Seka Sablić
Jelisaveta „Seka” Sablić (Beograd, 13. jun 1942) srpska je glumica jevrejskog porekla. Po nekim izvorima slovi za najveću domaću komičarku[1][2] ili kraljicu komedije.[3]
| Seka Sablić | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Sablić (2023) | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Puno ime | Jelisaveta Sablić | ||||||||||||
| Nadimak | Seka | ||||||||||||
| Datum rođenja | 13. jun 1942. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Beograd, Okupirana Srbija | ||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet umetnosti | ||||||||||||
| Zanimanje | glumica | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Deca | 1 | ||||||||||||
| Roditelji | Stevan Sablić Vera Avramović | ||||||||||||
| Rad | |||||||||||||
| Aktivni period | 1965—danas | ||||||||||||
| Bitna uloga | Maratonci trče počasni krug — Kristina Srećni ljudi — Marijana Kolaković Bolji život — Seka Sekulović Ljubav, navika, panika — Vera Milićević Nemoj da zvocaš — Simka Vuković Tri muškarca i tetka — Milka Stanimirović | ||||||||||||
| Veza do IMDb-a | |||||||||||||
| |||||||||||||
Karijeru je započela pre više od pedeset godina, da bi danas bila jedna od najpopularnijih i najvoljenijih glumica u svim zemljama bivše Jugoslavije. Naklonost filmske kritike i obožavanje publike postigla je kao Kristina u crnoj komediji Maratonci trče počasni krug. Veliki uspeh ostvarila je u komedijama Burduš, Tesna koža 3, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Razvod na određeno vreme, Sekula i njegove žene, Druga Žikina dinastija i Sekula se opet ženi. Izuzetne komičarske sposobnosti pokazala je kao drugarica Seka u TV seriji Bolji život i kao sekretarica Marijana u Srećnim ljudima. Zenit nove popularnosti doživela je zahvaljujući sitkomu Ljubav, navika, panika iz 2005. godine, pa zatim petnaest godina kasnije, sa komedijom Tri muškarca i tetka, kada je imala 79 godina.
Dobitnica je najprestižnijih nagrada i priznanja, pre svega Dobričinog prstena i Žanke Stokić, četiri Statuete Ćuran, jednog Zlatnog ćurana, Nagrade Pavle Vuisić, Nušićeve nagrade, Sterijine nagrade, Zlatne arene i mnogih drugih.
Posle 50 godina karijere, Seka je i dalje aktivna. Igra predstave u mnogim beogradskim pozorištima, snima filmove i gostuje u televizijskim serijama.
Biografija
urediMladost i prve uloge
urediOtac Stevan rođen je u Maloj Gradusi, na Baniji, a majka Vera Avramović (rođena kao Meri Ašerović[4]) u Leskovcu[5] i poreklom je sefardska Jevrejka. Završila je Osnovnu školu „Sveti Sava”, Četrnaestu beogradsku gimnaziju i Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, 1965. godine, kao najbolji student u klasi profesora Mate Miloševića.[6] Tu je upoznala Dragana Nikolića, koji je najpre postao njen najbolji prijatelj sa klase, a potom i kum. Za vreme gimnazijskih dana, kao članica Dramske sekcije, bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a po završetku fakulteta, nakon mnogih poteškoća, debitovala je u Pozorištu „Boško Buha“, i glumila u predstavama Pepeljuga, Koncert za tinejdžere, Čarobnjak iz Oza, Tri musketara i drugima. Ubrzo potom, pomogla je da i Nikolić dobije angažman u Buhi.[7] U jednom intervjuu za NIN, Sablićeva je otkrila da joj je majka priželjkivala daktilografsku karijeru, jer je glumačku profesiju smatrala opasnom po zdravlje.
Godine 1968. postala je članica Ateljea 212, gde je ostvarila značajniju ulogu u predstavi Kralj Ibi, A. Žarija. Iste godine je debitovala i na filmu, glavnom ženskom ulogom u klasiku Noćno dežurstvo sestre Grizelde, pored Zorana Radmilovića. Usledili su filmovi Ilustrovani život, sa Draganom Nikolićem, Silom otac, sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, te glavna uloga u filmu Daleko je Australija, sa Oliverom Marković, a 1969. uloga u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića — Olja u filmu Vrane.[8] Usledila je uloga u TV filmu Ujka Vanja, zatim u komediji Biciklisti, sa Mijom Aleksićem i Milenom Dravić, da bi 1970. došlo do velikog proboja u njenoj karijeri, zahvaljujući komercijalnom hitu i u narodu voljenom filmu Burduš, gde je Seka tumačila lik Rajke. Kultna je scena u kojoj ona Gidri Bojaniću peva novokomponovanu pesmu „Daj mi čašu rakije“.
1971—1980.
urediSeka je 1971. dobila prestižnu ulogu predstavi Razvojni put Bore Šnajdera pisca Aleksandra Popovića, u režiji Branka Pleše, za koju je primila svoju prvu Statuetu Ćuran na festivalu Dani komedije u Jagodini.[3] Godine 1972. je snimila film, po uzoru na predstavu Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, u kome je briljirala zajedno sa Mikijem Manojlovićem.
1981—1990.
urediU široko popularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića (Rad na određeno vreme iz 1980; Moj tata na određeno vreme iz 1983; Razvod na određeno vreme iz 1986) i Zorana Čalića (Žikina dinastija iz 1985. i Druga Žikina dinastija iz 1986), Seka je ostvarila zapažene uloge.
Godine 1982. Seka je igrala u filmu Maratonci trče počasni krug, po mnogima najvećem ostvarenju jugoslovenske kinematografije. Njena junakinja, Kristina, svira klavir u vreme nemih filmova, i ne prihvata tonske filmove koji ubrzo stižu. Pored tog, javlja se i problem ljubavnog trougla između Đenke (Bora Todorović), njegovog najboljeg prijatelja, Mirka (Bogdan Diklić) i nje. Kasnije su se pojavile mnogobrojne urbane legende u vezi sa snimanjem filma, kao i o odnosima koji su vladali unutar glumačke ekipe. Najpoznatiji među njima svakako je bio incident između Sablićeve i Todorovića, dvoje dugogodišnjih prijatelja. Naime, Bora se, u sceni u kojoj navodno vodi ljubav sa Kristinom, zaneo toliko da je prešao granicu profesionalizma i glume, zbog čega se Sablićeva uvredila i pretila da će napustiti snimanje.[9] Iako je bilo poznato da dvoje glumaca od tada ne održavaju nikakav kontakt, oboje su izjavljivali da su u dobrim odnosima.[10] Tek 2016, dve godine nakon Borine smrti, u jednom intervjuu Seka je priznala da joj je žao što je došlo do svađe koja je trajala trideset godina, i što toliko dugo nije pričala sa njim. Onda je dodala da tada, kada glumac više nije među živima, misli da je vampirski ponovo govoriti o tome i odbila dalji razgovor.[9] Seka je još insistirala i na pregovaranju o sceni u kojoj naga pliva u jezeru u podnožju Avale u Maloj Ivanči, Jezero Trešnja. Kako je sama rekla u emisiji Balkanskom ulicom, reditelj nije želeo da je snima skroz obnaženu, jer (kako je ona sama verovala) nikad nije bila neka riba. Na pitanje o neprijatnostima tokom snimanja, Sablićeva je Dedićevoj odgovorila:
„Da, bilo je jako neprijatno. Plivala sam u toj baruštini. Žabe su skakale oko mene. Bora (Todorović) je trčao go po šumi. Njemu je to pričinjavalo zadovoljstvo, znate. I svađao se oko dnevnica.”
Upravo je Sablićeva dobila najbolje kritike za svoje izvođenje. Vrhunac poštovanja stigao je u vidu nagrade Zlatna arena za najbolju jugoslovensku glumicu sa Filmskog festivala u Puli. Seka je za priznanje saznala dok je sa ocem, majkom i sinom letovala u Polihronu, u Grčkoj, a kada su joj na plaži prišli Jugosloveni i čestitali na pobedi.
Za ulogu Gine u Ožalošćenoj porodici, koju je igrala u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Seka dobija svoju drugu Statuetu Ćuran na Danima komedije u Jagodini.
Krajem osamdesetih godina, igra u popularnoj seriji Bolji život, gde je ostvarila ulogu Seke, službenice jednog jugoslovenskog preduzeća.
1991—2000.
urediDevedesetih godina, Seka je ostvarila zapažene uloge u serijama Siniše Pavića, Srećni ljudi, u kojoj je igrala sekretaricu Marijanu, i Porodično blago, gde je tumačila lik glavne sestre. Godine 1998. dobila je Sterijinu nagradu za ulogu u predstavi Pokondirena tikva u izvedbi Narodnog pozorišta u Beogradu. Za ulogu u predstavi „Iza kulisa“ Majkla Fejna u režiji Alise Stojanović dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda u oblasti pozorišne umetnosti za glumačko ostvarenje 1993. godine
2001—2010.
urediSeka je igrala sporedne uloge u TV serijama Kazneni prostor i Metla bez drške, a zatim i u filmu Ledina Ljubiše Samardžića iz 2003. godine. Zenit nove popularnosti doživela je 2005. u sitkomu Ljubav, navika, panika, gde je tumačila lik Vere, psihologa. Serija je na komičan način prikazivala život disfunkcionalne beogradske porodice, koju čine dve tinejdžerke, otac (Nikola Simić) i majka—matrijarh (Seka). Brza razmena humorističnih replika učinila je sitkom izuzetno gledanim, a glumici obezbedila obnovljenu popularnost. Stoga je i njena naredna uloga opet bila glavna — u TV seriji Premijer, Seka se pojavila u ulozi Borjane, komične predsednice Republike. Uspeh sitkoma Ljubav, navika, panika kasnije je potvrđen i nagradom gledalačke publike, budući da je zajedno sa Nikolom Simićem, Sablićeva 2007. godine dobila nagradu Glumački par godine "Ona i on", na Filmskim susretima u Nišu.
Za ulogu Divne u predstavi Doktor Šuster Zvezdara teatra, Seka je 2002. godine nagrađena Statuetom Ćuran na Danima komedije u Jagodini. Ovu nagradu, svoju četvrtu po redu, dobila je i 2005. godine za ulogu Dare u predstavi Svinjski otac, u izvedbi Kruševačkog pozorišta. Za istu ulogu, 2006. godine nagrađena je i nagradom Ljubinka Bobić, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije, za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije. Iste godine, Seka je postala laureat Nušićeve nagrade, koja joj je dodeljena za veliki doprinos umetnosti glume u oblasti komedije.
Godine 2008. postala je laureat nagrade Žanka Stokić, za sveukupan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti. Žiri koji joj je dodelio nagradu činili su Ružica Sokić, Predrag Ejdus, Egon Savin i Manojlo Vukotić, a Ejdus je prilikom uručenja izjavio da je Seka „jedan od onih umetnika koje je Bog dotakao, i koji su taj dodir shvatili kao obavezu”. Dodao je i da je Seka „glumica svih beogradskih pozorišta”, a u obrazloženju je još istaknuto i da je Seka Sablić „glumica upečatljive mimike i sposobnosti transformacije neponovljivog glumačkog izraza, zasnovanim na temeljnim psihološkim studijama”. Godine 2010. Seka je nagrađena najvećim glumačkim priznanjem u Srbiji — Dobričinim prstenom, nagradom za životno delo.
Ovu deceniju u karijeri Sablićeve obeležile su i uloge u filmovima Hadersfild i Čitulja za Eskobara, zatim u seriji Selo gori, a baba se češlja i u telenoveli Ljubav i mržnja. Izuzetno značajna bila je još jedna glavna uloga — u TV seriji Kuku, Vasa, budući da je glumica imala 67 godina i utvrđivala status jednog od najstarijih aktivnih TV lica. Godine 2010. Seka je igrala ulogu None Salom u TV seriji Miris kiše na Balkanu, Ljubiše Samardžića. Nedeljnik „Vreme” napisao je da je Sekino prisustvo u kadru takvo da njena sporedna uloga na gledaoca deluje kao glavna.[11]
2011—danas
urediGodine 2013. na Danima komedije u Jagodini, Seka je dobila nagradu Zlatni ćuran, koja je dodeljuje glumcu za životno delo u oblasti komedije. Godine 2015. na Filmskim susretima u Nišu, Seki je uručena nagrada Pavle Vuisić, koja se dodeljuje kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu.
Godine 2016. Seka je u sitkomu Nemoj da zvocaš tumačila lik Simke. Pojavila se u serijama Otvorena vrata i Sinđelići, kao i u filmu Igla ispod praga.
Godine 2018. na proslavi 70. rođendana Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), uručena joj je Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović, za najbolje glumačko ostvarenje u 2017. godini.[12]
U Požarevcu, 7. aprila 2019. godine, uručena joj je statueta Milivoje Živanović, za ulogu Bogdane u predstavi Vrat od stakla, u režiji Jagoša Markovića, Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.[13][14]
Pozorište (izbor)
urediGlumačku karijeru započela je u Pozorištu „Boško Buha“, gde je igrala u predstavama Pepeljuga, Čarobnjak iz Oza, Tri musketara, itd. Njenu karijeru obeležio je period proveden u Ateljeu 212 od 1968. do 1993. godine, od kada je u statusu slobodnog umetnika. Neke od uloga koje je ostvarila u tom pozorištu su sledeće:
- Njena prva značajna uloga u Ateljeu 212 je u predstavi Krmeći kas Aleksandra Popovića, u režiji Nebojše Komadine, u kojoj je igrala sa Ružicom Sokić, Miodragom Petrovićem Čkaljom, Radetom Markovićem, Borom Todorovićem, itd.
- Igrala je u predstavi Razvojni put Bore Šnajdera, koji je po tekstu Aleksandra Popovića režirao Branko Pleša. Za ovu ulogu nagrađena je Zlatnim ćuranom za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu komedije u Jagodini;
- Igrala je u predstavi Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji u alternaciji sa Milenom Dravić, po tekstu Bore Ćosića, u režiji Ljubomira Mucija Draškića;
- Igrala je u predstavi Jelisavetini jadi zbog molera sa Mikijem Manojlovićem;
- Igrala je lik Anđelke Bojanić u predstavi Ranjeni orao ili smeju li devojke dopustiti probu pre braka u Mihizovoj dramatizaciji, a u režiji Soje Jovanović;
- U alternaciji sa Milenom Dravić tumačila je ulogu Cmilje u predstavi Čudo u Šarganu, po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Mire Trailović;
- U Nušićevoj Ožalošćenoj porodici, u režiji Ljubomira Draškića, igrala je lik Gine, za koju je dobila Statuetom Ćuran za najbolje glumačko ostvarenje;
- Za ulogu u predstavi Iza kulisa Majkla Fejna, u režiji Alise Stojanović, dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda u oblasti pozorišne umetnosti za glumačko ostvarenje 1993. godine;
- Igrala je lik Tonke Babić u predstavi Uho, grlo, nož, po tekstu Vedrane Rudan, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.
U Zvezdara teatru je igrala u predstavama:
- Klaustrofobična komedija, u režiji Dušana Kovačevića;
- Sa Petrom Kraljem, Vesnom Trivalić, Miodragom Krivokapićem, itd. igrala je u predstavi Doktor Šuster, u režiji Dušana Kovačevića;
- Sa Radetom Markovićem, Mirjanom Karanović, Irfanom Mensurom, itd. igrala je u predstavi Pazarni dan, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Gorana Markovića.
Privatni život
urediSeka Sablić je uvek nerado govorila o detaljima iz privatnog života. U emisiji Balkanskom ulicom, prekinula je Vesnu Dedić rekavši da ne želi da iznosi policijske biografske informacije, te samim tim, da ne želi da govori o svom detinjstvu i poreklu.
Za sebe uvek kaže da je svom sinu Stefanu bila stroga majka, da je insistirala na njegovom osmogodišnjem muzičkom obrazovanju (klavir), jer je smatrala da će biti uspešan čovek jedino ako je duhovno bogat i obrazovan.
Poznata je po tome što često, namerno ili slučajno, zasmeje kolege sa kojima igra u predstavi ili pred kamerama. S druge strane, nju je, tokom čitave njene karijere, nenamerno zasmejao samo Bora Todorović, koji ju je u predstavi Ranjeni orao držao u naručju i, ne primetivši, pevao u falšu. Sablićeva se toliko nasmejala da ju je on ispustio iz naručja na daske. Zoran Radmilović je rekao da je na Seku slab i privatno, kao na blisku prijateljicu, i poslovno kao na glumicu koja se jednom rađa. Todorović, Lane Gutović i Voja Brajović složili su se jednom da je jedina ženska osoba koja nikada nije pala na njihove fore bila upravo Seka Sablić. Sablićeva im se 2015. godine šaljivo i javno zahvalila na tom priznanju i rekla da je ona mnogo pre njih završila čubursku mangupsku školu.
Glumica je izjavila da nikad nije imala sreće u ljubavi i da se nikad nije razumela u muškarce. Seka je objasnila da je jednim delom za to zaslužno njeno vaspitanje, u celosti zasnovano na masivnoj ruskoj književnoj tradiciji i na obimnim ruskim ljubavnim romanima. Dodala je još da veruje da bi na ljubavnom planu mnogo bolje prošla da je na međuljudske odnose gledala inspirisana američkom književnom tradicijom:
„Kod njih je to pojednostavljeno, naivno, nevino. To su razumevanje, druženje, seks, razgovor.”
Sve do 1999. godine, glumica je jednom godišnje odlazila kod dugogodišnje prijateljice koja živi u Njujorku. Kao razlog za to navela je potrebu da na kratko pobegne od srpske čamotinje i ksenofobije i da se otud vrati, ne punih baterija, nego izlečena. Mnoštvo prijatelja Sablićeva je stekla i među svojim kolegama. Među njima su njeni kumovi, Milena Dravić i Dragan Nikolić, zatim Ružica Sokić, Mira Banjac, Zoran Radmilović i Renata Ulmanski.
O sebi često kaže da ljudi stiču utisak da je uvek zabavna i šaljiva, a da je u stvari često impulsivna, ponesena „primitivnim osećanjima”, da gunđa i da je ljuta. Ističe i da pažljivo čuva svoju „privatnu ličnost”, jer kad bi poprimala odlike svojih (komičnih) likova, „odavno bi bila u ludnici.”[11]
Sekin sin, Stefan Sablić, je poznati pozorišni reditelj.
Odabrane nagrade i priznanja
uredi- 1971. — Statueta Ćuran, za ulogu predstavi Razvojni put Bore Šnajdera na festivalu Dani komedije u Jagodini
- 1981. — Statueta Ćuran, za ulogu Gine u Ožalošćenoj porodici, na festivalu Dani komedije u Jagodini
- 1982. — Zlatna arena u Puli, za najbolju žensku ulogu u filmu Maratonci trče počasni krug
- 1993. — Oktobarska nagrada grada Beograda u oblasti pozorišne umetnosti za glumačko ostvarenje, za ulogu u predstavi Iza kulisa Ateljea 212
- 1997. — Nagrada Miloš Žutić za ulogu Marije Kalas u predstavi Master Klas Bitef teatra
- 1997. — Nagrada za epizodnu žensku ulogu u filmu Ljubav, ženidba, udadba, na Filmskim susretima u Nišu
- 1998. — Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Pokondirena tikva u Narodnom pozorištu
- 2002. — Statueta Ćuran, za ulogu predstavi Doktor Šuster Zvezdara teatra, na festivalu Dani komedije u Jagodini
- 2005. — Statueta Ćuran, za ulogu Dare predstavi Svinjski otac, u izvedbi Kruševačkog pozorišta
- 2006. — Nagrada Ljubinka Bobić, za ulogu koju Dare u predstavi Svinjski otac, za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije
- 2006. — Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru
- 2007. — Glumački par godine "Ona i on", sa Nikolom Simićem na Filmskim susretima u Nišu
- 2008. — Nagrada Velika Žanka, za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti
- 2010. — Dobričin prsten, najveća glumačka nagrada koja se dodeljuje vrhunskim glumcima za životno delo
- 2013. — Zlatni ćuran, nagrada za životno delo u oblasti komedije
- 2015. — Nagrada Pavle Vuisić, za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu
- 2016. — Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj TV produkciji, na 6. FEDIS-u
- 2017. — Nagrada Comedy fest-a za doprinos filmskoj komediji
- 2018. — Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović, za najbolje glumačko ostvarenje u 2017. godini[12]
- 2019. — Statueta Milivoje Živanović, za ulogu Bogdanke u predstavi Vrat od stakla, u Požarevcu
- 2019. — Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta, za ulogu Bogdanke u predstavi Vrat od stakla
- 2023. — Nagrada „Zlatni pečat” Jugoslovenske kinoteke[15]
Filmografija
urediReference
uredi- ^ „Jelisaveta Seka Sablić”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012.
- ^ „Jelisaveta Seka Sablić — Kristina iz 'Maratonaca'”. Pristupljeno 22. 4. 2011.
- ^ a b „Vrača se Dolina Sunca-Jelisaveta Seka Sablić: Godine zrelosti i detinja čistota duha-Danina Jeftić: Nestrpljiva da postane majka | Hotmagazin”. Arhivirano iz originala 11. 1. 2013. g. Pristupljeno 30. 3. 2013.
- ^ ZNAMENITI JEVREJI SRBIJE (PDF). Savez jevrejskih opština Srbije. 2011.
- ^ cf. Uprava grada Beograda — Kartoteka žitelja grada Beograda i Zemuna za ime Sablić Stevan [1]
- ^ „Kad izgubimo istinu izgubili smo sebe : Život i stil : Spektar : POLITIKA”. Pristupljeno 30. 3. 2013.
- ^ „Jelisaveta Seka Sablić « Pozorište "Atelje 212"”. Arhivirano iz originala 28. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 3. 2013.
- ^ „Vrane (1970) — IMDb”. Pristupljeno 30. 3. 2013.
- ^ a b „30 godina nije pričala sa Borom”. Arhivirano iz originala 29. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 8. 2017.
- ^ „Seka i Bora se pomirili”. Pristupljeno 28. 8. 2017.
- ^ a b https://www.vreme.com/cms/view.php?id=968793
- ^ a b „Obeleženo 70 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 3. 4. 2018.
- ^ „Jelisaveta Sablić pobednik 24. Glumačkih svečanosti Milivoje Živanović”. pozarevac.rs. Pristupljeno 9. 4. 2019.
- ^ „Statueta „Milivoje Živanović” Seki Sablić”. politika.rs. 8. 4. 2019.
- ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Dodeljen „Zlatni pečat” Kinoteke”. Politika Online. Pristupljeno 2023-06-06.
- ^ „B92 - Novogodišnji raspoedi”. B92 (na jeziku: srpski). 12. 23. 2010. Arhivirano iz originala 23. 12. 2010. g. Nevalidan unos
|dead-url=live(pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:|date=(pomoć)
Spoljašnje veze
uredi- Jelisaveta Sablić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dobričin prsten Seki Sablić
- Prsten za veliku Seku („Politika“, 19. decembar 2010)
- Sekin ulazak u panteon glume („Pres“, 26. januar 2011) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2011)
- Supa u plitkom tanjiru — razgovor nedelje („Politika“, 30. jun 2013)
- Seka Sablić: Moje je prošlo (B92, 5. decembar 2016)
- Seka Sablić: Gledala sam jednu scenu sa Glogovcem, to je bilo svetski („Večernje novosti”, 30. april 2018)
- Ljutnja i bes su zamena za tugu („Politika”, 5. februar 2020)
