Нови Бановци

насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу

Нови Бановци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу на десној обали Дунава, удаљено 12 km узводно од Земуна. Место је удаљено од Батајнице 3 km. Према попису из 2011. било је 9443 становника.

Нови Бановци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Раст 9.443
 — густина1123/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 10″ С; 20° 16′ 33″ И / 44.952833° С; 20.275833° И / 44.952833; 20.275833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина8,8 km2
Нови Бановци на карти Србије
Нови Бановци
Нови Бановци
Нови Бановци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22304
22303
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Географија

уреди
 
Светосавска улица

Насеље је спојено са Старим Бановцима са којима чини једну целину, познату и као Бановци, који имају око 16.000 становника. Поред места пролази ауто-пут Е-75 који представља главну везу Нових Бановаца и Београда, као и везу Нових Бановаца и Новог Сада који је удаљен 60 km.

Кроз насеље пролази и регионални пут који повезује Бановце са Батајницом, Земуном, Београдом, Угриновцима, Добановцима, Сурчином као и регионални пут који повезује Бановце са подунавским селима Белегишом, Сурдуком, Новим и Старим Сланкаменом, Крчедином, Бешком, а потом са Сремским Карловцима и Новим Садом. Такође постоје и регионални путеви Бановци-Нова Пазова-Шимановци и Бановци-Стара Пазова-Инђија-Голубинци-Путинци-Рума-Сремска Митровица.

Историја

уреди

Подручје на којем се налазе Нови Бановци насељавано је још од давнина. У центру насеља постоји римско археолошко налазиште Бургена лат. Burgenae. Нови Бановци представљали су раскрсницу Истока и Запада а и дан данас у центру места постоји кућа под називом „Јанескина кафана“ која је у турско време служила као коначиште за све војнике и трговце који су путовали за Истанбул и Беч.

За време Другог светског рата било је велико упориште усташа којих је било много у Новим Бановцима а пре Другог светског рата скоро половина становника били су Немци, тј. Фолксдојчери. После завршетка Другог светског рата Хрвата је било највише насељених у Новим Бановцима да би та слика почела да се мења 1950. године колонизацијом, када Нове Бановце почињу да насељавају Срби из Далмације, Босне и из осталих крајева Србије.

Место је почело нагло да се развија почетком 1980. године када између Нових и Старих Бановаца ниче стамбено насеље Бановци-Дунав популарно названо „Каблар“, по истоименој фирми из Краљева, која је изградила ово насеље. Прве стамбене зграде усељене су 1985. године. Услед већег прилива становништва последњих петнаест година насеље се шири великом брзином. Насеље Каблар или насеље Сунца како су га неки називали било је замишљено као радничко насеље и представљало је спону између Старих и Нових Бановаца. Некадашња викенд зона претворена је у стамбено-пословни комплекс са свим пратећим садржајима.

Инфраструктура

уреди
 
Дом културе у насељу

У Новим Бановцима се налази амбуланта с апотеком, која је у потпуности реновирана 2010. године,[1] пошта,[2] стара католичка Црква Девице Марије, новоизграђени православни Храм Светог Василија Острошког у византијском стилу,[3] Основна школа „Никола Тесла” основана 1830. године,[4] Предшколска установа „Радост”[5] и дом културе. У насељу постоји Културно-уметничко друштво „Бранко Радичевић”, Фудбалски клуб „Омладинац” основан 1947, са стадионом[6] и Кошаркашки клуб „Омладинац”, основан 2002. године,[7] одбојкашки клуб, шаховски клуб и црквени хор „Василије Острошки.

Овде се налазе споменик културе Кућа у Новим Бановцима и Црква Светог Василија Острошког у Новим Бановцима.

Кроз центар Нових Бановаца пролази (мада недовршена) бициклистичка стаза.

Демографија

уреди

У насељу Нови Бановци живи 7543 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 3154 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.341
1953. 1.451
1961. 1.592
1971. 1.842
1981. 4.077
1991. 6.354 6.220
2002. 9.358 9.796
2011. 9.443
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
8.116 86,72%
Хрвати
  
331 3,53%
Југословени
  
176 1,88%
Црногорци
  
72 0,76%
Роми
  
38 0,40%
Македонци
  
31 0,33%
Мађари
  
30 0,32%
Словаци
  
29 0,30%
Муслимани
  
27 0,28%
Горанци
  
26 0,27%
Руси
  
7 0,07%
Бошњаци
  
6 0,06%
Немци
  
5 0,05%
Словенци
  
3 0,03%
Албанци
  
3 0,03%
Украјинци
  
2 0,02%
Чеси
  
1 0,01%
Власи
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
211 2,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Општина Стара Пазова: Отворена нова амбуланта у Новим Бановцима, 17. 5. 2010.[мртва веза], Приступљено 26. 12. 2012.
  2. ^ Пошта: Нови Бановци[мртва веза], Приступљено 26. 12. 2012.
  3. ^ Општина Стара Пазова: Храм Св. Василија Острошког — Нови Бановци[мртва веза], Приступљено 26. 12. 2012.
  4. ^ Општина Стара Пазова: Основне школе[мртва веза], Приступљено 26. 12. 2012.
  5. ^ ПУ“ Радост Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ ФК „Омладинац“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2014), Приступљено 26. 12. 2012.
  7. ^ КК „Омладинац“, Приступљено 26. 12. 2012.
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  11. ^ Мијајловић 2003, стр. 71.

Литература

уреди
  • Мијајловић, Милка (2003). Нови Бановци кроз историју. Нова Пазова: Бонарт. 

Спољашње везе

уреди