Слатина (град)
Слатина (раније Подравска Слатина) је град у северној Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]
| Слатина | |
|---|---|
 Железничка станица у Слатини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  10.208 |
| Агломерација (2011.) | 13.686 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702062° С; 17.700935° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 156 km2 |
  Слатина Слатина на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Денис Острошић |
| Поштански број | 33520 Слатина |
| Позивни број | +385 33 |
| Регистарска ознака | SL |
| Веб-сајт | |
| www.slatina.hr | |
Историја
уредиОвде је била битка код Слатине 1562. године.
Почетком 20. века Слатина је православна парохија са филијалама, околним селима: Бакићи, Козице, Липовац и Лукавац. У месту је политичка општина, црквена општина, котарски и други органи, пошта и брзојав, православна црква и комунална школа. У Слатини живи 1431 Србин православац (27%) са 307 домова (29%). Црквене матице су заведене 1777. године, парохија је треће класе, има парохијски дом. Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу грађена је 1750. године. Темпло је осликао 1785. године иконописац Јован Грабован. Председник црквене општине 1905. године је Симеон Кокановић а парох већ седам година поп Василије Свилар, рођен у Пећанима 1869. године. У месној комуналној школи предаје учитељ Лазар Савић, а 50 ђака иде у реддовну наставу а 26 у празничну школу.[2]
Године 1935. трговиште Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина.[3]
Други светски рат
уредиСрески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косница, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[4]
У Подравској Слатини је, по окупацији 1941. године, ухапшен велики број угледних грађана – њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[5][непоуздан извор?]
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Буковици, Подравској Слатини.[6]
Становништво
уредиГрад Слатина
уредиБрој становника по пописима
уреди| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.819 | 15.844 | 14.638 | 13.475 | 12.598 | 12.509 | 11.805 | 11.929 | 10.290 | 10.201 | 9.188 | 8.372 | 6.548 | 6.625 | 5.464 |
- напомене:
Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место)
уредиБрој становника по пописима
уреди| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |
- напомене:
До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1935.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 303.
- ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
- ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
