Владислав II Јагело
Владислав II Јагело (изворно име: Јогаила, пољ. Władysław II Jagiełło, литв. Jogaila Algirdaitis, око 1351 — Гродек Јагелонски, 1. јун 1434) је био велики кнез Литваније (1377—1434) и краљ Пољске (1386—1434).[2] Краљ Пољске постао је оженивши се са 11-годишњом краљицом Јадвигом Пољском. Тиме је настала пољско-литванска персонална унија. Био је последњи пагански владар средњовековне Литваније (која је била много већа од данашње Литваније). Као услов за добијање пољске круне, Владислав је морао да прихвати римокатоличанство. По крштењу добио је име Владислав II Јагело.
| Владислав II Јагело | |
|---|---|
 Владислав II Јагело, рад Јана Матејка | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1362.[1] |
| Место рођења | Вилњус, |
| Датум смрти | 1. јун 1434. (82/83 год.) |
| Место смрти | Гродек Јагелонски, |
| Породица | |
| Супружник | Јадвига Пољска, Ана Цељска, Elizabeth Granowska, Софија Халшанска |
| Потомство | Elizabeth Bonifacia of Poland, Hedwig Jagiellon, Владислав III Јагелонац, Казимир IV |
| Родитељи | Алгирдас Улијана Александровна Тверска |
| Династија | Јагелонци |
| Велики војвода Литваније | |
| Период | 1377–1381 |
| Претходник | Алгирдас |
| Наследник | Кејстут |
| Велики војвода Литваније | |
| Период | 1382–1392 |
| Претходник | Кејстут |
| Наследник | Витолд |
| Краљ Пољске | |
| Период | 1386–1434 |
| Претходник | Јадвига Пољска |
| Наследник | Владислав III Јагелонац |
Јагелонска ера се сматра почетком златног раздобља пољске историје и пољско-литванске уније. Пољско-литванска унија постаје велика европска сила, која шири своје границе северно, источно и западно.
Биографија
уредиЈагело је био потомак гедиминидске династије кнежева и великих кнежева Литваније. Рођен је у Вилњусу. Отац му је био Аргидас, велики кнез Литваније (1345—1377).[3] Деда му је био Гедиманс, велики кнез Литваније и Јевне.
Када је Јагело постао велики кнез 1377, његова старија браћа из Аргидасовог првог брака била су незадовољна. Стали су на страну московског кнеза.
Јагело је 1380. потписао мир са витезовима Тевтонцима.[4] После тога кренуо је да помогне Златној хорди у бици код Куликова, али задоцнио је. Његов ујак Кестутис свргнуо је Јагела 1381. јер је био незадовољан миром са Тевтонцима. Јагело је успео да за годину дана поврати власт и утамничи ујака.
Савез са Пољском
уреди
Јагело је озбиљно разматрао могућност женидбе са ћерком московског кнеза. Вероватно је закључио да тиме неће успети зауставити Тевтонце, па је ушао у савез са католичком Пољском. Потписао је са Пољском 1385. савез из Крева. Жени се 1386. пољском краљицом Јадвигом Пољском[2] и тиме се успоставља династија Јагеловића, која је владала Пољском и Литванијом до 1572. године. У исто време Јагело је прихватио римокатоличанство, као и остало литванско племство. Од тада носи име Владислав II Јагеловић. Тиме је настала Пољско-Литванска унија, краљевина са огромном територијом.
Краљица Јадвига Пољска је умрла 1399, а Владислав Јагеловић је владао још 35 година после тога. Неки су веровали да он није имао права да влада после тога, али пошто није било очитих претендената на престо остао је владати и као краљ Пољске.
Рат са Тевтонским редом
уредиЈагелово покатоличавање означило је и успоставу римокатоличанства као службене вере у Литванији, која је дотад била углавном паганска земља.[5][6] Пагански обичаји су се и даље одржавали у народу, али племство је прихватило римокатоличанство, јер је добило обећање да ће имати глас при избору будућих пољско-литванских владара.
Пошто је Литванија престала бити паганска земља, тевтонски ред више није имао оправдања да води антипагански крсташки рат. Дотад су Тевтонци освајали територије под изговором крсташког рата. Поново су извршили инвазију 1398. и тада Пољаци и Литванци нису били довољно спремни. Тевтонски ред је прогласио рат 1409. против пољско-литванске уније. У почетку су Тевтонци успешно извршили инвазију великих делова Пољске, али Пољаци су их одбили и заузели Бромберг. Склопљен је привремени мир, који је трајао до 1410. године. Пољаци и Литванци су одлучили да уклоне тевтонску опасност једном заувек и искористили су предах за прикупљање снага.
Дошло је до одлучне битке, једне од највећих у средњем веку. Владислав II Јагеловић је поразио Тевтонски ред у великој бици код Гринвалда 15. јула 1410. године. То је био велики пораз за Тевтонце, који означава почетак њихова повлачења. Тевтонски ред се после тога никад није опоравио.
Јагелонци
уредиБио је први од литванских кнежева који су уједно били и краљеви Пољске. Наследио га је Владислав III Јагелонац, а после његове смрти у бици код Варне Казимир IV Јагелонац. Династија Јагелонаца није била наследна династија, јер сваки нови краљ је био биран, иако је заправо изгледала као наследна, пошто је смена на престолу углавном била вршена с оца на сина. Јагелонци ће до краја XV века владати и Угарском и Бохемијом, тако да ће њихова власт обухватити источну и средњу Европу. Период пољске историје током кога су владали Јагелонци од 1385. до 1569. назива се јагелонска ера.
Наслеће
уредиВладислав је приказан на аверсу модернизоване новчанице од 100 пољских злота.[7]
Храст Јагело, древно дрво у Бјаловјешкој шуми, назван је у част чињенице да је он покренуо традицију краљевског лова у овој области.[8]
Године 2021, астероид 2004 ТП17 је званично назван Јогајла (варијанта његовог имена на литванском језику).[9][10]
Породично стабло
уреди| 4. Гедимин | ||||||||||||||||
| 2. Алгирдас | ||||||||||||||||
| 5. Јевна | ||||||||||||||||
| 1. Владислав II Јагело | ||||||||||||||||
| 6. Alexander I of Tver | ||||||||||||||||
| 3. Улијана Александровна Тверска | ||||||||||||||||
| 7. Anastasia Yuryevna of Halych | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Tęgowski 1999, стр. 124–125
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 67. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Potašenko 2008, стр. 30.
- ^ Bojtár 2000, стр. 180–186
- ^ Meyendorff 1989, стр. 205.
- ^ Dvornik 1992, стр. 221.
- ^ „Narodowy Bank Polski - Internet Information Service”. www.nbp.pl (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11.
- ^ Hunt, Nick (22. 1. 2020). „Dead Wood”. Emergence Magazine. Приступљено 23. 10. 2021.
- ^ „Jogailos planeta skrieja Saulės sistemoje – Lenkijos siūlymas oficialiai patvirtintas”. Lithuanian National Radio and Television (на језику: литвански). 9. 7. 2021. Приступљено 11. 7. 2021.
- ^ „Five minor planets given Polish names”. Polandin.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 10. 2021. г. Приступљено 11. 7. 2021.
Литература
уреди- Bideleux, Robert (1998), A History of Eastern Europe: Crisis and Change, Routledge, ISBN 978-0-415-16111-4
- Boczkowska, Anna (2011), Sarkofag Władysława II Jagiełły i Donatello (на језику: пољски), Gdansk: Słowo/obraz terytoria, ISBN 978-8-374-53799-5
- Bojtár, Endre (2000), Foreword to the Past: A Cultural History of the Baltic People, translated by Walter J. Renfroe, Budapest: Central European University Press, ISBN 978-963-9116-42-9
- Delbrück, Hans (1990), The Barbarian Invasions: History of the Art of War, University of Nebraska Press, ISBN 978-0-8032-6447-2
- Deveike, Jone (1950), „The Lithuanian Diarchies”, The Slavonic and East European Review, 28 (71): 392—405
- Długosz, Jan (1997), The Annals of Jan Dlugosz, translated and abridged by Maurice Michael, IM Publications, ISBN 978-1-901019-00-1
- Drabina, Jan (1994), „Die Religionspolitik von König Wladyslaw Jagiello im polnisch-litauischen Reich in den Jahren 1385–1434”, Zeitschrift für Ostforschung (на језику: немачки), 43 (2): 161—173, ISSN 0044-3239
- Dvornik, Francis (1992), The Slavs in European History and Civilization, Rutgers University Press, ISBN 978-0-8135-0799-6
- Housley, Norman (1992), The Later Crusades 1274–1580: From Lyons to Alcazar, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-822136-4
- Jakštas, J.; Ivinskis, Z.; Sužiedėlis, S.; Šapoka, A.; Šležas, P. (1935), Jogaila (на језику: литвански), Kaunas: redagavo A. Šapoka
- Jasienica, Paweł (1988), Polska Jagiellonów (на језику: пољски), Warsaw: Państwowy Instytut Wydawniczy, ISBN 978-83-06-01796-0
- Jurzak, Ryszard (2006), „Władysław II Jagiełło”, Dynastic Genealogy, Приступљено 27. 9. 2006
- Karwasińska, Jadwiga & Zakrzewski, Ignacy (1935), Lites ac res gestae inter Polonos Ordinemque Cruciferorum, Warsaw: Bibliotheca Cornicensis (језик: пољски) (језик: латински)
- Kłoczowski, Jerzy (2000), A History of Polish Christianity, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-36429-4
- Kosman, Marceli (1976), Drogi zaniku pogaństwa u Bałtów (на језику: пољски), Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich
- Kosman, Marceli (1987), Jagiełło królem Polski: z dziejów unii Polski i Litwy (на језику: пољски), Warsaw: Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne (WSiP), ISBN 978-83-02-03292-9
- Lukowski, Jerzy & Zawadzki, Hubert (2001), A Concise History of Poland, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55917-1
- Magocsi, Paul Robert (1996), A History of Ukraine, University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-7820-9
- Meyendorff, John (1989), Byzantium and the Rise of Russia (Reprint изд.), Crestwood, NY: Vladimir's Seminary Press, ISBN 978-0-88141-079-2
- Mickūnaitė, Giedrė (1999), „From Pamphlet to Origin Theory”, Ур.: Kooper, Erik Simon, The Medieval Chronicle: Proceedings of the 2nd International Conference on the Medieval Chronicle, Amsterdam: Rodopi, ISBN 978-90-420-0834-2
- O'Connor, Kevin (2003), A History of the Baltic States, Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32355-3
- Plokhy, Serhii (2006), The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-86403-9
- Potašenko, Grigorijus (2008), Multinational Lithuania: history of ethnic minorities, Šviesa, ISBN 9785430052508
- Prazmowska, Anita J. (2011), A History of Poland: Second Edition, Palgrave Macmillan, ISBN 978-0-230-34537-9
- Rogalski, Leon (1846), Dzieje Krzyżaków (History of the Teutonic Knights) (на језику: пољски), Warsaw: Samuel Orgelbrand
- Rowell, S. C. (2000), „Baltic Europe”, Ур.: Jones, Michael, The New Cambridge Medieval History VI, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-36290-0
- Rowell, S. C. (1994), Lithuania Ascending: A Pagan Empire Within East-central Europe, 1295–1345, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-45011-9
- Sedlar, Jean W. (1994), East Central Europe in the Middle Ages, 1000–1500, Seattle: University of Washington Press, ISBN 978-0-295-97290-9
- Śląsk w polityce Piastów ("Silesia within the policies of the Piasts") (на језику: пољски), Polska Piastów, 2005, Архивирано из оригинала 18. 10. 2006. г., Приступљено 9. 8. 2006
- Sruogienė-Sruoga, Vanda (1987), „Jogaila (1350–1434)”, Lituanus, 33 (4), Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г., Приступљено 25. 1. 2007
- Stone, Daniel Z. (2001), The Polish-Lithuanian State, 1386–1795, Seattle: University of Washington Press, ISBN 978-0-295-98093-5
- Tęgowski, Jan (1999), Pierwsze pokolenia Giedyminowiczow (на језику: пољски), Poznań-Wrocław: Wydawn. Historyczne, ISBN 978-83-913563-1-9
- Turnbull, Stephen (2003), Tannenberg 1410: Disaster for the Teutonic Knights, Osprey, ISBN 978-1-84176-561-7
- Turnbull, Stephen (2004), Crusader Castles of the Teutonic Knights (2): Baltic Stone Castles 1184–1560, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-712-3
- Turnbull, Stephen & McBride, Angus (2004), The Hussite Wars: 1419–36, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-665-2
