Јадвига Пољска
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Јадвига Пољска (пољ. Jadwiga; 1374 — 17. јул 1399) је била краљица Пољске (1384—1399) из династије Анжујаца. Њеном удајом за великог кнеза Литваније Владислава II Јагеловића ствара се унија Пољске и Литваније и једна од великих европских сила.
Јадвига Пољска | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. фебруар 1374. |
Место рођења | Будим, |
Датум смрти | 17. јул 1399.24/25 год.) ( |
Место смрти | Краков, |
Породица | |
Супружник | Владислав II Јагело |
Потомство | Elizabeth Bonifacia of Poland |
Родитељи | Лајош I Анжујски Јелисавета Котроманић |
Династија | Династија Капета-Анжу |
Краљица Пољске | |
Претходник | Лајош I Анжујски |
Наследник | Владислав II Јагело |
Младост
уредиЈадвига је најмлађа ћерка Лудовика I Анжујског и Јелисавете Котроманић. Њен прадеда је био Владислав I Кратки, који је 1320. поново ујединио Пољску. Јадвига је одрасла на краљевском двору у Будиму и Вишеграду. Током 1378. заручена је још као дете за Вилијама Аустријског и провела је годину дана на двору у Бечу.
До 1370. Пољском су владали Пјастовићи. Задњи краљ из династије Пјастовића, Казимир III није имао законитих синова. Одлучио је да га наследи сестра Елизабета и њен син Лајош I Анжујски. Лајош I Анжујски је проглашен краљем, а Елизабета је фактички владала у његово име све до смрти 1380. године.
Постаје краљица
уредиЛудовик I Анжујски је умро 1382, па престо наслеђује његова најстарија преживела ћерка Марија Мађарска под регентством своје мајке Елизабете Котроманић. У Пољској, племство није хтело да се одржи персонална унија са Мађарском, која је била током власти Лудовика I Анжујског. Поготово нису могли да прихвате Маријиног заручника Сигисмунда Луксембуршког да им буде регент. Протерали су Марију и Сигисмунда из Пољске, а као владара су одабрали Маријину млађу сестру Јадвигу. Елизабета Котроманић, која је била регент Мађарске, није прихватала захтеве пољског племства. Али након дугих преговора и грађанског рата 1383. у великој Пољској, Елизабета је попустила и допустила је десетогодишњој Јадвиги да оде у Пољску.
Јадвига је крунисана у Кракову 16. новембра 1384. као краљица Пољске и то као краљица носилац краљевског права. Литванија је потписала са Пољском 1385. савез из Крева. По том споразуму Литванија и Пољска се уједињују под једном круном. Велики кнез Литваније Владислав II Јагеловић жени се са Јадвигом Пољском и покатоличава се.[1] Вјенчали су се у мају 1385. године. Владислав II Јагеловић, зван и Јагело је тада крунисан за краља Пољске иако је Јадвига задржала своја права као краљица Пољске.
Раздобље власти
уредиТоком 1386. Јадвигина сестра краљица Марија Мађарска и мајка Елизабета биле су киднаповане. Верује се да је то наредио Маријин супруг Сигисмунд Луксембуршки. У јануару 1387. Елизабета је задављена, а Марија је пуштена у јулу 1387. на инсистирање Франкопана и краља Твртка I Котроманића. Као владар Јадвига је имала мало удела у правој власти. Ипак била је ангажована у политичком, дипломатском и културном животу. Водила је дипломатску кореспонденцију са Тевтонским витезовима. Успешно је организовала 1387. повратак делова Галиције, који су остали приликом деобе у мађарским рукама. Превела је многе књиге са латинског на пољски. Основала је много болница. Основала је и бискупију у Вилњусу. Својим донацијама је изузетно много помогла Универзитет у Кракову, који се од тада назива Јагелонски универзитет у част ње и њеног супруга Јагела.
Смрт
уредиУмрла је 22. јуна 1399. због компликација током порођаја. Од времена смрти сматрала се светицом, око чега су створене легенде. Званично је проглашена светицом током понтификата папе Јована Павла II, који је пореклом био Пољак.
Породично стабло
уреди16. Карло II Анжујски | ||||||||||||||||
8. Карло Мартел Анжујски | ||||||||||||||||
17. Марија Угарска | ||||||||||||||||
4. Карло Роберт | ||||||||||||||||
18. Рудолф I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
9. Klementia of Habsburg | ||||||||||||||||
19. Gertrude of Hohenburg | ||||||||||||||||
2. Лајош I Анжујски | ||||||||||||||||
20. Казимир I Кујавски | ||||||||||||||||
10. Владислав I Кратки | ||||||||||||||||
21. Ефросинија од Ополе | ||||||||||||||||
5. Елизабета Пољска | ||||||||||||||||
22. Boleslaw of Kalisz and Gniezno | ||||||||||||||||
11. Јадвига од Калиша | ||||||||||||||||
23. Јоланда од Угарске | ||||||||||||||||
1. Јадвига Пољска | ||||||||||||||||
24. Пријезда I | ||||||||||||||||
12. Стефан I Котроманић | ||||||||||||||||
6. Стефан II Котроманић | ||||||||||||||||
26. Стефан Драгутин | ||||||||||||||||
13. Јелисавета Немањић | ||||||||||||||||
27. Каталина Арпад | ||||||||||||||||
3. Јелисавета Котроманић | ||||||||||||||||
28. Ziemomysł of Kuyavia | ||||||||||||||||
14. Казимир II Кујавски | ||||||||||||||||
29. Salome of Pomerania | ||||||||||||||||
7. Јелисавета Пјаст Котроманић | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Stone 2014, стр. 5
Литература
уреди- Stone, Daniel Z. (2014). The Polish-Lithuanian State, 1386-1795. University of Washington Press. стр. 5. ISBN 978-0-295-80362-3.