Портал:Биологија

ПОРТАЛ БИОЛОГИЈА

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

више информација о биологији...

уреди

Изабрани чланак

Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК (репликација) и свих врста РНК (транскрипција), као и дела протеина (транслација). Ћелија најчешће има једно једро, мада постоје ћелија са више једара (полинуклеарне ћелије), као и (веома ретко) ћелије без иједног једра — такве ћелије су нпр. еритроцити скоро свих сисара.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уреди

Изабрана слика

Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.

уреди

Годишња доба

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уреди

Биографија

Грегор Мендел (1822 — 1884) је био чешки свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником класичне генетике. Дипломирао је математику 1850. године на Филозофском факултету Универзитета у Оломоуцу и покушао да се упише на природне науке (биологију), али није положио пријемни испит. Без обзира на то, постао је познат управо у тој науци, а знање математике му је у томе помогло. Врло успешно је повезао ове две науке и створио, и не знајући да је то урадио, нову научну дисциплину — генетику.

Експерименте на баштенском грашку започиње 1856. године, да би 1865. резултате тих експеримената саопштио на заседању Природно-историјског научног друштва у Брну. Следеће године објавио је рад Експерименти са биљним хибридима (Experiments with Plant Hybrids) у зборнику друштва. Копију свог рада шаље тадашњем познатом аустријском ботаничару Негелију, који не препознаје генијалност и значај овог рада, па Мендел, што из разочарења, а што и притиснут обавезама самостанског старешине, престаје са својим експериментима.

даље...

Архива

уреди

Занимљивости

Да ли сте знали да...

...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
...језик плавог кита величине просечног слона.
... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
...женке комарца једине сисају крв док се мужјаци комарца хране биљним соковима?

уреди

Биологија и друштво

Кисела киша је падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају велике штете.

Више о киселим кишама...

уреди

Ботанички кутак

Кромпир је врста скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Кромпир је доместификован у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.

Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба, и печењем у врелом уљу добија се чипс.

Даље...

Архива

уреди

Зоолошки кутак

Ној (Struthio camelus) је птица из реда тркачица пореклом из Африке. То је једина жива врста из породице Struthionidae и рода Struthio. Нојеви су препознатљиви по својим дугачким вратовима и ногама и способности да трче брзином од око 65 km/h - најбрже од свих птица. То су данас највеће птице на свету; мужјаци достижу висину од 3 метара и тежину до 155 килограма, док су женке за око трећину мање.

Више о нојевима

уреди

Потребни чланци

Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
лигамент — полупаразит

Потребно проширити:
Авокадо — Адаптивна вредност — Алометрија — Аменсализам — Амнион — Ареал — Бреза — Витамин Б — Гаструла — Диња — Дисање — Еволуциона екологија — Естивација — Зоологија — Јеленак — Краставац — Куна — Магарац — Мутуализам — Нуклеоплазма — Нуклеотид — Пигмејски нилски коњ — Полни диморфизам — Плазмид — Регенерација — Ретровирус — Ризом — Смоква — Тигар — Фламинго — Хидролимфа — Хорион — Цврчци — Hibernacija — Volvoks — Споменик природе Шам-дуд