Први славонски партизански одред

Први славонски народноослободилачки партизански одред био је партизански одред који је од марта 1942. до априла 1945. дејствовао у Славонији. Извесно време носио је назив Први одред Треће оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске. Формиран је реорганизацијом Првог славонског партизанског батаљона. Први командант одреда био је Карло Мразовић, а политички комесар Мирко Кљајић Стари.

Први славонски партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање	20. март 1942 — 21. април 1945.
Формација	три батаљона
Део	НОВ и ПО Југославије
Ангажовање	Напад на Гојло Операција Бијела
Команданти
Командант	Карло Мразовић Гашпар
Политички комесар	Мирко Кљајић Стари

Борбени пут

Формиран је 20. марта 1942. од Првог славонског партизанског батаљона који је реорганизован у два, а 15. јуна је формиран и Трећи батаљон. Већ 26. марта водио је прву борбу против усташа и домобрана на брду Беговачи (Псуњ), 29. марта против жандарма у Вилић-селу и 2. априла опет против усташа између села Бобара и Чапргинаца. Дејствујући у простору Нова Градишка, Пакрац, Дарувар, Подравска Слатина, Славонска Пожега, ослонцем на планине Псуњ и Папук, Одред је вршио диверзантске акције на пругама и друмовима, нападао непријатељска упоришта и политички деловао у народу — 5. априла уништио је железничку станицу Драгалић, код Нове Градишке; 8. априла дигао је у ваздух непријатељски транспорт код Секулинаца и уништио локомотиву и 6 вагона; 14. априла запалио је ткачницу и порушио пругу у Пакрачкој Пољани; 3. маја уништио је постројења рудника Церник код Нове Градишке; 2. јуна са Банијском пролетерском четом заузео је непријатељско упориште Бучје.

У првој половини јуна 1942. заузео је Бастаје, Пољанску и Зденце, 16. јуна демолирао је шумску пругу Новска—Рајић и уништио локомотиву и вагоне са грађом намењеном за Немачку, а 20. јуна код Банове Јаруге уништио 17 вагона и локомотиву. Са деловима Пролетерског батаљона Босанске крајине и Банијском пролетерском четом заузео је 21. јуна Бучко Каменско, а 29. јуна Ђуловац, где су уништиле електричну централу, железничку и жандармеријску станицу и зграду општине. У јулу је ликвидирао усташко-домобранска упоришта у Сирачу, Пушини и Газијама, код села Стојчиновца разбио је 15. августа колону домобрана, а 15/16. августа у Слатинском Дреновцу уништио је непријатељеву посаду и заузео село.

Средином августа 1942. реорганизован је у два одреда — Први славонски (псуњски) одред и Други славонски (папучки) одред. Са деловима Другог славонског одреда, Пролетерског батаљона Босанске крајине и Банијском пролетерском четом учествовао је у поновном ослобођењу Ђуловца 27/28. августа, а са Седмом хрватском бригадом, Пролетерским батаљоном Босанске крајине, Мославачким партизанским батаљоном и Банијском пролетерском четом у уништењу готово свих постројења петролејских извора у Гојилу 6. септембра. Затим је учествовао у заузимању немачког упоришта Млинске код Бјеловара 10. септембра, уништењу железничких станица и квислиншких уреда у Клоштар-Иванићу и Питомачи, рудничких постројења и железничког парка у Питомачи 18. септембра, ослобођењу Грубишног Поља 28. септембра где је заробљено 113 домобрана и усташа, заплењено 4 пушкомитраљеза, 145 пушака и др. и у заузимању усташког упоришта у Шпановици 5. октобра.

Одред је 10. октобра 1942. дао борце за формирање Калничког партизанског одреда, а 11. октобра и за формирање Прве славонске бригаде (касније Дванаеста славонска бригада). Тада је реорганизован у два батаљона; 18. децембра формиран је нови Трећи батаљон. Поново је 30. децембра дао батаљон за формирање 17. славонске бригаде, а 11. фебруара 1943. део људства за формирање 18. славонске бригаде. У току 1943. дејствовао је под командом Штаба Треће оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске, а потом у саставу Шестог славонског корпуса, вршио диверзије на комуникацијама и препаде на непријатељски саобраћај и живу силу (код села Рајића, Окучана, Драгалића, Лађевца, Новске и др). Од 20. јуна је у саставу Другог хрватског корпуса, а 29. јуна преименован је у Посавски партизански одред.

Од 22. септембра 1943. налазио се у саставу Западне групе партизанских одреда Шестог славонског корпуса. Дао је 16. октобра једну чету за попуну Дванаесте славонске бригаде. Новембра 1943. имао је два батаљона, Новоградишку чету и чету Матија Губец, а 19. новембра је формиран и Трећи батаљон Хајдук Вељка те је крајем децембра 1943. имао 461 борца и руководилаца. У 1944. Одред се истакао у борби против домобрана код села Корита и Ловске 4. јануара, у уништењу оклопног воза код железничке станице Брезине (на прузи Банова Јаруга—Пакрац) 23. јануара, рушењу пруге и уништењу локомотиве и 6 вагона између Рајића и Рожданика 12. фебруара, у оштрим борбама против делова 4. и 8. домобранске горске пуковније у рејону Липик, Субоцки Град, Ковачевац 4. марта. Његови делови и делови Првог диверзантског батаљона и Диљског партизанског одреда порушили су железничке комуникације и то — на 70 места пругу имеђуВинковаца и Новске 16/17. априла, затим на 102 места између Новске и Нове Градишке 5/6. јуна, на 44 места између Рајића и Липовљана 9/10. јуна, на 80 места имеђу Банове Јаруге и Пакраца 27. јуна.

Штаб одреда је 30. јула 1944. упутио свој Други батаљон у Штаб Шестог славонског корпуса за формирање нових и попуну старих јединица. Значајније борбе против Немаца и квислинга водио је 15. маја код села Бујавице, 7. августа у Рајићу, 10. августа код Шаговине, 14. септембра у ослобођењу Липика. У септембру 1944. Одред је стављен под непосредну команду Шестог корпуса. Тада је водио успешне борбе 6. новембра код села Гаја, а 12. новембра у разбијању немачке колоне код села Цага близу Новске. У првој половини септембра 1944. формиран је Трећи батаљон Матија Губец, а у новембру је дао један батаљон за попуну 40. славонске дивизије. У 1945. посебно се истакао у разбијању непријатељске колоне имеђу Окучана и Новске 4. јануара и поновно код Окучана 23/24. марта. Батаљоном Матија Губец почетком априла 1945. попуњена је 12. пролетерска бригада, а преостали батаљон Хајдук Вељка расформиран је 21. априла 1945, када су његовим људством попуњене јединице Шестог корпуса Југословенске армије.

Орденом народног хероја одликовано је троје бораца Првог славонског одреда — Мирко Кљајић Стари, Никола Миљановић Караула и Карло Мразовић Гашпар.

Литература

• Vojna enciklopedija tom VIII. Beograd. 1974.  COBISS.SR 72988167
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49300743