Старопазовачки срез
Старопазовачки срез (мађ. Ópazovai járás; хрв. Staropazovački kotar) је био административна јединица у Срему од 1881. до 1956. године. Настао је у време Аустроугарске, након укидања Војне крајине и налазио се у саставу Сремске жупаније, која је била део Краљевине Хрватске и Славоније, односно Краљевине Угарске. После Првог светског рата, ушао је у састав тада формиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Старопазовачки срез | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1881—1956 | |||||||||
Карта Сремске жупаније из 1890, на којој је под бројем 10 означен Старопазовачки срез | |||||||||
Регија | Сремска жупанија Сремска област Дунавска бановина Велика жупа Вука АП Војводина | ||||||||
Земља | Аустроугарска (Краљевина Хрватска и Славонија/Краљевина Угарска) Краљевина Југославија НД Хрватска ФНР Југославија (НР Србија) | ||||||||
Становништво | 62.696 (1953) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1881 | ||||||||
• Укинуто | 1956 | ||||||||
|
Године 1922. приликом територијалне реорганизације Краљевине СХС, када су укинуте жупаније, укључен је у новоформирану Сремску област, а 1929. приликом поделе Краљевине Југославије на бановине у састав Дунавске бановине. Године 1936. један део насеља је издвојен у тада формирани Сремскокарловачки срез. Након окупације Југославије, постао је део усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), где се од јуна 1941. налазио у саству Велике жупе Вука. У периоду од априла до октобра 1941. део југо-источног Срема (источно од линије Бољевци на Сави – Сланкамен на Дунаву), који је обухватао делове старопазовачког и земунског среза, налазио се под директном немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, али је потом и званично укључен у НДХ.[1][2]
После ослобођења Југославије, 1945. Старопазовачки срез је постао део тада формиране Аутономне Покрајине Војводине, која се налазила у саставу Народне Републике Србије. Постојао је до 1956. када је услед постепеног укидања срезова у Војводини, његова територија укључена у састав Сремскомитровачког среза, тада јединог среза у Срему. Године 1960. срезови су укинути као административне јединице у АП Војводини, а на територији некадашњег Старопазовачког среза формиране су општине — Стара Пазова и Инђија.
Насељена места
уредиСедиште Старопазовачког среза налазило се у Старој Пазови, а срез је обухватао и више околних насеља. Територија среза је временом мењана, па је мењан и број места које је обухватао.
Аустроугарска
уредиПрема Попису становништва из 1890. и 1910. Старопазовачки срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 15 насеља. На Попису из 1890. имао је 38.719 становника, односно 47.897 са градовима Петроварадином и Сремским Карловцима, који су као слободни градови (градови срезови), само територијално припадали срезу.[3]
Краљевина Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1931. Старопазовачки срез се налазио у Дунавској бановини и обухватао је 15 насеља и имао 51.686 становника:[4]
Након формирања Сремскокарловачког среза, 1936. Старопазовачки срез је обухватао:
ФНР Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1953. Старопазовачки срез се налазио у АП Војводини и обухватао је 17 насеља и имао 62.696 становника:[5]
Извори
уреди- ^ Атанацковић 1968, стр. 88—91.
- ^ „Istorija naselja od XV do XX veka”. turizampazova.rs. n.d.
- ^ „Részletes adatok, Szerém vármegye, Ópazovai járás”. nepszamlalasok.hu. n.d.
- ^ Popis 1937, стр. 58.
- ^ Попис 1953, стр. 29—30.
Литература
уреди- Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31 marta 1931 godine (PDF). Beograd: Opšta državna statistika. 1937.
- Укупно становништво по народности, попис становништва од 31. марта 1953 године. (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1953.
- Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци. COBISS.SR 185976327