Врста Symphyotrichum novi-belgii која носи народна имена њујоршки астер и новобелгијска или источноамеричка звездица[1] добила је научни назив по Новој Белгији територији на којој се од природе јавља. Нова Белгија је била колонија Низоземске републике у XVII веку на источној обали Сједињених Држава од полуострва Делмарва све до крајњег југозапада Кејп Кода, док су уже насељене области данас део средњоатлантских држава Њујорк, Њу Џерси, Делавер и Конектикат. На том делу је и данашњи Њујорк, некада Нови Амстердам (главни град Колоније), па је назив на већини језика њујоршки астер, али и новобелгијски астер.

Њујоршки астер
Њујоршки астер у Ташмајданском парку (пре реконструкције).
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Symphyotrichum novi-belgii
(L.) G.L. Nesom
Синоними

Aster novi-belgii L.

Опис врсте

уреди
 
Цветна главица.

Перена растреситог или густог хабитуса, обрнуто купаст, са ризомима. Стабљике 1-5+, усправне, праве, дебље или тање, често црвенкасте, голе (код S. novae-angliae длакаве), дистално линеарно маљаве. Висина, зависно од сорте, 20-100 (-140) cm.

Листови су дебели, чврсти, маргине плитко тестерасте, лице голо (код S. novae-angliae длакави), на наличју главни нерв некад длакав, дуги 1,7-6 cm, широки 0,6-1,1 cm. Базални листови вену у време цветања. Лиска овална, овално ланцетаста или ланцетаста.

Главице на голим или слабо маљавим дршкама 4-40 mm дугим, пречника 2-5 cm, са 1-3 брактеје. Инволукрум звонаст, пречника 6-9 mm. Филарије у серијама од 3-4, спољне овално издужене, зелене са прозирним длачицама. Језичастих цветова 15-35; круница обично плавољубичаста, ређе ружичаста или бела, ламине (6-)10-19 × 0,9-2,1 mm. Цветова диска 28-68; круница жута, постаје црвенкастосмеђа до љубичаста, 4-7,5 mm, срасли део (цев) краћи од левкасто-звонастог вршног дела; режњеви ланцетасти, 1-1,5 mm.

Ципсела жутосмеђа до смеђа објајаста, спљоштена, са 4-6 ребара, глатка. Орашица без папуса дуга 2-4 mm; папус прљаво жућкаст, дуг 4-6 mm.

Ареал

уреди

Исток Северне Америке, сем далеког севера Канаде и јужних држава САД.

Биоеколошке карактеристике

уреди

Најбоље успева на сунчаним местима, уз заштиту од хладних ветрова. Отпорна је на ниске температуре. Погодују јој влажна али добро дренирана земљишта, рН 6,5-7,0. Ниске сорте саде се на одстојањима 20 х 25 сm, а за високе је потребно 40 х 45 сm.

Унутарврсни таксони

уреди
  • 'Winston Churchill' је сорта са два реда језичастих цветова у топло ружичастим цвастима пречника 3,5 cm. Висина 75-90 cm.
  • 'Alert' је компактна сорта са црвенољубичастим цвастима, добрим за резани цвет. Висина 40 cm.
  • 'Professor Kippenburg' је патуљаста сорта, висине до 40 cm. Цвета плавичастим цвастима у септембру. Добра за бордуре.
  • 'Patricia Ballard' је сорта полупуних розе цвасти. Висина 100-120 cm. Цвета августа-септембра. Добра је у комбинацији са таксонима родова Chrysanthemum, Helenium, Heliopsis, Rudbeckia, Solidago. Саде се 3 биљке m².
  • 'White Ladies‘ високи астер (90-120 cm) белих полупуних цветова. Цвета у септембру. Саде се 3 биљке/m².
  • 'White Swan' средњи астер (45 cm) белоружичастих до белих полупуних цветова. Компактан, жбунаст, око 30 cm широк. Цвета у септембру.
  • 'Mont Blanc' је клон пуних белих цвасти пречника 3,5-4 cm. Висина до 1,4 m; Цвета од августа до мразева.

Хортикултурни значај

уреди

Њујоршки астер је сортама најбогатији астер, а оне варирају у бојама и пуноћи цвасти као и у висини. Брзо се шири па га треба делити сваке 3-4 године, и не садити поред спорорастућих нежних биљака, јер ће их загушити.

Врло је цењен због обилности (до 200 цвасти на биљци) и дужине цветања, али је најосетљивији од астера на пепелницу. Новији клонови показују већу отпорност.

Користи се за различите насаде зависно од особине сорте. Добар је на фону травњака или тамнозелених жбунова, а слаже се са украсним травама, као и са другим астерима. Цветне главице употеребљавају се врло често као резани цвет, где могу да трају и до 15 дана, а и за жардињере.

Symphyotrichum novi-belgii је морфолошки врло варијабилан па има доста подврста и варијетета. Истовремено је подложан спонтаној хибридизацији са другим врстама у роду, а поред осталог и са јако инвазивним као што је гроњаста звездица (Symphyotrichum lanceolatum (Willd.) G.L. Nesom)[2] што може да буде опасно по биодиверзитет.

Статус у Србији

уреди

Ова биљка се јавља и у природи, са недовољно истраженим статусом инвазивности, односно ефикасношћу анемохорног распростирања и ширења ризомима.[3] Иако је унета као украсна перена, у природи се срећу њене одбегле популације. Може се наћи у литоралним зонама река, у ефемерној и коровској вегетацији обала, као и на депонијама отпада.

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Armitage A. M. (1997): Herbaceous Perennial Plants: A Treatise on Their Identification, Culture, and Garden Attributes (Second Edition). Stipes Publishing, L.L.C., Champaign, Illinois
  • Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство – Перене. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-301-1
  • Nau J. (1996): Ball perennial manual: Propagation and production. Ball Publishing Co., Batavia, SAD
  • Harper P., McGourty F. (1985): Perennials - How To Select, Grow & Enjoy. Hp Books
  • Kaufman S.R., Kaufman W. (2007): Invasive Plants: Guide to Identification and the Impacts and Control of Common North American Species. Stackpole Books
  • Rice, G. (ed.) (2006): American Horticultural Society Encyclopedia of Perennials. New York, NY: DK Publishing, Inc