Егон Савин
Егон Савин (Сарајево, 2. септембар 1955) српски је и југословенски позоришни редитељ.
Егон Савин | |
|---|---|
 Егон Савин, позоришни редитељ | |
| Датум рођења | 2. септембар 1955. |
| Место рођења | Сарајево, ФНР Југославија |
Биографија
уредиРођен је у породици оперских певача. Јеврејског је порекла.[1] Режију је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијачa.
Већ својим првим режијама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља. Ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултету драмских уметности у Београду. Као професоре изнедрио неколико истакнутих позоришних редитеља као што су Ана Ђорђевић, Ана Томовић, Филип Гринвалд, Владан Ђурковић.[2]
Иза себе има седамдесет режија разноврсног драмског репертоара, од савремених домаћих аутора, које је режирао у неформалним трупама, до светских класика, у највећим националним театрима.[3] Радио је широм бивше Југославије: Београд, Загреб, Нови Сад, Скопље, Сарајево, Подгорица, Ријека, Сомбор, Крушевац и Зрењанин. Представе Егона Савина су на гостовањима игране широм света: у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту.
Награде
уреди- Награда за режију „Јурислав Коренић“ МЕС Сарајево – 1979.
- „Златни ловор вијенац“ за режији МЕС Сарајево – 1980.
- „Три златне звијезде“ за режију МЕС Сарајево – 1981.
- Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 1987.
- Стеријина награда за режију 1989.
- Награда за режију на Позоришним свечаностима Младеновца 1992.
- Стеријина Награда за режију 1992.
- Награда „Бојан Ступица“ за најбољу режију 1992/3
- Статуета слобода за режију Позоришним свечаностима Младеновца 1993.
- Стеријина награда за режију 1993.
- Златна медаља „Јован Ђорђевић“ 1997.
- Стеријина награда за режију 1997.
- „Ардалион“ за драматизацију на Југословенском позоришном фестивалу 1999.
- Стеријина награда за адаптацију 2000.
- Велика награда ЦНП за режију 2000.
- Велика награда Гран при В бијенале сценског дизајна 2004.
- „Ардалион“ за најбољу режију на Југословенском позоришном фестивалу 2004.
- Награда за најбољу режију „Бојан Ступица“ 2004.
- „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2005.
- Стеријина награда за адаптацију 2005.
- 2005. добитник Статуете Јоаким Вујић коју додељује Књажевско-српски театар из Крагујевца.
- Априлска награда Града Београда 2005.
- Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 2006.
- „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2006.
- Стеријина награда за изузетне заслуге 2006.
- Награда за режију Вршачка Јесен 2007.
- Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 2008.
- „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2008.
- Јоакимова Награда за режију ЈоакимИнтерФест Крагујевац 2008.
- Награда за најбољу режију на Међународном фестивалу малих сцена, Ријека 2008.
- Стеријина награда за режију 2008.
- Јоакимова награда за режију и Јоакимова награда за сценографију ЈоакимФест Крагујевац 2009.
- Награда „Дејан Мијач”[4]
Одабрана театрографија
уредиСветски класици
уреди- Ф. М. Достојевски „Злочин и казна“, Битеф Театар, Београд ?
- М. Горки „На летовању“, ЈДП, Београд
- Е. Ростан „Сирано од Бержерака“, Народно позориште Београд
- И. Гончаров „Обломов“, ЦНП Подгорица
- И. Сингер „Демон“, Народно позориште Београд
- В. Шекспир „Млетачки трговац“, ЈДП Београд
- А. Н. Островски, „Шума“, ЈДП Београд
- Ж. П. Молијер „Тартиф“, ЈДП Београд
- Ф. М. Достојевски „Ујкин сан“, СНП
Савремени светски писци
уреди- И. Иредински „Збогом Јудо“ (дипломска представа)
- Ф. В. Крец „Ни риба ни месо“, Камерни театар 55 Сарајево
- В. Хавел „Ларго Десолато“, Камерни театар 55 Сарајево
- С. Шепард „Стање шока“, Народно позориште Београд
- Е. Бонд „Нигде никог немам“, ЦНП Подгорица
- Е. Пуиг „Пољубац жене паука“, Звездара театар Београд
- С. Бекет „Не Ја“, ПРЗ „Нова осећајност“, Београд (1981. године)
Домаћи класици
уреди- Ј. Стерија „Лажа и паралажа“, СНП Нови Сад
- Ј. Стерија „Кир Јања“, Народно позориште Београд
- А. Поповић „Тамна је ноћ“, Култ театар Београд
- А. Поповић „Мрешћење шарана“, СНП Нови Сад
- Ј. Стерија „Покондирена тиква“, Народно позориште Београд
- Д. Киш „Електра“, ЦНП Подгорица
- М. Крлежа „Господа Глембајеви“, СНП Нови Сад
- Ј. Готовац/М. Беговић „Еро са онога свијета“, Опера СНП Нови Сад
- А. Поповић „Свињски отац“, НП Крушевац
- А. Поповић „Смртоносна мотористика“ Атеље 212
- Б. Нушић „Тако је морало бити“, ЈДП Београд
- М. Селимовић „Дервиш и смрт“, Народно позориште Београд
Савремени домаћи писци
уреди- Д. Ковачевић „Свети Георије убива аждаху“, СНП Нови Сад
- Љ. Симовић „Чудо у Шаргану“, СНП Нови Сад
- Љ. Симовић „Путујуће позориште Шопаловић“, СНП Нови Сад
- Р. Павловић „Шовинистичка фарса“, СКЦ Београд
- Д. Лесковар „Три чекића“ СНП Нови Сад
- С. Ковачевић „Ново је доба“ Београдско драмско позориште Београд
- С. Копривица, „Дуго путовање у Јевропу“, Београдско драмско позориште Београд
- Н. Ромчевић „Лаки комад“, СНП Нови Сад
- М. Поповић „Буба“, Звездара театар Београд
- Б. Радаковић „Кај сад?“, Београдско драмско позориште Београд
- Д. Спасојевић „Одумирање“, Атеље 212 Београд
- И. Лалић „Херој нације“, НП „Тоша Јовановић“ Зрењанин
- М. Фехимовић „Ћеиф“, Београдско драмско позориште Београд[5]
Референце
уреди- ^ Jevrejski pregled (Glasilo Saveza Jevrejskih opština Srbije); Saša Ristić; Ja sam, u stvari, neostvareni pisac; stranica 7; broj 7-8, jul / avgust 2009.
- ^ „Егон Савин”. Факултет драмских уметности у Београду. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ „Егон Савин”. Новости. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Егон Савин добитник признања „Дејан Мијач””. Politika Online. Приступљено 2023-05-30.
- ^ „Званичан сајт Факултет драмских уметности”. Eгoн Сaвин. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018.
Спољашње везе
уреди- Егон Савин на сајту PORT.rs
- Егон Савин на сајту IMDb (језик: енглески)
- ИНТЕРВЈУ Егон Савин: Живимо у свету без добрих намера („Вечерње новости”, 4. септембар 2022)
