Vladislav II Jagelo
Vladislav II Jagelo (izvorno ime: Jogaila, polj. Władysław II Jagiełło, litv. Jogaila Algirdaitis, oko 1351 — Grodek Jagelonski, 1. jun 1434) je bio veliki knez Litvanije (1377—1434) i kralj Poljske (1386—1434).[2] Kralj Poljske postao je oženivši se sa 11-godišnjom kraljicom Jadvigom Poljskom. Time je nastala poljsko-litvanska personalna unija. Bio je poslednji paganski vladar srednjovekovne Litvanije (koja je bila mnogo veća od današnje Litvanije). Kao uslov za dobijanje poljske krune, Vladislav je morao da prihvati rimokatoličanstvo. Po krštenju dobio je ime Vladislav II Jagelo.
| Vladislav II Jagelo | |
|---|---|
 Vladislav II Jagelo, rad Jana Matejka | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1362.[1] |
| Mesto rođenja | Vilnjus, |
| Datum smrti | 1. jun 1434. (82/83 god.) |
| Mesto smrti | Grodek Jagelonski, |
| Porodica | |
| Supružnik | Jadviga Poljska, Ana Celjska, Elizabeth Granowska, Sofija Halšanska |
| Potomstvo | Elizabeth Bonifacia of Poland, Hedwig Jagiellon, Vladislav III Jagelonac, Kazimir IV |
| Roditelji | Algirdas Ulijana Aleksandrovna Tverska |
| Dinastija | Jagelonci |
| Veliki vojvoda Litvanije | |
| Period | 1377–1381 |
| Prethodnik | Algirdas |
| Naslednik | Kejstut |
| Veliki vojvoda Litvanije | |
| Period | 1382–1392 |
| Prethodnik | Kejstut |
| Naslednik | Vitold |
| Kralj Poljske | |
| Period | 1386–1434 |
| Prethodnik | Jadviga Poljska |
| Naslednik | Vladislav III Jagelonac |
Jagelonska era se smatra početkom zlatnog razdoblja poljske istorije i poljsko-litvanske unije. Poljsko-litvanska unija postaje velika evropska sila, koja širi svoje granice severno, istočno i zapadno.
Biografija
urediJagelo je bio potomak gediminidske dinastije kneževa i velikih kneževa Litvanije. Rođen je u Vilnjusu. Otac mu je bio Argidas, veliki knez Litvanije (1345—1377).[3] Deda mu je bio Gedimans, veliki knez Litvanije i Jevne.
Kada je Jagelo postao veliki knez 1377, njegova starija braća iz Argidasovog prvog braka bila su nezadovoljna. Stali su na stranu moskovskog kneza.
Jagelo je 1380. potpisao mir sa vitezovima Tevtoncima.[4] Posle toga krenuo je da pomogne Zlatnoj hordi u bici kod Kulikova, ali zadocnio je. Njegov ujak Kestutis svrgnuo je Jagela 1381. jer je bio nezadovoljan mirom sa Tevtoncima. Jagelo je uspeo da za godinu dana povrati vlast i utamniči ujaka.
Savez sa Poljskom
uredi
Jagelo je ozbiljno razmatrao mogućnost ženidbe sa ćerkom moskovskog kneza. Verovatno je zaključio da time neće uspeti zaustaviti Tevtonce, pa je ušao u savez sa katoličkom Poljskom. Potpisao je sa Poljskom 1385. savez iz Kreva. Ženi se 1386. poljskom kraljicom Jadvigom Poljskom[2] i time se uspostavlja dinastija Jagelovića, koja je vladala Poljskom i Litvanijom do 1572. godine. U isto vreme Jagelo je prihvatio rimokatoličanstvo, kao i ostalo litvansko plemstvo. Od tada nosi ime Vladislav II Jagelović. Time je nastala Poljsko-Litvanska unija, kraljevina sa ogromnom teritorijom.
Kraljica Jadviga Poljska je umrla 1399, a Vladislav Jagelović je vladao još 35 godina posle toga. Neki su verovali da on nije imao prava da vlada posle toga, ali pošto nije bilo očitih pretendenata na presto ostao je vladati i kao kralj Poljske.
Rat sa Tevtonskim redom
urediJagelovo pokatoličavanje označilo je i uspostavu rimokatoličanstva kao službene vere u Litvaniji, koja je dotad bila uglavnom paganska zemlja.[5][6] Paganski običaji su se i dalje održavali u narodu, ali plemstvo je prihvatilo rimokatoličanstvo, jer je dobilo obećanje da će imati glas pri izboru budućih poljsko-litvanskih vladara.
Pošto je Litvanija prestala biti paganska zemlja, tevtonski red više nije imao opravdanja da vodi antipaganski krstaški rat. Dotad su Tevtonci osvajali teritorije pod izgovorom krstaškog rata. Ponovo su izvršili invaziju 1398. i tada Poljaci i Litvanci nisu bili dovoljno spremni. Tevtonski red je proglasio rat 1409. protiv poljsko-litvanske unije. U početku su Tevtonci uspešno izvršili invaziju velikih delova Poljske, ali Poljaci su ih odbili i zauzeli Bromberg. Sklopljen je privremeni mir, koji je trajao do 1410. godine. Poljaci i Litvanci su odlučili da uklone tevtonsku opasnost jednom zauvek i iskoristili su predah za prikupljanje snaga.
Došlo je do odlučne bitke, jedne od najvećih u srednjem veku. Vladislav II Jagelović je porazio Tevtonski red u velikoj bici kod Grinvalda 15. jula 1410. godine. To je bio veliki poraz za Tevtonce, koji označava početak njihova povlačenja. Tevtonski red se posle toga nikad nije oporavio.
Jagelonci
urediBio je prvi od litvanskih kneževa koji su ujedno bili i kraljevi Poljske. Nasledio ga je Vladislav III Jagelonac, a posle njegove smrti u bici kod Varne Kazimir IV Jagelonac. Dinastija Jagelonaca nije bila nasledna dinastija, jer svaki novi kralj je bio biran, iako je zapravo izgledala kao nasledna, pošto je smena na prestolu uglavnom bila vršena s oca na sina. Jagelonci će do kraja XV veka vladati i Ugarskom i Bohemijom, tako da će njihova vlast obuhvatiti istočnu i srednju Evropu. Period poljske istorije tokom koga su vladali Jagelonci od 1385. do 1569. naziva se jagelonska era.
Nasleće
urediVladislav je prikazan na aversu modernizovane novčanice od 100 poljskih zlota.[7]
Hrast Jagelo, drevno drvo u Bjalovješkoj šumi, nazvan je u čast činjenice da je on pokrenuo tradiciju kraljevskog lova u ovoj oblasti.[8]
Godine 2021, asteroid 2004 TP17 je zvanično nazvan Jogajla (varijanta njegovog imena na litvanskom jeziku).[9][10]
Porodično stablo
uredi| 4. Gedimin | ||||||||||||||||
| 2. Algirdas | ||||||||||||||||
| 5. Jevna | ||||||||||||||||
| 1. Vladislav II Jagelo | ||||||||||||||||
| 6. Alexander I of Tver | ||||||||||||||||
| 3. Ulijana Aleksandrovna Tverska | ||||||||||||||||
| 7. Anastasia Yuryevna of Halych | ||||||||||||||||
Reference
uredi- ^ Tęgowski 1999, str. 124–125
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 67. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Potašenko 2008, str. 30.
- ^ Bojtár 2000, str. 180–186
- ^ Meyendorff 1989, str. 205.
- ^ Dvornik 1992, str. 221.
- ^ „Narodowy Bank Polski - Internet Information Service”. www.nbp.pl (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-11.
- ^ Hunt, Nick (22. 1. 2020). „Dead Wood”. Emergence Magazine. Pristupljeno 23. 10. 2021.
- ^ „Jogailos planeta skrieja Saulės sistemoje – Lenkijos siūlymas oficialiai patvirtintas”. Lithuanian National Radio and Television (na jeziku: litvanski). 9. 7. 2021. Pristupljeno 11. 7. 2021.
- ^ „Five minor planets given Polish names”. Polandin.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2021. g. Pristupljeno 11. 7. 2021.
Literatura
uredi- Bideleux, Robert (1998), A History of Eastern Europe: Crisis and Change, Routledge, ISBN 978-0-415-16111-4
- Boczkowska, Anna (2011), Sarkofag Władysława II Jagiełły i Donatello (na jeziku: poljski), Gdansk: Słowo/obraz terytoria, ISBN 978-8-374-53799-5
- Bojtár, Endre (2000), Foreword to the Past: A Cultural History of the Baltic People, translated by Walter J. Renfroe, Budapest: Central European University Press, ISBN 978-963-9116-42-9
- Delbrück, Hans (1990), The Barbarian Invasions: History of the Art of War, University of Nebraska Press, ISBN 978-0-8032-6447-2
- Deveike, Jone (1950), „The Lithuanian Diarchies”, The Slavonic and East European Review, 28 (71): 392—405
- Długosz, Jan (1997), The Annals of Jan Dlugosz, translated and abridged by Maurice Michael, IM Publications, ISBN 978-1-901019-00-1
- Drabina, Jan (1994), „Die Religionspolitik von König Wladyslaw Jagiello im polnisch-litauischen Reich in den Jahren 1385–1434”, Zeitschrift für Ostforschung (na jeziku: nemački), 43 (2): 161—173, ISSN 0044-3239
- Dvornik, Francis (1992), The Slavs in European History and Civilization, Rutgers University Press, ISBN 978-0-8135-0799-6
- Housley, Norman (1992), The Later Crusades 1274–1580: From Lyons to Alcazar, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-822136-4
- Jakštas, J.; Ivinskis, Z.; Sužiedėlis, S.; Šapoka, A.; Šležas, P. (1935), Jogaila (na jeziku: litvanski), Kaunas: redagavo A. Šapoka
- Jasienica, Paweł (1988), Polska Jagiellonów (na jeziku: poljski), Warsaw: Państwowy Instytut Wydawniczy, ISBN 978-83-06-01796-0
- Jurzak, Ryszard (2006), „Władysław II Jagiełło”, Dynastic Genealogy, Pristupljeno 27. 9. 2006
- Karwasińska, Jadwiga & Zakrzewski, Ignacy (1935), Lites ac res gestae inter Polonos Ordinemque Cruciferorum, Warsaw: Bibliotheca Cornicensis (jezik: poljski) (jezik: latinski)
- Kłoczowski, Jerzy (2000), A History of Polish Christianity, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-36429-4
- Kosman, Marceli (1976), Drogi zaniku pogaństwa u Bałtów (na jeziku: poljski), Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich
- Kosman, Marceli (1987), Jagiełło królem Polski: z dziejów unii Polski i Litwy (na jeziku: poljski), Warsaw: Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne (WSiP), ISBN 978-83-02-03292-9
- Lukowski, Jerzy & Zawadzki, Hubert (2001), A Concise History of Poland, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55917-1
- Magocsi, Paul Robert (1996), A History of Ukraine, University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-7820-9
- Meyendorff, John (1989), Byzantium and the Rise of Russia (Reprint izd.), Crestwood, NY: Vladimir's Seminary Press, ISBN 978-0-88141-079-2
- Mickūnaitė, Giedrė (1999), „From Pamphlet to Origin Theory”, Ur.: Kooper, Erik Simon, The Medieval Chronicle: Proceedings of the 2nd International Conference on the Medieval Chronicle, Amsterdam: Rodopi, ISBN 978-90-420-0834-2
- O'Connor, Kevin (2003), A History of the Baltic States, Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32355-3
- Plokhy, Serhii (2006), The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-86403-9
- Potašenko, Grigorijus (2008), Multinational Lithuania: history of ethnic minorities, Šviesa, ISBN 9785430052508
- Prazmowska, Anita J. (2011), A History of Poland: Second Edition, Palgrave Macmillan, ISBN 978-0-230-34537-9
- Rogalski, Leon (1846), Dzieje Krzyżaków (History of the Teutonic Knights) (na jeziku: poljski), Warsaw: Samuel Orgelbrand
- Rowell, S. C. (2000), „Baltic Europe”, Ur.: Jones, Michael, The New Cambridge Medieval History VI, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-36290-0
- Rowell, S. C. (1994), Lithuania Ascending: A Pagan Empire Within East-central Europe, 1295–1345, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-45011-9
- Sedlar, Jean W. (1994), East Central Europe in the Middle Ages, 1000–1500, Seattle: University of Washington Press, ISBN 978-0-295-97290-9
- Śląsk w polityce Piastów ("Silesia within the policies of the Piasts") (na jeziku: poljski), Polska Piastów, 2005, Arhivirano iz originala 18. 10. 2006. g., Pristupljeno 9. 8. 2006
- Sruogienė-Sruoga, Vanda (1987), „Jogaila (1350–1434)”, Lituanus, 33 (4), Arhivirano iz originala 20. 09. 2020. g., Pristupljeno 25. 1. 2007
- Stone, Daniel Z. (2001), The Polish-Lithuanian State, 1386–1795, Seattle: University of Washington Press, ISBN 978-0-295-98093-5
- Tęgowski, Jan (1999), Pierwsze pokolenia Giedyminowiczow (na jeziku: poljski), Poznań-Wrocław: Wydawn. Historyczne, ISBN 978-83-913563-1-9
- Turnbull, Stephen (2003), Tannenberg 1410: Disaster for the Teutonic Knights, Osprey, ISBN 978-1-84176-561-7
- Turnbull, Stephen (2004), Crusader Castles of the Teutonic Knights (2): Baltic Stone Castles 1184–1560, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-712-3
- Turnbull, Stephen & McBride, Angus (2004), The Hussite Wars: 1419–36, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-665-2
