Википедија

Белегиш

насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу

Белегиш је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2973 становника.

Белегиш
Центар Белегиша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Пад 2973
 — густина70/km2
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 11″ С; 20° 20′ 05″ И / 45.019666° С; 20.334666° И / 45.019666; 20.334666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина44,2 km2
Белегиш на карти Србије
Белегиш
Белегиш
Белегиш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22306
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Географија

уреди

Белегиш се налази у источном делу Срема, на десној обали Дунава, око 36 km северно од Београда. Смештено је на територији општине Стара Пазова. Белегишки риболовни терени спадају у познатије у региону.

Историја

уреди
 
Простирање Белегишке културе

У бронзаном добу је на овом подручју постојала Белегишка археолошка култура, названа по овом насељу.

У старом веку подручје Белегиша је вероватно спадало у територију Басијане. У близини села пронађен је велик фонд праисторијске и римске керамике.

Белегиш је настао у XVI веку, кад су се 23 породице доселиле на десној обали Дунава. Саградили су малу цркву од плетера, покривену трском. Године 1731. изграђена је друга, модернија црква. Тада је село већ бројало 230 кућа.

Пошто је Дунав односио брег на ком је била друга црква, зидови су почели да пуцају и тону у земљу. Садашња црква у Белегишу је трећа која је подигнута откако је село настало. Црква има два торња и највећа је у сремској епархији, изграђена 1927. године, у центру села. Иконе у новој цркви је осликао Стеван Стефановић из Сремских Карловаца, и те иконе су допуне старом иконостасу из 1877. године, који је радио иконописац Никола Марковић.[1] Црква је почела да пропада и санирање је почело 1998. године.

Црква је посвећена преносу моштију светога оца Николаја и слави се 22. маја.

Српско ратарско певачко друштво је добило свој дом у мају 1939.[2]

За време Другог светског рата Белегиш је био партизанска база. А 14. марта 1944. године у Белегишу је формиран Главни Народноослободилачки одбор Војводине.

У Белегишу је 1925. рођена Вера Мишчевић, партизанка и борац Треће војвођанске бригаде. Вера је погинула октобра 1944. године, код Обреновца, током борби у склопу Београдске операције. Године 1953. проглашена је за народног хероја, а 1974. у селу јој је подигнут споменик, испред Основне школе, која носи њено славно име.

Демографија

уреди

У насељу Белегиш живи 2521 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (39,2 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1016 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.366
1953. 2.505
1961. 2.633
1971. 2.440
1981. 2.430
1991. 2.605 2.542
2002. 3.116 3.220
2011. 2.973
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 2.910 93,38%
Роми
  
 100 3,20%
Словаци
  
 14 0,44%
Хрвати
  
 10 0,32%
Македонци
  
 8 0,25%
Црногорци
  
 7 0,22%
Мађари
  
 7 0,22%
Југословени
  
 3 0,09%
Украјинци
  
 1 0,03%
Немци
  
 1 0,03%
Бугари
  
 1 0,03%
непознато
  
 54 1,73%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 14
  
  
 26
80+ 25
  
  
 44
75—79 25
  
  
 59
70—74 89
  
  
 75
65—69 80
  
  
 127
60—64 96
  
  
 88
55—59 70
  
  
 79
50—54 123
  
  
 107
45—49 144
  
  
 133
40—44 115
  
  
 130
35—39 92
  
  
 88
30—34 83
  
  
 79
25—29 120
  
  
 95
20—24 121
  
  
 105
15—19 121
  
  
 100
10—14 94
  
  
 86
5—9 77
  
  
 83
0—4 61
  
  
 62
Просек : 39,2 41,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 564 640 665 670 731 790 1.016
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 173 265 183 218 101 58 13 2 1 2 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.318 381 812 65 45 15
Женски 1.335 237 801 238 49 10
УКУПНО 2.653 618 1.613 303 94 25
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 676 273 1 2 153
Женски 369 132 0 0 66
УКУПНО 1.045 405 1 2 219
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 13 24 64 8 29
Женски 2 3 52 15 9
УКУПНО 15 27 116 23 38
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 9 12 4 8
Женски 4 10 7 17 35
УКУПНО 4 19 19 21 43
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 0 0 67
Женски 8 0 0 9
УКУПНО 17 0 0 76

Презимена

уреди

Присутнија презимена у селу: Бабић, Баришић, Бараћ, Белановић, Божић, Веренчевић, Војновић, Воларевић, Вукашинац, Вулетић, Вукелић, Градић, Грбић, Грозданић, Девић, Ђекић, Живановић, Загорац, Златовић, Јазић, Јеловац, Јованов, Јовановић, Костић, Коцић, Кривошија, Лончар, Мамузић, Маринковић, Маркушевић, Мијић, Милиновић, Миљуш, Мирчетић, Мишчевић, Мутовчиев, Ненадовић, Новоселац, Опачић, Пеиновић, Перишић, Пецињачки, Пецић, Поповић, Радаковић, Радиновић, Радојчић, Ранковић, Растовић, Рашић, Рељић, Секанић, Станисављевић, Стефановић, Стојић, Суботић, Тошић, Трипчевски, Цвејић, Чобановић, Чортан.

Култура

уреди

Када је 1853. године прослављан Св. Сава у месту, уз пуцање топова, литургију је држао парох поп Светозар Тарбук. Након тога заузимањем трговца Совре Ранковића, основали су граничари "српску библиотеку", при цркви.[6] „Српско ратарско певачко друштво“ основано је 1927. године на иницијативу учитељице Милице Маринковић. Друштво је на певачким такмичењима постизало запажене резултате и стекло велики углед. У поклонственој депутацији старопазовачког среза на Опленац певало је у крипти на помену Краљу Александру у новембру 1934. године. Опело је преносио радио Београд. На певачком такмичењу у Новом Саду 1936. године Српско ратарско певачко друштво је освојило прво место. Спасовдан, слава друштва, због масовног окупљања омладине из Белегиша и суседних места, постао је и остао сеоска слава.

Занимљивости

уреди

Галерија

уреди
  •  
    ОШ Вера Мишчевић у Белегишу 2022.
  •  
    Споменик НОБ
  •  
    споменик Вери Мишчевић, испред школе
  •  
    Центар села
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Православна црква у Белегишу
  •  
    Залазак сунца у Белегишу
  •  
    Белегишки брег код чамаца
  •  
    Високи водостај Дунава
  •  
    Српска православна капела на Белегишком гробљу

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1931.
  2. ^ "Политика", 18. мај 1939
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1853. године

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Белегиш&oldid=28500211”