Лексикон Народноослободилачког рата

Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945.
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945.
	Насловна страна Лексикона Народноослободилачког рата
Настанак
Аутор	више аутора
Земља	Југославија
Језик	српскохрватски
Садржај
Тема	историја
Издавање
Издавач	„Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана,
Превод
Датум; издавања	1980.

Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945. је књига енциклопедијског типа у којој се налази попис око 3.500 појмова и личности везаних за Народноослободилачки рат народа Југославије, као и општих појмова везаних за Други светски рат. Ова књига изадата је 1980. године у тиражу од 23.000 примерака.

Књигу су издали удружени издавачи „Народна књига“, из Београда и „Партизанска књига“, из Љубљане поводом четрдесетегодишњице почетка Народноослободилачког рата. Штампање књиге извршио Београдски издавачки графички завод (БИГЗ).

Покретање рада на изради овог лексикона и утврђивању општих питања садржаја, као и критеријума за избор личности чије су биографије ушле у публикацију имали су - Савезни одбор СУБНОР-а Југославије, одбори републичких и покрајинских СУБНОР-а и Комсија за историју СКЈ. Посебан допринос на ставрању лексикона да је и Институт за савремену историју из Београда, а за његову израду је био образован и посебан Издавачки одбор од представника свих покрајина, република и институција Федерације.

Лексикон је издат у два тома. Први том има 625 страница и обрађује појмове од слова А до слова Љ, док други том има 629 страница и обрађује појмове од слова М до слова Ж.

Издавачки одбор

Чланови Издавачког одбора Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

Михаило Апостолски, генерал-пуковник и председник Македонске академије наука и уметности, народни херој
Петар Брајовић, генерал-пуковник и члан Савета федерације, народни херој
др Александар Грличков, члан Председништва Ценралног комитета СКЈ
Иван Кукоч, генерал-пуковник и потпредседник Скупштине СФРЈ
Данило Лекић, генерал-пуковник и члан Савета федерације, народни херој
др Јован Марјановић, професор Универзитета у Београду, председник Редакционог одбора
Милија Радовановић, председник Комисије Председништва ЦК СК Србије за историју СК Србије, члан Савета федерације
Ида Сабо, члан Председништва СР Србије
Мика Шпиљак, члан Председништва Већа Савеза синдиката Југославије, народни херој
Војо Тодоровић, генерал-пуковник и члан Савета федерације
Олга Випотник, срадник Марксиситичког центра ЦК СК Словеније
Азем Власи, секретар Конференције Сцијалистичког савеза радног народа Косова

Редакциони одбор

Лекискон НОР

Чланови Редакционог одбора Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

др Јован Марјановић, професор Универзитета у Београду, председник Редакционог одбора
Снежана Митровић, уредник „Партизанске књиге“, Београд
др Душан Биланџић, професор Свеучилишта у Загребу
Данило Булајић, публициста
др Перо Дамјановић, директор Института за савремену историју, Београд
др Али Хадри, професор Универзитета у Приштини, члан Академије наука и уметности Косова
др Владо Ивановски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
др Петар Качавенда, виши научни сарадник Института за савремену историју, Београд
Здравко Клањшчек, пуковник, виши научни сраданик Војноисторијског института
др Јосип Мирнић, професор Универзитета у Новом Саду, члан Војвођанске академија наука и уметности
Перо Морача, научни саветник Института за савремену историју, Београд
Видак Перић, директор „Народне књиге“, Београд
др Душан Живковић, научни саветник за савремену историју, Београд

Аутори текстова

Неки од аутора текстова у Лексинкону Народноослободилачког рата су били:

Михаило Апостолски, генерал-пуковник и председник Македонске академије наука и уметности, народни херој
Милан Андрић, професор, резервни потпуковник и војни историчар
Вилма Беблер-Приковић, виши кустос Музеја револуције народа и народности Југославије
мр Милица Бодрожић, виши кустос Музеја револуције народа и народности Југославије
др Милан Борковић, научни саветник Института за историју радничког покрета Србије
Франчек Боханец, професор и публициста
мр Љубомир Бошњак, мајор, научни саветник Војноисторијског инстута

Рецензенти

Рецензенти Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

др Смиља Аврамов, професор Правног факултета у Београду
др Милан Борковић, научни саветник Института за историју радничког покрета Србије
др Владимир Брезовски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
др Али Хадри, професор Универзитета у Приштини, члан Академије наука и уметности Косова
др Ђорђе Кнежевић, професор Филозофског факултета у Београду
др Зоран Лакић, виши научни сарадник
др Владимир Милановић, професор Универзитета у Београду
др Јосип Мирнић, професор Универзитета у Новом Саду, члан Војвођанске академија наука и уметности
др Драго Николић, генерал-потпуковник
мр Милан Матић, стручни сарадник Института за савремену историју, Београд
др Петар Качавенда, виши научни сарадник Института за савремену историју, Београд
Здравко Клањшчек, пуковник, виши научни сраданик Војноисторијског института
др Миле Тодоровски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
мр Јован Вујошевић, пуковник, виши научни сарадник Војноисторијског института

Литература

Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.