istorijskih činjenica. A pošto je emitovan na državnoj televiziji - biće veoma veoma zanimljivo iskoristiti ga u nekim člancima koji ukazuju na istu. --CarRadovan (razgovor) 15:59, 24. februar 2015. (CET)
Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 13. decembra 2014. u 23:20 Zmija bgd 12:35, 7. decembar 2014. (CET)
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Živojin Mišić da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Ma nisam vidio da ima već napisan članak, a mislio sam ovaj kad završim da preusmjerim na trački jezik i tada sam shvatio da već ima. Mislim da bih ih najbolje bilo kombinovati. --Serbijana (razgovor) 23:32, 7. decembar 2014. (CET)
Abu al-Fida
Onaj tekst što si mi posla se malo ovde poremetio, slova su se ispremštala.. da li bi mogao da mi daš link sajta odakle si kopirao ovo na arapskom pa ću ti naći? A ako ti odgovara mogu ti naci i na latinskom prevodu. poѕѕѕ--ImperatorkA (razgovor) 08:48, 8. decembar 2014. (CET)
Našla sam ono što ti treba na onom linku na kome je prevod sa latinskog. :) ali ovo što si mi ti kopirao se sve iѕmešalo... --ImperatorkA (razgovor) 08:53, 8. decembar 2014. (CET)
Pogledala sam link i na njemu sam našla rečenicu koja Vam treba.:) cela ona strana je posvećena tim zemljama, ali tačno ona rečenica koju tražite je ona posle tačke ali mislim da se ne završava na toj strani već da ima još teksta. Mogu da Vam obeležim na slici i da vam pošaljem u mailu ako ne možete da nađete početak rečenice. Početak rečenice koja Vama treba jeste 7. red u sredini. Pozdrav. --ImperatorkA (razgovor) 08:42, 9. decembar 2014. (CET)
Grb Tribalije
Pozdrav Nimčeviću! Ovo vezano za grb Tribalije - ne mislim da priču treba širiti da li je to stvarni ili apokrifni grb Srbije ili Srpskog carstva, kao što to uporno radi Ivan, već se treba zadržati samo na njegovom imenu. Grb ima kontinuitet sa početka 15. vijeka do danas i potpuno je suludo da ima to ime za cijeli taj period.--CarRadovan (razgovor) 00:57, 14. decembar 2014. (CET)
- Ovaj grb može da ima mnoga imena, u zavisnosti gdje i kad se pojavljuje, ali čisto sumnjam da ga je Acović uopšteno nazvao grb Turske Srbije (možda jeste, ali u nekom vremenskom kontekstu, ali nikako uopšteno). Svaka dalja diskusija sa Ivanom na ovu temu je beskorisna, jer on se stalno ponavlja, ide previše u širinu i ništa novo ne kaže, a pri tom ostaje uporan u svom naslovu. Bilo bi lijepo da dobijemo stvarni stav Acovića, ako to bude izvodljivo.--CarRadovan (razgovor) 15:44, 14. decembar 2014. (CET)
Poslao sam ti mejl vezano za ovaj članak. Pripremio sam materijal da ga proširim. Sad radim na slikama. --CarRadovan (razgovor) 20:11, 11. januar 2015. (CET)
Prikupio sam preko 50 različitih grbova sa motivima grba Tribalije. Sad ću da sredim i ovde pošaljem njih 5-10, jer mislim da će to biti dovoljno... --CarRadovan (razgovor) 11:58, 12. januar 2015. (CET)
- E sad pogledaj članak grb Tribalije! Na kraju sam imao preko 100 različitih slika grba u preiodu 15-19. vijek, ali sam odabrao samo onih 20tak... --CarRadovan (razgovor) 16:28, 12. januar 2015. (CET)
Dengizih
Možeš li da promeniš naziv ovom članku? https://sr.wiki.x.io/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%9B
Δεγγιζίχ je najstariji i, verovatno, najverodostojniji oblik imena Atilinog sina. Dakle, naslov bi morao da bude Dengizih.Ovde imaš o različitim oblicima imena koji se sreću u nešto poznijim latinskim izvorima i sl: http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich
--ClaudiusGothicus (razgovor) 00:37, 15. decembar 2014. (CET)
Molba
Pozdrav. Zamolio bi te da pogledaš tekst Bunjevci. U njemu i još nekoliko tekstova korisnik Andrija, zbog nekih nesuglasica oko teksta Pobratimstvo, obrisao sve što je napisao. Ja sam obrisano vratio, pa pošto se to nalazi u delu istorija, a i ti si pisao o toj temi, pogledaj da li taj deo treba da ostane ili obriši. Hvala ti.--Drazetad (razgovor) 18:50, 16. decembar 2014. (CET)
Vlado trebalo bi sa Ivanom rešiti i članak Grb Tribalije, pošto niko nije ni čuo za izraz Turska Srbija.--Soundwaweserb (razgovor) 15:28, 19. decembar 2014. (CET)
Bajmok
OK. Ali ako je bunjevački naziv za to selo takav kakav je onda u zagradi treba da stoji oznaka za bunjevački jezik. Ili ne? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:28, 20. decembar 2014. (CET)
Pa nemam pojma, ja to pitam tebe haha. Vidim da ga jedino na hrvatskoj vikipediji nazivaju Bajmak, a onda u daljem tekstu stoji "u naselju djeluje hrvatsko kulturno-umjetničko društvo „Bajmok“" hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:10, 20. decembar 2014. (CET)
Verujem ti i hvala na odgovoru. Ali sudeći po tom natpisu i sami Bunjevci naselje nazivaju Bajmok pa nema potrebe da se stavlja hrvatski naziv za naselje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:57, 20. decembar 2014. (CET)
- Pozdrav Vlado! Ma ovde je ponajmanje bitno da li je Bajmok ili Bajmak. Očigledno da je naš iznenadni posjetilac želio da ponovo pokrene pitanje pripadnosti Bunjevaca. Mislim da ovome ne treba pridavati posebnu pažnju. --CarRadovan (razgovor) 22:47, 20. decembar 2014. (CET)
Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine. |
-Vlada talk 19:22, 26. decembar 2014. (CET)
Srećna Nova godina i sve najbolje tebi i tvojoj porodici u 2015. godini!--CarRadovan (razgovor) 18:26, 1. januar 2015. (CET)
Problem sa licencom za datoteku Deda Vojska0004.JPG
Zdravo, Vladimir Nimčević. Hvala ti što si poslao datoteku Deda Vojska0004.JPG. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).
Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}
, umesto postojećeg šablona.
Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.
Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. Milićević (razgovor) 16:08, 2. januar 2015. (CET)
- Hvala takođe! Naveo si samo da si ti nosilac autorskih prava ali se istih nisi odrekao, treba da staviš šablon {{JV-ja}} ili {{Cc-by-sa-3.0}} umesto postojećeg --Milićević (razgovor) 17:56, 2. januar 2015. (CET)
- Razlika je u sledećem prvom se odričeš svih prava a drugom zadršavaš neka npr. navođenje autora, slike iz porodičnih albuma možeš da šalješ pod ranije navedenim licencama, slike koje si dobio od drugih možeš da pošalješ (šalju ih i drugi) idu iste licence kao i tvoje mada poželjno je da navedeš u opisu da si ih dobio od nekoga drugoga da se nebi kojim slučajem prebacile na ostavu --Milićević (razgovor) 18:40, 2. januar 2015. (CET)
Hvala Vladimire. Čestitam i ja tebi, bilo da slaviš danas ili da si već proslavio. Sve najbolje tvojoj porodici i da u ovoj godini završiš fakultet. --Marko Stanojević (razgovor) 01:37, 7. januar 2015. (CET)
Vaistinu se rodi i hvala Vlado! Sve najbolje i tebi i tvojoj porodici!--CarRadovan (razgovor) 09:16, 7. januar 2015. (CET)
A tvoj glas za brisanje, naravno, bez ikakvog obrazloženja, u potpunosti se uklapa u tvoje dosadašnje ponašanje.
--Sly-ah (razgovor) 14:48, 7. januar 2015. (CET)
Izvini na smetnji, ali, živo me zanima da li si glasao po svojoj savesti ili si ipak za mišljenje upitao Snešku?
--Sly-ah (razgovor) 15:23, 7. januar 2015. (CET)
Meni je nebitno da li su Torlaci etnička grupa ili nešto drugo. Glasao sam da se članak ne briše jer je korisno da korisnici saznaju ko su Torlaci. Ti to očigledno ne želiš, jer si glasao za brisanje članka. Ako članak nije dobar, treba ga popraviti, doraditi, pronaći bilje reference ... Pa da su Torlaci i grupa građana, mislim da zaslužuju da se nađu u jednoj enciklopediji. Ti očigledno tako ne misliš, ali, to je tvoj problem.
--Sly-ah (razgovor) 17:27, 7. januar 2015. (CET)
To nije razlog da se članak briše. Na ovoj našoj mučenoj Vikipediji ima na hiljade skarabudženih članaka, koji su faktografski i stilski monstrumi, pa ih niko ne briše. Članak se da i treba popraviti, na stranici za razgovor valja izneti argumente, ali ga ne treba brisati. Napokon, zašto se ti nisi setio pa napisao članak o Torlacima? Ili ćeš ga napisati kada obrišeš ovaj? Nemoj me zamajavati, ti si glasao da se članak briše samo zbog toga što ga je započeo tvoj arhirival Panonijan, a ne zato što je loše napisan ili što to nije tema za enciklopediju. To samo govori o tebi i tvom rigidnom shvatanju toga ko sve ima prava da piše istorijske tekstove (ili tekstove uopšte). Odgovor je već odavno poznat.
--Sly-ah (razgovor) 18:03, 7. januar 2015. (CET)
Stvarno mi nisi jasan. Pa šta ako i ima malo literature? Zašto se ne bi mogao napisati članak o Torlacima na osnovu postojeće i dostupne literature? U tom i jest umeće: da na osnovu oskudnih izvora napišeš članak koji će sve te izvore objediniti i iz kog će čitalac nešto saznati. Na znam zašto ti to smeta? Evo, lično, oTorlacima sam vrlo malo znao, nakon što sam pročitao članak znam malo više, a pri tom nisam morao da rujem po biblioteci ili po internetu. Članak je, barem što se mene tiče, ispunio svoju funkciju tako da od mene ne bi bilo baš lepo da se zalažem za njegovo brisanje.
Ono o Dežnjevo/Dežnjovu ne razumem. Sve što sam uradio je da upozorim administratore da je neiskusni saradnik obrisao istoriju članka, oni su to vratili i stvar je završena. Nakon toga sam korisnika posavetovao oko premeštanja stranica i to je sve. Ne znam s kim sam te poredio?
--Sly-ah (razgovor) 18:40, 7. januar 2015. (CET)
Pa ne očekuješ valjda master radove ili doktorske disertacije na Vikipediji? Na Vikipediji ugglavnom sarađuju neprofesionalci, ima vrlo malo stručnjaka za pojedine oblasti, ali ni on nisu u nekom privilegovanom položaju: nemaju pravo da iznose svoje lične stavove, pa nakar bili doktori nauka. Sve mora da bude potkrepljeno izvorima. Sem toga, ako ti nisi zadovoljan literaturom, potrudi se, pronađi što možeš, pa ubaci u članak. Ako je referencirano, mislim da Panonijan neće imati ništa protiv. A ako bude imao, postoje načini da ga se uveri.
Ne znam više šta bih ti rekao. I dalje mislim da članak treba da postoji, i dalje smatram da je bolji ikakav članak od nikakvog, a na vama kritičarima je da taj članak popravite (ili unapredite, na novosrpskom) uz navođenje referenci. Koliko vidim, Panonijan je navodio reference gde je god mogao, i nije iznosio svoje stavove niti mišljenja.
Hoćeš li da ispraviš licencu ili slika da se briše? --Milićević (razgovor) 23:48, 12. januar 2015. (CET)
U pravu si za engleske grofovije naravno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:05, 15. januar 2015. (CET)
Komentar
Nije bilo namerno. Pozdrav! --Marko Radenković (razgovor) 08:45, 26. januar 2015. (CET)
Nas Dereticevac Andrija. -- Bojan Razgovor 04:28, 27. januar 2015. (CET)
Pecenezi
Ja sam siguran da nema veze Pecenjevce sa tim narodom ali kad budem imao vremena, posto nisam trenutno u Leskovcu, svraticu do muzeja da bih ti razresio tu dilemu. Pozdrav Lackope (razgovor) 23:26, 27. januar 2015. (CET)lackope
Serbijana
Znači pratiš me od dana kada sam bio problematični korisnik koji je odbijao sarađivati sa zajednicom. Pa i meni se čini kao da je juče bilo, a za par dana će biti tačno 3 godine.
Pa kada sam napravio nalog pomno sam pratio Deretićeva predavanja, ali nažalost još nisam pročitao nijednu njegovu knjigu mada imam u planu da kupim jednu ovih dana, a ime mi se jednostavno svidjelo. --Serbijana (razgovor) 03:14, 31. januar 2015. (CET)
- Bio sam i u sukobu, a i uklanjali su mi objave bez pitanja. Sada je konačno sve kako treba.
- Pa znaš kako ja volim alternativu, mislim da je zvanična istorija puna nejasnoća, a i nije sve crno-bijelo pa nije ni istorija. Ma oni njega smatraju ludim iako niko neće pa obori njegove dokaze. --Serbijana (razgovor) 10:44, 31. januar 2015. (CET)
- Mislim da bi bilo najbolje da naš razgovor nastavimo preko e-mejla ili neke od drušvenih mreža. --Serbijana (razgovor) 14:01, 31. januar 2015. (CET)
U članku Bošnjaci - najbolje da se 70% onih gluposti pobrišu. Kako su se neki zaletili u raspravama sa autorom ovih nebuloza, ja sam bio pomislio da će to utrkivanje nastaviti i kod sređivanja članka. Nažalost - sve isto još uvjek stoji. --CarRadovan (razgovor) 22:07, 31. januar 2015. (CET)
- Ma da, članak je u rangu nekog lošijeg izdanja Hari Potera... zato po kratkom postupku pola izbrisati. Vidjeću ja ovih dana šta bi se moglo ostaviti.--CarRadovan (razgovor) 01:01, 1. februar 2015. (CET)
To sluzi de genetickim putem odredi poreko stanonistva (ilirsko, slovensko, tursko). Ako je tacno, zasto obrisati. -- Bojan Razgovor 05:33, 2. februar 2015. (CET)
Sarmatae servi - vrlo, vrlo zanimljivo. --CarRadovan (razgovor) 00:56, 5. februar 2015. (CET)
- Ako ovom dodamo da Sv.Jeronima smatraju zaštitnikom Ilira - priča dobija novi karakter, zar ne? --CarRadovan (razgovor) 13:59, 5. februar 2015. (CET)
Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (razgovor) 18:51, 6. februar 2015. (CET)
Grb Male Bugarske
Pogledaj ovaj grb mađarskih revolucionara iz 1849. na njemu imaš grb Male Bugarske, mada se ovde ispušta ovaj prefiks „Mala“. Gledajući u pravcu kretanja kazaljke na satu imamo grbove sl. pokrajina:
- Transilvanija
- Mala Bugarska
- Kumanija
- Srbija (Tribalija)
- Raška
- Lodomerija
- Galicija
- Slavonija
- Hrvatska
- Dalmacija
Naravno da ovde mađarski nacionalisti istuču teritorijalne pretenzije prema susjednim zemljama, ali se pitam gdje je Mala Bugarska? Da li je to neko arhaično ime za Olteniju ili možda Vidinsku oblast?
p.s. malopre sam toliko žurio da sam ovo (umjesto ovde tebi) sve bio postavio na mojoj stranici za razgovor... --CarRadovan (razgovor) 20:17, 8. februar 2015. (CET)
- Manje-više sve nabrojane teritorije su zaista postojale. Neke se samo javljaju sa arhaičnim nazivima, npr. Kumanija - misli se na teritoriju današnje Moldavije i Budžaka u Ukrajini. Za Srbiju i Rašku, nema sumnje na koje se teritorije odnose grbovi. Dobro si primjetio da fali Bosna... i još ostaje ovo nerješeno za Malu Bugarsku. A ja pretpostavljam da se to odnosi ili na Olteniju ili Vidinsku oblast.--CarRadovan (razgovor) 20:53, 8. februar 2015. (CET)
Zamisli, u Stematografiji se grb Male Bugarske prikazuje kao grb Kumanije. A tu su i posebni grbovi Bugarske, Besarabije, Moldavije, Skitije (Dobrudže), Vlaške, Romanije itd.--CarRadovan (razgovor) 12:01, 9. februar 2015. (CET)
A pogledaj ovaj grb Oltenije iz 1483. A znamo da su jedno vrijeme i Olteniju zvali Kumanija... Možda je i kod mađarskih nacionalista Kumanija = Oltenija, a Mala Bugarska = Vidinska oblast. Mada mi je iz istorijskih razloga bliža ona opcija Kumanija = Besarabija, a Mala Bugarska = Oltenija?! --CarRadovan (razgovor) 12:45, 9. februar 2015. (CET)
Imam još mnoštvo grbova iz mađarskih grbovnika gdje oni Malu Bugarsku nazivaju Kis Bolgarorszag, a grb se javlja i u iskošenim prugama. Grb je uvjek krunisan kraljevskom krunom.--CarRadovan (razgovor) 12:53, 9. februar 2015. (CET)
„Anspruchswappen für Rama-Bosnien, Serbien-Raszien, Bulgarien, Kumanien“ - zanimljivo da Austrougari baš 1916. pokreću to pitanje oko pretenzija nad Bosnom, Srbijom, Raškom i Kumanijom (Besarabijom) u trenutku kad su se te teritorije našle pod njenom okupacijom. Ali opet zbunjuje pominjanje Bugarske i to bez onog pridjeva (a ovde i dijela imena) „Mala“. Da li je ovaj dio namjerno ispustan da bi se nešto saveznicima Bugarima stavilo do znanja... ili je Mala Bugarska, zaista bila dio Bugarske (Vidinska oblast), pa taj pridjev i nije neophodan.--CarRadovan (razgovor) 17:44, 9. februar 2015. (CET)
Pa već sam ti rekao - u nekoliko srednjovjekovnih mađarskih grbovnika.--CarRadovan (razgovor) 18:17, 9. februar 2015. (CET)
- Bravo! Ma ja neću ulaziti dublje u istoriju ovog regiona - to prepuštam istoričarima. Meni je bio cilj da odgonetnem za koju se teritoriju odnosi i grb i ime teritorije. Sad vidimo da je to nesumljivo Vidinska oblast, a grb je svakako apokrif. Kao što ti reče - nešto slično Tribaliji.--CarRadovan (razgovor) 00:03, 10. februar 2015. (CET)
- Sad vidim da ova priča iz Stematografije ima smisla - tamo je autor Malu Bugarsku nazvao Kumanijom (jer su prethodno i Oltenija i Vidinska oblast imale istog gospodara), a posebno se pojavljuje grb (ostatka) Bugarske - negdje nazvana i Mezija, te grbovi Besarabije, Moldavije, Skitije - što stavlja do znanja da to nije Kumanija. Mislim da smo ovim kompletirali priču. Hvala drugar!--CarRadovan (razgovor) 00:16, 10. februar 2015. (CET)
Ma samo opušteno - to su bile prve spomenice koje sam ja dodjelio... samo guraj dalje! --CarRadovan (razgovor) 01:38, 16. februar 2015. (CET)
KAP
Staviš na vrh konkretne stranice sledeće {{bb|kompletno prepisano iz knjige (navedeš koja knjiga)}} i neko oda admina će obristati --Milićević (razgovor) 19:35, 13. februar 2015. (CET)
Blokiran je.--Marko Stanojević (razgovor) 12:48, 17. februar 2015. (CET)
- Zaključano.--Marko Stanojević (razgovor) 17:22, 17. februar 2015. (CET)
Konstantin
Zašto ovaj članak ne predložiš za sjajan? Odavno je zaslužio...--Soundwaweserb (razgovor) 16:42, 20. februar 2015. (CET)
- OK. Ali, po meni, već sad je sjajan!--Soundwaweserb (razgovor) 18:18, 20. februar 2015. (CET)
Može , pošalji Lackope (razgovor) 19:29, 21. februar 2015. (CET)
Pozdrav. Glasao si na stranici Vikipedija:Članci za brisanje za brisanje članka Stipe Javor. Članak je bio ustaška propaganda. Međutim sada sam članak preradio, tako da te pozivam da pogledaš još jednom i eventualno razmisliš o promeni glasa. --Jovanvb (r) 02:24, 2. mart 2015. (CET)
- Pa organizovao je oružanu borbu protiv legalne vlasti u to vreme. Koliko mi se čini to je terorizam :). Ako se ne slažeš promeni uvodnu rečenicu kako misliš da treba. Ja sam čisto izbacio gluposti iz članka i malo preuredio na brzinu. Iskreno ne zanima me tema previše --Jovanvb (r) 02:53, 2. mart 2015. (CET)
- Što se tiče godine smrti u ova dva linka na članku navodi se 1936. Ali ne bi bilo loše navesti da je to sporno i da postoje neki navodi o 1937. Takođe bi bilo zanimljivo pomenuti saradnju sa komunistima... --Jovanvb (r) 02:56, 2. mart 2015. (CET)
- Nije najbolji izvor za istorijske tvrdnje. Ali može biti relevantan izvor za tvrdnju da je npr. godina smrti sporna. Ili tvrdnju da postoje autori koji navode da je Stipe sarađivao sa komunizmom. --Jovanvb (r) 03:13, 2. mart 2015. (CET)
- Što se tiče godine smrti u ova dva linka na članku navodi se 1936. Ali ne bi bilo loše navesti da je to sporno i da postoje neki navodi o 1937. Takođe bi bilo zanimljivo pomenuti saradnju sa komunistima... --Jovanvb (r) 02:56, 2. mart 2015. (CET)
Ajd gledaću da ga naškrabam ;) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:28, 6. mart 2015. (CET)
Naškrabah ukratko. Pa ako imaš vremena za istoriju dodaj, svakako si mnogo bolje upućen od mene pošto bih ja morao nanovo da učim sve to hehe (baš kao što radim sa Rusima). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:35, 6. mart 2015. (CET)
Politikin zabavnik/Zabavnik
Naravno da hoću :) Već smo vodili raspravu oko toga. Politikin Zabavnik sam svoje ime piše tako. -- Loshmi (razgovor) 00:19, 9. март 2015. (CET)
- Nije ovde u pitanju transkripcija stranog imena. Časopis na srpskom jeziku, ćirilicom piše svoje ime Politikin Zabavnik. -- Loshmi (razgovor) 02:01, 11. март 2015. (CET)
Pravopis je knjiga preporuka. Da li će neko pri davanju imena da poštuje preporuke iz pravopisa je njegova lična stvar. Politikin Zabavnik je očigledno odlučio da svoje ime piše s oba velika slova. Časopis se često naziva i samo Zabavnik, a onda svakako mora biti veliko Z. Na primer, postoji organizacija koja se zove „Srbski Obraz“. Ne možemo mi da je prekrštavamo u „Srpski Obraz“ jer po pravopisu tu treba da se izvrši jednačenje po zvučnosti.-- Loshmi (razgovor) 06:01, 11. март 2015. (CET)
- Ono što hoću da kažem je da ako ti nešto nazoveš i daš mu naziv koji možda nije po pravopisu — niko nema prava da ti to menja ma šta stajalo u pravopisu.-- Loshmi (razgovor) 06:07, 12. mart 2015. (CET)
Vlastela Nimičići
Kralj Stefan Dabiša Kotromanić u povelji kćerki Stani, 26. aprila 1395. godina nabraja vlastelu iz oblasti kojima vlada, pa idu redom:
A tome su svjedoci i jemci naša vlastela: od Bosne: knez Mirko Radojević s bratijom, knez Pavle Radenović s bratijom, knez Priboje Masnović s bratijom, tepčija Batalo s bratijom, vojvoda Sandalj s bratijom, knez Dragić Hrvatinić s bratijom; od Humske zemlje: knez Vukašin Milatović s bratijom, knez Vukosav Nikolić s bratijom; od Donjih Kraja: vojvoda Hrvoje s bratijom, knez Mladen Stančić s bratijom; od Usore: vojvoda Vučihna s bratijom, knez Stipac Ostojić s bratijom; od dvora: pristav Vukac Vladisalić s bratijom, a od svojte Vuk Nimičić s bratijom. --CarRadovan (razgovor) 23:53, 12. mart 2015. (CET) (s bratijom)
- Poslao sam ti mejl! --CarRadovan (razgovor) 21:12, 17. mart 2015. (CET)
- Stvarno ne znam šta se dešava. Već par dana nisam dobio nikakvu poštu, a nekoliko ljudi mi to isto kaže... --CarRadovan (razgovor) 18:29, 18. mart 2015. (CET)
Ajde probaj sad! --CarRadovan (razgovor) 18:44, 18. mart 2015. (CET)
Dobio sam poštu... i to samo 1 tvoju poruku i 1 poslovnu... a znam da mi je poslano na 10tine... Tamo ću ti i odgovoriti o onoj temi. --CarRadovan (razgovor) 20:01, 18. mart 2015. (CET)
Sabazije
Google prevodi daleko gore izgledaju. U ovom slučaju pre radi o doslovnom prevodu. Znatan deo urednika nisu profesionalni prevodioci, tako da je njihovim prevodima često potrebna dorada. Uz malo dobre volje i truda, ovaj tekst se može poboljšati. --Dcirovic (razgovor) 18:23, 16. mart 2015. (CET)
Na drugo čitanje tekst mi nije strašan, samo bi trebalo jasno napomenuti da LPD nije istorijski pouzdan izvor baš u tim delovima. I da ti likovi koji to zastupaju nisu nikakvi istoričari, već mašinbravari, lingvisti i tako. -- Bojan Razgovor 06:30, 17. mart 2015. (CET)
Ostao sam ti duzan: zvanicna istoriografija = opsteprihvacena. -- Bojan Razgovor 06:04, 22. март 2015. (CET)
Enciklopedija Pauli
... nežalost nisam upoznet sa ovom materijom osim što sam nešto prevodio sa nemačkog. U svakom slučaju pozdravljam Vas i želim svako dobro --Vcesnak (разговор) 19:16, 18. март 2015. (CET)
Сређено.--Марко Станојевић (разговор) 13:34, 19. март 2015. (CET)
Немачки
Случајно сам налетео на разговор тебе и Николе везано за овај превод са немачког, па нисам могао да одолим да одговорим, иако питање није било упућено мени...
Doch hatte der L. In den ersen Jh. weniger Schutzfunktion, sondern die "offensive Aufgabe", die Verbindungen mit Dakia durch das sudl. Moldawien und die Walachei zu kontrollieren und fur die Einhaltung der mit den im nordischdanubischen Vorfeld siedelnden Volkern geschlossen Klientelvertrage zu sorgen.
Премда је Л. у првим вековима имао мање (служио мање) заштитну функцију (у функицији заштите), већ (имао) „офанзивни задатак“ да контролише везе између (ка) Дакије(и) кроз јужну Молдавију и Влашку као и да омогућује (пре обезбеђује) спровођење уговора (договора, клијентелских договора, договора са клијентима, односним лицима, ввтн. у овом контексту вођом групе) (у, до)говорених са народима насељеним у северном подунављу.
Ovo Vorfeld, nema veze sa Prijepoljem ili nečim srpskim, često korišćena u nemačkom, samo obično u drugom kontekstu (kao npr. Im Vorveld deiser Geschichte, habe ich...U znanju ove priče, ja sam...u tom kontekstu (ne znači ovo implicitno glagol znanje, naravno), već upućuje na nešto da ti je poznato kao celo)...u drugom značenju, ovom koje se koristi ovde Vorveld znači izvan (nečega) tj. prostor (zemlja) koja leži ispred nečega; u Dudenu ovako (nemački pravopis, dole stavka pod jedan)...
U ovom prevodu koji sam ti gore napisao, ja sam načisto izostavio prevođenje ove imenice a inače i kad bih prevodio izostavio bih, jer za sprski prevod to nema mnogo svrhe...jer logički upućuje na severno podunavlje, shvaćeno kao područje u širem smislu, sam pojam područje već u sebi nosi integrisano značenje ovog nemačkog Vorfeld
Tako da mislim da ni ti nemoraš to da prevodiš, suvišno je...u prevodu je jasno o čemu se radi...
P.S. ove zagrade u prevodu gore su opcionalno tj. ili je prevod iz zagrade ili ovo van...ovaj u zagradi je više prilagođen sprskom, dok je ovaj pre (van) njih više bliži nemačkom redu prevođenja...Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 16:55, 20. март 2015. (CET)
Sori što ti odg. tek sad, sa zakašnjenjem :(..
Tačno je da u zasebno kad stoji ono ima ovo značenje koje si spomenuo, a i ja pre toga...al kad sam govorio o značenju govorio sam pre svega o kontekstu prevoda, tj. da ja to Vorfeld uopšte ne bi prevodio, jer je u samom prevodu, kad se prevodi, suvišno...Mislim da sama imenica je takve prirode da kazuje da postoji neko usko područje (zemlja), a ona kao označava nešto šire...mislim da je ovo čista specifičnost nemačkog jezika ovde i da takva reč u srpskom uz kontekst koji nosi sa sobom, ne postoji 100% kad se ubaci u konkretni prevod...
Dakle sintagma područje severnog podunavlja ili samo severno podunavlje kao označitelji, tj. imenice koje označuju konkretno nešto, već u sebi sadrže integrisano ovo nemačko Vorfeld...jer ako bi bukvalno prevodili, 'Vorfeld' severnog podunavlja je, lupam, istočni (rumunski) Banat, tj. ≠ severno podunavlje...znači omašili smo debelo prevod, jer se u originalnom tekstu spominje severno podunavlje....sama naša reč područje je u tom smislu dovoljno, da kažem, rastegljiva, da bi pokrila ovo što označava nemački Vorfeld...ili može i bez te reči u konkretnom ovde, jer severno podunavlje kao imenica samo po sebi podrazumeva područnost samog sebe kao prostora (dakle svojevrsni pleonazam)...
Kako god razmatrali, nikakvu pogrešku prevodilačku nismo napravili ako ne prevedemo 100% bukvalno nemački prevod, jer je mislim iz konteksta jasno o čemu se radi, a sam čitalac zaključuje...tj. bolje rečeno, izostankom bukvalnog prevoda te imenice nismo nikakvu ključnu inforamciju sakrili od čitaoca ili naštetili prevodu, i prema mom tumačenju može se reći da je prevod ispunio svoj zadatak...
Ovo što pominješ prevod Dakije, Vlaške i Moldavije...vvtn. si u pravu...ovaj prevod koji sam ti bio poslao je nabrzaka preveden tj. i mene je zbunjavalo šta ono L. znači u tekstu, pa sam se fokusirao da ove glagole i ostalo dobro prevedem, bez pravog razumevanja konteksta...kako god okreneš, ništa nećeš pogrešiti...ono što me iskustvo prevođenja uči jeste da najbolji prevodi nikada 100% nisu prevedeni (posebno sa nemačkog, sa engleskog prevođenje ide lakše u odnosu na nemački, bar se meni čini) na jezik prevoda, već kroz jezičke varijacije jezika na koji se prevodi, koji odudaraju od originalnog prevoda, se najbolje dočara ono što u originalu piše, što se prevodi...
Ako me pitaš za savet za gramatiku..hmm...konkretne gramatičke knjige nemam i tu nisam upoznat, al što se tiče doborg rečnika tu ti mogu pomoći (nemačko-srpski rečnik)...radi se o Klettovom nemačko-srpskom rečniku (sad mi nije pri ruci da ti kažem tačno izdanje, al mislim da je ovaj, pogledaj na kupindu ili nekoj onlajn aukciji ako tamo imaju povoljniji, jer vidim da nije jevtin)...preporučujem ti taj, jer sam ja moj dobio još kao gimnazijalac kao nagradu na republickom takmičenju (za 2. mesto, neki seronja iz Leskovca mi pobegao za bod za prvo xD), i mogu da ti kažem da je odličan rečnik :)
Ovo Klientelvertraege ni ja nisam siguran šta u specifikumu znači (ako postoji kao pravni institut), već ovako ovlaš...Klientel na nemačkom više asocira na klijenta u smislu grupe/klike ljudi sa kojima se sklapa negi dogovor/ ugovor, iako u kontekstu sr. veka može biti samo govora o dogovoru sobziom da je institut ugovora nešto pravnoobavezujuće a tad pravo u smislu koje definiše ugovor nije postojalo (pogotovo ne međun. pravo)...al mislim da u ovom nemačkom kontekstu ovo Klientel ne podrazumeva neki hijerarhiski odnos, tj. odnos dominacije i subordinacije, nego da je na manje više jednakim (ili prividno jednakim) osnovama sklapan...elem nisam siguran, pišem ti iz konteksta i reči koje su mi poznate ovako laički...pogledaću u literaturi nekoj, jer imam literaturu vezanu za rimsko pravo tj. jednu odličnu knjigu (originalnu knjigu predmeta dao sam sestri koja je to upisala...pošto sam ja bio upisao prvo prava, pa se posle prebacio na političke n...otud mi knjiga, jer je na pravnom to u prvoj god. prvi semestar)...nažalost ova knjiga (poprilično debela) kod nje imenice počinju na latinskom i cela knjiga je urađena na tom fazonu...latinskih odrednica (tipa Ius civile, ius gentioum...) i po abecednom redu sastavljana, al ću pokušati da je pročešljam pa ti javljam ako naletim na ove ugovore/dogovore...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:04, 22. март 2015. (CET)
Čim pogledam za ovo javljam...elem, menjam temu...pogledaj ovaj izvor koji je korišćen u nekim člancima na viki kao npr o Veselinu Đuretiću i nekim drugim...iako ne znam dotičnog istoričara u članku (tj. nisam upoznat sa njegovim delima) mislim da je ovaj izvor debelo problematičan iliti žešći POV i da ne može da se koristi kao objektivan izvor za neciklopediju, bar ne u ovom polgavlju gde se pomnije tzv. 'istorijski revizionizam'...polemički rečeno može se čak i okvalifikovati kao politički pamflet, bar ako se služimo nekom iole zdravom logikom...Koje je tvoje mišljenje? --ANTI_PRO92 (разговор) 06:29, 22. март 2015. (CET)
Konstantin
Super i molim te Vladimire Nimčeviću, predlaži što pre taj članak za sjajan, jer je greota da ostane onako :). Ako šta treba kaži, tu sam, kao podrška i logistika za tebe.--Soundwaweserb (разговор) 02:34, 4. април 2015. (CEST)
Pa mislio sam, ali ne bih ynao sta da radim sa kineskim dinastijama Song, Tang... -- Bojan Razgovor 21:49, 4. april 2015. (CEST)
koliko se ja razumem, to koristi programski jezik La, a ja nisam to (pro)studirao. pa se bojim da je to izvan mojih moci. -- Bojan Razgovor 05:33, 5. april 2015. (CEST)
Veneskcija
Kao clanak ne postoji, vec sa kao metoda pominje samu u clancima o istoriji medicine. Pozdrav--Mile MD (razgovor) 19:29, 7. april 2015. (CEST)
- Sa medicinsko strane, ovo ne deluje neuverlnjivo. Prvoć venesekcija je kontrolisani način ispuštanja krvi i može biti prekinut, a drugo u stresnim, ratnim situacijama, (imao sam prilike da se i sam uverim) ranjene osobe sa teškim povredama i masovnim krvarenjem, uspevaju da trezveno reaguju i učestvuju u borbenim dejstvima, čak i neosećaju bolove, zbog adaptacije odbranbenih mehanizama samoodržanja na stres. Nažalost istina je i da sve osobe nisu u stanju tako da reaguju.--Mile MD (razgovor) 11:06, 8. april 2015. (CEST)
- Evo tražene knjige i jednog sajta sa kraćom istorijom venesekcije,
--Mile MD (razgovor) 16:45, 8. april 2015. (CEST)
- E hvala ti za ovu knjigu! U zadnje vrijeme nemam baš mnogo vremena za vikipediju, ali ću se potruditi da i ovu knjigu iskoristim za neke članke o istorijskoj heradici južnih Slovena. Pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 21:08, 7. april 2015. (CEST)
Da li misliš da je ovo deretićevizam? -- Bojan Razgovor 08:43, 10. april 2015. (CEST)
- Čini mi se da je Ostroilo stvaran i slavan taman koliko i „Crvena Hrvatska“?! --CarRadovan (razgovor) 14:32, 10. april 2015. (CEST)
- Zato ih i stavljam u isti rang: ili je oboje fiktivno ili oboje stvarno... --CarRadovan (razgovor) 19:29, 10. april 2015. (CEST)
Nisam baš siguran da je ovaj članak trebalo brisati! Ako imamo članke o ulogama u nekim filmovima ili serijama, npr. Spisak likova u seriji Lud, zbunjen, normalan, Izet Fazlinović... ili Frodo Bagins, Gandalf, Saruman... pa čak i animirane likove Miki Maus, Paja Patak, Autoboti... - zašto onda toliki otpor prema deretićevim likovima (bez obzira da li su oni stvarni ili fikcije). Naravno, prvi (uvodni) pasus o tim likovima obavezno bi morao da sadrži stav zvanične nauke o (ne)postojanju tih likova. --CarRadovan (razgovor) 14:35, 13. april 2015. (CEST)
- U svakom slučaju se slažemo da članak treba da postoji i da o tom liku mišljenje treba da da prvenstveno zvanična, pa tek onda neka alternativna istorija. Brisanje kompletnog članka - nije rješenje! --CarRadovan (razgovor) 17:41, 13. april 2015. (CEST)
Vaskrs
Hristos voskrese i svae najbolje tebi i tvojoj porodici! --CarRadovan (razgovor) 11:45, 12. april 2015. (CEST)
- Čestitam ti najveći hrišćanski praznik Vaskrs uz tradicionalan pozdrav HRISTOS VASKRSE!!!--Bunjevac Panonski (razgovor) 13:38, 12. april 2015. (CEST)
Ovo obavezno pogledaj - izgleda da se radi o izmišljenom liku, zarad fikcije da da su neka porodična stabla Nemanjićkog porijekla. --CarRadovan (razgovor) 16:50, 15. april 2015. (CEST)
- Ma to je mikronacija. Lako ćemo to držati pod kontrolom!--CarRadovan (razgovor) 15:39, 18. april 2015. (CEST)
- Evo, malo sam to sredio. pa sad idem... ako bude nekih promjena - sredićemo opet! Pozdrav!--CarRadovan (razgovor) 15:52, 18. april 2015. (CEST)
Blok
Da, Šukija poznajem lično dobrih petnaest godina (otkako smo se upoznali u Petnici) i znam zasigurno da nije lopov (iako ima svojih mana). Što se bloka tiče, blokirao sam ga na 6 meseci, a onda promenio podešavanja da u blok doda i zabranu uređivanja sopstvene stranice. --V. Burgić (razgovor) 13:36, 24. maj 2015. (CEST)
Dobar
Ali nisam ja predložio, to je prvo korisnik Geograf IS uradio. Samo sam mu pomogao da po pravilima uradi (jer je bez rasprave stavio odmah na glasanje), a u detalje nisam zalazio.--Soundwaweserb (razgovor) 13:52, 30. maj 2015. (CEST)
Sve je ok! Hvala!--Geograf IS (razgovor) 11:25, 1. jun 2015. (CEST)
Pogledaj poštu.--Soundwaweserb (razgovor) 18:14, 2. jun 2015. (CEST)
Poslao sam ponovo, preko vikipedijinog sistema, pogledaj sada...--Soundwaweserb (razgovor) 18:53, 2. jun 2015. (CEST)
Poslao sam ti direktno na tu adresu, valjda ti je sad stiglo...--Soundwaweserb (razgovor) 19:38, 2. jun 2015. (CEST)
Poštovani kolega, članak Zemlja (geopolitika) smo stavili na glasanje za dobar, pa bi nam značilo da i Vi učestvujete u ovom glasanju. Hvala!--Geograf IS (razgovor) 11:38, 16. jun 2015. (CEST)
Limiganti ili Limigani?
Pozdrav, potrebna mi je referenca (link) na stranicu o ovom narodu, a vidim da ima dva različita manje i više razrađena članka sa oba naslova - oba obrađuju isto. Treba što pre dva članka objediniti. Ja mogu to da uradim bezbolno, ukoliko postoji zajedničko interesovanje. Ili ko hoće i može neka uradi, jer ovako ne sme da ostane. (Istu poruku sam poslao i drugom korisniku.) Ja inače mislim da je pravilan izraz "Limiganti" - kao što je citiran rimski vojni istoričar Amijan od koga je i izraz potekao, a koga ne pominje ovaj drugi vikipedijalac Panonian. Navodi samo jedan izvor, a i taj nije autorativan (nije potekao od muzeologa, arheologa itd.) Ne znam šta je pravo rešenje ali treba krenuti u realizaciju. Jozefsu (razgovor) 17:33, 16. jun 2015. (CEST)
Limiganti
E, ako je nešto pokrenuto dobro je. Kad mislim na objediniti - možda deo tog članka može da postane pasus u ovom razrađenijem? Nije čovek napisao ništa pogrešno, sve to stoji (uzeto iz onog izvornika, a što je u suštini prepričavanje samog Amijana). Ja sam korisniku Panonian takođe pisao pa ako ne odgovori, neka odluči "viša sila". Po meni ključno je koju terminologiju većina zvanične naše literature koristi (sa jezičarske strane), a ako takve nema onda mora biti neki koncenzus na osnovu latinskog ili engleskog izvornika. Nov sam pa ne znam baš sve kako funkcioniše, kako idu razgovori ovog tipa i gde je pravo rešenje (ko ima autoritet da u konkretnom slučaju donese sud?) ali pratiću šta se dešava. A dotle ću da se linkujem na ovaj članak sa LimiganTi sa T :) Jozefsu (razgovor) 18:00, 16. jun 2015. (CEST)
Odgovor (limiganti)
Pozdrav, odgovorio je autor Panonian, priznao da je naslov pogrešan i složio se sa idejom spajanja tekstova. Ja sam to zamislio tako da taj deo teksta koji je već svakako samo jedan pasus sa jednom osnovnom idejom (popularistički ispričana istorija limiganata prepričana iz Amijana putem izvornika - Milan Tutorov, Banatska rapsodija) ubacimo kao jedno dodatno poglavlje - dodatni naslov - u tekst Limiganti. I naravno da se u referenci navede i taj izvornik. To je jedino konstruktivno rešenje, a da ne dođe do nepotrebnog brisanja korisne informacije - ipak je i on uložio deo svog vremena i truda. Naravno sve to tako da se preformuliše ubačeni pasus da odgovara stilu i duhu dužeg "jačeg" teksta. Da li se slažete sa ovim kompromisnim rešenjem ili mora da se primenjuje neko unutrašnje pravilo Vikipedije? Izvinite oboje što se mešam, ali treba mi taj članak o Limigantima (pošto su starosedeoci kod nas). Jozefsu (razgovor) 21:43, 16. jun 2015. (CEST)
Pokušaću nešto - u svakom slučaju nedestruktivno - ako dođe do koncenzusa. Znači ipak da spavamo jedno ili dva na to.
I ja sam primetio nedoslednosti ne samo u tekstu već i na priloženoj mapi, ali ne toliko drastično, pošto među istoričarima zvaničnih stavova nema, samo mišljenja. Rumun će Limigante sa područja Rumunije da nazove plemenom Dačana (i time po meni preuveličati ulogu daka, to jest njihov uticaj na prostoru Karpata i Banata gde su jedno vreme zaista i dominirali) dok će drugi za njih reći da su pleme Sarmata Indoiranskog porekla.
No Amijan lepo kaže: Daci su ih napali (znači nemogu oni sami da budu daci) i terali ih da sa njima dalje podređeno učestvuju u pohodima protiv Rimljana. Isto tako su bili podređeni i Sarmatskim Jazigima koji su ih potiskivali sa severa. Zato su i odbili da odu na sever, gde ih je Konstancije nameravao preseliti. Zbog svega navedenog ja sam više ubeđenja da su povezani sa Jazigima, pre nego sa Dacima. Jeste da su ih prvi ponižavali i smatrali "manje vrednim" plemenom, ali su im zato ovi drugi bili pravi neprijatelji, kao i Rimljani, pa su se našli između dve vatre. Položaj svih naroda na Rimskoj granici je specifičan, čak su i imali primirja sa Rimljanima, koji su ih nazivali (naročito Sarmate) Confederatae. Oni su im služili da budu prva linija otpora i obuzdaju talase varvara, a težili su i njihovoj helenizaciji. Otud pojam "varvarski falsifikat" rimskog novca, koji su Sarmati pokušali da kuju i proture u trgovini Rimljanima. Međutim Limiganti su se pobunili, Amijan ih naziva divljim od ostalih, sa kojima nije bilo pregovora...
Čitao sam kopletan tekst Amijana o Limigantima i pohodu cara Konstancija protiv njih. Preterao je onaj ko je naveo tačne lokacije, ali se zna (i arheološki) da su nastanjivali područje uz Tisu, i to sa desne strane ako se ne varam (znači u močvarnom području oko Titelskog brega i u Šajkaški), ali u Banatu ih nije moglo biti u značajnom broju, jer su tamo vladali prvo Daci, zatim Rimljani, pa Goti, a Limiganti su bili predivlji da sužive sa njima.
Znači u pitanju je južna Bačka. Koliko znam vrlo značajno (višeepohačno) nalazište kod Čuruga je dosta toga pokazalo i o njima.
Jozefsu (razgovor) 01:00, 17. jun 2015. (CEST)
Kasno je, a ja morao da završim članak. Priznajem da možda navedeno nisam direktno čitao u Amijanovoj hronici "Res Gestae" koja je mnogo detaljno štivo, a evo je onlajn i u Latinskom (http://www.thelatinlibrary.com/ammianus.html) i u Engleskom prevodu (http://odur.let.rug.nl/~drijvers/ammianus/index.htm) a poglavlja koja su preživela da ih imamo postavljena su i na Wikipediji: https://en.wikisource.org/wiki/Roman_History Jozefsu (razgovor) 02:18, 17. jun 2015. (CEST)
Limiganti - odgovor
Da stavim kraj na temu do daljnjeg. Postoji zvaničan stav ili naučni koncenzus, kako god ga zvali. Na primer ono što u muzejima ispišu ispod eksponata ili to što pišu vodeći eksperti određene oblasti. I antički pisci kao Josip Flavije, Amijan, Tacit, Julije Cezar (sad ga čitam) i ostali su jasna stvar. Jednom sam hteo na silu da pitam areheologa u vezi antike, a on mi napiše: "obrati se kolegi koji radi antiku, ja radim isključivo srednji vek" Pošteno i korektno. Tako treba malo vremena da se pozabavim temom. Vrlo sam zainteresovan koji je zvaničan stav o njima Muzeja Vojvodine na osnovu detaljnih iskopavanja kod kod Čuruga. Samo treba vremena pronaći. Ni do literature uopšte nije lako doći.Jozefsu (razgovor) 01:14, 18. jun 2015. (CEST)
Limiganti - još ima šta da se prouči
Vladimire, ne zamerite mi da ovoliko pišem i polemišem ... razgovramo :)
Jeste da malo znamo o njima, ali ipak postoji obimna literatura, samo ju je teško pronaći. Zato ne treba da se žuri.
Nisam upoznat sa ovom varijantom priče koju predlažete, to jest imam malih dilema (a nije ni pokrepljena literaturom -nema referenci). Nema neke ključne razlike, pa neću bitno da menjam, osim ako nađem sigurnu grešku. Probaću da dodam i referencu kako treba.
Samo ću vama da napomenem da postoji još jedan važan izvor, a to je istoričar Gibson. Ne znam odakle je on sklapao svoju verziju priče, ali je respektovan među istoričarima, što usotalom kaže o njemu i Vikipedija. Od navedenog opisa jedino se razlikuje detalj da ih je car Konstancije vojnim pohodom proterao do severa (na teritoriju Sarmata?), odakle su oni nakon carevog odlaska pobegli i vratili se u močvarni predeo u donjem Potisju. Znači nije bilo nikakvog dogovora sa njima. Uopšte ne! Naprotiv Amijan kaže da su od svih varvara koje Rimljani poznaju ovi najdivlji i nemogu da se obuzdaju. Na primer Amijan kaže da kada je pred njih stao car Konstancije (a to je bilo u Bačkoj a ne u Budi), car je stajao verovatno na Velikom Rimskom šancu ("stansque in aggere celziore" Amijan, Res Gestae XVII, 13.) i počeo da im drži govor, oni su počeli da ga vređaju i viču "Budala! Budala!" ili "Stoka! Stoka!" (Gibson je pogrešio i koristio mađarsku reč za govedo pa se time još više proslavio, jer gde su onda bili mađari :) Ovde se odigrao i taj ominozni "napad" (pokušaj atentata kako čitam najčešću varijantu) - i nema reči da je car bežao! Ma kakvi, Limiganti su videli da je car mršav i nikakav i pomislili da je trenutak osvete došao, ali kada su videli obruč vojnika koji je bio oko cara oni su se povukli. Napetosti je verovatno bilo čim su vikali na cara kao životinje (piše Amijan) ali nije bilo nikakve fizičke borbe. To je pogrešno tvrditi. Više je bilo verbale nego nasilja, bar u tom momentu. Amijan je voleo da piše o krvavim detaljima bitaka, pošto je bio ratnik u carevoj pratnji, ali ovde ni reči o tome nije pomenuo...
I nisu rimljani samo zbog Limiganata dolazili preko Dunava! I to je pogrešno. Sa sarmatima su stalno bili u kontaktu - ili u ratu ili kao konfederate, to sam već rekao. I sam Konstantin je štampao novac (Sarmatia Devicta) zbog svojih pobeda nad Sarmatima duboko u Varvarikumu! Nije Konstancije bio na čelu vojske ni prvi ni poslednji put koja je ratovala po Bačkoj i dalje. Tu je i Marko Aurelije, ih - pa sam je o tome pisao! Sad nemam vremena, ali dokaza ima bezbroj. Samo rimski auksilarni šlem da navedem koji je nađen kod Sivca. Zatim Titel - niz rimskih iskopina i natpis o kohortu izviđača koje je vodio Tiberije Dexter (Danica Dimitrijević: Sarmati i Rimljani, u Šajkaška, Matica Srpska...) pa šančevi koje je gradio Valentinijan do Erdelja na zemlji Kvada itd. itd.
Postoji još jedan važan izvornik za sve ovo i Limigante, nažalost ja ga nisam još video: Vilić, N. (1928) Ratovanje cara Konstancija u današnjoj Bačkoj, izdato u Sremskim Karlovcima. Čak dva rada.
Tehnički, za sada mi ne treba ništa drugo samo jedan čist članak gde mogu da se linkujem. Ne razumem šta se dešava ako preusmerim Limigane u Limigante? Ostaje stari članak arhiviran ili će neko sa pravom ažuriranja da ga na kraju obriše? Ja ću krenuti danas hrabro u prepis, stim da svuda ostavljam detaljno beleške šta sam uradio! Jozefsu (razgovor) 13:36, 18. jun 2015. (CEST)
Pa naravno, Rimsko carstvo se i raspalo zbog njihovih problema na granici sa Barbarikumom (ispravio sam u tekstu na Varvarikum mislim da je bolje). U svemu se slažem s vama, osim "aggere celziore" znači na "nasipu ili uzvišenju" nikako u dolini, a Akvinkum mi nekako odskače i od konteksta događaja - pošto ako je atentat bio na Dunavu, zar su ih rimljani gonili sve do Tise gde su se oni posakrivali?? Ostavljam Akvinkum tako ali svakako treba proveriti. A "marha" je govedo na mađarskom jeziku i navodno je cela verzija o bacanju cipele i vikanja potekla od samog Gibsona a ne i od Amijana. Zanimljivo je i objašnjenje koje pišete. Nisam ponovo proverio, ali se sećam da Amijan zasigurno kaže da su vikali na cara i bili jako "neučtivi" i neobuzdani divljaci. U tome su se razlikovali čak i od Kvada i Gota, sa njima su Rimljani često bez problema razgovarali. (Čak su plemenskim vođama izdelili zlatnike sa likom cara da nose u vratu - prvi marketing u istoriji :) No nije ni bitno, evo sad sam završio izmene teksta.Jozefsu (razgovor) 15:39, 18. jun 2015. (CEST)
Ispravljam se ali za sada i dalje nemamo (pravi) odgovor
Vi ste bili u pravu, ja sam se površno sećao engleskog prevodnika (kojih ima nekoliko verzija) a Amijan nije preterano lako štivo, dugačak je i veoma detaljan (stari Julije Cezar je čitljiviji i izmereniji). Što je opet dobro jer ga čini autentičnim, kao očevica događaja. Interesantno da ne kaže "mi" smo pobili Limigante, nego naši legionari - znači Amijan nije učestvovao. Kaže: oni nisu čekali na napad (car je bio u pripremi na ovakav splet događaja) nego su podigli svoje standarde i jurnuli na podivljalu ruju koja se usmerila ka bregu gde je car stajao (tu je ominozan "stansque in aggere celsiore" :) No delom sam i ja bio u pravu - car nije bežao, od gore je ponosno komandovao akcijom, a pretorijanci su bespoštedno kosili sve limigante koji su eventualno stizali do uzvišenja. Bitke je ipak bilo, mada je trajala samo kratko kaže Amijan. I da, ipak opisuje krvave detalje (odsečene noge i ruke), to je bio njegov stil kao legionara koji je na svašta navikao... No mnogo je važnije ovo drugo: mesto događaja - čini se da je to najveći problem, kao što ste i naveli. Da li je moguće da je Amijan omanuo opis mesta? Ja ne verujem, pre će biti da je manuskript loše prepisan. Sigurno orginal nije preživeo da tako u rukopisu stigne do nas, nego je više puta prepisivan. Prvo, dva mesta i događaja iz ove knjige "atentata" (17/13.deo) i mesto iz kasnije knjige (19/11.deo) u Valeriji nisu ista. Akuminkum, ili Acimincum kako ga Amijan piše je Stari Slankamen, a Valerija je daleko odatle. Čak i objašnjava Amijan kako je provincija dobila ime, u čast Diklecijanove ćerke koja se tako zvala. On je znao šta piše samo možda do nas informacija dolazi sa greškom. Toga ima u antičkim spisima.Jozefsu (razgovor) 23:12, 18. jun 2015. (CEST)
Aha znači još gore, imamo ili dva različita opisa događaja ili dve različite instance sukoba, jedan manje krvav i jednan žešći. Ja sam opisivao 17. knjigu a ovo je iz 19. Srpski prevod je odličan i u svemu veran, ja sam čitao engleski.
Valjda ćemo (ću) konačno izaći nakraj s tim. Nema goreg od površnog znanja i površne informacije - ako nisi dobro proučio onda nema koga kriviti. Javiću se kad pročitam sve, međutim u sve slobodno vreme pišem nedostajuće članke pa sad nemam vremena. Sva mi raspoloživa energija odlazi na članke koje treba da napišem.
U svakom slučaju hvala, bilo je korisno :) Ispraviću grešku čim pre stignem, za danas je bilo dosta.Jozefsu (razgovor) 01:09, 19. jun 2015. (CEST)
Pozdrav Vladimire, evo konačno ispravih tekst Limiganata. Bar se nadam da na bolje i da je ovo krajnja varijanta. Kaži ako misliš da nešto ne valja. Jest da je uvod ovako nešto duži i nezgrapniji, ali nakon sve komplikacije da shvatim pravu hronologiju događaja sastavio sam kako treba. Jozefsu (razgovor) 22:49, 21. jun 2015. (CEST)
Tvrditi da Amijan nije poznavao geografiju ne samo Limesa već i celog Rimskog carstva je ubeđen sam pogrešno (u kontekstu njegovog celokupnog dela). Pre će biti da su eventualne greške nastale tokom prepisa manuskripta od kojeg je veći deo i izgubljen. Jer kako onda nije pogrešio u nijednom od ostalih svojih izveštaja? Iako je rodom iz Antiokije (Turska) zašto bi bolje poznavao granice u Aziji, kada je služio kao vojnik sve do Galije? Takođe je tu i poteškoća (za nas ali ne i za njega kada je pisao) dva slična naziva gradova iz priče. Gradovi to jest utvrde su postojale, a naziv im je sličan, pa šta? Ako je tako bilo, tako je bilo. Za mene je i to dokaz - nije niko ažurirao/izmislio drugačiji, lakše shvatljiv tok događaja, već je Amijan autentičan. Vulić je bliže istini od Pač-a. Pozdrav Jozefsu (razgovor) 20:41, 22. jun 2015. (CEST)
Da
Jesam. --Ana piši mi 01:45, 11. jul 2015. (CEST)
Rasprava o promjeni pravila
Korisnik Fridrih te je upozorio na Trgu kako se mijenja jedno pravilo. Potpuno je nejasno da si zanemario takvo nešto i navrat-nanos pokrenuo nevaljano glasanje. Sem što nije ispoštovan postupak, sam si sebi osakatio raspravu. Da je to išlo kako treba, rasprava se postavlja na obavještenje pa više korisnika i zna o čemu se raspravlja. A pogotovo se glasanje postavlja na obavještenje. Ni ja nisam stigao ništa konkretno da napišem, a ti si napisao predlog po sugestiji „dvojice korisnika“. --Željko Todorović (razgovor) 21:59, 22. jul 2015. (CEST) s. r.
- Rasprava traje minimalno deset dana. I to nije ispoštovano. Ne znam ja šta je bilo prije par godina i na kojem mjestu. Šta god ti mislio o nečemu, to nije opravdanje da se ne poštuje procedura. Uvijek važi pravilo da ako zakon ne valja, on se mijenja. Ne krši se. Govorancija na Trgu sigurno ni od drugih korisnika nije shvaćena kao „zvanična rasprava“. Kada neko upozori da postupak nije ispoštovan, valjda se treba posvetiti pažnja i takvom stavu. A to je rekao Fridrih i uprkos tome ništa nije preduzeto kako treba. --Željko Todorović (razgovor) 22:54, 22. jul 2015. (CEST) s. r.
Kakvih dvojica sabotera, ništa nisam skontao? Ja sam pričao o nekoj dvojici koje si ti spomenuo u uvodu „glasanja“, ne znam šta si ti mislio. A ja sam rekao tamo šta valja učiniti. --Željko Todorović (razgovor) 23:16, 22. jul 2015. (CEST) s. r.
- Nije bila u pitanju zvanična rasprava, iznio bih da je bila. A što se tiče Bojana, on se nadovezao na mene. --Željko Todorović (razgovor) 23:43, 22. jul 2015. (CEST) s. r.
- Eto, izjasnio sam se prvi. --Željko Todorović (razgovor) 00:07, 23. jul 2015. (CEST) s. r.
Postavio sam.--Marko Stanojević (razgovor) 11:09, 23. jul 2015. (CEST)
- Ok, onda je naziv dobar, ali u svakom slučaju su dve različite vrste. --Jovanvb (r) 00:24, 25. jul 2015. (CEST)
- Zato što je to jedina biljka iz roda kestena koja prirodno raste kod nas (makar koliko sam ja upoznat). A divlji ga zovemo verovatno zato što postoji Pitomi kesten koji se jede (iako uopšte nije kesten, ali to je već druga priča :) ). Koliko znam narod taj divlji kesten zove samo kesten. Ove ostale biljke iz roda kestena rastu ko zna gde. Npr. ovaj sitnocveti kesten je vrsta koja raste samo na jugu SAD. --Jovanvb (r) 00:37, 25. jul 2015. (CEST)
Rasprava
Eto vidiš. Ja pričao o „bezuslovnim podržavaocima“ i ti se javljaš sa nekom pričom kako ću ja negdje tvrditi da neko nije zvanično učestvovao u raspravi. A gdje ću ja to tvrditi? Da li ja to imam božanske moći da sutra mogu proglasiti neku raspravu za neuspjelu (a na njoj učestvovalo više korisnika) i spriječiti glasanje? Zbog tolike neozbiljnosti i bezuslovnog podržavanja NikoleB i bezuslovnog protivljenja meni, shvatam i zašto predlog nije pripremljen kako treba. I na samom početku si „slušao“ komentare NikoleB koji je tvrdio da je sve u redu, dok nije došao Vikivind i ponovio što i ja. A prije mene spomenuo i Novak. Na raspravi o Tverskoj oblasti uz sebe je bezuslovno imao Saunda i Radovana, a sada u svojim napadima na mene ima Vladimira. Kako predlažeš da se riješi problem što neko glasa samo što vidi ime NikoleB na glasanju? --Željko Todorović (razgovor) 16:39, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
- Znači, tvoje poštovanje pravila zavisi od toga da li je u pitanju ime Vikivind ili Željko T. I onda si ti kao zabrinut što neko glasa na osnovu imena predlagača? Kako da ne, od početka sam vidio o čemu je riječ. Nepripremljen predlog je upravo na to ukazivao. „Nemoj samo da mi dan pred kraja rasprave kažeš kako nije ispoštovano neko pravilo za koje znaš samo ti i eventualno neko drugi kome je baš svejedno hoće li se ono ispoštovati ili ne, jer ću onda da pomislim da svesno sabotiraš ovaj predlog.“ — eto u šta te je taj tvoj kolegijum ubijedio. Bolje da ti objasni da Vikipedija nije birokratija i da treba pripremiti predlog prije glasanja. Ti nisi ponudio predlog o rješavanju problema bezuslovnih glasača koji podržavaju predlagača, selektivna pravda nije pravda. --Željko Todorović (razgovor) 17:33, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
- Neka ti kolegijum objasni pošto i dosad nisi fermao ništa što sam govorio. Postupiti po pravilu samo ukoliko mi to kaže omiljeni korisnik samo govori koliko je ova cijela rasprava izigrana od samog početka. --Željko Todorović (razgovor) 19:33, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
Objašnjavao ja, objašnjavao Novak, a ti na kraju prihvatio tek nakon što potvrdi Vikivind. Je li on član kolegijuma, a ja nisam? Toliko o brizi za sistemom glasanja i odnosom među korisnicima. Ne može se nijedno pravo preko potrebe iskoristiti. --Željko Todorović (razgovor) 20:03, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
- Nepripremljen predlog znači da nisi mogao nikako predložiti da uslov za opšta glasanja bude stroži od uslova za admin glasanja. I ti i dalje insistiraš na tome, što govori da još nisi shvatio. Tu nije granica između birokratisanja i duha, tu se radi samo o želji za „obračunom“. Džaba što tebe neko ubjeđuje da si 100% u pravu, ubjeđivali su i nedavno pa ti ponovi raspravu od samog početka. Šta mene briga za profil ličnosti nekih administratora i da li ih ti poznaješ lično ili ne? Administratori nisu kolegijum već inokosci. Što znači da im je glavni zadatak da znaju samostalno obrazložiti svoje odluke, a ne da li su omiljeni među drugim administratorima. --Željko Todorović (razgovor) 20:30, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
I opet si obraćao pažnju na kolegijum umjesto na ono šta korisnici (učesnici rasprave) predlažu. Ti bi tek sad da mijenjaš i neka druga pravila, džaba šta je pisao onaj Biblbroks? Ja nemam pojma šta je BokicaK govorio, ja znam šta je on radio. Uostalom, ti si pristrasan, glasao si protiv. --Željko Todorović (razgovor) 21:33, 26. jul 2015. (CEST) s. r.
Hvala na spomenici! Evo i mene da nastavim gdje sam stao... Pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 16:40, 8. avgust 2015. (CEST)
Slike Oluje
- Te slike su izlošci u Muzeju Oluje otvorenom na kninskoj tvrđavi povodom 20. obljetnice te operacije. Ja sam slikao muzejske izloške, nisam od nekoga preuzeo originalne slike.
--August Dominus (razgovor) 21:54, 13. avgust 2015. (CEST)
- U muzeju je dopušteno slikavati, da nije osoblje bi me upozorilo.
MG
Nemam pristup toj knjizi. Zapravo, prvi put sada čujem za nju. U trenutku kada sam napravio tu izmenu, tekst je bio nesređen i nije bio adekvatno referenciran. U svakom slučaju bi trebalo proveriti o kakvom izvoru se radi i onda, eventualno, vratiti tekst u članak. micki 14:12, 15. avgust 2015. (CEST)
- Pošto je to tvoja oblast (ako se ne varam - istorija), kompetentniji si od mene da proceniš da li to treba ostati u članku. Doduše, ja bih stavio nešto poput: Prema navodima u knjizi XXX autora Pere Perića... u Mrkonjić Gradu Ustaše su bla bla... Tako mi više zvuči enciklopedijski :) micki 15:05, 15. avgust 2015. (CEST)
- Na drugom mestu sam našao sledeću informaciju (nereferenciranu): Stravičan pokolj Srba u ovom kraju dobio je pun zamah poslije dolaska hercegovačke ustaške bojne pod komandom ustaškog pukovnika Narcisa Jesenskog i bojne ustaškog satnika Ivana Herenčića. U bolnici u Mrkonjić-Gradu, koju su ustaše pretvorile u zatvor, ovi zlotvori su u jednom zamahu poklali 250 Srba. Očevici pričaju da su nekim žrtvama satarama odsijecali glave i potom ih nabijali na kolje. Od aprila do septembra 1941. godine na području ovog sreza ustaše su ubile 553 lica. Među tim žrtvama bila su i 153 djeteta, od kojih 15 nije imalo ni punu godinu. Podaci o ukupnom broju žrtava se bitno razlikuju i, iako nisam istoričar, po onome što sam čuo od svojih dedova pre bih poverovao u ovu drugu informaciju. 5000-7000 je trećina celokupnog stanovništva sreza u to vreme... Zato mi je malo sumnjiv podatak iz pomenute knjige. micki 15:24, 15. avgust 2015. (CEST)
- To sam pronašao random pretragom na Guglu. Nije mi cilj bio da dotični sajt (koji god bio) predstavim kao verodostajan izvor, već da ukažem da postoje i druge tvrdnje o ukupnom broju žrtava. Igrom slučaja sam iz tog kraja, pa znam kako otprilike stoje stvari, mada to svakako ne znači da ću samo na osnovu toga izabrati šta ću staviti u članak. Međutim, po svemu sudeći, brojka od 7.000 je veoma, veoma naduvana. Bar je to moj utisak. Pitanje je da li je pomenuta knjiga/autor dovoljno relevatna da u članak stavimo samo ono što je u njoj navedeno (čak i ako upotrebimo ranije pomenutu konstrukciju: Prema navodima u toj i toj knjizi...) ili je možda bolje sačekati neke druge izvore, tako da se čitava stvar predstavi iz više uglova itd. Ono što me takođe muči je što bi se vraćanjem izbrisanog pasusa u članak otvorilo pitanje o žrtvama i zločinima ali bismo se ograničili samo na srpske žrtve i zločine ustaša, a čitava istina je kudikamo kompleksnija. Po meni, kao laiku, bolje je ne čačkati mečku i ostaviti kako jeste. Ali opet, nemam problem da se uradi i drugačije. micki 17:22, 15. avgust 2015. (CEST)
- Na drugom mestu sam našao sledeću informaciju (nereferenciranu): Stravičan pokolj Srba u ovom kraju dobio je pun zamah poslije dolaska hercegovačke ustaške bojne pod komandom ustaškog pukovnika Narcisa Jesenskog i bojne ustaškog satnika Ivana Herenčića. U bolnici u Mrkonjić-Gradu, koju su ustaše pretvorile u zatvor, ovi zlotvori su u jednom zamahu poklali 250 Srba. Očevici pričaju da su nekim žrtvama satarama odsijecali glave i potom ih nabijali na kolje. Od aprila do septembra 1941. godine na području ovog sreza ustaše su ubile 553 lica. Među tim žrtvama bila su i 153 djeteta, od kojih 15 nije imalo ni punu godinu. Podaci o ukupnom broju žrtava se bitno razlikuju i, iako nisam istoričar, po onome što sam čuo od svojih dedova pre bih poverovao u ovu drugu informaciju. 5000-7000 je trećina celokupnog stanovništva sreza u to vreme... Zato mi je malo sumnjiv podatak iz pomenute knjige. micki 15:24, 15. avgust 2015. (CEST)
Slovenski
Kada sam istraživao nešto o ovim nastavcima, pronašao sam za Zagreb (Zagrebac > zagrebački), pa je valjda ista logika (stanovnik se zvao Zagrebac, a ne Zagrepčanin, pa nije zagrepski ili zagrepčanski)... — Obsuser ✉ 02:36, 18. avgust 2015. (CEST)
- Pa u Pravopisu iz 2010. su zastarelo ime Tunizija ignorisali pri tvorbi prideva pa je sada tinišanski sa š a ne ž (sa ž je postalo nepravilno, nisu ostavili upotrebu starog pojma), što znači da bi se trebalo prilagođavati i menjati nepravilno... — Obsuser ✉ 02:39, 18. avgust 2015. (CEST)
Predlozi
Kada sam predlagala ono što se odnosi sada na predlog broj 8, imala sam na umu činjenicu da procenat bude u skladu sa procentom potrebnim da se admin izglasa, tako da admin ne bude izabran, čak i kada se postigne potreban procenat, ukoliko se većina onih koji nisu glasali za izjasni da su imali problema sa predloženim adminom. Hoću reći predlog gubi smisao ako će procenat ostati onaj koji već postoji ili se smanji na 65%, jer u takvim slučajevima, svakako neće biti izabran.--Tajga (razgovor) 14:47, 19. avgust 2015. (CEST)
- Da, svakako je bitno koliko njih je spremno da ih podrži, recimo da lično u ovom trenutku ne vidim nikoga, no ako je npr više njih konstatovalo da postoji problem, a procenti su na ivici, trebalo bi da prevagne činjenenica da postoji problem, jer valja posle pokušati raditi pod takvim uslovima, onaj ko postane admin, imaće tu funkciju i za one koji su ga izabrali, kao i za one koji nisu.--Tajga (razgovor) 16:11, 19. avgust 2015. (CEST)
Svojevremno sam od strane jednog urednika, na moje veliko zaprepašćenje, vrlo ozbiljno upozorena i zaprećeno mi je da moram dobro da ga se klonim. Slučajnost je ispala da si mi upravo na njega ukazao, tako da ispunjavajući tu njegovu želju u potpunosti i do kraja, zaista neću moći napisati ništa u vezi toga. Ipak, moram da primetim da će glasanje oko bilo kokvih izmena ići jako teško, ako se predlozi još uvek stalno menjaju, jer to stavara konfuziju među potencijalnim glasačima, možda čak i smeh među onima drugim . Osim toga, meni se čini da prema nekim tvojim predlozima od ranije, u vezi glasanja lično ne ispunjavam uslov da bilo šta glasam, uz to dodajem da mi je broj izmena u jednom trenutku, jednostvano postao nebitan, različiti urednici rade na različit način, neki ne vole da čuvaju izmene dok nisu sigurni da ono što pišu nešto zaista valja, i osim toga nisam pčela radilica od onda kada sam shvatila da sve što je urađeno ovde u bilo kom trenutku, lošom politikom i uz pomoć čarobnih reči i magičnog štapića, može lako da se pretvori u riznicu gomile stranputica, umesto znanja. --Tajga (razgovor) 17:17, 19. avgust 2015. (CEST)
Pozdrav. Neću da komentarišem na stranici za glsanje da ne ispadne da miniram glasanje. Apsurd je što za dobar članak (koji često postaje dobar na mišiće, bez čitanja, po pricipu ja tebi ti meni) treba 70 %, a za administratora 60 % glasova.--Drazetad (razgovor) 19:57, 19. avgust 2015. (CEST)
Pazi našeg starog "znanca" Mijuta što se razleteo sa mikro izmenama samo da bi stekao pravo da glasa na onom glasanju za admine. Ali izgleda da nije čitao jer onih deset izmena u zadnjih mesec dana je trebalo da napravi pre početka glasanja haha. I sada oni nekoga ubeđuju o klanovima i glasanjima po pozivu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:49, 24. avgust 2015. (CEST)
Admin ploča
Ne bih da na Admin ploči širim nepotrebnu priču i da se bavim tumačenjima, prepiskama. Nisi objasnio kako je moguće da na glasanje npr. staviš predlog „Korisnik će dobiti administratorska prava ako ZA davanje prava bude 65 % ili više od ukupnog broja glasova.“ (poništen na ranijem glasanju) koji se nije uopšte nalazio u raspravi? Ili kako je moguće da kao predlagač ne reaguješ kada neko na „tvom“ glasanju retroaktivno primjenjuje usvojeno pravilo i još ti se time lično hvali na SZR? --Željko Todorović (razgovor) 14:11, 25. avgust 2015. (CEST) s. r.
Šantić
Ako imaš pri ruci materijala o njegovim vezama sa Skerlićem i Popovićem, slobodno ubaci. Meni jezik i književnost jest struka, ali zapravo sam nakon fakulteta sve to prilično zapustio (zasićenje); inače se bavim lektorisanjem, što me dodatno udaljilo od naučne strane jezika i književnosti, pa to i ne radim na Wikipediji, osim nekih sporadičnih manjih izmjena. -- KWiki (razgovor) 23:58, 27. avgust 2015. (CEST)
- A znam za ovo "cela lepa" (nisam baš sve zaboravio). :) Strog čovjek bio, nema šta. :-) Je li ovo doslovno iz neke knjige ili parafrazirano po sjećanju? Da ti pravo kažem, ni ja tačno ne znam šta sad govore o Šantiću u bh. školama (pretpostavljam da to zavisi i od entiteta). Mi ga se i nismo toliko dotakli na fakultetu (ili sam baš žešće "ishlapio", što neću isključiti), a srednje se još slabije sjećam (završio 2000). Također nisam u toku s antologijama bh. poezije (ne bošnjačke), pa ne mogu sad reći je li igdje uvršten, ali bi me čudilo ako nije (makar "Emina" ili "Veče na školju" ili "Pretprazničko veče" ili sve tri). Ukratko, loš sam, brate. :-)) P. S: Nisam znao ovo za Disa. (Ili sam znao, pa i to zaboravio, više ni ja ne znam. :)) Hoće to kad se ne obnavlja gradivo. :) Pozdrav iz i sad toplog Aleksinog grada. :) -- KWiki (razgovor) 22:17, 28. avgust 2015. (CEST)
Trebao bi da uneseš izglasana pravila u gore navedenu stranicu --Milićević (razgovor) 10:40, 28. avgust 2015. (CEST)
- Nisi ažurirao još neke stranice VP:ST/P, VP:DČ/P, VP:ČZB/P i Šablon:Glasanje --Milićević (razgovor) 11:45, 4. septembar 2015. (CEST)
- Nemoj da zaboraviš šablon [2] --Milićević (razgovor) 11:51, 4. septembar 2015. (CEST)
Poezija
Poštovani,
Ako volite poeziju, evo pročitajte dve pesme pesnika Zablaćanskog.
TU OKO NAS
Srušilo se vreme na krovove briga
Na zidine gole kuće bez prozora
Isparili dani u kotlu s veriga
U mislima ćute neke davne zore
Sve se drsko vrti krugovima pakla
Prkoseći bludno svevidećem oku
Da sve se razbije kô da je od stakla
Dok čoveka gone kô na pašu stoku
A svet već uranja u sopstvenu tminu
I mnoštvo već kliče umiranju časti
Oreol bi svecu kô kaput da skinu
I da se naslade u sve gorčoj slasti
A avetnom kućom zvoni eho plača
Jecaju potomci – ridaju svi preci
Praznina u svemu od svesti je jača
Jer rane su ljute – peku zlobe meci
RAZLIKA
One noći kad sam je budan pun snova ljubio
Besno su u meni režali psi lutalice
Zar putnik sam samo što se u javi izgubio
Zar pijanstvo svako je bol običnog pijanice
I ne htedoh poći – izaći iz utrobe svoje
Jer čemu korak ako sve staze u treptaj su stale
Čemu zore kad sva jutra u jednoj noći stoje
Kad želje su s jedne a nade kraj druge obale
Jer kako čednost prljavim dlanovima dotaći
Kako detetu u ženi uzeti duše nagotu
I na golim grudima pohotu i čednost naći
A sačuvati na licu osmeha svu lepotu
Spoznah da blud je ljubav isto kô i srca drhtaj
Pohota i žudnja u ljubavi su nevinost čista
Namera iskrena ista kô i stidljivi nehaj
Tek kad usred tmine nečije oko ti zablista
Poezija Anđelka Zablaćanskog
--Trenutni (razgovor) 21:08, 28. avgust 2015. (CEST)
Odgovor
Ja sam jedan od urednika na Vikipediji i nisam ovde na nikakvom saslušanju i prozivkama. Ipak ću odgovoriti, iako ja nisam dobio odgovore na legalne i krucijalne primedbe. Izrazio sam moje protivljenje organizovanom neprincipjelnom napadu na kriterijum glasanja, to sam saopštio na tabli. Vi to ignorišete (ti si jedan od vodećih), to mi smeta što tako radite, a želite ovlašćenja za pravljenje reda na Viki. To nije obećavajuće. Naprotiv, za brigu je svih koji hoće pošteno da rade na projektu.-- Sahararazgovor 14:07, 2. septembar 2015. (CEST)
kopiranje
Izvini jel mogu da kopiram nešto sa tvoje stranice nećeš da se ljutiš Srbi smo? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Vuk028 (razgovor • doprinosi)
Spomenica za tebe!
Lektorska spomenica | |
Lektorska spomenica za isprave na Vikipediji. Vuk028 (razgovor) 16:49, 2. septembar 2015. (CEST) |
Nisam ja Anđelko Zablaćanski, uveravam vas. Taj čovek me zanima kao pesnik. i on i Bora D. Simić. Što se nervirate? Pomozite mi da napravimo tekst o Bori. Pozdrav.--Trenutni (razgovor) 11:57, 3. septembar 2015. (CEST)
A jel vi mislite da treba da se briše biografija Zablaćanskog? --Trenutni (razgovor) 12:06, 3. septembar 2015. (CEST)
Evo, zamoliću vas, izjasnite se. Ne mogu da vodim kampanju. Ne bude šta god hoće.
Ko sme da vam zabrani? Ovo je slobodna zemlja.
Recite meni. Evo vam moj mejl: trenuci@yahoo.com
Smem li sad da ga brišem..mejl, mislim?
Onda nek stoji. Škola se plaća. Pozdrav --Trenutni (razgovor) 12:35, 3. septembar 2015. (CEST)
Cestitke za izbor admina, zasluzeno!--Soundwaweserb (razgovor) 12:50, 4. septembar 2015. (CEST) Pridružujem se čestitkama. Srećno adminovanje! ;) --Strower ☎ 13:32, 4. septembar 2015. (CEST)
Česitam na izboru, želim ti sve najbolje u daljem radu! -- Ranko Niko lić ✉ 14:05, 4. septembar 2015. (CEST)
- Kolega, čestitam na izboru i želim ti sve najbolje u radu! --CarRadovan (razgovor) 14:37, 4. septembar 2015. (CEST)
Hvala, bilo je 30 glasova, al’ „samo” 29 pozitivnih . -- Ranko Niko lić ✉ 10:12, 5. septembar 2015. (CEST)
- Čestitam na izboru za admina. --Milan Jovanović (razgovor) 16:28, 5. septembar 2015. (CEST)
Birokrata
Neću odmah, u dogledno vreme verovatno --Milićević (razgovor) 14:35, 4. septembar 2015. (CEST)
- Hvala kolega! ----Radovan razgovor 11:12, 5. septembar 2015. (CEST)
Nemam ja te ambicije i nisam za taj posao, znam kolika je odgovornost. A 1000 izmena će biti do Nove godine . Meni to treba samo zbog glasanja. --Milan Jovanović (razgovor) 17:41, 5. septembar 2015. (CEST)
Ovo je dobar fazon. Niko ne glasa i svima mirna savest. Pozdrav. :)
Zrenjanin
Vrati na stanje od 12. avgusta, ove izmene anonimnog korisnika su čist vandalizam. Alexzr88 (razgovor) 12:45, 6. septembar 2015. (CEST)
Odustajem. Nije ovo za mene, očigledno je.
Jako da pitam Glas javnosti za dozvolu za sliku, kad oni ne postoje?
A jel biste vi mogli da pomognete, ali zaista. Bora je veliki pesnik, nesrecan koji nije dobio slavu koju zasluzuje. Kako se brisu slike koje sam uploadovao?
Stavim referencu, izgubi se tekst.. vec kljucam--Trenutni (razgovor) 15:57, 6. septembar 2015. (CEST)
Bora D. Simić, pesnik i mačvanski nebeski sanjar, rođen je na Krstovdan 1929. godine u Glušcima kod Bogatića gde provodi sav svoj život. Neshvaćen, a često i ponižavan od svojih seljana zbog sklonosti ka pisanju i poeziji, on piše i objavljuje još od svoje mladosti. Njegova poezija je moderna i puni slika i metafora iz rodne mu Mačve. Prst sudbine ili neke druge okolnosti u vremenu u kojem je stvarao, nisu omogućili Simiću da dopre do poetskih vrhova koje je svojom poezijom zasluživao. Iako su mu pesme prevedene na nekoliko jezika, on je svoju prvu zvirku pesama objavio tek 1995. godine, a kasnije još svega dve. No, i posle toga ne doživljava slavu koja mu pripada. Ostao je u zapećku i u senci mnogo lošijih pesnika od njega. Mada je skromnog obrazovanja s obzirom da je završio samo osnovnu školu u Kraljevini Jugoslaviji, tj. četiri razreda, Bori D. Simiću nije predstavljalo problem da ispiše stihove kojih se ne bi postideo nijedan svetski pesnik. --Trenutni (razgovor) 16:00, 6. septembar 2015. (CEST)
Ne razumem u koju raspravu ? moze li biografija ovako? Borisav D. Simić je rođen na Krstovdan 27. septembra 1929. godine u mačvanskom selu Glušci. Završio je samo četiri razreda osnovne, ali je mnogo čitao i samoobrazovao se. Šezdesetih godina, zajedno sa Dobricom Erićem, Darinkom Jevrić, Momčilom Tešićem, Vukosavom Andrić, Milenom Jovović i Srboljubom Mitićem biva zastupljen sa većim brojem pesama u antologijama i izborima pesama u redakciji Dragiše Vitoševića, dr Vladete Košutića i drugih, štampanih sem na srpskom i na italijanskom, francuskom i španskom jeziku. To su antologije: Orfej među šljivama, (Kragujevac,1963), Cvetnik, (Prosveta, Beograd), Rizničari zemlje, (Čačak), Antologija pesama Šapčana i Podrinaca, (Šabac, 1994) i Srpska seoska poezija (na francuskom, u prevodu pesnikinje Fransoaz Han).
Hvala vam mnogo. Valja li ovako kako sad stoji na vikiju. I da li mogu promeniti naslov strane? Nisam znao da mu je ime Borisav.
Kako da nađem iz davnih godina? Prof. Vladeta Košutić ga je otkrio i o njemu pisao tad. Milić od Mačve mu je bio recenzent za prvu knjigu, ali to ne mogu nigde da nađem.
Hvala ti prijatelju. Da li ni sa ovog linka nešto poslužilo_ http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=335.0
Imam knjige i šta s njima? Nemam te zbornike koji se prevođeni, ni recenziju Vladete Košutića-
https://sr.wiki.x.io/sr/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B EVO TI SE POMINjE ORFEJ MEĐU ŠLjIVAMA. Ako vredim, molim vas ubacite referencu
Ne ynam sta je to. Odoh da rucam. A kako onom Zablacanskom sliku da ubacim? Pozdrav
Prešao si na ti. Nisam ti skinuo krunu s glave ako sam sklonio komentar koji je posle ispravke možda suvišan. Izgubio sam volju, baš, baš. --Trenutni (razgovor) 22:59, 6. septembar 2015. (CEST)
Ne smeta mi. Slobodno mpže ti, ali se osećam da ne pripadam tu i zato mi je čudan prelaz. Kako enciklopedijska članka?
Ja napisao, ali čisto sumnjam da će ostati. Mada, uradio sam koliko znam, a možda je nedovoljno.--Trenutni (razgovor) 23:10, 6. septembar 2015. (CEST)
Pa ja to sve vreme očekujem da neko nešto doda, ali sam bio sam i neuk. Hvala ti. Pozsrav--Trenutni (razgovor) 23:13, 6. septembar 2015. (CEST)
Да ли ово Бора дефинитивно остаје?! :)--Trenutni (разговор) 23:27, 6. септембар 2015. (CEST)
Razumem. Neka ga doteraju, slažem se. Hvala. Ipak ću morati da se odmorim do sledećeg teksta. :)--Trenutni (razgovor) 23:30, 6. septembar 2015. (CEST)
Hvala kolega. Nego koga ćemo prvog da streljamo haha (i'm joking of course) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:01, 7. septembar 2015. (CEST)
Pojašnjenje
Hvala Vladimire, ali ja sam na tom tekstu završio svoj dalji rad. Bojan je nasilinički promenio naslov članka i time stvorio pogrešnu sliku o njegovom sadržaju. Pokušao sam određenim promenama teme i naslova da udovoljim i drugim zahtevima ali sujete su kod nekih osoba prevelike.
Osnovna tema stranice po mojoj zamisli je; Niš kao privremena prestonica grad izbeglica i bolesnika i ranjenika i najveća epidemiološka bolnica u Srbiji, i pretežno se odnosi na rad civilne i vojne sanitetske službe i stranih misija. Zato sam kao literaturu koristio i monografiju čiji sam ja autor, a odnosi se jednim delom i na ovu oblast, tako da mi tema nije strana. Opšti (istorijsko hronološki) deo je samo tu da stvori opštu sliku o situaciji u gradu 1914/1915. Pozdav i hvala na trudu.--Mile MD (razgovor) 17:33, 11. septembar 2015. (CEST)
OK.--Soundwaweserb (razgovor) 16:54, 12. septembar 2015. (CEST)
- Dobro je za nas patrolere što ima aktivnih admina stalno ovde, pa ne moramo da vraćamo izmene do u nedogled. Verujem u tvoju procenu. Pored očiglednog vandalizma, sve što mi je sumnjivo ja vraćam, ali ne patroliram izmene u koje nisam 100% siguran.--Soundwaweserb (razgovor) 17:04, 12. septembar 2015. (CEST)
Logor Mathauzen
Imaš li podatke da je ovaj logor imao tu funkciju i tokom Prvog sv.rata? U jednom članku imam tu tvrdnju, a i meni je to novo da čujem, pa mi treba potvrda te tvrdnje. ----Radovan razgovor 11:35, 15. septembar 2015. (CEST)
- Da li da razdvojimo članak? Jer sad pojam Logor Mathauzen vodi na članak na ovaj logor iz Drugog sv.rata. ----Radovan razgovor 12:58, 15. septembar 2015. (CEST)
Sporne teme
Dijelim tvoje mišljenje, sve što se na bilo koji način dovodi u pitanje treba preventivno zaštiti. -- Ranko Niko lić ✉ 12:55, 16. septembar 2015. (CEST)
Biografije
Da li biografije koje su napisane originalnim istraživanjem dobijaju više poena od onih koje su prevedene sa neke strane vikipedije? Mergambldor Razgovor 20:36, 20. septembar 2015. (CEST)
Hvala na odgovoru. Mergambldor Razgovor 00:50, 21. septembar 2015. (CEST)
Zeta
Upravo radim razdvajanje istorijskih pojmova za Zetu. Pa kad završim, biće dobro da ti to pogledaš. ----Radovan razgovor 17:43, 22. septembar 2015. (CEST)
Admin
Druže, da li si ti plaćen za ovo? Pozdrav!
Odlično - ajd, možda onu mapu negde i publikujem, pa napišemo članke za sve pomenute na njoj... a te članke o Bunjevcima ću svakako pogledati. ----Radovan razgovor 01:52, 29. septembar 2015. (CEST)
Preusmjerio sam razgovor na sadašnje ime članka, ne znam kako su mogli napraviti taj propust... -- Ranko Niko lić ✉ 13:19, 30. septembar 2015. (CEST)
- Ma ko kaže da je Vikipedija dosadna -- Ranko Niko lić ✉ 13:40, 30. septembar 2015. (CEST)
- U tom slučaju bi od nas tražili da premještamo. Bolje ovako, zanimljivije je haha. -- Ranko Niko lić ✉ 13:47, 30. septembar 2015. (CEST)
- Nije svima stalo do toga, bitno je da su promjenili naziv članka. -- Ranko Niko lić ✉ 14:00, 30. septembar 2015. (CEST)
- Nešto se nije dokazao po pitanju pogrešnih preusmjerenja, samo kada se sjetim onog njegovog ne smeta, a nema veze sa člankom na koji vodi... -- Ranko Niko lić ✉ 14:34, 30. septembar 2015. (CEST)
- Meni je smetalo što su članci Vardarska Makedonija i Istorija Republike Makedonije bili preusmjerenja koja su vodila na Republika Makedonija. -- Ranko Niko lić ✉ 14:40, 30. septembar 2015. (CEST)
- Nešto se nije dokazao po pitanju pogrešnih preusmjerenja, samo kada se sjetim onog njegovog ne smeta, a nema veze sa člankom na koji vodi... -- Ranko Niko lić ✉ 14:34, 30. septembar 2015. (CEST)
- Nije svima stalo do toga, bitno je da su promjenili naziv članka. -- Ranko Niko lić ✉ 14:00, 30. septembar 2015. (CEST)
- U tom slučaju bi od nas tražili da premještamo. Bolje ovako, zanimljivije je haha. -- Ranko Niko lić ✉ 13:47, 30. septembar 2015. (CEST)
Brisanje
Da li bih mogao da mi obrišeš preusmerenje Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kako bih mogao da preimenujem članak Ordeni i medalje SFRJ. Pošto je ovo pravilniji naziv. --Pinki (razgovor) 20:31, 3. oktobar 2015. (CEST)
- Hvala puno--Pinki (razgovor) 20:49, 3. oktobar 2015. (CEST)
Još jedna molba, ako bi moglo brisanje Vrhovni štab NOV i POJ, ista priča kao i gore.--Pinki (razgovor) 22:28, 3. oktobar 2015. (CEST)
- Hvala još jednom--Pinki (razgovor) 23:28, 3. oktobar 2015. (CEST)
NC/ND licence
Možete li pokrenuti raspravu o korišćenju pomenutih licenci na vikipediji? --BosnaSRB RS (razgovor) 17:47, 4. oktobar 2015. (CEST)
Namjeravam grbove vlastelinskih kuća http://wappenwiki.org/index.php/Korenic-Neoric_Armorial i http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/mss/i-mo-beu-gamma.d.6.16.html; u svakom slučaju bolje je da imamo što više mogućnosti(licenci) za objavljivanje. --BosnaSRB RS (razgovor) 12:46, 5. oktobar 2015. (CEST)
- Ja sam samo sredio taj šablon, a on je postojao oduvek. I čak mislim da bi trebalo da ga bot ubacuje na sve stranice, a problem sa preusmerenjem se može rešiti drugačije. — Obsuser✉ 22:26, 7. oktobar 2015. (CEST)
- Pa može to bot da odrađuje. Na primer, kada pronađe Razgovor:abv i stranicu abv u kategoriji preusmerenja ili sa istorijom o brisanju — obriše Razgovor:abv, ili kako već. — Obsuser✉ 22:36, 7. oktobar 2015. (CEST)
Takmičenje - Biografije, spisak članaka korisnika Kraljević Marko
Pozdrav, Na strani za takmičenje nigde ne piše kako takmičari treba da dostave spisak članaka članovima žirija. Nadam se da je ovo dobar način. Takmičenje - Biografije, 9. septembar - 9. oktobar, Korisnik: Kraljević Marko - spisak članaka --Kraljević Marko (razgovor) 21:16, 8. oktobar 2015. (CEST)
Obaveštenje - glasanje za dobar članak
Ali sad stvarno!
Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Muzej „Ras“ Novi Pazar da isti postane jedan od dobrih članaka.
|
Ćao Vlado. Jel možeš da središ članak o američkom istoričaru Džejmsu Bilingtonu jer stvarno bi bilo šteta da kao početnički članak u ovom obimu bude izbrisan. Meni tematika baš i nije bliska pa ne bih da se upuštam u to --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:33, 14. oktobar 2015. (CEST)
Vikizvornik
Kandidovao sam se za administratora na Vikizvorniku, pa ako ti nije teško glasaj. -- Ranko Niko lić ✉ 17:46, 17. oktobar 2015. (CEST)
Da li možeš da skokneš i do mog glasanja? :) --نوفاك اتشمان 19:50, 18. oktobar 2015. (CEST)
Pogledaj ovaj moj predglog - Razgovor:Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. --Radovan ⁂ 20:47, 17. novembar 2015. (CET)
Šta ti je bre sa Vulinom, ajd' o'ladi malo.... --Aleksa (razgovor) 22:40, 18. novembar 2015. (CET) s. r.
Ovakvim cenzuriranjem sadržaja samo dobijaš Streisand efekt. Sumnjam da ćeš dugo ostati administrator ako ono što je VS6507 govorio jeste istino, a tvojim skrivanjem sadržaja (umjesto da si lijepo rekao da to nisi činio ili da to nema veze s Wikipedijom) samo daješ utisak da je vrlo vjerojatno da je sve što je on rekao točno. --80.82.64.92 (razgovor) 10:25, 25. novembar 2015. (CET)
[3] *uhodala. No nije to neka znanost. Po mom mišljenju, svakako si trebao spomenuti što VS6507 radi jer je drame uvijek zabavno čitati, no dobro. Ako već želiš biti party-breaker, nek bude. :-P --2A06:3000:0:0:0:0:121:65 (razgovor) 10:49, 25. novembar 2015. (CET)
Sad si promenio i pol. :) „Dramama“ nije mesto na Vikipediji na srpskom jeziku. Za to imaš Vikipediju na hrvatskom jeziku, koja bi ti, verujem, više odgovarala.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:30, 25. novembar 2015. (CET)
- Da nisi cenzurirao sve poruke, mogao bi jednostavno vidjeti da nigdje nisam navela spol do sad. Je l' to dolaziš u iskušenje da od mene tražiš da napravim račun ne bi li ga i ovdje hakirao? Čujem da imaš te podrive prema ženskom spolu. Sve u svemu, s tobom kao administratorom, (negledajući na druge nekompetentne administratore odabrane nevjerodostojnim glasanjem postavljenim s ciljem izbjegavanjem najvećeg broja suradnika) vjerujem da će bit dovoljno drama i bez Wikipedije na hrvatskom jeziku. --2C0F:F930:0:3:0:0:0:221 (razgovor) 16:58, 25. novembar 2015. (CET)
Pazi da ne poverujem. :) Hrvatica koja je zalutala na Vikipediju na srpskom jeziku. Imamo mnogo takvih ovde (sarkastično).--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:48, 25. novembar 2015. (CET)
szr
Kad ti se već brišu stranice za razgovor ovde imaš spisak svih szr bez članka, naravno nemoj brisati one koje imaju šablon ČZB i obavezno to radi u korisnik-bot režimu da ne zagušuješ SI --Milićević (razgovor) 22:29, 6. decembar 2015. (CET)
Sono džoi
Znam za ubuduće. Serbijana me opomenuo za još jedan slučaj. Nisam znao kako premestiti na stranicu koja već postoji, ali vidim da to mora administrator. Moja greška. — Obsuser✉ 03:00, 12. decembar 2015. (CET)
- U redu... — Obsuser✉ 04:24, 12. decembar 2015. (CET)
Duplirali su članak, nema potrebe za spajanjem istorije, sad je ispravljeno --Milićević (razgovor) 15:54, 12. decembar 2015. (CET)
Posredovanje
Iznosim svoj stav i jos nisam odustao od toga da dokazem da Crkva bosanska, a time i Kotromanici nisu pravoslavci. -- Bojan Razgovor 04:49, 16. децембар 2015. (CET)
- Владо, немој срозавати институцију блокаде! Алекса испуњава неколико услова да буде дугорочно блокиран... зато немој да мјењаш блокаду. --Радован ⁂ 00:10, 18. децембар 2015. (CET)
- Да се извине ?! Па да, мени је то покушао рећи са 3-4 различите ИП адресе... нек прође бар 10так дана овако, онда можемо разматрати захтјев за скраћење блокаде. Идем сад спавати, чујемо се!--Радован ⁂ 00:15, 18. децембар 2015. (CET)
Kosta
Kosta je prvo poceo kao kadar SPO, pa je presao u krilo DS. Kaakteristican primer je da on naziva dogadjaje u Beloj Crkvi pocetkom komnistickog napada na drzavu Srbiju. Pod a) drzvava Srbija nije postojala, vec je bila okupirana od Nemaca. b) komunisti/partizani nisu ubili žandarme iz zasede, vec su ih ubili u samoodbrani. Ti žandarmi su poslati po nalogu Nemaca i nemačkih slugu da ih uhvate i verovatno bi bili ubijeni kao i oni srpski komunisti obešeni dva dana ranije u Beogradu koje je uhapsila Specijalna policija po nalogu Nemaca. Kosta Nikolić je autor skandaloznog udžbenika koji ne spominje logore Sajmište ili Banjicu, četnička klanja dece npr. u Vraniću ili Sandžaku, ali zato pominje pasja grobnja (iako ja znam samo za jedno). Ne pominje da su hercegovačke četnike tokom operacije Vajs Italijani prevezli morem u Split, pa u Knin, ali insinuira da su partizani sklopili neki dogovor sa Nemcima da se zajedno bore protiv Britanaca ako se iskrcaju. Tako da je Kosta Nikolić gori od bilo kog starijeg istoričara i ne interesuju me njegova proseravanja. -- Bojan Razgovor 15:51, 18. децембар 2015. (CET)
- Priznat od koga? Danice Drašković ili od struke? -- Bojan Razgovor 23:33, 19. decembar 2015. (CET)
Ajd molim te pogledaj ovaj članak - Žigmund Tomašević, pa ispravi šta ne valja... --Radovan ⁂ 19:45, 20. decembar 2015. (CET)
Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Stefen Kari da isti postane jedan od dobrih članaka.
|
Mehmed Osvajač i njegovo doba
Tačno tako ne žuri Nimčeviću, odlično poznajem teren. Autor knjige nije naveo koje je izvore koristio u pisanju, njegova knjiga je od strane stručne javnosti, čak Turskih istoričara odbačena upravo zbog ovih razloga.
Dalje pomenuti korisnik vandalskog ponašanja unosi besmislice u članak, te besmislice nisu uopšte iz knjige na koju se ON poziva. Sam je priznao da knjigu nije pročitao! Nema elementarnih znanja! Za razliku od njega ja sam naveo relevantne izvore. Mogu navesti i Ćorovića i sve ostale najviđenije srpske istoričare. Niko neće moći unositi pseudologiju fantastiku u članke!
Pročitaj kritiku knjige, pa onda donosi zaključke.
As a result of his reputation, his magnum opus Mehmed the Conqueror was published without any accompanying notes on source material at all, since the companion volume outlining his extensive and voluminous sources was sadly unfinished at the time of his death. As a result, Mehmed the Conqueror is one of the few academic works available with no cited sources and whose authority rests solely on the reputation of the author's research abilities. Critics like Prof. Halil Inalcik from the University of Ankara have said they were waiting for the author's promised second edition as stated in the preface of the book that would include the source material and bibliography; since such edition never saw the light, the students of the subject could easily recognize the source material, evidencing the use of biased bibliography exclusively.[1]
Srdačan pozdrav,
--BosnaSRB RS (razgovor) 02:28, 23. decembar 2015. (CET)
Zamisli lika, ja sam u članku intervenisao na primjedbe drugih urednika - a on optuži mene da sam „nacionalista i šovinista“. Molim te pročitaj njegovu formu članka: ja ne znam da li je to u skladu nekakvih političkih težnji iz zvaničnog Sarajeva ili je to zbirka njegovih vlastitih istraživanja - ali se u članku konstantno permutuje pojam Bosanac u Bošnjak (pa čak i kad se radi o brojkama ovog stanovništva u ino-državama), a o POV-u i problematičnim izvorima da i ne govorim. Mi smo već jednom diskutovali o tom članku na str. za razgovor i pogledaj komentare... I onda kad ga provalim za podvalu, on udari po ustaljenoj demagogiji o nacionalizmu, pa mu čak smeta i moje korisničko ime... žalosno! --Radovan ⁂ 22:56, 23. decembar 2015. (CET)
Ja sam u članku o Žigmundu izbacio pseudologiju fantastiku. Unio je u članak da je Žigmund bio sandžak beg u Bugarskoj. To nije istina, on je bio sandžak beg u Maloj Aziji riječi svih istoričara uključujući i autora knjige o Mehmedu Osvajaču. Dakle korisnik namjerno širi dezinformacije, nije mu to jedina, u članak su unijete neistine o braći i polubraći Žigmunda, to sam sve ispravio. Pomenuti korisnik nije pročitao ni djelo na koje se poziv, sopstveno priznanje. Ono što je napisao ne stoji u knjizi na koju se poziva.
Što se tiče knjige "Mehmed Osvajač i njegovo doba" ona nema nijedan izvor, cjela priča je dobra za čitanje, ali se njegovo djelo uzima sa rezervom. Cijela knjiga se zasniva na principu "vjerujte mi na riječ ja sam istoričar". Dakle, knjiga je za čitanje ali se uzima sa velikom rezervom jer su dobri djelovi knjige pod znakom pitanja. Uzgred nisam dirao ni u jednoj izmjeni pomenutu knjigu, ona se nalazi u referencama.
Pozdrav,
--BosnaSRB RS (razgovor) 23:31, 23. decembar 2015. (CET)
Hvala na ispravci, moja greška. --BosnaSRB RS (razgovor) 22:54, 24. decembar 2015. (CET)
Zaključaj ovaj članak. Neki anonimac uporno menja prezime bez iznošenja (vizuelnih) dokaza. --نوفاك اتشمان 14:59, 24. decembar 2015. (CET)
Da me nećeš možda blokirati? Pretppostavljam da o tome sanjaš otkad si postao administrator. Dalje, za verziju Blamkamp imam referencu u sajtu Inogolo, dok Obsuser koristi isti izvor za svoju verziju (Blomkamp). Ne može jedan pisani izvor za dve različite verzije. Što se tiče audio-izgovora, nemam ništa protiv da svoju verziju potkrepi tom referencom, ali SAMO TOM REFERENCOM!Zapis na sajtu INogolo ne daje nikakvih osnova za verziju Blamkamp.
Dalje, što se tiče IPA-zapisa na osnovu audio-izgovora, nisi mi podneo dokaze da je to ZABRANjENO, već si samo naveo da to nije preporučivo. Što znači da je DOZVOLjENO! I ti i Obsuser pokušavate me sprečiti da radim transkripcije prema audio-izgovoru (ne znam iz kojih razloga, ali to je činjenica). Ako smatraš da tim postupcima kršim neka pravila, izvoli, iznesi to na Trgu i traži od zajednice mišljenje da li je transkripcija urađena na osnovu audio-izgovora (Jutuba, Vimija i sl.) legitimna ili ne. Ako se zajednica izjasni u pravcu nelegitimnosti tog postupka, ja ću sa zadovoljstvom pobrisati 20-30 000 transkripcija naseljenih mesta u SAD koje su urađene samo na osnovu audio-klipova (jer se nisu mogle pronaći, ili ne postoje IPA-zapisi za ta imena). Takođe ću obrisati i svaku drugu transkripciju (imena i prezimena savremenih ličnosti) koja je urađena na taj način.
Što se tiče korisnika Obsusera, on je poveo krstaški rat protiv mene i mog načina rada, ne da bi zaštitio Vikipediju od nasrtaja vandala, već da bi mi napakostio nakon što sam insistirao da se njegova lična mišljenja i stavovi izbrišu iz članka Sono džoj i premeste na prikladno mesto. Činjenica je da dotični dobro poznaje pravila engleskog izgovvora, ali mu je znanje manjkavo što se tiče transkripcije u srpski jezik. Zato sam mu preporučio da prvo prouči Pravopis i Prćićeve knjižice, pa tek onda da se razgovara o transkripciji na srpski. I činjenica je da lik ima puuuno slobodnog vremena, koje troši u pisanje elaborata i traktata o transkripciji, i da mi nije ni na kraj pameti da trošim svoje vreme na obimne odgovore i na ulaženje u jalove diskusije.
I nemoj mi, molim te, nikad više pretiti. To nije lepo, bez obzira što si ti sad kao baja, a ja sam ubogi saradnik kog ti želiš blokirati.
Pozdrav,
--Sly-ah (razgovor) 22:30, 29. decembar 2015. (CET)
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vojničev rukopis da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Vidim da se uz mnoštvo drugih poslova, baviš i advokaturom te poslom dežurnog moraliste. Koliko mi je poznato, te dve aktivnosti nikad nisu išle zajedno.
--Sly-ah (razgovor) 00:40, 17. januar 2016. (CET)
Ajde, čoveče, ne smaraj više.
Stefan Tvrtko I Kotromanić
Obsuser i ja smo pričali o brisanju podataka, što sam ja zapazio na Istoriji stranice. Ti se ubacio, a pošto sam ja naveo tebe kao korisnika koji je obrisao podatke, jedini logičan zaključak je bio da si meni uputio te riječi. Izvini, što sam pogrešno zaključio, ali opet bih volio da mi odgovoriš na pitanje. Lijep pozdrav!--Sarajlija! (razgovor) 13:57, 17. januar 2016. (CET)
- Odgovor na komentar sa moje stranice za razgovor: Ne mislim da je potrebno da se vraća ceo tekst, nego ključne ispuštene informacije, kao što sam i pomenuo. Ako je tekst kopiran tim pre ne bi trebalo da se vraća u celini nego da se te ključne ispuštene informacije prepričaju ili prenesu na prihvatljiv način. --Đorđe Stakić (r) 19:04, 17. januar 2016. (CET)
- To što si napisao meni je najbolje da napišeš korisniku kome je potreban savet odn. na stranici za razgovor spornog članka. --Đorđe Stakić (r) 21:22, 17. januar 2016. (CET)
- Komentari koje sam poslao Marku Sarajevo su univerzalnog tipa i mogu se primeniti na bilo koji članak gde neko prilikom preuređivanja obriše validne podatke. Nisam se udubljivao koji je korisnik uklanjao taj sadržaj tako da nisam ni video da si to bio ti, takođe mi je bilo svejedno koji članak je u pitanju, jer to može i u drugim člancima da se dogodi. --Đorđe Stakić (r) 23:53, 17. januar 2016. (CET)
@Vladimir Nimčević: Vidio sam da je Marko Sarajevo odgovorio nedvosmisleno na tvoj komentar i izvinjavam se što sam pogrešno zaključio, a pošto je upućeno meni evo odgovora:
- Upozorio me NikolaB i neće se to prozvianje više ponavljati jer ću ubuduće izbegavati svaku diskusiju osim ako me se nešto direktno ne pita sa upitnikom na kraju.
- Nije bitno da li sam upoznat s temom; bitno je da bih kao urednik trebalo da mogu i ako sam neupoznat s temom da unesem prevod nečega što je neko napisao. I ko je neupoznat s temom i ko je kvaziupoznat s temom i ko je zaista upoznat s temom ima pravo da uređuje.
- Najgora od mogućih kombinacija je biti kvaziupoznat s temom, tvrditi da si upoznat s temom, i još delovati tako ne obazirući se na druge u imenskom prostoru članka tj. GIP-u. (Još gore je, u stvari, zaista biti upoznat s temom, tvrditi da si upoznat s temom, a delovati u GIP-u suprotno od onoga s čime si upoznat.)
- Ja ne znam da li si ti ili iko ovde upoznati s temama niti imam dokaz, kao što ni ti ne bi imao dokaz da ja napišem mnogo članaka o istoriji srednjovekovne Bosne; time bih samo pokazao spososbnosti prevođenja i pretraživanja interneta, ništa više od toga. Jedino da pošaljemo diplome jedni drugima da vidimo šta smo završili, iako to opet ne isključuje ovaj slučaj u zagradi jer mnogi srpski, bošnjački, i svetski diplomirani istoričari izvrću što radi sopstvene materijalne i druge koristi, što radi sopstvene umne bolesti.
- Dakle, članak Bošnjaci je najmanji problem. Prozivanja više neće biti. Problem je stav. Problem je pristup. Problem je delovanje sa uverenjem da je neko 100 % u pravu i da je mogućnost da je neko pored toga u pravu 0 %, i još da ispadne kao što to obično biva da ovaj drugi još laže, blebeće i droprinosi negativno. Vikipedija se naravno ne koristi kao relevantan izbor pri pribavljanju istorijskih informacija upravo zbog ovih problema: na engleskoj stoji ovo, na srpskoj dijametralno suprotno, na ruskoj nešto treće, na turskoj deseto itd.
- Idealno bi bilo kada bi postojalo nešto kao ono na Meti sa prevođenjem: evo link. Jedan je tekst na engleskom jeziku jer su Vikipediju stvorili na engleskom jeziku, i prevodi se doslovno svaka rečenica po rečenica. Kada neko promeni jezik, dobije apsolutno sve isto samo na drugom jeziku. Sve svađe bi bile eliminisane i mogućnost da neko unosi vlastite stavove ili vlastitim stavovima zabranjuje drugima da unesu tuđe referencirane stavove bila bi veoma mala. Reference se, na primer, ne bi mogle menjati tako da i ako neko napiše gluposti, stoji referenca koja to ne referencira i to je beznačajno.
- Ko ima izrazite želje da piše ono što misli u GIP-u, tada bi morao da napravi vlastiti veb-sajt i tamo piše članke do mile volje, a na svim Vikipedijama bi to bilo nemoguće.
- Ako i dalje misliš suprotno, razgovor između nas dvojice bi trebalo da se završi jer nije da je destruktivan (svaki razgovor ima nešto dobrog), ali ja trošim bezveze vreme za nešto što se neće nikad desiti, i što sam napisao kao odgovor na opomenu NikoleB pred blokiranje.
- Mislim da će ovo biti najduži komentar koji sam napisao za neko vreme jer moram da promenim pristup pošto dosadašnji u kome sam odgovarao na svaki komentar, prelazio ni preko čega i trudio se da ispoštujem svačije mišljenje osim ako je ono otvorena laž i pravljenje nekoga znaš već čime. To mi je donelo negativ fidbek i obilo se meni o glavu jer ispada suprotno: ja sam krivac za sve (možda i jesam, ko zna, ali ako neko zaista neutralno ispregleda ono sve što sam pisao i što smo pisali — videće, jer logično mi je da mnogi ljudi neće pisati protiv sebe kada uvide da su pogrešili, pošto to nisu naučili).
- Jedino što ja mogu pomisliti da sam paranoičan je suprotno zavađanje. Prostački komentar od mene nije niko nikada čuo, pogotovo ne sinoć. To šta će pojedini administratori pomisliti me ne interesuje osim ako nisam prekršio pravilo ili mi se upućuje kritika, već me zanima šta će pomisliti bilo koji korisnik pa i administrator koji „izvana” pročita moje doprinose i nepristrasno sam sebi kaže šta je i kako je...
- I mislim da tvoj poslednji komentar nije fer nakon svega, uopšte nije fer i ne vredi ga posebno okarakterisavati. Pozdrav kojim bi rasprava trebalo da je završena, a ja sam svoja obrazloženja dao te pokazao svoj sistem rada koji ću morati od ovog momenta da promenim malo/puno. — Obsuser✉ 21:31, 17. januar 2016. (CET)
Seminarski
Pravilo da mašinski prevod nije dozvoljen je starije od pravila o seminarskim, i zato iskreno me ne interesuje, još pre mesec i više sam predlagao ovoj Milici da ne rade u GIP, dotična je to primila k znanju i nastavilo se po starom, nema problema nećete milom onda će te silom, neki od nas ovde ulažu svoj trud da članci (samo) liče na nešto, a studenti neće ni toliko malo da urade jedan dobar primer --Milićević (razgovor) 19:01, 21. januar 2016. (CET)
- Ako sam ja tebe dobro razumeo sve ovo što mi diskutujemo što ovde što na trgu je najobičnije gubljenje vremena, treba sazvati skupštinu WMRS pa da se izglasa odluka/rezolucija da se obustave seminarski na srwiki --Milićević (razgovor) 21:23, 21. januar 2016. (CET)
- E sad to sve reci i na trgu da znaju svi, u principu najbolje bi bilo da to bude neko ko se stalno pojavljuje na viki okupljanjima --Milićević (razgovor) 22:08, 21. januar 2016. (CET)
- Uh, ja znam pozitivan primer kada su Nemci uspeli da primoraju WMF da isključi MediaViewer isto preko peticije ali njih je bilo mnogo, moja najoptimističina procena podrške za eventualnu peticiju je max 15 korisnika, a to nije dovoljno, poslednje glasanje za admine je imalo 30 glasača, kad je se glasalo oko Kosovoa preko 40, znači šanse su male do nikakve da peticija uspe --Milićević (razgovor) 22:45, 21. januar 2016. (CET)
- Moj podršku imaš, konsultuj se sa Filipom oko same procedure pokretanja peticije i ovo obavezno prevedi na engleski, peticija mora biti i na engleskom i na srpskom --Milićević (razgovor) 23:12, 21. januar 2016. (CET)
- Uh, ja znam pozitivan primer kada su Nemci uspeli da primoraju WMF da isključi MediaViewer isto preko peticije ali njih je bilo mnogo, moja najoptimističina procena podrške za eventualnu peticiju je max 15 korisnika, a to nije dovoljno, poslednje glasanje za admine je imalo 30 glasača, kad je se glasalo oko Kosovoa preko 40, znači šanse su male do nikakve da peticija uspe --Milićević (razgovor) 22:45, 21. januar 2016. (CET)
- E sad to sve reci i na trgu da znaju svi, u principu najbolje bi bilo da to bude neko ko se stalno pojavljuje na viki okupljanjima --Milićević (razgovor) 22:08, 21. januar 2016. (CET)
Ne treba trčati na rudu, trajan blok ide za podmukle vandalizme a ovo je bezazleno --Milićević (razgovor) 20:22, 24. januar 2016. (CET)
Ako tako nastaviš (a nadam se da će ti i drugi pomoći, prvenstveno Milan-Bosanac) mislim da bi ovaj članak mogao dobiti i neki status (dobar, savršen...) --Radovan ⁂ 18:02, 26. januar 2016. (CET)
- Svi članci treba da budu koherentni, a za one istorijske je to itekako bitno. Sastavljajući članak Istorija Dubrovnika sam se itekako uvjerio u to što pričaš... Što se tiče tvog primjera o „Tvrtku danas“, pa vjerovatno bi se i bilo koji Nemanjić mogao gledati različitim očima (carigradskim, rimskim, regionalnim...) uzimajući samo neki djelić politike koju su provodili iz onog cijelokupnog konteksta u kome se ona odvijala. Ali ne sumnjam u tvoju stručnost (i još nekih urednika) pa samo naprijed, kompletirajte to! --Radovan ⁂ 13:25, 27. januar 2016. (CET)
Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Milutin Milanković da isti postane jedan od dobrih članaka.
|
Vojvodina - okupacija srpske vojske 1918-1921?
Izvini što ti ovako kasno odgovaram od tvog pisanja, ovih dana sam imao nekih obaveza IRL pa se nisam kačio na viki :(
Elem, da pređem na stvar :)...Bajdvej, ne vezano za stvar, ova stavka da kad ti odeš da će on terati vodu na svoju vodenicu je stvarno, pre kratkovida i nesuvisla nego morbidna (ne bi išao tako daleko xD, to je već patologija)...to je posmatranje enciklopedije kao nekog glasnogovornika *istine*, apelovanje na njenu propagandnu svrhu i otponac u trenutnom društvenom diskursu, a ne realno sagledavanje iz jednog šireg (da ne kažem egzistencijalnog) vremenskog horizonta/okvira iz kog se nužno moraju posmatrati naučne činjenice (uz ogradu sa svim mogućim zakrivljenjima)...to je ovo pitanje našem trenutnom vlastodršcu (PM zemlje) da li može sebe da zamisli za 30 godina kako šeta unuke na Kalemegdanu i da sa tog aspekta i vrednosti tog trenutka vrednuje ovo što sad trenutno sve radi/siluje po zemlji (ili ti koliko je to sve nebitno u odnosu na vreme, pred kim smo svi isti ;)...sori ako sam razdužio, ponela me trenutno malo filozofija pa se raspisah (dade mi povod) xD...
Elem, da pređem: O *mirnoj okupaciji* ne može nikako biti reči, jer je po definiciji ona nešto sasvim drugo od onoga na šta ime (laički) upućuje..evo defke:
Smilja Avramov, Milenko Kreća (2003), Međunarodno javno pravo, str 367...ustvari, umesto da pišem, šaljem ti fotku stranice...pročitaj def...dakle, ni definicijski, a ni pravo ne možemo da koristimo ovaj termin, jer je nastao nakon 2 sv. rata ( i produkt su tog svetskog poretka), pod okriljem UN i želje da se definišu ovakve stvari, a pravo ne važi retorgradno (u rikverc što bi rekli), nego važi od trenutka stupanja na snagu...na prethodnoj stranici u knjizi piše:
Precizno razgraničenje teritorije jedne drž., u odnosu na drugu, predstavlja bitan elemenat mira i poretka. Ta stvarnost inspirisala je i UN da svim svojim članovima garantuju teritorijalni integritet i političku nezavisnost, a sa druge strane, da zabrane nasilne promene koje su u prošlosti bile jedan od najčešćih načina sticanja državne teritorije. Države ne mogu putem upotrebe sile da uvećaju svoju teritoriju. Savremeno međunarodno pravo ne priznaje pravni naslov koji se zasniva na kršenju pozitivnih pravnih pravila...
Ako primećuješ danas u globalnoj polt. areni, obično se *nasilne promene drž. granica* događaju pod folijom *prava naroda na samoodređenje* (Vilsonovih 14. tačaka) ili *responsebility to protect* itd...to ti samo govori (a znamo na vlastitoj koži)..samo ti govori dosta o odnosu međun. prava kao norme koja pretenduje da reguliše i realnog odnosa sila u svetskoj politici (obično kao suprotnost stavljaju ideju svetskog policajca (kad već spomenuh toplo ti preporučujem knjigu (klasika) Herfrida Minklera (prevedena an srpski) *Imperije*-logika vladavine svetom od starog Rima do SAD, tu izlaže teorije imperija i svoje viđenje stvari) ..sori što oftopičarim..al ti je jasno zašto ne možemo da koristimo termin *mirna okupacija*, nego moramo da se oslonimo na drugi *pojmovnik* (čak i vremenski, rekoh zbog retrogradnosti)...
Dakle, srpska vojska je 1918. stupila na teritoriju druge države, to što ona nije imala vojsku na teritoriji znači da je reč o *političko/vojnom* vakumu, ali ne i o pravnom vakumu...i ona je realno tu *po definiciji* bila okupaciona sila, dok tu svoju okupaciju teritorije nije pretočila u politički a zatim i pravni okvir, gde to postaje deo teritorije države (Kr SHS/JUG)..e sad ovo pitanje *opterećenosti* pojma okupacije je druga vrsta kvalifikacije (ne pravna)...nego istorijska/psihološka itd...to je ono što bi se nazvalo *istorijom (određenog) pojma* (nem. Begriffsgeschichte)...ja sam zato da se koristimo realnih pojmova (dakle, da bila je okupacija..do određenog momenta) a da ocene ostavimo čitateljima..a ocene su jasne...činjenica da ti danas živiš (slobodno) u gradu koji je tad *okupiran* znači da se ne radi o *onoj okupaciji/obično asocijacija na Hitlera* nego o oslobođenju...al da to ne ubacujemo ovde...
Dakle, srpska vojska je tu teritoriju okupirala, a u članku, kako navedeno, se može navesti osećanja i viđenja ljudi kako su oni doživeli taj čin (uglavnom pozitivnog kod Srba i dr. juž. slovena..iz svoje polit. vizure, da kažem *političkog srpstva*)..elem, pojam okupacije je različito opterećen u različitim regijama, različito kod različitih naroda...dakle okupacija ne mora nužno negativno da bude konotiran pojam..kod Srba je to očigledno zašto (traume su brojne), dok su npr. Nemci, premda 1945. doživeli okupaciju od zapadnih saveznika kao poraz, došli do toga kad je, u svom čuvenom govoru, Rihard fon Vajczeker, 8. maja 1985. rekao da je ta okupacija u svari bila oslobođenje...dakle Nemci danas tu okupaciju, koja je bila realna okupacija i tako se zvanično zvala (bez mimikrije), danas doživljavaju kao vlastito oslobođenje (dakle, pojam je pozitivno konotiran)...kod Srba je naravno zbog zločina u 2 sv.r. i kasnije (kod dela društva i zbog komunističkog režima) izrazito negativno konotiran..ali kažem, to je ralatvino...a mi ovde trebamo da se držimo realnih pojmova i njihovih def...a sentimente stanovništva i političke poglede, može se dodatno opisati u članku, što je naravno i nužno!...u ovom članku *ratna okupacija* je to dobro napisano, jednostavno...sve ostalo bi bile ideologijske konstrukcije ili forsiranje pitanja žta je prvo nastalo -kokoška ili jaje-...Pozz --ANTI_PRO92 (razgovor) 20:52, 1. februar 2016. (CET)
Pa onda naš problem nije (siključivo) naučne prirode, nego više birokratsko/proceduralne kad se goovri o načinu kako se piše enciklopedija...i on je tu 100% u krivu...dakle, neprihvatanje *druge strane* iz ideoloških razloga, ne samo što proizvodi onaj šablon *one sided story* ili jednostrano prikazivanje činjenica..što *namerno* se nikako ne može prihvatiti, jel smo onda, što se kaže - džaba krečili - iliti, šta će nam onda enciklopedija...ali drugi je ključni argument...može on misliti o tim izvorima šta želi i ideološki ih interpretirati na ovaj ili onaj način, ali je ključno da su to navodi nosioca odluka i *onih koji su odlučivali* u tom istorijskom trenutku...dakle oni su na polugama moći, i (u dobroj meri) učestvovali u kreiranju političke situacije tog doba kao i njihovi el pair-ovi u Beogradu ili bilo gde..akcija uslovljava reakciju..potpuno je neprihvatljivo da se za izvore uzimaju izjave i planovi jedne političke elite, a da se druga potpuno izbaci iz vida...za tanog je potrebno dvoje...dobijamo potpuno nepotpunu sliku...a ta građa nam pruža bogat uvid u političku heuristiku te ekipe koja je tamo donosila odluke...idi odmah menjaj to tamo u članku, ako je to cela linija argumentacije kojom se vodi..to je neprihvatljivo, reprodukcija NPOV-a..kako god :( --ANTI_PRO92 (razgovor) 22:48, 1. februar 2016. (CET)
.. Suština je da je on u svojem pisaniju pristrasan i očekuje od drugih da to razumeju. Stoga svaki pokušaj da se članak liši etnocentričnosti doživljava kao napad na sebe.. to je onda klasičan retorički trik, nažalost vrlan našoj sadašnjoj političkoj kulturi :( (gde se napad/razgovor o stvari doživljava/pretvara u lični sukob, kako bi se izbegao razgovor o meritumu, ili se tera voda u smeru trenutne društveno-političke klime gde je nešto *prihvatljivo*, a nešto *ne*..bez obzira na činjenice)...ono što sam tu primetio jeste ovo slično što Hrvati nazivaju Hrvatskim državnim pravom tj. ta vrsta fikcije (to su čak uneli i u ustav/preambula)...iliti ono što se naziva *društvenom konstrukcijom stvarnosti* (to su ti slične ove priče iz stranih filmova kad govore o ratu u JUg, a početak ide: pre rata Srbi, Hrvati i Muslimani su živeli u bratstvu i slozi)...dakle, na svakom nivou prethodnog istorijskog razvitka se traži (politička) subjektivnost onoga što se radi sada ili se najčešće izmišlja, i onda se pravi fol kontinuitet (to su ti Makednoci danas i Aleksandar Makednoski i njihova mitska veza sve do Skoplja 2014)..i zato ta vrsta terminologije i insistiranja na tome...većina članaka na hrvatskoj vikipediji vezano za 1 sv.r i stvaranje Kraljevine je na tom fonu (ti su kao članci bili izuzeti od onog *čišćenja*)...a pošto mi ne želimo da se spištamo na taj nivo, jer smo videli i sami to zlog, cela ta vrsta ideologizovanog tumačenja istorije mora da se briše i da ustupi mesto naučnom diskursu...(imaš svu moju podršku za izmene tamo na člancima koje misliš da treba da se urade) --ANTI_PRO92 (razgovor) 19:20, 2. februar 2016. (CET)
Ovo za Zuroklića, mislim da je više odgovor na celu tu vrstu optužbe o *trećinama*, a ne da li je kredibilan on ili ne...jer se ta priča i drugde provlači (u drugim krugovima)...što i jeste iznenađujuća činjenica, kako jedna izjava (ili više od toga) koja je isključivo vezana za NDH i njen *odnos* prema Srbima i veoma jasno je kontekstualno određena za genocid nad Srbima u NDH, kako je koncem devedesetih potpuno odatle izvađena i počela da se primenjuje na što šta...tako da su te priče o *trećinama* /likvidirati, preveriti, proterati potpuno napustile svoje *prvobitno* stanište i nonšalatno postale deo političkog (i ne samo tog) govora...tako da mislim da se tu više radilo o prikazu tog fakta i fenomenološkoj digresiji kakva pozadina (psihološka) stoji iza toga (jel je jasno na šta ta sintagma upućuje) ili ako hoćeš *demitologizaciji*..čak se mislim sećam da je recenzent istorije Darko Tanasković jednom na tv, kad je u tu emisiju - Da, možda, ne kod Olivere Kovačević na RTS- bio pozvan i Zukorlić, tamo ga javno zbog toga i prozvao, ako se ne varam...
Elem, ovo za Veliku Mađarsku...tu se slažem sa tobom, premda takođe ne vidim ni razloga zašto se tu ne bi i pokazala demografska slika...mislim, kako bi se uputilo na karakter iredentističkog projekta..jer su obično ovakve pojave vezane za nacionalizam, a onda treba videti o kom je tipu reč...demografski faktor je ključni argument *etnonacionalizma* kao posebnog oblika nacionalizma...postoje i iredentistički projekti koji nemaju ovu bazu, V. Mađarska je (delom) klasična priča, nego *istorijsku*, *kulturnu* ili kako god..i obično su granice između toga dvoje tiho-prelazeće...ima dosta nijansi..tako da ono...članak, naravno sobzirom na činjenice ima svoj tok, ali nije na odmet u malom podnaslovu dati jednu tipologiju, ili *ocenu* od strane recentnih autora o *kakvoj prirodi* se tu radi (slično kao što u boljim člancima, obično da en i nemačkoj viki, po završetku članaka o ovim bivšim socijalističkim zemljama se iznosi sociološko/politikološko/istorijska ocena karaktera vlasti i polit. sistema..sobziorm na realnost onoga što se dešavalo i proklamovane, znavične istine onoga što (partijski) jeste...takvi osvrti u člancima su meni lično uvek bili uzor i sa tim se i sam vodim..te vrste uređene tipologizacije..primer članak Istočna Nemačka na de.wiki, kraj članka)...a to da se unapred od početka članka doktrinira i uzme jedna teza koja se ispod razrađuje, a ono što se *ne uklapa*, po Hegelovoj *to gore po činjenice*, to je naranvo ne prihvatljivo i čista POVčina..i ta vrsta akcentovanja..--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:10, 4. februar 2016. (CET)
..U ovom članku se svaka promena objašnjava kao bogom dana, kao logičan ishod dugotrajnog procesa. U toj priči vrlo dobro se zna ko je pozitivac, a ko negativac. Samo što ne piše: Inšalah. Ukratko, autoru uopšte nije bila namera da objasni zbog čega se nešto desilo, nego je polazio od toga da je to bilo predodređeno...slažem se..to je ova priča o doktriniranosti/determinizmu/gud gaj- bed gaj...članak mora drugačije da se napiše, taksativno, u *realnom vremenu* sobzirom na društvene procese bez ove vrste determinizma/naknadne pameti...mnogo me podseća i na neke druge članke koje imamo ovde (a i na neke izlete u istoriju u ovdašnjim naučnim krugovima :)) --ANTI_PRO92 (razgovor) 17:36, 4. februar 2016. (CET)
Prekršena administratorska ovlašćenja
Poštovani, molim vas da reagujete protiv administratora koji je prekršio ovlašćenja.
- Milicevic01 (razgovor | doprinosi) je obrisao stranicu Razgovor:Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije (sadržaj je bio: Stranica za razgovor)
- Milicevic01 (razgovor | doprinosi) je zaštitio Razgovor:Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije [pravljenje=administratori] (ističe 10:14, 4. avgust 2016.)
kao što možda znate, u toku je rasprava o brisanju stranica za razgovor, gde je trenutno više od pola korisnika protiv brisanja stranica. Admin Milićević je prestao da komunicira na stranici , a zatim je obrisao stranicu koju sam napravio, a onda je zaštitio da ne može da se opet napravi. To je zabranjeno, jasno je zašto je zabranjeno zaključavati strane za razgovor. Još je veći problem što zloupotrebljava administratorske alatke umesto da komunicira na normalan način. Molim vas da reagujete. --Axiomus (razgovor) 14:22, 4. februar 2016. (CET)
- Hvala na odgovoru i komentaru o korisnosti stranica za razgovor. Međutim, uopšte Vas nisam to pitao. Molim Vas da mi samo odgovorite na dva pitanja.
- Da li postoji neko pravilo ili smernica da se brišu stranice? Ako ne postoji, ja želim da dodajem stranice pošto ih smatram važnim i korisnim.
- Da li administrator sme da zaključa stranu za razgovor koju treba svi da koriste umesto da komunicira kao normalni korisnici? Ako ne sme, molim Vas da je otključate.
- Mnogo hvala, i molim Vas za reakciju i odgovor tačno na ova dva pitanja... --Axiomus (razgovor) 09:59, 5. februar 2016. (CET)
- Hehe, hvala na iskrenim rečima. Pa ja samo imam problem sa tim da mi neko brani da koristim taj šablom. Meni se dopada, lepo izgleda, smatram da je koristan i dobar, i da je dragocen za nove korisnike. Ako šablon postoji, ne želim da mi bilo ko brani da ga korisnim za ono za šta je nastao, i da zaključava stranicu za razgovor. Ja hoću da koristim šablon koji postoji kad god hoću za ono za šta se šablon koristi. --Axiomus (razgovor) 12:46, 5. februar 2016. (CET)
- Hvalaaa, napokon normalna ljudska komunikacija! Pa ja nisam ni hteo da dodajem nasumice šablon, već samo na malom broju stranica koje smatram da su važne i one koje sam sam napisao i sl... Dakle, mislite da je problem do toga što postojanje tih stranica stvara više posla tokom preimenovanja članaka? A šta ako se članak ne premešta? A pritom, i dalje ne mislim da je to baš dobar princip, to znači da to stvara više posla, pa će nas onda kao mrzeti da se i tim bavimo. Pa mene ne mrzi da to sređujem, evo ja ću se baviti time ako treba, i ako niko drugi neće. Ali bez obzira na sve ostalo, molilm Vas otključajte stranicu za razgovor. To je dečije inaćenje koje ne odgovara odraslim ljudima, neko će hteti da komentariše nešto drugo, nema niko prava da zaključava stranicu i da se inati kao klinac, već da komunicira sa korisnicima kao svi drugi normalni ljudi. --Axiomus (razgovor) 13:01, 5. februar 2016. (CET)
- Hvala na komentarima! Razumem Vas, i mislim da ako administrator nema vremena da se bavi elementarnim kršenjem pravila vikipedije onda ni ne treba da bude administrator. A neću prijavljivati stranice, nego ću ih i dalje praviti. Hvala svejedno. :) --Axiomus (razgovor) 14:38, 5. februar 2016. (CET)
- Onog dana kada srpska vikipedija postane bedna kao hrvatska će biti dan kada je treba napustiti. A administratori su isti kao i svi drugi korisnici, takođe moraju da pričaju sa drugima i da imaju beskrajno razumevanje za svako pitanje. I moraju da pričaju sa drugima, a ne da zloupotrebljavaju svoje alatke zato što ih mrzi da rade kako treba. Hvala vam, svakako ste mi mnogo pomogli. --Axiomus (razgovor) 14:51, 5. februar 2016. (CET)
- Hvala na komentarima! Razumem Vas, i mislim da ako administrator nema vremena da se bavi elementarnim kršenjem pravila vikipedije onda ni ne treba da bude administrator. A neću prijavljivati stranice, nego ću ih i dalje praviti. Hvala svejedno. :) --Axiomus (razgovor) 14:38, 5. februar 2016. (CET)
- Hvalaaa, napokon normalna ljudska komunikacija! Pa ja nisam ni hteo da dodajem nasumice šablon, već samo na malom broju stranica koje smatram da su važne i one koje sam sam napisao i sl... Dakle, mislite da je problem do toga što postojanje tih stranica stvara više posla tokom preimenovanja članaka? A šta ako se članak ne premešta? A pritom, i dalje ne mislim da je to baš dobar princip, to znači da to stvara više posla, pa će nas onda kao mrzeti da se i tim bavimo. Pa mene ne mrzi da to sređujem, evo ja ću se baviti time ako treba, i ako niko drugi neće. Ali bez obzira na sve ostalo, molilm Vas otključajte stranicu za razgovor. To je dečije inaćenje koje ne odgovara odraslim ljudima, neko će hteti da komentariše nešto drugo, nema niko prava da zaključava stranicu i da se inati kao klinac, već da komunicira sa korisnicima kao svi drugi normalni ljudi. --Axiomus (razgovor) 13:01, 5. februar 2016. (CET)
- Hehe, hvala na iskrenim rečima. Pa ja samo imam problem sa tim da mi neko brani da koristim taj šablom. Meni se dopada, lepo izgleda, smatram da je koristan i dobar, i da je dragocen za nove korisnike. Ako šablon postoji, ne želim da mi bilo ko brani da ga korisnim za ono za šta je nastao, i da zaključava stranicu za razgovor. Ja hoću da koristim šablon koji postoji kad god hoću za ono za šta se šablon koristi. --Axiomus (razgovor) 12:46, 5. februar 2016. (CET)
Fiksno krilo
Dobro pitanje. Kada bi se prevodilo bilo bi Fiksno krilo (misli se na krilo aviona, za razliku u odnosu na obrtno — rotor helikoptera). Međutim to se retko koristi, pogotovo ne u našoj vazduhoplovnoj tradiciji. Jednostavno, krilo je uzgonska površina za avione. Rotori su za helikoptere (obrtna krila). Znači, kod nas je isključiva praksa da te dve vrste letelica odvojeno nazivamo avioni i helikopteri. Retko autori i u ostalom svetu formulišu to razdvajanje „sa fiksnim i obrtnim krilom“.-- Sahararazgovor 17:21, 4. februar 2016. (CET)
- Naravno da jesam. Idem redom. Dosta treba vremena za održavanje postojećih članaka. Padaju sajtovi — izvori, a i kod „živih“ aviona uvek ima promena.-- Sahararazgovor 19:01, 4. februar 2016. (CET)
Radi se o
citiram: poruci o poslednjoj javnoj opomeni i da će sledeća opomena značiti konkretne poteze. U razgovoru sa urednikom koji mi se prethodno obratio i sa kojim sam razgovala, ja tog administratora, ranije uradnika nisam ni pomenula, niti mi je bila namera. Pomenuo ga je drugi uradnik i to u jednoj sasvim drugoj ulozi: napadača, te mi se divio što sam to izdržala jer mu se činilo da sam i pored svega nastavila da uređujem članke i to je bilo njegovo mišljenje. Lično zapravo o tome nisam raspravljala. Admnistratoru koji me je opomenuo sam stavila do znanja da mi opomena nije jasna, da ne smatram da sam napisala bilo šta što se može okarakterisati onako kako se u opomeni navodi, ali da slobodno postupi onako kako on smatra. S obzirom da imaš ista ovlašćenja, jedino što mogu jeste, da i tebi, kao i prvom adminu autoru opomene ponudim isto: slobodno me kažnjavaj, nemam se kome buniti. --Tajga (razgovor) 03:15, 10. februar 2016. (CET)
- Slažem se da je admin prekoračio svoja ovlašćenja u opomeni, ali sam već rekla da slobodno radi šta mu odgovara, a možeš i ti. Kako pomenuh već, ja ga ni ne pomenuh, nema smisla da se ponavljam, nije bio u mojoj raspravi, pa ni kritici, tako da me nije imao šta ni zamoliti.--Tajga (razgovor) 15:00, 10. februar 2016. (CET)
- očigledno se ne razumemo. Ako takvu opomenu samatrate adekvatnom, obavestila sam već gore. Ne smatram da sam napisala bilo šta, kako već rekoh, vredno toga, ali čim mislite da zatreba, slobodno me kaznite po zasluzi.--Tajga (razgovor) 18:42, 10. februar 2016. (CET)
- obično očekujem da me ignoriše neko kome se ne obraćam i koga ni ne pominjem. Ne znam zašto bi autorima citata to smetalo, s obzirom da su bili dosta zadovoljni kad su ih svojevremeno napisali, za neke su i pohvaljeni pozitivno. Nisam primetila da se neko požalio kako tako napisano to nešto ne valja. Ali kako stvar stoji, moguće da ja grešnica, nikako žrtva, budem kažnjena jer su oni to tako onomad, između ostalih i meni napisali. Mada, što da ne, kad se hoće sve se može. Slobodno dakle, šta god treba, vi ste admini, pa odlučite, koliko valja odrezati za tu idealnu kaznu, neću se buniti, niti bih imala kome.--Tajga (razgovor) 20:41, 10. februar 2016. (CET)
- Šta reći. Zatražila sam objašnjenje o javnoj opomeni, i zamisli da smatram da sam to sasvim kulturno uradila. Mada od objašnjenja, nisam dobila ništa, jer ga nema, dobila sam sve drugo. Sam zaključi smisao takve intervencije, kome si i kako pomogao i kome je takva intervencija bila potrebna. Zato sam i napisala, radite šta god vam je volja.--Tajga (razgovor) 23:13, 11. februar 2016. (CET)
- E pa ako sam sumnjiva, onda stvarno imaš pravo. Zato samo napred, udrite, bez razmišljanja, za svaki slučaj.--Tajga (razgovor) 23:46, 11. februar 2016. (CET)
- Bravo!--Tajga (razgovor) 00:42, 12. februar 2016. (CET)
Blok
Obrati pažnju na admin tablu...CarRadovan je blokirao Obsusra na mesec dana, zbog onog komentara na vikipolitika trgu, koji si ti (korektno) komentarisao...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:51, 11. februar 2016. (CET)
- Ne smeta njemu samo tzv. grb cara Dušana, već mnogo toga, uključujući i moje korisničko ime za koje tvrdi da je nacionalističko... pa se još poziva na Vajsa, šta bi on radio na njegovom mjestu... Nastranu sve te neozbiljnosti - ipak, ove optužbe za „plaćene urednike“ je previše, plus sva ona prethodna upozorenja. --Radovan ⁂ 19:05, 11. februar 2016. (CET)
Kakva osetljiva pitanja je pokrenuo, i o kakvom *ispadu* govoriš? Jel je tebi jasno da je njemu ovde uskraćeno slobodno pravo da govori i da se izjašnjava?..i to na najbrutalniji mogući način...--ANTI_PRO92 (razgovor) 19:09, 11. februar 2016. (CET)
Odg sam na admin tabli...komentarisao je javnu korisničku stranicu korisnika, na šta svakako ima pravo...i to nije eksplicitno, nego kao deo opseravcije vezano za nešto sasvim drugo..meni se pre čini da je u toj istoriji *sukoba* njega i Radovana, administartor osioniji...on ima moć, i obično mu odgovara *sa konja/visine* dole...a malopre smo videli najbrutalniji mogući *razgovor* u toj celoj priči...ovaj nikako nije smeo ovo da uradi...čisto je kršio prava..--ANTI_PRO92 (razgovor) 19:27, 11. februar 2016. (CET)
Sori, bio sam off, išao do supermarketa nešto...moj osećaj je upravo obrnut...ovaj se ubi objašnjavajući mu, al ovaj pošto imam moć i zadnju reč, može da ga uvaži, al obično ispali...ne možeš da zanemariš odnos moći ovde...pogledaj Obsuserove izmene oko članka BiH...meni je tu sve bilo jasno...na keca ga je revertovao, na sasvim normalnu i OK izmenu...ja video, pokrenuo raspravu, i nakraju vratio Obsuserovu izmenu i još uvek stoji i ok je...jer smo Željko i ja stvar uradili, a ne Obsuser...dakle ima pik na njega...ovo je školski primer...--ANTI_PRO92 (razgovor) 21:11, 11. februar 2016. (CET)
Pogledaj izmene u članku Bosna i Hercegovina...tu je stvar čista (uporedi Obsuserovu izmenu i sadašnju izmenu)..o Bošnjacima može dugo da se diskutuje i stvar je arbitrarna..--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:15, 11. februar 2016. (CET)
Nisi trebao da brišeš onu diskusiju na vikipolitika trgu jer sad to više nije puka szr. nego dokaz u raspravi, izrazito ozbiljnoj raspravi...jer su već zbog toga dva korisnika blokirana na mesec dana...Nikola je blokirao Herkulesa sa izrazito diskutabilnom argumentacijom (vidi njegovu szr)...dosta mi je drag i ok kao urednik, a izgleda da neću imati izbora nego i ovo da prijavim, jer *teorije zavere* nisu razlog za blokiranje...ovo je stvarno sad postalo sirijus :( --ANTI_PRO92 (razgovor) 22:55, 11. februar 2016. (CET)
Kakvo brzo revertovanje...nije on ajpi adresa..reč je o rutiniranom, automatski patrolisanom uredniku (nije to postao od frlje)...čovek je anpravio sasvim ok izmene tehničke prirode...nije unosio ništa u sam članak u sadržinskom smislu (na kraju krajeva to, ni je on to izmislio nego preveo sa engleske viki...kao što i sotali dobar deo članaka odande prevode bez ikakve kontrole)...ja sam odmah video da je izmena ok, video da je Radovan revertovao jer je Obsuser napravio (i samo zbog toga) i otvorio *pro forme* raspravu kako ne bi upao u rat izmena sa Radovanom (nego se pokazao konstruktivnim korisnikom)...Radovan ni u jednom momentu nije učestvovao u toj raspravi (toliko o njegovoj brizi za *osetljivu temu*)...a rasprava se naknadno ticala nestručnosti Obssuerovog prevoda, jeli što i nije mogao da zna (reč je o različitoj politikološkoj terminologiji koja se koristi u engleskom i kod nas, jer dolazimo iz različitih tradicija..mi iz evropsko-kontinetalne, a oni anglosakskonske (slično kao što u pravu postoje terminološke dvoznačnosti tamo i ovde))..to niej moga da zna i to se popravilo...u biti isti revert koji je napravio on sad je na snazi tamo, dok je Radovan kad je revertovao, čisto iz pozicije moći, dunuo mu jednu, pa sad neka ovaj gleda kako će...što se tiče Bošnjaka, nisam učestvovao u raspravi, al sam video da se nije puno citiralo literature i da nije baš najtemeljitije vođena (obećao sam mu (Obsuseru) da ću se tamo uključiti kad budem imao vremena)) --ANTI_PRO92 (razgovor) 23:17, 11. februar 2016. (CET)
Al očigledno da je Bojan povodom ovog slučaja izneo dijametralno suprotno mišljenje..vidi na tabli...rekao je da se pretvaramo u hr.viki...od iskusnog admina kao što je on, to je prilično ozbiljna konstatacija (a ne tehničko-pravna rasprava kako se ponašati/delovati u određ. situaciji) --ANTI_PRO92 (razgovor) 23:21, 11. februar 2016. (CET)
To je druga tematika zašto mu nije odg. (možda radi, meni je jednom pričao da ima dosta posla itd.)..al se svejedno oglasio povodom ovoga i ne možemo a da ne uzmemo njegovo mišljenje u obzir..
P.s. on je tamo prevodio kutiju..u engleskom ima u politikološkoj literaturi podela i terminologija koja se u kont. evropi ne korsiti to je ono Polity/Politics/Policy itd..dakle nije vezano za ovo uopšteno bešovanje en.viki vezano za *balkanske teme* koje negde pogode, a negde ne (dakle polovično)..nego pitanja iz posve drugačijeg stručno-terminološkog kruga...isto važi i za npr. italijansku ili poljsku političku nauku i nj. terminologiju u odnosu na englesku, kao i kod nas...dakle druga tema, koju ne znaju svi --ANTI_PRO92 (razgovor) 23:43, 11. februar 2016. (CET)
xD...ovo što se tiče karaktera BiH, tu ozbiljan deo članka može da se napiše..dakle to federacija..mhm..mnogi govore o protektoratu, pa ambasadokratiji, neki govore o konfederaciji, labavoj federaciji, konsocijacijskom modelu..neki joj odriču federalnost (to su neka ustavnopravna tumačenja; zbog bonskih ovlaštenja joj se odriče demokratičnost itd.)..dakle to je baš deo za poseban naslov u članku (slično što sam ti naveo u članku DDR na nemačkoj viki gde se govori o karakteristikama)...ali to nije deo za kutiju..zato sam pasovao u tom slučaju, jer bez 20-ak ozbiljnih izvora recentnih naučnika/teoretičara taj deo ne može da se napiše..pa sam statvio on hold/ šablon treba proširiti...Pozz :) --ANTI_PRO92 (razgovor) 00:13, 12. februar 2016. (CET)
Bajdvej, ovo oko južne Ugarske, nzn zašto se se toliko sporili...koliko se ja sećam u nastavi istorije u gimnaziji taj termin smo baš tako, eksplicitno, koristili...naseljavanje Srba u južnu Ugarsku..eksplicitno...i mislim da je to svako morao da zna xD --ANTI_PRO92 (razgovor) 00:15, 12. februar 2016. (CET)
Pa prema mom mišljenu u trenutnoj situaciji je prekasno da mu se daje blok jer je već bio blokiran iz drugih (nestvarnih) uslova za jednu te istu stvar...dakle, faktički ga se blokira dva puta za istu stvar, što nikako ne može (ne može se nekoga kažnjavati/ (u realnom svetu suditi) dvaput za istu stvar...ceo ovaj sadašnji blok je iznuđen i zbog toga bljutav (a pošto se mi ovde vodimo, kao irl, prezumpcijom nevinosti, u slučaju nulte pozicije, korist ide u prilog *optuženog* — dakle Obsusera...ne dokazuje on ovde da je nevin, nego drugi dokazuju da je on kriv...a pošto je, po meni, taj voz prošao kad je bilo vreme (a ne ovako naknadno — po meni iz drugih zakrivenijih razloga), treba ga se pustiti/odblokirati...elem ono što mene u celoj ovoj situaciji puno više brine je pitanje oko administratora koji ga je blokirao...blokirao ga je iz čistog hira, prekršio sva pravila administriranja/projekta, i čovek se više ne pominje (nego svi govore kako sad da se hendluje ova, da prostiš, svinjaraija koju je ostavio...to puno više šteti zajednici, i negovo ponašanje, nego Obsuserovo *trolovanje*...kad mu istekne blok/deblokira ga se, Obsuser može da traži negovu smenu, jer je prekršio pravila (oko čega su svi saglasni)...treba ovo nekako da se organizuje...da se javno izvini Obsuseru ili da ga se opomene...ovo je bitno koiko za Obsusera koliko za celu zajednicu, jer je generalizacija ovde neminovna (svako drugi je mogao da bude na Obsuserovom mestu)..tako se gradi zajednica/vrednosti..ne sme biti presedana jer to uništava i poverenje i atmosferu...
Elem, načelno, kako je Filip rekao, i sam sam (a možda zato tako na stvar gledam blaže) bilo protiv kakvih blokova kad je reč o *trolovanju* ili čemu sličnom...krenula je diskusija, otišla u pogrešnom smeru, bože moj...izrazito česta pojava (meni se često dešava; čak sam i ja dole komentarisao na temu, iako u onoj originalnoj nisam ni učestvovao)... pod dva on je rutiniran korisnik, ne ajpi koji je došao ovde prvi put i pravi gluposti...(sledstveno tome i svi raniji blokovi u ovom smeru (Antidiskriminator) su bili pogrešni...ako neko primeti da se previše šrvlja u pogrešnom smeru, neka ga se jednostavno opomene, stavi šablon *vikipedija nije govornica* i stvar je gotova)...nema nikakvih potreba za blokovima, ni najmanje...u tom smislu i Herkluesu treba smanjiti blok kao Obsuseru/odblokirati ga...dakle postupati krajnje liberalno i otovreno (imaj u vidu da ovo nije čisto enciklopedija nego i mesto gde ljudi razmenjuju mišljenja i ta dimenzija se mora uzeti u obzir; dakle ako se percipiramo kao zajednica, mora postojati komunikacija - inače to nismo; a kad postoji komunikacija, ljudi znaju da se opuste i govore o svemu i svačemu, samo treba malo paziti da to bude u okvirima (niko intencionalno ne dolazi ovde da bi četovao ili zakazivao sastanke kao na društv. mreži, nego da piše enciklopediju, a uz to i da komunicira sa nekim, ako to tematika nalaže)...siljenjem blokova nastaje utisak prisile, gubi se spontanost, ruše odnosi/stvara hipokrizija...zato sa time treba biti krajnje restriktivan i suzdržan...nisu opcije bloka nastale kao sredstvo kako bi se postigao cilj (što Nikola priča — mir u kući — po toj defci ljudi po prirodi rade ono što ne treba, pa ih se treba naterati da rade ono što treba (pišu enciklopediju)), nego obrnuto, negativno definisano, da se u okviru (otvoreno interpretiranom) drže one pojave koje izlaze van dobre, apriorne intencije ljudi koji su došli da ovde pišu enciklopediju (cilj je već ostavren, ne treba da *bude* ostavren)...dakle, definisano iz pozicije krajnje pozitivnosti, a ne negativnosti..korisnicima treba pretpostavljati *UVEK* najbolju nameru, a ne suprotono...zato blokove treba koristiti krajnje restriktivno...ja u ovom ponjašanju Obsusra nige ne mogu da prepoznam lošu nameru, zato ga nikad ne bi blokirao...ova logika ti je kao lakmus papir, onda i da vidiš kako se ko ponaša u odnosu na instrumente koje ima...--ANTI_PRO92 (razgovor) 00:33, 14. februar 2016. (CET)
Hej, pozz...sori, nisam imao prilike da ti ovih dana odgovorim...bio sam na viki samo u prolazu, nisam mnogo mogao zbog vremena :(...Elem, što se tiče Zrna, on je isto kao Obsuser, napravio zaoštrenu nepravilnu generalizaciju, samo u drugom smeru...dakle neka vrsta parodije na Obsuserov komentar da se nacionalni simboli tumače (jednodimenzionalno) ideološki u negativnom kontekstu, iako ih je i on sam u toj situaciji sa Lazlom upravo (paradoksalno) pročitao na sličan način...
Video sam ovaj slučaj na koji si mi ukazao i rekao bih da te dve situacije nisu baš uporedive...Zrno je u svom komentaru implicirao (u neekvivalentnoj usporedbi (političko stajalište (ideologija) — nacionalni simboli (semiotika)) na nečiju nacionalnu pripadnost kao motiv za blok...Obsuser je, ono što bi se moglo (arbitrarno) protumačiti kao kleveta (navođenje; VP:NT zahteva ozbiljna i proverljiva kleveta), koristio kao *argument* za dalje *sistemsko* razrađivanje svoje teze...dakle Radovan nije objekat *te (nazovi) analize* (u ostalom izneo sam svoje mišljenje dole ispod njegovog komentara, da ne gnajvim)...U slučaju Zrna postupio bi kao Burgić (pre Sabateovog bloka) i upozorio ga, ili bi ga blokirao (tipa 3/7 dana, jer je on implicirao na nacionalnost (implicirao; ako je ovaj stavio mađ. zastavu na svoju stranicu, to se onda može i komentarisati), Obsuser nikako nije; bajdvej, bilo bi interesantno za kontrast da su se oglasili prozvani Roberta F. i Cerminator (svako iz svoje pozicije xD, bio bi drugačiji utisak xD ))...
Ovo, što te je Panonijan prozivao na taj način je sramno i sramotno..to je klasična definicija VP:PNT, ako je iznosio lične podatke, to je takođe za blok ili opomenu (po drugom pravilu)...u usporedbi sa Obsuserom ne bih rekao da je ovaj to tamo uradio...
Bajdvej, kad već komentarišemo ovo i pokušavamo da nađemo tu granicu, liniju, kako komentarišeš Radovanov *Odgovr* na Amin tabli na moj podnaslov, posebno se fokusiraj na prva dva pasusa (delove gde implicira na moje mentalno stanje)..--ANTI_PRO92 (razgovor) 00:06, 17. februar 2016. (CET)
Fidžijski ili Fidžijanski
Pozdrav. Kad sam na trgu pitao šta je ispravno, odgovorio si mi da je ispravno Fidžijski. I ja mislim da treba tako. Čekao sam da još neko potvrdi, ali se niko nije javio. Danas imamo Kategorija:Fidžijanski ragbisti u kojoj ima preko 40 testova. Ako si siguran da je „Fidžijski“ ispravno onda to treba ispraviti i kategoriju i tekstove, ili reći autoru da to uradi. --Drazetad (razgovor) 12:06, 13. februar 2016. (CET)
Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Hilari Klinton da isti postane jedan od sjajnih članaka.
|
Izmene na članku Džordž Kenedi ml. i Obsuser i Sly-ah
Za tvoju informaciju, on je mene nazvao šupkom. Vidim da se se odlučio za pomirljiv ton, iako mislim da ovo spada u "politiku nulte tolerancije" isto toliko koliko i onaj moj ispad zbog kog si me onomad blokirao, ako ne i više. Ali, nema veze, ti si u ovom korisniku još odavno prepoznao potencijal za konstuktivan doprinos Vikipediji i onomad si stao na njegovu stranu u sukobu sa mnom, iako je bilo evidentno da tu nešto nije u redu i da su uzroci tvog ponašanja daleko dublji.
--Sly-ah (razgovor) 14:25, 6. mart 2016. (CET)
Neću više pisati to, ali nemoj mi reći da nakon svega danas Sly-ah nije zaslužio blok, barem jednodnevni. Barem tri čvrsta razloga su tu: 1. P3V [na pogrešno], 2. vređanje u opisima izmena i 3. pretnje na mojoj SZR.
Support i minor actor postoje. Dakle, to su dva izraza i definicije u svim svetskim rečnicima im se razlikuju. Dakle, prevod ne može biti isti i nije isti jer bi se time različito značenje izgubilo. Neper je glavni glumac i nije dobio nagradu za sporednog. — Obsuser✉ 14:54, 6. mart 2016. (CET)
- Hajd mi molim te reci i objasni jedno po jedno kako su ovo konstruktivne izmene:
- se pojavio → je igrao
- preci mu takođe uključuju i irske i engleske korene → a ima i irske i engleske korene
- Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu.
- Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
- Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
- se pojavljuje u sve četiri dela filmske franšize → je nastupio u sve četiri dela filmskog serijala
- reprizirao ulogu → ponovio ulogu
- Takođe je široko poznat i kao policijski kapetan Ed Hoken u franšizi → Poznat je i kao policijski kapetan Ed Hoken u serijalu
- u originalnoj televizijskoj seriji Dalas iz 1978. godine. → u televizijskoj seriji Dalas iz 1978.
- Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport).
- Ostao je u sećanju po → Najpoznatiji je po
- Zašto se ne može reći pojavio se u tom i tom filmu? Zašto se ne može reći Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. već je potrebno dati informaciju manje (ukloniti prezime) i promeniti »baletska plesačica« u »balerina«? Zašto je bolje ponovio ulogu nego reprizirao ulogu? Zašto je bolje najpoznatiji je po kada može i ostao je u sećanju po? I sve ostalo mi objasni pojedinačno pa ću onda reći da su izmene konstruktivne. Upotrebi sada administratorko ovlašćenje, tačnije odgovornost, i postupi ispravno. Ja se smatram oštećenim dok mi se ne objasni, na primer, zašto je bolje reći Rođen je 18. februara 1925. u nego Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u? Daj molim te, o čemu mi pričamo ovde...
- Ovo mi liči više na neku čudnu, pseudoigricu u koju me već po ko zna koji put uvlači Sly-ah jer zna da ću se raspisati o svakom detalju kako bi možda izvukao nešto vredno da me se blokira. O „uličarskim fazonima” (ne samo vulgarnim, već i onim u retorici kada i nakon pronalaska dokaza u kojima je neko pobijen priča tog pobijenog nastavi po starom, i to još srčanije) moglo se videti ko ih primenjuje ako se pogledaju moji doprinosi i doprinosi korisnika Sly-ah. — Obsuser✉ 15:18, 6. mart 2016. (CET)
- »Ako blokiram Slaju, moraću i tebe. Jer u suprotnom će ispasti da jednog favorizujem.« — Ovo je smešno. Dobro si ovo smislio, međutim — ovo nije nikako primenljivo jer ja nisam prekršio nijedno pravilo do sada (»š« nije bilo eksplicitno uvredljivo, i ti to znaš; on je to napisao rečima u nekoliko navrata i promenio mu kontekst, a ako poznaješ pravo — a mislim da ga poznaješ veoma dobro — možeš razlučiti šta je tačno a šta nije); on jeste napravio, i to tri razloga za blokadu: 1. P3V [na pogrešno], 2. vređanje u opisima izmena i 3. pretnje na mojoj SZR. O čemu pričaš trenutno kada izjednačavaš njegove današnje doprinose i moje?
- Pogledao sam engleske definicije i support role može biti pomoćna uloga ili pomoćna glavna uloga ili uloga podrške, ili nešto slično... — Obsuser✉ 15:18, 6. mart 2016. (CET)
... pravilo ne treba tumačiti da korisnik koji je već napravio tri promene treba da napusti borbu protiv vandalizma koji je u toku [moje podvlačenje]. Ovaj izuzetak koristite oprezno — bolje je biti siguran da je vandal blokiran kad god je to moguće. I budite sigurni da je to prosti vandalizam po uobičajenoj definiciji. Ovaj izuzetak se ne odnosi na vraćanje promena poznatih i uglednih korisnika samo zato što smatrate da je njihova izmena „vandalizam“. Prost vandalizam je vrlo jasan; nemojte ga pomešati sa promenama sa kojima se ne slažete [moje podebljanje].
- Toliko o Pravilu tri izmene.
- Super. Ostalo je da se objasni još ovo:
- se pojavio → je igrao
- Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu.
- Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
- Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
- se pojavljuje u sve četiri dela filmske franšize → je nastupio u sve četiri dela filmskog serijala
- reprizirao ulogu → ponovio ulogu
- Takođe je široko poznat i kao policijski kapetan Ed Hoken u franšizi → Poznat je i kao policijski kapetan Ed Hoken u serijalu
- u originalnoj televizijskoj seriji Dalas iz 1978. godine. → u televizijskoj seriji Dalas iz 1978.
- Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport).
- Ostao je u sećanju po → Najpoznatiji je po
- Super. Ostalo je da se objasni još ovo:
- Molim te da mi objasniš jedno po jedno, sa referencama. Ni za ovo prvo nisi dao referencu niti je on dao referencu... — Obsuser✉ 15:42, 6. mart 2016. (CET)
Izmene
Reci ti to Obsuseru, a ne meni. I treba mu napomenuti da je svaka izmena dobrodošla, sem ako nije vandalizam. I još mu reći da članci koje je napisao nisu njegovo vlasništvo i da nema nikakvih prava da određuje koje će izmene "prihvatiti", a koje ne. I pitati ga zaštomuje toliko stalo da se njega pita koje će izmene biti u određenom članku?
I nisi mi odgovorio na pitanje: kud se dede onaj tvoj dosledni kriterijum blokiranja zasnovan na "politici nulte tolerancije"? Zar ćemo prihvatiti manir u komunikaciji u kojem ću ja napisati da je korisnik Obsuser r b sa p m koja je uz to pp, i onda posle govoriti kako nije ono što mislite, nego nešto stoto?
Razmisli malo o tome.
--Sly-ah (razgovor) 15:24, 6. mart 2016. (CET)
- Molim te da kažeš Sly-ah-u da je svaka izmena dobrodošla, sem ako nije vandalizam i bespotrebno menjanje i preformulisavanje. I još mu reci da članke koje je neko napisao ne može da menja unoseći nešto i menjajući bez izvora i da nema nikakvih prava da tvrdi da su njegove izmene bez izvora bolje rešenje a nečije druge ne.
- Nije mi uopšte stalo. Stalo mi je da se ne menja bez potrebe ništa. To se i ni na Vikipediji na engleskom jeziku ne dozvoljava i dadne se razlog za vraćanje: prvo na SZR obrazložiti izmene ili bespotrebno preformulisavanje [bespotrebno preformulisavanje kako bi se išlo u inat nekom korisniku i ometalo ga se u radu i oduzelo mu se šest sati na raspravu o menjanju Kenedi je rođen te i te godine u → Rođen je te i te u] itd. — Obsuser✉ 15:50, 6. mart 2016. (CET)
U redu. Definiši „podgrevanje”. Ovde ne sme da postoji neki autoritet za sport i od strane nekih (samo)prozvani »doajen« [otkud im ta reč] ili šta već Korisnik:Drazetad koji je autoritet i s kojim se mora nešto kao posebno, koji ističe kako može nekome da bude deda i prema kom se uporno gaji neko poštovanja da mu se kao ne sme reći „lažeš!” kada je lagao [on je ovde SAMO Korisnik:Drazetad i treba da je jednak sa svim ostalim korisnicima], niti sme da postoji neki „pravopisac” i „transkriber” iz bilo kog grada sa bilo kojim imenom stvarnim (shvatite da je to ovde nebitno) koji će bez izvora da menja nečije »on je pevač« u »on je osoba koja se bavi pevanjem« očekujući da će neko da kaže „Jah eto, ja pogrešio...” i da se pokunji ne smejući da odgovori, i to sa izvorima, te da se taj „pravopisac” i „transkriber” posle toga nada kako će mu se progledati kroz prste jer je kao nešto uticajan.
Svako greši, i ja i ti i on, grešku treba priznati. Ako mi sada da izvor da treba Mlađi ja ću se izviniti za sve, reći da sam pogrešio, ali ga i s pravom optužiti i za to što izaziva pometnju i igra se sa korisničkim pravima (ima ih i on, bilo kakva da su) i odgovornostima (ima i njih takođe) i tek nakon što se neko zagreje dadne validan izvor kako bi ovaj drugi ispao budala ali samo u njegovim očima. Neznanje nije problem niti sramota, problem je sakrivanje i čuvanje znanja do tačno određenog momenta kada tebi odgovara da ga podeliš sa nekim ili bilo koji oblik sakrivanja znanja; problem je i menjanje kojim želi da korisničko ime (u ovom slučaju Sly-ah) postane izvor a da se ne daju reference i stavlja opis „jel ti jasno” (ovo je postalo obeležje Sly-ah-a) i „više nikad da nisi”, što je neprihvatljivo...
Pitaj ga takođe zašto neće da odgovori na neki moj komentar... Pitaj pomenutog Korisnik:Drazetad-a zašto uklanja moje komentare sa svoje SZR, ali najvažnije trenutno — obrazloži ono što si rekao i nemoj izbegavati: zašto su sledeće promene „iz → u” konstruktivne? Nemoj skretati sa trenutne teme i nemoj misliti da ću odustati dok ne obrazlošiš sve pojedinačno jer imam pravo da zahtevam obrazloženje za to što neko neće biti blokiran, iako je prekršio pravila i zaradio blok po tri jake stavke...
- se pojavio → je igrao
- Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu.
- Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
- Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
- se pojavljuje u sve četiri dela filmske franšize → je nastupio u sve četiri dela filmskog serijala
- reprizirao ulogu → ponovio ulogu
- Takođe je široko poznat i kao policijski kapetan Ed Hoken u franšizi → Poznat je i kao policijski kapetan Ed Hoken u serijalu
- u originalnoj televizijskoj seriji Dalas iz 1978. godine. → u televizijskoj seriji Dalas iz 1978.
- Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport).
- Ostao je u sećanju po → Najpoznatiji je po — Obsuser✉ 16:40, 6. mart 2016. (CET)
Istina je da ga ne možeš naterati da priča ni sa kim ako neće, to jeste njegovo pravo. Nije istina da ne možeš da ga blokiraš ako bez referenci menja upravo »on je pevač« u »on je osoba koja se bavi pevanjem« jer to nije njegovo niti pravo niti ima mogućnost da radi ovde šta on hoće, bilo Drazetad bilo Sly-ah.
Objasni ti meni sada ove promene „iz → u” iznad, redom... jer ću te pitati do kraja dana pošto imam pravo da znam zašto administrator misli i rekao je da su konstruktivne a članak je predmet spora u kome je moglo doći nepravedno čak i do mog blokiranja... Zašto je bolje »Najpoznatiji je po« od »Ostao je u sećanju po«, recimo?
PS Ja ću da „teram inat” na način da ću malo od sada pratiti njihove promene i menjati sve pogrešno, informacije radi, jer to jeste moje pravo, i ne samo njihove izmene već svakog korisnika a pogotovo ovih što misle da sve znaju; mogu slobodno da kažem kako mislim da ću svakom od njih pronaći barem nekoliko pravopisnih ili stilskih grešaka dnevno, to je sigurno, ponajviše što sam perfekcionista kom teško promiču detalji, ali ponekad se zaleti i samo iz neznanja pogreši a ne iz loše namere prema bilo kome, što za mnoge nije slučaj. — Obsuser✉ 17:32, 6. mart 2016. (CET)
E, vidiš, ne mislimo isto. Smatram da Obsuser ne ume da razgovara, da smara sagovornika, da ga iscrpljuje, da je nevaspitan i drzak, a iznad svega aljkav, neodgovoran i brzoplet Ja na njegova pitanja neću da odgovaram jer on to nije zaslužio, ni odgovore na pitanja niti podelu moga znanja s njim. Jer, prvo utrči u problem grlom u jagode, izvređa sve one koji se ne slažu s njim, uvek tvrdi da je "100 %" u pravu, a kada mu na kraju pod nos gurneš validne argumente, onda se kao nešto izvinjava i traži razumevanje. Od mene neće dobiti razumevanje sve dok se ne opameti i ne promeni svoje ponašanje i prema meni i prema svim ostalima s kojima je došao u sukob. I još nešto: nisam dužan da objašnjavam ni njemu ni tebi ni bilo kom drugom "šta sam hteo da kažem nekom svojom izmenom" koja se tiče stila i sintakse. Vikipedija nije ni tvoja ni njegova prćija da se članci svojataju i da se izmene selekcionišu. Što on to pre shvati, tim bolje po njega.
Ovakvu tvoju reakciju (bolje rečeno, nereakciju) povodom njegovih uvreda sam i očekivao. Kad je Zlaja u pitanju, onda mi spucaš blok bez razmišljana, a kada je tvoj omiljeni junak u pitanju - onda koristiše blage didaktičke metode, poučavajući nas pravilima bontona.
--Sly-ah (razgovor) 17:47, 6. mart 2016. (CET)
A tvoje ponašanje kao administratora povodom njegovih perfidnih uvreda (kojima je, između ostalog, ismejao i vas administratore) sam i očekivao, znajući tvoj odnos prema meni imom radu na Vikipediji, tako da nisam iznenađen.
--Sly-ah (razgovor) 17:47, 6. mart 2016. (CET)
- Super si sebe opisao gore u rečenici br. 1 kojoj nedostaje tačka i u rečenici 2. Ne govoriš istinu: ja ne izvređam sve one koji se ne slažu sa mnom, ne tvrdim uvek da sam „100 %” u pravu, a kada mi na kraju pod nos gurnu validni argumenti, onda se kao nešto ne izvinjavam i ne tražim kao nešto razumevanje već se zaista izvinim i imam pravo da normalno tražim razumevanje jer svako greši.
- »Prćija«, svašta...
- Članci se ne svojataju nego ti navedi referencu da je bolje kako si promenio; ako je nemaš — jednostavno nemaš razloga ni prava da menjaš išta! To ti shvati, ja sam shvatio to davno.
- @Vladimir Nimčević: O ovome treba da porazgovaraš sa Sly-ah-om ozbiljno malo: kada je tvoj omiljeni junak [moj bold] u pitanju - onda koristiše blage didaktičke metode, poučavajući nas pravilima bontona.
Evo ti četvrti razlog da ga blokiraš i zaista ćeš prekršiti ovlašćenja ako to ne uradiš. Uklonio je moje komentare. — Obsuser✉ 18:26, 6. mart 2016. (CET)
- To je bila greška. Kada sam hteo da postavim post, došlo je do sukoba izmena i kad sam se napokon ispetljao iz toga, sada tek vidim da sam obrisao Obsuserove komentare. Izvinjavam se. Iako mislim da i nije bilo neke velike štete.
- Ma ja... OK. A Nimčević još govori da je do njega odnosno da je možda greška u pitanju, hahah... — Obsuser✉ 19:10, 6. mart 2016. (CET)
Nikad trezvenije nisam razmišljao i nije mi prvi put da me neko naivno optužuje rečima »Izađi malo napolje. Prošetaj.« da bi razmišljao kako treba. Evo ti još ova obrazloženja jer zaista niste nijedan u pravu i nisam ja budala da pomislim kako sam pogrešio (možda i jesam, ali neko drugi ako bude ovo čitao uz kokice videće ipak ko je u pravu)...
I ne mogu verovati da si zaista počeo raspravljati pojedinačno o njegovim promenama, svaka čast; nadao sam da ćeš jednostavno reči »pogrešio sam i ja a i on je«, ali ne ide još na Balkanu priznavanje greške tako lako kao na Zapadu...
- Ne treba ti referenca da rečenice nisu dovoljno uglačane. — Kako? Šta ćemo onda? Verovati njemu je li? Nikada? Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
Eh sada si počeo analizirati nešto što ne želiš da radiš a moraš kako bi opravdao, a i sam znaš da si pogrešio kada si rekao da su sve izmene relevantne...
- Od »ostao je u sećanju po« prikladnije bi bilo: zapamćen po..., zabelež je po, ili kako je Slaja preveo: najpoznatiji je po... — Možda i jeste prikladnije to što si ti predložio (zapamćen po, zabelež po). On je promenio značenje i napisao »najpoznatiji je po« bez ikakve potrebe i to neće da mu prođe jer nema referencu kojom će to da potvrdi a istovremeno njegovo mišljenje lično ne može biti jače od mog ličnog da je bolje »ostao je u sećanju po«. Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
- Ne može niko da bude široko poznat, eventualno može biti naširoko poznat ali i to mi zvuči starinski. Neko može biti poznat široj javnosti, ili prosto poznat. Kad je neko poznat, podrazumeva se da ga zna veći broj ljudi. Preporučljivo je koristiti domaće izraze. — Ne može niko biti široko poznat?! Jesi li ti uopšte govornik srpskog jezika? Nema reference, ostaje kako jeste.
- Tako je bolje pisati ponovio ulogu mesto reprizirao ulogu. — Kako je bolje? Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
- U kom smislu je neka serija originalna? Po sadržaju, formi? Ili je prosto reč o prvobitnoj verziji? — Da, reč je o prvobitnoj verziji. Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
- Kod nas je uobičajeno govoriti o serijalu nego o franšizi. — Gde to piše? Imamo članak Paklene ulice (franšiza) i još pregršt korišćenja reči franšiza po svim člancima. Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
- Reč pojaviti se može značiti svašta. Stoga je bolje precizirati na šta se misli. — Reči »pojaviti se« promenjene su u »je igrao«, a pojavio se je l’ negde na tribinama u filmu i samo gledao... Daj, molim te... Bilo pravilno, nema reference za promenu, ostaje kako jeste.
- Naravno da je nešto od toga moglo da se ostavi u "originalnom" tj prvobitnom obliku. — Sve je moglo da ostane. Jedino što je zaista doprineto od izmena Sly-ah-a je zapravo Drazetad-ova sugestija sa SZR:
- ime filma je Hladnoruki kažnjenik
Ostalo je da objasniš još ovo:
- Odgojila ga je njegova majka, baletska plesačica Helen A. rođ. Kizelbah. → Odrastao je uz majku Helen, balerinu.
- Kenedi je rođen 18. februara 1925. godine u → Rođen je 18. februara 1925. u
- Njegov otac, muzičar i vođa orkestra Džordž Haris Kenedi, umro je kada je Kenedi mlađi imao samo četiri → Njegov otac, Džordž Haris Kenedi, muzičar i vođa orkestra , umro je kada je mlađi Džordž imao četiri
- Drugu nominaciju za Zlatni globus imao je posle filma katastrofe Aerodrom (engl. Airport) iz 1970. godine, u kom je glumio Džoa Patronija. → Za Zlatni globus je nominovan i 1970. za ulogu Džoa Patronija u filmu katastrofe Aerodrom (engl. Airport)
Odradio si super ovih 6, ako se ne varam, i nema reference da se menja ni za jedan...
Ovo je ono NAJBOLjE od mene — ne prelazim ni preko čega. Ti kao administrator prelaziš prego mnogočega, toga si svestan, i i dalje ništa ne radiš. Čudno...
PS Zašto ne navodiš to što je njemu mrsko da ispravi samo ono što želi već u nekoliko navrata briše direktne veze i vraća preusmerenja, nepravilno transkribuje Njumen kao Njuman, nepravilno transkribuje Miniola kao Mineola iako je Autobot to prepravio i ja kasnije desnu stranu linka tj. ono što će se prikazati u članku?
I šta sad? Jesam li ja u pravu ili će te njegove optužbe na moju stranu (sudijama dobro poznat postupak krivog na sudu koji to shvati i nastavi po starom, obrćući sve što može u svoju korist) obmanuti i nećeš ga blokirati?
Imaš pet razloga: 1. P3V, 2. vređanje u opisima izmena članka Džordž Kenedi, 3. pretnje upućene meni na mojoj SZR, 4. uklanja moje komentare i 5. koristi vulgarne izraze kao što su »š***k«, »Prćija« itd. [Ja P3V nisam prekršio, dao sam ti obrazloženje (nastavak u raspravi za koju branim ono prethodno i smatram izmene vandalizmima i/ili nepotrebnim), a što sam napisao »š« nemaš razloga jer to može da znači svašta (opet je upotrebio biheviorolozima poznat postupak ponašanja kada se navede vulgaran izraz a neko ga nije naveo iz pristojnosti)...] — Obsuser✉ 19:10, 6. mart 2016. (CET)
- Super. Da zaključim dakle: nećeš ga blokirati po P3V, što je sasvim dovoljno i prekršićeš tako administratorska ovlašćenja, niti po vređanjima u opisima izmena članaka, niti po pretnjama na mojoj SZR, niti po uklanjanju mojih komentara, niti po korišćenju vulgarnog izraza »š***k«... Što je najgore, nećeš ga blokirati po P3V i tome se zaista nisam nadao od tebe; neprijatno sam iznenađen i pokazao si da li prelaziš preko nečega (prelaziš) i da li pristrasan administrator (jesi, svojim komentarom „Ako blokiram Slaju, moraću i tebe.”, u tonu da ako blokiraš njega — ne preostaje ti ništa drugo kako ga ne bi uvredio nego da blokiraš i drugo).
- Nisam se nadao ovakvom nereagovanju od tebe. Čak i da si mene blokirao pored njega na jedan dan ali sa različitm razlozima blokiranja — bolje bi postupio nego ovako, evo ja sam iskren i govorim ne samo u svoju korist... Ovo ti je minus plus na ukupne minuse koje svaki administrator ima, ne samo na .sr... — Obsuser✉ 20:21, 6. mart 2016. (CET)
- Administratore, imam osećaj da je tvoje administriranje ovde pri kraju. Jer, ako se zameriš nekome ovako uticajnom, crno ti se piše. Šta reći sem Sic transit gloria mundi.
- OK. Odlučio si tako. Poštujem i imaš ovlašćenje da postupiš ovako ili onako. Sada si postupio ovako... Samo razmisli kada kažeš neistinu i uvrediš me: ista je krivica i tebe i njega... Možda ti se pomutilo pa misliš da je ista, a citirao sam ti deo P3V i nadam se da ćeš ga ubuduće primeniti bilo na meni bilo na nekom drugom. Ako ga primeniš na meni, paziću od tada mnogo više o vraćanju tri izmene i za to vreme pisati neki članak jer ja najbolje na greškama učim i ne smatram da tu ima išta loše. Kod tebe je prevagnula pristrasnost prema njemu da ga ne blokiraš, pa samo zato govoriš da sam i ja prekršio P3V i da sam kriv u istoj meri, iako to nije tačno... Mogao bih terati dalje na Administratorskoj tabli, ali mi je više dosadilo... Dok ne navede izvore da menja one moje formulacije, iste će ostati u članku. Nadam se da tu nije ništa sporno? — Obsuser✉ 21:39, 6. mart 2016. (CET)
Vlado...
Divim se tvojoj strpljivosti, ovolike raspravke bi i za mene bile previše... zato je bolje izbegavati bilo kakve rasprave, koliko je god moguće.--Soundwaweserb (razgovor) 19:43, 6. mart 2016. (CET
Što jes', jes'. Zbog nepravilnih transkripcija bi me trebalo blokirati i to beskonačno. Miniola i Njuman, koje kardinalne greške. Greške? Ili možda ipak nisu greške? Minneolu imamo u CPD-u kao /ˌmɪniˈəʊlə/, što se, je l' te, pogrešno transkribuje kao Miniola, a Njuman je, vidi vraga, upravo tako zabeležen kod Prleta. A sad odoh da ispravim te "greške".
--Sly-ah (razgovor) 20:03, 6. mart 2016. (CET)
Pošto je napisano ovde, ide i odgovor ovde. Sve se odnosi na Sly-ah-a, naravno, a ako Nimčeviću smeta neka ga premesti na Sly-ah-ovu SZR zajedno sa ovim iznad što je on napisao:
- Članak nam se zove Miniola (Njujork) [kao i svi ostali koji imaju u imenu Miniola, a bivši Korisnik:Dcirovic je zaslužan za to] i vodio sam se time a Autobot je ispravio preusmerenje na direktnu vezu. /ˌmɪniˈəʊlə/ bi se ako nije izuzetak transkribovalo kao Минио(у)ла. Да ли је изузетак или није? Дај извор јер ја не могу да ти верујем на реч, као ни ти мени...
- Чланак нам се зове Пол Њумен и водио сам се тиме а Аутобот је исправио преусмерење на директну везу. (Име му је променила овде корисница Тонка са образложењем »Правопис 2010. стр. 392« где стоји Њумен; за додатне информације особе које су писале поменути правопис наводе т. 214 која је на стр. 194. и где стоји — Њуман; с друге стране, Прћић наводи »Њуман БОЉЕ НЕГО Њумен«; закључак, и то је било исправно у мојој измени, али је боље Њумен; супер, дао си извор да је боље [при крају битака, као и обично, а све измене су ти биле без образложења односно извора којим би одмах отклонио сумњу] и сада ћу исправити и у чланку о Кенедију и о Њуману).
Навикни се, дакле, Sly-ah, да дајеш изворе за своје промене и да не правиш беспотребну збрку. Ја се сећам јутра данашњег када сам почео чистити свој списак надгледања и звог тебе га не очистих ни до сада ево, има још... Потрошио сам шест до осам сати само одговарајући на твоје бесмислице (осим имена филма и Њумана, али Њуман је био бесмислица док ниси пружио извор, а то је тек сада).
Мораш давати изворе или у чланку или на СЗР ако мислиш мењати нешто. Нико ти више неће веровати на реч и лепиће се где стигну шаблони да недостају извори или да извор не потврђује навод/текст у чланку. И ти то исто можеш радити јер шаблони и правила за такво лепљење истих на наводе без извора у чланцима постоје.
Ово што Нимчевић говори како си рекао да ћеш пратити моје измене (нисам сигуран јеси ли то рекао, то сам ја рекао за тебе и Дразетада, можда је он помешао) — то ради слободно, и указуј на сваку грешку и уређиваћемо заједно и комуницирати као људи, као корисници, као ево сада. Не знам шта је проблем с тобом и оптужујеш ме за некакве бесмислице као што су вређање, брзоплетост итд. а ти се вулгарно изражаваш односно нападачки понашаш у описима измена, претиш ми на мојој СЗР и враћаш упорно иако сам ти пружио изворе а ти НИСИ пружио ниједан извор и желиш да ти верујем како је боље »Рођен је те и те у« а не »Кенеди је рођен те и те године у«. — Обсусер✉ 20:51, 6. март 2016. (CET)
Четврти реверт
Поздрав Владо! Види овде - твој саговорник има четири реверта... (Слаја-он-ја-он-Нешо-он-ја-он), па види шта ти је чинити.--Радован ⁂ 22:20, 6. март 2016. (CET)
- Ево, Ранко је већ реаговао... --Радован ⁂ 22:26, 6. март 2016. (CET)
Какво је то објашњење „парадоксално”? Имао је пет враћања и хајде ми објасни како да није прекршио П3В користећи Википедија:Правило три враћања, а поред тога још неколико вандализама? — Обсусер✉ 07:56, 8. март 2016. (CET)
- Мој предлог је да испоштујеш мене као администратор: истина је да ме ниси блокирао ти (моје мишљење је да то ниси урадио да не би блокирао и њега, а и сам си рекао тако — само обрнуто), блокирао ме други админ; ОК, није битно јесам ли прекршио П3В ја сада јер не причамо о томе.
- Пусти мене сад скроз; он је направио пет враћања, а мојих пет није исто пошто нисам одустајао од борбе (једне те исте) док је он упорно терао своје. Дакле, ако већ доводим ја лично то да сам прекршио П3В на Џорџ Кенеди чланку — он га је прекршио сигурно и без поговора, а можда и ја...
- Ако га није прекршио, нисам ни ја. Молим те да ми даш аргументе зашто је он или смо обојица прекршили П3В или зашто није тако везано за поменути чланак. Зашто ја нисам прекршио већ сам рекао. — Обсусер✉ 11:40, 8. март 2016. (CET)
- Опет ми ништа није образложено аргументима, никаквих аргумената. Наивно је ако мислиш да си могао да развучеш, па онда кажеш „не може сада, прошао воз”.
- Мисли шта хоћеш, али нигде нећеш наћи бољи третман, него овде. — Ово је крајње неозбиљно. То што ако се негде корисник не слаже са администратором а овај га као наивно дете откачи — никако не значи да то исто треба да се ради и дешава и овде, на Википедији на српском језику која заиста јесте најбоља по свим аспектима поштовања корисничких права од свих са балканског говорног подручја.
- Све ћу ја то да узмем у обзир следећи пут. — Ово ми звучи као да хоћеш рећи неком детету казнићу ја зликовца следећи пут... А ако буде следећег пута, све ми изгледа као да ћу ја да опет будем блокиран (и тиме, рекао бих нешто али је непримерно), а Слајах да се без аргумената пусти да ради због угледа који ужива јер је дугогодишњи корисник, или да се изнађе неки други разлог. Сам рекао нешто као да тај корисник има специфичан начин рада па се мора с њим нешто посебно. Ја ни са ким нећу ништа посебно већ само подједнако поступати и уважавати сваког. Овај пут сам ја оштећен лично јер се неправедно поступило. — Обсусер✉ 03:29, 9. март 2016. (CET)
Одлично си ово срочио последње и погодио где треба. Тек сада смо се разумели, иако и ово горе све стоји. Ја бих волео да следећег случаја налик овом не буде, али ако он настави пратити моје доприносе и намерно — из ината неког — преформулисавати реченице, ја ћу бити принуђен да се супротставим таквом облику омаловажавања.
Ја сам рекао да ћу радити то исто, али у афекту. То нећу радити никада нити имам времена за такво нешто, а ако случајно налетим на нешто што је он радио и што је погрешно — тада наравно хоћу, као и са сваким другим чланком, ништа мање или више. Ово све је изазвао више инат него то да је боље рећи »поновио је улогу« него »репризирао је улогу« и будимо реални — није .ср Вики ни близу тог нивоа да се бави овиме јер нема чланака или су лоши о веома битним стварима.
Имамо хиљаде чланака са много горим грешкама, дакле, али не — он је изабрао овај, из очитих разлога; после тога је: 1. он терао инат без икакве референце, 2. ја нисам хтео одустати нити ћу ако неко није у праву, 3. ти јеси погрешио што то ниси одмах зауставио једноставним закључавањем чланка на дан-два чиме би проблем био одложен а дилеме решене до откључавања и 5. ти јеси погрешио што ниси блокирао њега после или ево сад, осим ако ми не наведеш правило које даје неки рок за блокаду после кршења правила о три враћања.
И још једно питање: Да ли се за свако четврто враћање (четврто, осмо итд.) даје по један блок по П3В и то акумулира/сабира на вишедневне блокаде или ако се направи рецимо 8 враћања за то иде један једнодневни блок по прекорачењу правила 3 враћања [све унутар 24 часа, наравно], да знам иначе... — Обсусер✉ 04:48, 9. март 2016. (CET)
Вучко
Ја бих њему само могао приписати Београд на води, али ако овако настави могло би и Србија на води, остало са шаблона није само за њега везано, тако да је шаблон сувишан.— Ранко Нико лић ✉ 18:11, 14. март 2016. (CET)
Преусмерења
Зашто си децембра брисао преусмерења као што је ово: Azzano San Paolo, Bergamo? — Обсусер✉ 18:08, 16. март 2016. (CET)
- У реду. — Обсусер✉ 07:26, 17. март 2016. (CET)
- Ако можеш премести Андрија (Барлета-Андрија-Трани) на Андрија (град) јер нема другог града са овим именом осим овог (ни у Италији ни другде) па је додатна одредница регије непотребна. И на енглеској Вики се зове само en:Andria, а Ћировић га је давно преместио на Андрија (Барлета-Андрија-Трани). — Обсусер✉ 10:37, 17. март 2016. (CET)
Од италијанске Андрије познатије је наше име Андрија.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:26, 17. март 2016. (CET)
- Премести на Андрија (град), не на Андрија. — Обсусер✉ 20:45, 17. март 2016. (CET)
- Не, заузето место, зато и питам... А могао сам и да номинујем за брисање, али онда морам чекати док у списку надгледања не видим да је обрисано, а те измене о брисању мислим да нису подебљане. — Обсусер✉ 20:55, 17. март 2016. (CET)
Ovaj Obsuser je (ponovo) blokiran, sad na *mesec* dana od strane Milićevića...slučajno naleteh, hteo da mu pišem na szr, pa video...jel imaš pojma što? i što na ovako dugo? (ja nisam video te rezloge za blok...msm inače, jel imaš mišljenje povodom toga, ako te ne smara :( ))..Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 21:19, 20. март 2016. (CET)
Različite logike i načine nečijeg rezonovanja nisam nikako dovodio u pitanje, niti sam se preterano bavio ovim povodom bloka, samo ne vidim razlog za blok, bilo oko čega kad je reč o rutiniranom korisniku, od mesec dana...pogotovo oko nekih tako sivih stvari itd...razumem ja da neko minimalizje vreme u odnosu na učinak ili lomi preko kolena itd...samo ne vidim razloga za ovakvu intervenciju od mesec dana...iza toga ne stoji nikakav pedagoški karakter, nego čisto zamisao da se nekoga otera odavde/apeluje na nj. volju (ili ti narodski *skine s' k**** *...da prostiš na izrazu)...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:03, 23. март 2016. (CET)
Što ne znači da je ta praksa (i tada) bila opravdana i da je u kamenu uklesana, iliti. da je potrebno poprilično kopanja u istoriji sr.vikipedije kako bi našao presedan za sadašnji neki potez, a koji debelo odudara od uobičajene admin praske (debelo odskače)...obično je blok na 3d, 7d ili večno...blokirati rutiniranog korisn. na mesec dana odudara od rutine (jer je nešto po sebi novo, nosi novu/drugu vrstu poruke) i jedino se može opravdati kopanjem po istoriji i jurenja presedana (u život mogu da se kladim da Milićević niti zna ko je Antidiskriminator, niti zašto je tad blokiran niti je znao to kad je blokirao Obsusera)...dakle, po meni nema sumnje da je ovde reč o vanserijskom potezu, iz kojeg ne mogu da iščitam nameru da se rutinirano/uobičajeno administratoriski ophodi, nego iščitavam nešto sasvim drugo što nikako nije u redu...(sori što sam slučajno prošli kom. ostavio na mojoj srz, omaklo mi se :( )...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:30, 23. март 2016. (CET)
Блокирај ове ликове: 79.101.157.235 и MizukiiSenpai 69. --نوفاك اتشمان 21:51, 9. април 2016. (CEST)
Idi onda menjaj tamo, nećemo valjda stavljati gluposti i neistine ovde u članke (msm, ako idemo linijom slabijeg otpora, nikad se kao enciklopedija nećemo otarastiti ove etikete da smo neistiniti i propagandistični, tj. POVovci)..imaš više nego jasne izvore...bajdvej, lepo što ti sve više ide nemački :))...Sie möchten eine schönere Geschichte, könnten sie aber solche nicht machen....eh, srećom (naučna) estetika, bar ova *naša*, nije tako jednolinijska...ili *schön* se može na razl. načine definisati, ovu koju *im* impliciraš bih rekao da je ona *rudimentalnija*, al moja svakako nije ;) --ANTI_PRO92 (разговор) 05:08, 14. април 2016. (CEST)
Ih Nimča, ja ne bi previše davao značaja ili se bar toliko obazirao o vrsti slike koju imamo u inostranstvu (ne kažem da nije važna)...naša slika napolju je loša zbog ratova 90-ih i Srebrenice...al i to je sve pitanje, u zavisnosti sa kim pričaš/koliko barata info, kol. je obrazovan itd...ja bi se više fokusirao na sadašnjicu i njenu problematiku i mogućnosti pozitivnog ishoda stvari i projekcije u budućnosti...Iz ovoga što si mi napisao (osim onoga što je istorijski očito, a to je da u revolucijama i prevratima većina sedi kući) ja iščitavam da se malo treba prefokusirati i da su za potrebe sadašnjosti i željene budućnosti potrebni drugi politički mitovi (koje takođe imamo u istoriji)...dakle ovaj ratnički narativ (Princip, pa i martovske demon...a možemo nastaviti do Obilića) treba zameniti drugim narativom/mitom, a to bi bio ovaj legalističko/graditeljski...a to je Sretenjski ustav (kao najistočniji odsjaj francuske rev.) i ta vrsta priče...jer trenutni prob. Srbije i društva načelno nije sloboda...nji imamo, nego kako se organizovati u tome...a druga stvar koju si naveo, ovo da im samo liferujemo argumente nekih figura koje su potkopavale/rušile *mir*, pa nas zato kinje (a obično je to u kontekstu 90-ih i ratova, pa sad čeprkaju i idu dublje, praveći tzv. tezu da smo vazda bili nasiljni, što je potpuno deplasirano), tu ponovo mislim da se iz tih 90-ih naučilo (ili bar naša politička elita), u odnosu pitanja rat-mir, a to je da je *mir* KOLEKTIVNO DOBRO i da se na taj način mora posmatrati (to je pogled današnje nauke)...dakle ne neka metafizička pojava koja se *događa* (govorimo o društveno-polit. aspektu ofc,, ne psihičkom)...u kolektivno dobro se INVESTIRA, i kolektivno dobro se KONZUMIRA...dakle isto kao vodovod, struja, dobra infrastruktura/putevi, telekomunikacije, zdravstvo, školstvo...ako želiš da imaš dobro zdravstvo, svima dostupno i kvalitetno, dobre bolnice...moraš u to da investiraš (da imaš neki fakultet, pa ljude koji idu tamo, pa zaposlenje, dakle da osmisliš sistem i vidiš koliko košta)...tako je i sa mirom (a na to se implictino odnose i Princip i martovski pregovori)...ključno je da se diskurs *volim/ne volim* (mađare, ruse, amerikance, hrvate, albance, nzn. koga još) zameni *interesnim* diskursom (dakle ne volim/ne volim nego interes)...inače pojam *investirati* (iz privrede) upravo upućuje na to...ti ne investiraš jer voliš, nego jer očekujemš maksimizaciju vlastitog profita...ako je Srbiji u interesu da bude mir — kako bi se bavila drugim problemima koje je opsedaju (ekonomija, vladavina prava, institucije) (jer očigledno zemlja tog gabarita ne može bez toga, za razl. npr. od Amerike koja može i da vodi rat i da reformiše ekonomiju), ona iz vlastitog interesa mora da investira u *mir*, kako bi njegovom konzumacijom (dakle onoga u šta si investirao — a to je ovo dobrosusd. odnosi, procesuir. ratn. zločina, instituc. nadrgadnja) stvorio pretpostavku da rešavaš druge probleme...a uz tu vrstu strukturne pormene ide i odgovarajuća promena (političkog) diskursa tj. (između ostalog) korišćenih političkih mitova...tj. Principa, martovske i Obilića zamenjuje Sretenjski ustav, Ustav iz 1888 (kao najedokratskiji), Đorđe Vajfert, Dositej Obradović, Mokranjac...ne treba biti pesimističan/melanholičan...kad kažeš da dobar deo istorije *nismo sami stvarali*, nemg. sa tobom da se složim, a i stvari moraju da se gledaju u kontekstu...koliko je nama Princip odredio istoriju, toliko je i Vilhelm, ili Betman Holveg Nemcima nemačku, pa se ni oni time ne mogu pohvaliti..dakle postoje ogromne strukturno-političke razlike zašto su danas stvari drugačije nego tad (ili za vreme Martovskih demonstracija) --ANTI_PRO92 (разговор) 14:57, 14. април 2016. (CEST)
Složio bi se sa tobom da je u međun. odnosima važan ugled i reputacija...i da je to jedna od valuta na kojima počiva cela igra/sistem...i u tom smislu simboličkog kapitala kojim se raspolaže treba graditi dobru sliku o sebi kao pouzdanog partnera...al se treba i znati postaviti i strateški definisati stvari...dakle nije *samo* do imidža, jer se politika određuje i situaciono i pragmatizam tu ima veliku ulogu...dakel imidž da, al se mora znati i postaviti (i to je po meni ključno)...imidž će doći...Što se tiče inteligencije itd..po meni je ključno da je dobar deo ili svi da su postali mnogo realističniji...dakle nakon faze nacionalizma itd. (propraćenom megalomanijama) došlo je do (i kod običnih ljudi) jednog otrežnjenja i sagledavanja stvari u realnim i realističnim proporcijama...mislim daje to dobar kvalitet, i da te široke ideološke priče/mitovi se polako rasplinjuju i da se stvari sagledavaju realno i prema realnosti se postavlja, dakle neka vrsta uzemljivanja svega...što je svakako pravi put, bar po meni :) U tom smislu, jedan od glavnih porb. danas u Srbiji je pitanje pravosuđa...pa kako ćeš bolje da guraš (ako iole imaš malo osećaja za politiku i marketing) priču o vladavini prava i pravnoj državi, nego pričom o Sretenjskom ustavu (između ostalog, osim očitih razloga zašto je potreban zdrav, norm. sud. sistem)...dakle juriš duplo dno/ istorijsku podlogu i za neke sadašnje stvari (što su i ustavotvorci imali u vidu kad su definisali sretenje za glavni državni praznik...dakle ne vidovdan ili nzn. koji dan...nego sretenje) --ANTI_PRO92 (разговор) 16:56, 14. април 2016. (CEST)
Trebaš da promatraš stvari u kontekstu tog vremena...malopre si govorio o ugledu (učenici-đak) kao jednoj od valuta u međunarodnim odnosima...u ono vreme je državni suverenitet bio alfa i omega na važnosti u jednoj valuti...dakle država se definisala po tome da je samostalno uređivala vlastite unutrašnje prilike (danas suverenitet sve ima manje značaja, jel se poljavjuju entiteti (ne državni) sa više moći od nacional. države, a same države i društva crpe svoj prosperitet iz vlastite otvorenosti (protok robe, kapitala, ljudi, informacija) tj. defakto dokidanjem svog suvereniteta u sistem međuzavisnosti više aktera)...tada to nije bio slučaj...dakle pitanje biti ili ne biti, je pitanje jesi li suveren ili ne...Austrijanci su taj ultimatum namerno tako postavili da ne bude pozitivno odgovoren, ne treba zaboraviti ni blanko-ček Nemačke Austriji u slučaju da napadnu Srbiju, a Rusi i ostali su govorili Srbiji da bude krajnje snishodljiva, da sagne glavu, da bude permisivna...što je ona i uradila, osim te jedne tačke (egzistencijalno pitanje/biti ili ne biti (suverena Država, sa velikm D...britanski ministar spoljnih poslova Edvard Grej je govorio da je ultimatum po sastavu teksta sličan nekom nalogu/uredbi koju centralna vlada upućuje nekoj od svojih provnicija da ispuni...a ne da se radi o dva jedankopravna spoljnopolitička subjekta))...dakle stvari moraju da se gledaju u kontekstu, a ne na osnovu naknadne pameti...po meni je puč 1941. bio pravo neodgovorno delanje neke vlade/polit. aktera u vreme suštinske krize...školski primer onoga što ne sme da se desi, a ne ovaj potez na koji referišeš..on mi je razumljiv...
Misilm da grešiš u proceni današnje političke i društvene situacije u zemlji...ja tu vidim paradigmatsku promenu diskursa (tj. šta je zapravo tema u politici)...društvo izražene polarizacije, koje to više ne može da izdrži i koje se okuplja/prefokusira oko ključnog problema u zemlji a to je ekonomija..i uvođenje ekonomističkog diskursa u političku debatu, i samo njega..svi ostali se čupaju iz ovih mitomanskih voda...Pravo da ti kažem ceo (svesni) život mi je prošao gledajući njihova/ta suđenja i ona realno nemaju neku stvarnu političku težinu u odnosu na realnost...a moj život, klasičnog/običnog mladića u Srbiji se vrti oko nekih drugih pitanja, problema i odvija se u drugim koordinatama...i hoću da se politika bavi time (što je suština politike) i da siđe sa te apstraktne ravni/dimenzije...i mislim da to nije samo moje viđenje, nego većina ljudi na to gleda tako, tj. pokretač svake stvari je vlastiti interes...i to je dobro i to je pravo...glasovi se dobijaju tako na izborima...a izbori su igra koja se igra...i to je suština demokratije i konkurencije u demokratiji...
A pravosuđe je deo te priče...glavni problem ovo zemlje je što ona nije pravna država...to je razlika između banana države i razvijene zapadne države...država u kojoj važe ista prava i pravila za sve (od prosjaka do milijardera)...i čim ti pravosuđe ne radi, tj. radi diskreciono, sporo, selektivno, koruptivno...nema pravne sigurnosti/predvidljivosti, manje se ulaže, manje rednih mesta, manje se proizvodi/izvozi/konzumira, više gladnih...država u tržišnoj ekonomiji ima jasno definisanu ulogu...da reguliše tržište i vodi računa i da svoj deo posla (sudske naravi) radi kako treba i to je recept za stvaranje viškova i prosperiteta...a onda na tu ekonomsku bazu/moć dolazi sve ostalo (i dobro zdravstvo i školstvo i dobra socijala) i širina u spoljnjoj politici itd...mislim da je to ključni problem društva, kako da proizvede višak (i višak više nego što troši)..i mislim da će se politički stvari u zemlji sve više oko toga vrteti..a ne oko ovih klasičnih *nacionalnih* tema, one će biti uvučene u ovaj ekonomistički diskurs i vođene na interesnoj osnovi, a ne mitološkoj..(sori što dužim, nažalost u takvoj smo situaciji u zemlji da je svaka debata na ovu temu dugačka...baš sam skoro razgovarao sa društvom o ovim stvarima i ostadosmo 3-4 sata))--ANTI_PRO92 (разговор) 23:29, 14. април 2016. (CEST)
Емина Јаховић
Мислим да је седам дана мало, уређивачки рат се води дуже вријеме само актери нису исти.— Ранко Нико лић ✉ 20:48, 19. април 2016. (CEST)