Hamburger

Hamburger (skraćeno burger) je vrsta sendviča u okruglom pecivu, a ista reč može se upotrebiti i za kosani odrezak od goveđeg mesa koji se najčešće stavlja u pecivo prilikom izrade takvog sendviča.

Hamburger

Mesnom odresku, koji je osnovni sastojak hamburgera, obično se pridodaje povrće poput zelene salate, luka i kiselih krastavaca, te razni sosovi poput kečapa, senfa ili majoneza, a popularni su i hamburgeri u kojima se ranije spomenutim sastojcima pridodaje i nekoliko krišaka sira. Hamburger sa sirom još se naziva i „čizburger“, budući da na engleskom jeziku „čiz“ znači sir.

Danas mnogi restorani brze hrane upravo na hamburgerima temelje većinu svoje prodaje, a često ih poslužuju u menijima s pomfritom ili nekim sličnim prilozima. Hamburgeri su ime dobili po nemačkom gradu Hamburgu, gde je bilo uobičajeno staviti pečenu svinjetinu u klipić, a još jedna teorija govori da su se u Hamburgu komadići mesa slični odrescima u današnjim hamburgerima posluživali zajedno s okruglim pecivima. Reč „hamburger“ u nemačkom se jeziku inače još može odnositi i na stanovnika Hamburga ili nešto što pripada Hamburgu.

Termin burger se takođe može primeniti na samu pljeskavicu od mesa, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde se izraz pljeskavica retko koristi ili se čak može odnositi na mlevenu govedinu. Pošto termin hamburger obično podrazumeva govedinu, radi jasnoće, hamburger može imati prefiks vrste mesa ili zamene za meso koja se koristi, kao goveđi hamburger, ćureći hamburger, bizonski hamburger, portobelo hamburger ili vegetarijanski hamburger. U Australiji i Novom Zelandu, komad pilećih prsa na lepinji je poznat kao pileći hamburger, koji se generalno ne bi smatrao burgerom u Sjedinjenim Državama; Amerikanci bi ga generalno nazvali pilećim sendvičem, ali u australijskom i novozelandskom engleskom za sendvič je potreban narezan hleb (ne lepinja), tako da se ne bi smatrao sendvičem.

Etimologija i terminologija

Termin hamburger izvorno potiče od Hamburga, drugog po veličini grada u Nemačkoj; međutim, ne postoji određena veza između hrane i grada (pogledajte Istoriju ispod).

Hamburger i pomfrit u Tokiju

Pozadinskim formiranjem, termin „hamburger” je na kraju postao samostalna reč koja se povezuje sa mnogo različitih vrsta sendviča, sličnih hamburgerima (mleveno meso), ali napravljenih od različitog mesa kao što je bivo u burgeru od bivola, divljač, kengur, piletina, ćuretina, los, jagnjetina ili riba poput lososa u burgeru od lososa, ali čak i sa sendvičima bez mesa kao što je slučaj sa vedži burgerom.

Istorija

Hamburški biftek je u Nemačkoj poznat kao „Frikadelle” od 17. veka.

„Hamburger runštuk” je bio popularan već 1869. godine i veruje se da je preteča modernog hamburgera.

Čizburger (sa lukom i paradajzom) na Luisovom ručku, Nju Hejven, Konektikat

Kako se verzije ovog obroka služe više od jednog veka, njegovo poreklo ostaje nejasno. Izdanje knjige Hane Glas iz 1758. godine Umetnost kuvanja učinjena jednostavnom i lakom uključivala je recept iz 1758. pod nazivom „Hamburška kobasica“, koji je predložio da se posluži „pečena sa prepečenim hlebom ispod nje“. Slična užina je takođe bila popularna u Hamburgu pod nazivom „Rundštuck varm“ („topla peciva“) 1869. godine ili ranije, koju su navodno jeli mnogi emigranti na putu za Ameriku, ali je možda sadržala pečeni biftek, a ne faširke. Pretpostavlja se da je hamburški biftek koji se služi između dva komada hleba i koji su često jeli jevrejski putnici koji su putovali iz Hamburga u Njujork na brodovima Hamburg Amerika Lajna (koji su počeli sa radom 1847. godine) postao toliko poznat da je brodarska kompanija dala ime jelu. Svaka od ovih mogućnosit može označiti pronalazak hamburgera i objasniti ime.

Postoji referenca na „hamburški biftek” još 1884. godine u Boston žurnalu. Dana 5. jula 1896. godine, Čikago Dejli Tribjun je izneo vrlo specifičnu tvrdnju u vezi sa „hamburger sendvičom” u jednom članku o „sendvič autu”: „Istaknuti favorit, samo pet centi, je sendvič sa hamburger biftekom, meso za koje se drži spremno u malim pljeskavicama i 'kuva se dok se čeka' na benzinskoj paleti.”

Potraživanja izuma

Poreklo hamburgera je nejasno, iako su „sendviči sa hamburger biftekom“ oglašavani u američkim novinama od Njujorka do Havaja bar od 1890-ih. Pronalazak hamburgera se obično pripisuje raznim ljudima, uključujući Čarlija Nagrina, Frenka i Čarlsa Menčesa, Oskara Vebera Bilbija, Flečera Dejvisa ili Luisa Lasena. Restoranski lanac Beli zamak proistekao je od prodaje hamburgera iz Hamburga u Nemačkoj, a formirao ga je Oto Kuas. Neki su ukazali na recept za „hamburške kobasice“ na prepečenom hlebu, koji je Hana Glas 1747. godine objavila u Umetnosti kuhanja učinjenom jednostavnom i lakom. Hamburgeri su stekli nacionalno priznanje u SAD na Svetskoj izložbi u Sent Luisu 1904. kada je Njujork Tribjun nazvao hamburger „inovacijom prodavca hrane na štandu“. Nijedan ubedljiv argument nije okončao spor oko pronalaska. Članak iz ABC Njuza rezimira: „Jedan problem je što postoji malo pisane istorije. Drugo pitanje je da se širenje hamburgera uglavnom dogodilo na Svetskom sajmu, od strane sitnih prodavaca koji su dolazili i odlazili u trenu. I potpuno je moguće da je više od jedne osobe došlo na ovu ideju u isto vreme u različitim delovima zemlje.“

Luis Lasen

Mada ga je raskrinkao Vašington post, popularni mit koji je zabeležila kongresmenka iz Konektikata Rosa Deloro navodi da je prvi hamburger u Americi poslužio Luis Lasen, danski imigrant nakon što je otvorio restoran Luisov ručak u Nju Hejvenu 1895. godine. Luisov ručak, mali vagon za ručak u Nju Hejvenu, Konektikat, navodno je prodao prvi hamburger u vidu sendviča sa biftekom u SAD 1900. godine. Njujork Magazin navodi da „jelo zapravo nije imalo ime sve dok neki razulareni mornari iz Hamburga godinama kasnije nisu nazvali meso na lepinji po sebi“, takođe napominjući da je ova tvrdnja predmet spora. Jedna mušterija je naručila brzi topli obrok, a Luis je bio ostao bez bifteka. Uzimajući komade mlevene govedine, Luis je napravio pljeskavicu i ispekao je na roštilju, stavljajući je između dve kriške tosta. Neki kritičari poput Džoša Ozerskog, urednika rubrike o hrani za Njujork Magazin, tvrde da ovaj sendvič nije bio hamburger jer je hleb bio prepečen.

Čarli Nagrin

Jedna od najranijih tvrdnji potiče od Čarlija Nagrina, koji je 1885. prodavao ćufte između dve kriške hleba na Sajmurskom sajmu koji se danas ponekad naziva Sajam okruga Autagami. Istorijsko društvo Sajmourske zajednice iz Sejmoura, Viskonsin, pripisuje pronalazak Nagrinu, sada poznatom kao „Hamburger Čarli”. Nagrin je imao petnaest godina kada je navodno prodavao sendviče sa svinjetinom na Sajmurskom sajmu 1885. godine, napravljene da bi kupci mogli da jedu dok šetaju. Istorijsko društvo objašnjava da je Nagrin dao ime hamburgeru po hamburškom bifteku sa kojim su lokalni nemački imigranti bili upoznati.

Vidi još

• Big mek
• Istorija hamburgera

Literatura

• Barber, Katherine, editor (2004). The Canadian Oxford Dictionary. Oxford University Press. ISBN 0-19-541816-6. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza), second edition. Toronto,. .
• Edge, John T. (2005). Hamburgers & Fries: An American Story. G.P. Putnam's Sons. ISBN 978-0-399-15274-0.  History and Origins of the Hamburger
• Trage (1997). The Food Chronology: A Food Lover's Compendium of Events and Anecdotes, From Prehistory to the Present. Owl Books. ISBN 978-0-8050-5247-3. 
• Allen, Beth (2004). Great American Classics Cookbook. Hearst Books. ISBN 978-1-58816-280-9. 
• Smith, Andrew (2008). Hamburger: A Global History. Reaktion Books. str. 128. ISBN 978-1-86189-390-1. 
• Volger, Lukas (2010). Veggie Burgers Every Which Day: Fresh, Flavorful and Healthy Vegan and Vegetarian Burgers - Plus Toppings, Sides, Buns and More. The Experiment. ISBN 978-1-61519-019-5. 
• Carosa, Christopher (2018). Hamburger Dreams: How Classic Crime Solving Techniques Helped Crack the Case of America's Greatest Culinary Mystery. Greater Western New York History. 3. Pandamensional Solutions, Incorporated. ISBN 978-1-93846-506-2. 
• Tennyson, Jeffrey (1993). Hamburger Heaven: The Illustrated History of the Hamburger. Hyperion. ISBN 978-1-56282982-7. 
• Edge, John T. (2005). Hamburgers and Fries: An American Story (1st izd.). New York: Putnam Adult. ISBN 0-399-15274-1. 
• Counihan, C. (jul 2002). Food in the USA (1st izd.). New York: Routledge. ISBN 0-415-93232-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pantke, Micaela. „Antique Roman Dishes - Collection”. Carnegie Mellon School of Computer Science Recipe Archive. Carnegie Mellon University. Pristupljeno 26. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rodger, N. A. M. (1994). The Insatiable Earl: A Life of John Montagu, Fourth Earl of Sandwich 1718–1792 (1st izd.). W W Norton & Co Inc. str. 480. ISBN 0-393-03587-5. 
• Leslie, Elizabeth (1840). Directions for Cookery, in its Various Branches. E. L. Carey & A. Hart. Pristupljeno 24. 12. 2008.