Грубишно Поље
Грубишно Поље (чеш. Hrubečné Pole) је град у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији.
| Грубишно Поље | |
|---|---|
 Центар Грубишног Поља | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.917 |
| Агломерација (2011.) | 6.478 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 42′ 07″ С; 17° 10′ 20″ И / 45.70204° С; 17.17219° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 269 km2 |
  Грубишно Поље Грубишно Поље на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Златко Мађерух (ХДЗ) |
| Поштански број | 43290 |
| Позивни број | +385 43 |
| Регистарска ознака | DA |
Географија
уредиГрубишно Поље је смештено на југозападним обронцима Билогоре. Подручје града простире се на површини од 269 km² што га чини највећом самоуправном јединицом по површини у Бјеловарско-билогорској жупанији. Јужну границу подручја града чини горњи ток реке Илове док североисточну чине билогорски превоји.
Иако се Грубишно Поље налази у Бјеловарско-билогорској жупанији која се, уз Пожешко-славонску, једина не граничи ни са једном страном државом, удаљена је једва 30-ак km од граничног прелаза Терезино Поље-Барч према Мађарској, то омогућава да се Грубишно Поље ипак не налази у „прометној изолацији“ како би се, на први поглед, могло очекивати.
Историја
уредиУ месту је 1894. године био парох поп Јован Марковић.[1] Свештеник Марковић се бавио писањем; објавио је своју проповед „Реч на Ускрс” 1891. године у митропололијском гласилу "Српском сиону" у Карловцима.[2]
Почетком 20. века ту су политичка и црквена општина. Православној парохији припадала су и околна села: Иваново Село, Растовац, Рашеница и Тројеглава. У насељу је 778 домова од којих су 260 српски, а од укупног броја становника - 5314, било је православних Срба 1656 душа (или 31%). Од важних јавних здања ту су две православне цркве и комунална школа, те пошта и брзојав.
Православне матрикуле су заведене 1773. године. Православна парохија је 1905. године треће платежне класе, има парохијски дом и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију подигнут је 1775. године. У црквеној ризници је седам старих књига србуља. На православном гробљу је капела посвећена Св. цару Константину и царици Јелени. Председник црквене општине био је поп Јован Марковић уједно и месни парох, родом из Чаглића. Комунална школа има једно здање, а у њој раде учитељ Петар Жељковић и учитељица Марија Рудан са 180 ђака у редовној и 25 ученика старијег узраста у празничној школи.[3]
Радио је у Грубишном Пољу 1937. године књижар Вјекослав Мандић.
Када је пред Други светски рат умро у Грубишном Пољу, Иван Непомук Јемершић, жупник, почасни каноник и писац, оставио је завештање да се у месту подигне болница. Он је своју вилу у којој је живео "Мој мир" и целокупно имање, оставио месној општини за хуманитарни циљ.[4]
Рација у Грубишном Пољу 1941.
уредиНа самом почетку Другог свјетског рата, у ноћи 26/27. априла 1941. у Грубишно Поље је на позив локалног жупника Петра Сивијановића возом из Загреба стигла група од 110 хрватских усташа које су предводили Еуген Дидо Кватерник, главни „равнатељ за ред и сигурност“ НДХ и шеф загребачке полиције Ивица Шарић. Усташе су стигле у предвечерје, и одмах почеле са масовним хапшењем 504 Срба а под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ.[5] Усташе су свих 504 ухапшених Срба 27. априла 1941. транспортовали у логор Загребачки збор а затим 29. априла у логор Даница. Крајем јуна 1941. 504 ухапшена су пребачена у логор Госпић, затим логор на острву Паг, да би током јула 1941. њих 487 од укупно 504 усташе побиле на Велебиту, у јами Јамина код мјеста Трибањ Крушчица (логор Госпић).[5]
Између 28. септембра и 6. октобра 1942. године извршени су масовни покољи Срба у селима среза Грубишно Поље.[6]
Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[7] То исто су радили у срезу Грубишно поље.[8]
Из села среза Грубишно поље протеран је велики број српских породица: из села Лончарице 19, из Дабчевице 8, из Мале Петратовице 16 богатијих и угледних српских земљорадничких породица, из Великог Грђевца све породице које су имале више од 10 јутара земље. На њихова имања одмах су доведени Хрвати из Загорја.[9]
Благодарећи управо честитим мајкама и супругама, 487 наших људи из Грубишног Поља, обиљежена је по први пут (1957) и каменом обзидана бездана Шаранова јама на Велебиту. Били су то синови и мужеви, између 16 и 60 година. Мајке и супруге су им прве обишле гроб и обиљежиле га Спомен плочом на којој пише: На овом мјесту између осталих из наше земље побијено је по усташким крвницима и 486 жртава из опћине Грубишно Поље 1941. Спомен плочу подигло је друштво „Напредна жена“.[10] Грубишно Поље 2. VI 1957. Ова Спомен плоча разбијена је 1971. године, након тога обновљена али и опет разбијена 1992. године. Спомен плоча је обновљена 26. јуна 2010. на иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
„Откос 10" — оружани прогон Срба са Билогоре 1991.
уредиНапад паравојних формација, тада још међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Ниједан одбрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, камиона, комбија и аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице до Кореничана. У колону су се укључили и браниоци Билогоре. Положаји су падом мрака напуштени, а пред зору су остали празни. У савлађивање блатног и мочварног, а према Турчевић Пољу и клизавог пута, уложени су натчовјечански напори. Додатна невоља била је ниска температура. У тракторским приколицама и камионима народ се напросто смрзавао непомично сједећи десетине сати. Ништа боље није било нити у комбијима и аутомобилима, који су сваки час стајали или су били гурани и извлачени по леденом блату. Кад се колона коначно извукла на асфалт, била је дуга километре и километре. У свом саставу имала је око 600 разних возила, а највише трактора са приколицама и у њима око 4.000 промрзле, али спашене чељади. Правац кретања је био: Окучани — Стара Градишка — Бања Лука. Циљ је био Србија. Припадници ЗНГ су сутрадан опрезно прилазили рововима до којих јуче због жестоке ватре нису могли доћи. Послије дуго оклијевања, сумњичења и опреза, тек око подне ушли су у празне ровове. Над преосталим цивилним становништвом, почињена су страховита звјерства и злочини. У Дапчевачким Брђанима на кућном прагу, припадници ЗНГ су убили Раду Кравића, старог око 55 година. У Лончарици су, у његовом властитом дворишту, заклали Живка Мишчевића, старог око 55 година. У Тополовици су у својој кући заклани Љуба и Љубан Ормановић, супружници стари преко 65 година. Многе су куће попаљене и опљачкане. Бестијални и беспримјеран рушилачки нагон свега што је српско представља минирање и паљење српских кућа у великом, углавном српском селу Мали Грђевац. Он је дословно сравњен са земљом мада у данима тзв. „Откоса 10” у томе мјесту није испаљен ниједан метак отпора. Успут су порушена сва обиљежја усташких злочина и антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.[11]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2011. године, Грубишно Поље је имало 2.917 становника, а укупно градско подручје је имало 6.478 становника.[12]
Град Грубишно Поље
уредиБрој становника по пописима
уреди| Година[13] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 7.523 | 9.716 | 10.506 | 11.772 | 13.370 | 13.792 | 13.037 | 16.101 | 15.532 | 15.809 | 14.785 | 12.664 | 9.069 | 8.119 | 6.930 |
- напомене: Настао из старе општине Грубишно Поље.
Грубишно Поље (насељено место)
уредиБрој становника по пописима
уреди| Година[13] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 3.171 | 3.501 | 3.060 | 2.741 | 2.655 | 2.591 | 2.381 | 2.262 | 2.238 | 2.229 | 1.873 | 1.703 | 1.544 | 1.202 | 970 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Грубишно Поље је имало 3.501 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ "Српски сион", Карловци 1894.
- ^ "Српски сион", Карловци 1891.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Правда", Београд 1939.
- ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Седамдесет година од злогласне рације у Грубишином Пољу, 26. 4. 2011. (језик: српски)
- ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице срез Грубишно Поље
- ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
- ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118
- ^ Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941—1991, (2007)
- ^ Оружани прогон Срба са Билогоре 1991.(језик: српски)
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
уреди- Радио телевизија Републике Српске: Седамдесет година од злогласне рације у Грубишином Пољу, 26. 4. 2011. (језик: српски)
- Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. Удружење преживјелих логораша Другог свјетског рата Р. Српске, Менаџер компанија, Бањалука, (2010) (језик: српски)
- Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991. (језик: српски)
- Српска стратишта не смију бити заборављена! (језик: српски)
- БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА (језик: српски)
- Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. — промоција књиге у Бањалуци 12. јануара 2010. (језик: српски)
- БАСТАШИЋ: Сведочанство: Милан Басташић- у књизи: Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУ, Удружење логораша Другог свјетског рата и њихових потомака, Бања Лука (2006)
- Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац — Игра бројкама је дрска подвала
- Грубишно Поље 27. 4. 1991. Комеморација поводом 50. годишњице обиљежавања усташких жртава од 26/27. априла 1941.
- Јован Мирковић: ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ — ЖРТВЕ РАТА 1941-1945.
- Заборављени масакри Срба пре „Бљеска“
- Конференција за новинаре поводом оснивања Удружења грађана „Јадовно 1941."- Бања Лука, 12. јануар 2010.
- РТРС — 9. 2. 2010. — Емисија „Некад било“, О Холокаусту и Геноциду
- Радио РС — 21. 1. 2010. — Емисија: Отворено речено, гост Др Милан Басташић
- Мој разговор с књигом Вила билогорска — Коментар на књигу, аутора Фрање Фрнтића и Вјенцеслава Хероута, у издању Матице хрватске, огранак Г. Поље, 1995.
- Др Ђуро Затезало: Именични попис жртава котара Грубишно Поље 26./27. април 1941.
- Радио-телевизија Републике Српске: Служен парастос за страдале у усташком логору Јадовно, 27. 4. 2012. (језик: српски)
