Мала Иванча
Мала Иванча је насеље y Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1769 становника
Мала Иванча | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  1769 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 35′ 14″ С; 20° 36′ 32″ И / 44.587166° С; 20.608833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Мала Иванча Мала Иванча на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Порекло становништва
уредиПо предању село је најпре било у “Пустој Иванчи“, одакле се преместило на данашње место између Рипња и Врчина на северу, и Малог Пожаревца на југу, и то око механе, где је и најстарији крај села. По предању, у атару овог села, на месту Орашју, била је нека црква. На западној страни налази се насеље Раља (Сопот), југозападно је Поповић а североисточно од Мале Иванче налазе се Бегаљица и Гроцка.
У литератури нема помена о овоме селу све до 1822. године. У арачким списковима из те године помиње се Мала Иванча која је тада имала 22 куће. По попису из 1921. године. У селу је била 231 кућа са 1396 становника.[1]
Предање вели да су село основали Бабићи, Јагодићи, и Савићи који не знају од куда су њихови стари дошли. Затим су дошли Божанићи из крагујевачке Каменице и Јеленићи (Кораћичани) из Кораћице. Предање вели да је село било мало и да није имало више од седам кућа. Остале су породице досељене и то: Жмурићи, који су се раније презивали Мирковићи, са Косова; Црногорци и Ђекићи из Црне Горе; Пузовићи из Босне; Стојковићи из околине Софије; Зрзуле из Драгачева; Богићевићи из Малог Пожаревца; Јерићи из Лисца (Драгачево); Јекићи из Буковика (Јасеница) и Срећковићи из Бугарске.[2]
Мала Иванча је десетак година након Другог светског рата припојена општини Сопот, пре тога је у Срезу Гроцка чинила једну општину са Малим Пожаревцом, Сенајом и Шепшином. Године 1904. постала је самосталном општином у време када су Београд сачињавала два среза: Врачарски и Грочански. Мала Ивача је тада припадала Грочанском Срезу.
Београдски округ имао је 1913. године два среза:
- Срез Врачар који је обухватао: Бели Поток, Велики Мокри Луг, Велико Село, Винчу, Вишњицу, Жарково, Железник, Зуце, Јајинце, Калуђерицу, Кнежевац, Кумодраж, Лештане, Мали Мокри Луг, Миријево, Пиносаву, Ресник, Рипањ, Рушањ, Сланце и Чукарицу;
- Срез Гроцка обухватао je: Бегаљицу, Болеч, Брестове, Врчин, Гроцку, Дражањ, Заклопачу, Камендол, Малу Иванчу, Мали Пожаревац, Пударце, Ритопек, Сенају, Умчаре и Шепшин.
Године 1906. довршена је зграда за основну школу, која је наредне године прорадила.[3]
Овде се налазе Стара кућа породице Жмурић, Железничка станица Мала Иванча и Језеро Трешња.
Демографија
уредиУ насељу Мала Иванча живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 9 | 5 | ||
| 80+ | 12 | 23 | ||
| 75—79 | 29 | 40 | ||
| 70—74 | 49 | 81 | ||
| 65—69 | 65 | 64 | ||
| 60—64 | 40 | 55 | ||
| 55—59 | 33 | 47 | ||
| 50—54 | 72 | 54 | ||
| 45—49 | 79 | 70 | ||
| 40—44 | 69 | 63 | ||
| 35—39 | 44 | 41 | ||
| 30—34 | 46 | 40 | ||
| 25—29 | 49 | 45 | ||
| 20—24 | 61 | 60 | ||
| 15—19 | 48 | 49 | ||
| 10—14 | 56 | 46 | ||
| 5—9 | 44 | 32 | ||
| 0—4 | 40 | 41 | ||
| Просек : | 40,5 | 43,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 705 | 179 | 450 | 41 | 30 | 5 |
| Женски | 737 | 110 | 448 | 153 | 22 | 4 |
| УКУПНО | 1.442 | 289 | 898 | 194 | 52 | 9 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 336 | 35 | 0 | 0 | 61 |
| Женски | 162 | 34 | 0 | 0 | 25 |
| УКУПНО | 498 | 69 | 0 | 0 | 86 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 34 | 31 | 4 | 108 |
| Женски | 0 | 2 | 21 | 3 | 19 |
| УКУПНО | 4 | 36 | 52 | 7 | 127 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 10 | 15 | 4 | 10 |
| Женски | 2 | 7 | 6 | 15 | 23 |
| УКУПНО | 2 | 17 | 21 | 19 | 33 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 13 | 0 | 4 | 3 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 15 | 0 | 4 | 6 | |
Референце
уреди- ^ Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927)
- ^ “Летопис“ Места Србије, места и обичаји Марина (Беч 1999).
- ^ Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. Р. Николић: и из Летописа општине села Мале Иванче. Бр.605.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
