Невен (биљка)

биљка из породице главочика
(преусмерено са Calendula officinalis)

Невен (невеново цвеће, жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен) или лат. Calendula officinalis је биљка из породице главочика (Asteraceae).

невен
Calendula officinalis
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Род:
Врста:
C. officinalis
Биномно име
Calendula officinalis

Опис биљке

уреди
 
Две варијације у боји цвасти
 
Невен, једна варијација цветне главице
 
Невен, друга варијација цветне главице

Стабло невена је усправно, гранато и избраздано. Висине је до 50 центиметара и покривено је кратким и чврстим длачицама. Облик листова се разликује у зависности од њиховог положаја: горњи су дугуљасти или копљасти, средњи су обрнуто јајасти и обухватају стабло, а доњи су са крилатом дршком. Цветови су сакупљени у главичасте, наранџастожуте, крупне цвасти. Периферију цвасти граде језичасти цветови наслагани у 2-3 реда, а средину цевасти цветови. Омотач цвасти граде узани, зелени, лепљиви и длакама покривени листићи. Цвасти миришу јако и отужно.

Зависно од регије, невен цвета од раног пролећа до касне јесени. У приморским и топлим крајевима може цветати током целе године.

Хемијски састав

уреди

Као дрога се користе цветови који садрже етарско уље, танине, шећере, ликопен (који је изузетно добар антиоксиданс и штити од рака грлића материце), протеине, пигменте каротеноиде (дају боју цветовима), календулин, минерале (калијум, сумпор и др), горке супстанце, супстанце киселог карактера (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоле, органске киселине (јабучна, салицилна) и др.

Употреба

уреди

Невен има врло широку примену. Употребљава се у облику чаја, као додатак салатама и другим јелима, а споља у облику уља, масти, облога или чајева за испирање. Такође се користи и као природна боја у индустрији хране и козметици. Листови се могу јести свежи као додатак салатама јер су богати витаминима и минералима и по саставу слични маслачку. Свеже цветне латице исто могу бити додатак салатама, док осушене имају снажнији и концентрисанији укус и могу се користити као зачин у супама и колачима. Латице садрже и значајне количине витамина А и Ц и користе се за добијање јестиве боје која се користи у индустрији хране. Боја се користи и у козметичке сврхе и то за справљање боја за косу. Семе невена садржи до 37% протеина и до 46% масноћа, али нема података да се користи у исхрани.

Употреба у народној медицини

уреди

Невен се више користи у народној него у савременој медицини. Препоручује се за чишћење и испирање рана, чирева и опекотина. Користи се и за лечење желуца,[1] проблема са цревима и у жучној кесици. Невенова крема се користи за спољашњу употребу код рана, чирева, осипа и отечених жлезда. Невенова маст са козјим путером по народној медицини лечи злоћудне чиреве и отекла места, гнојне ране које тешко зарастају. Облоге од млаког невеновог чаја побољшавају вид. Према литератури руске народне медицине,[2] чај од цвета невена[3] користи се код крварења из материце и за болести јетре,[1] слезине, проблема у желуцу и рахитиса.

Лековито дејство

уреди

Невен делује антисептично и антибактеријски па је врло ефикасан против различитих запаљења, гљивичних инфекција, а најновија истраживања наговештавају да је користан у борби против ХИВ (вирус изазивач СИДА-е). Користан је за уклањање токсина (отрова) који прате различите хроничне инфекције, грозничава стања, кожне болести као што су екцеми и акне.[4] Добар је као средство за умирење грчева, против астме, кашља, лупања срца и несанице. Од давнина се у народној медицини користи за залечење рана, убоја, озеблина, чирева, брадавица, курјих очију и др. Хладан чај од невена се употребљава за испирање очију код конјуктивитиса или десни после вађења зуба. Због благог естрогенског дејства (естроген - женски полни хормон) користи се за успостављање редовног менструалног циклуса и умањења менструалних болова код младих девојака или жена у климаксу.

Слике

уреди

Литература

уреди
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1

Референце

уреди
  1. ^ а б Невен, биљка за сто болести
  2. ^ A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46
  3. ^ „Чај од цвета невена”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2015. 
  4. ^ Невен као природни лек за кожу

Спољашње везе

уреди