Википедија

Главочике

(преусмерено са Главочика)

Главочике (лат. Asteraceae, Compositae)[3] су породица зељастих биљака и полужбунова, ређе жбунова, лијана или ниског дрвећа. Понекад подсећају и на сукуленте.

Главочике
Колаж 12 врста гралвочика из подфамилија Asteroideae, Cichorioideae и Carduoideae
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Bercht. & J.Presl[1]
Подфамилије

Asteroideae Lindley
Barnadesioideae Bremer & Jansen
Carduoideae Sweet
Cichorioideae Chevallier
Corymbioideae Panero & Funk
Famatinanthoideae S.E. Freire, Ariza & Panero
Gochnatioideae Panero & Funk
Gymnarrhenoideae Panero & Funk
Hecastocleidoideae Panero & Funk
Mutisioideae Lindley
Pertyoideae Panero & Funk
Stifftioideae Panero
Wunderlichioideae Panero & Funk

Диверзитет
[[Листа родова Asteracеае|1600 родова]]
Синоними

Compositae Giseke
Acarnaceae Link
Ambrosiaceae Bercht. & J. Presl
Anthemidaceae Bercht. & J. Presl
Aposeridaceae Raf.
Arctotidaceae Bercht. & J. Presl
Artemisiaceae Martinov
Athanasiaceae Martinov
Calendulaceae Bercht. & J. Presl
Carduaceae Bercht. & J. Presl
Cassiniaceae Sch. Bip.
Cichoriaceae Juss.
Coreopsidaceae Link
Cynaraceae Spenn.
Echinopaceae Bercht. & J. Presl
Eupatoriaceae Bercht. & J. Presl
Helichrysaceae Link
Inulaceae Bercht. & J. Presl
Lactucaceae Drude
Mutisiaceae Burnett
Partheniaceae Link
Perdiciaceae Link
Senecionaceae Bercht. & J. Presl
Vernoniaceae Burmeist.

Извор: GRIN[2]

Углавном су копнене халофите или епифите, ређе мочварне и акватичне биљке. Листови су наизменично распоређени, ређе наспрамно и пршљенасто; прости су или разнолико дељени. Цветови су у густим рацемозним главицама, са од једног појединачног до пуно седећих цветова на заједничкој цветној основи. Главице често препокриване инволукрумом, који се састоји из једне или више низова брактеја. Понекад су главице груписане у секундарне цвасти са секундарним инволукрумом. Цветна ложа је претежно испуњена, каткад шупља или скроз удубљена, више или мање котурасто проширена, ваљкаста или лоптаста до купаста, са паљама или без њих, које су, ако их има, чекињасте или љуспасте, ретко прелазе у листиће инволукрума.

Типична цветна главица главочике – бела рада (Leucanthemum vulgare)
Цветни дијаграм врсте Carduus (Carduoideae) – споља ка унутра – брактеје; срасли чашични листићи; срасли крунични листићи; прашници срасли са круницом; плодник са две карпеле и једном локулом

Главице су хомогамне или хетерогамне; у хомогамним главицама цветови су двополни, док су код хетерогамних језичасти периферни цветови женски, а средишњи цветови двополни или мушки. Чашица никада није у облику листова – недостаје или ако постоји, онда је у виду кожастог руба, и најчешће остаје постфлорално те служи приликом летења зрелих плодова. Чашична цев, заједно са основом крунице, је у потпуности срасла са плодником, док су слободни режњеви преображени у папус. Круница је или правилна, цеваста, по ободу са 4-5 зубаца или је зигоморфна са кратком цеви, а обод је продужен у линеарни језичак који на врху има 5 зубаца.

Прашника 5, сраслих са круницом, наизменично постављених у односу на режњеве крунице; филаменти обично слободни или каткад срасли у цев. Антере са два окца, према унутра се отварају, међусобно су срасле у цев која опкољава стубић. Тучак је из две карпеле, стубић терминалан, са два жига и са кратком цевастом или дискоидном нектаријом при основи. Плодник је подцветан, са једном комором и једном усправном јајном ћелијом при основи. Плод је сува ахенија, често са сталним папусом (ципсела), јако ретко коштуница са сочним перикарпом. Семе је са правим, уљаним ембрионом и веома танким, закржљалим ендоспермом. Резервна материја главочика је инулин, без иридоидних једињења.

Породица главочика обухвата преко 20,000 врста, космополитног распрострањења и широке лепезе вегетацијских форми.

Таксономија

уреди

Compositae је први описао немачки ботаничар Пол Дитрих Гисек 1792.[4] Традиционално се препознају две потпородице: Asteroideae (или Tubuliflorae) и Cichorioideae (или Liguliflorae). Касније је приказана као широко парафилетска група, која је сада подељена у 11 потпородица, али и бивше су још увек у употреби. Филогенетско стабло које следи, је представили су Панеро и Фанк (2002).[5]

 
 

Barnadesioideae: 9 родова, 93 врста, Јужна Америка, претежно Анди.

 
 
 

Stifftioideae: Јужна Америка и Азија.

 
♦
 

Mutisioideae: 58 родова, 750 врста. Јужна Америка.

 
•
 

Wunderlichioideae: 8 родова, 24 врсте, највише Венецуели и Гвајани

 
 
 

Gochnatioideae: 4 или 5 родова, 90 врста

 
 
 

Hecastocleidoideae: Само врста Hecastocleis shockleyi. Југозападне Сједињене Државе

 
 
 

Carduoideae: 83 рода, 2.500 врста, широм света

 
 
 

Pertyoideae: 5 или 6 родова, 70 врста

 
 
 

Gymnarrhenoideae: Само врста Gymnarrhena micrantha. Северна Африка.

 
•
 

Cichorioideae: 224 рода, 3.200 врста, широм света

 
 
 

Corymbioideae: Једини род Corymbium, са 9 врста

 
•
 

Asteroideae: 1.130 родова, 16.200 врста, широм света

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Важно је напоменути да четири потфамилије Asteroideae, Cichorioideae, Carduoideae и Mutisioideae укључују 99% разноликости врста у целој породици (односно око 70%, 14%, 11% и 3%).

Због морфолошке сложености ове породице, међусобно разумевање обележавања родова је често било тешко за таксономе. Као последица тога је чињеница да је, за неколико родова, потребна додатна ревизија, односно потврда идентификације[6]

Систематика

уреди

Родови

уреди

Без признатих врста:

Врсте

уреди

Подврсте

уреди

Варијетети

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Приступљено 10. 12. 2010 
  2. ^ Germplasm Resources Information Network (GRIN). „Family: Asteraceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Taxonomy for Plants. United States Department of Agriculture (USDA), Agricultural Research Service (ARS), National Genetic Resources Program, National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 12. 6. 2008. 
  3. ^ „Прилог II — Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Завод за заштиту природе Србије. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2023. 
  4. ^ Solbrig, O.T. (1963) Subfamilial Nomenclature of Compositae. Taxon 12: 229–235, JSTOR, 1216917.
  5. ^ Panero, J.L.; Funk, V.A. (2002). „Toward a phylogenetic subfamilial classification for the Compositae (Asteraceae)”. Proc. Biol. Soc. Wash. 115: 909—922. 
  6. ^ Judd, W.S., Campbell, C.S., Kellogg, E.A., Stevens, P.F. (2007) Plant Systematics: A Phylogenetic Approach. Sinauer Associates, Sunderland.

Спољашње везе

уреди
 
Главочике на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Главочике&oldid=28625184”