„Хајде да растемо” је југословенска ТВ серија за децу, снимана и емитована од 1969. до 1972. године у продукцији Редакције Програма за децу и младе Телевизије Београд. Сценарио су писали Милан Брујић и Љубивоје Ршумовић, а режирао је Србољуб Станковић. Серија је садржавала 84 епизоде, емитоване у континуитету сваке друге среде (касније петка), у четири узастопна циклуса. Прва епизода премијерно је приказана 2. априла 1969. ("Прича о другарству"), а последња 23. јуна 1972. ("Прича о крају"). У сталној глумачкој екипи били су: Неда Спасојевић (Неда; у првих 57 епизода), Властимир Ђуза Стојиљковић (Ђуза; од 58. до последње епизоде), Зоран Ратковић (Рале), Јелисавета Саблић (Сека), Ташко Начић (Ташко у облацима), Љубиша Бачић (Самостални Баја), док су гласове луткама позајмиле Добрила Матић (Топаловић) и Татјана Лукјанова (Зозон).

Хајде да растемо
Жанркомедија
ФорматТелевизијска серија
СценариоМилан Брујић
Љубивоје Ршумовић
РежијаСрбољуб Станковић
УлогеМиа Адамовић
Љубиша Бачић
Неда Спасојевић
Татјана Лукјанова
Добрила Матић
Ташко Начић
Властимир Ђуза Стојиљковић
КомпозиторСрђан Барић
Земља Југославија
Језиксрпскохрватски
Време трајања38 минута (84 епизоде)
СценографГордана Поповић
ПродукцијаТВ Београд
Емитовање
Прво
приказано на
Телевизија Београд
Премијерно
приказивање
2. април 1969. — 23. јун 1972.
Профил на IMDb-ју

Улоге

уреди
Глумац Улога
Миа Адамовић
Љубиша Бачић Самостални Баја
Татјана Лукјанова Зозон
Добрила Матић Топаловић
Ташко Начић Ташко у облацима
Зоран Ратковић Зоран
Јелисавета Сека Саблић Сека
Неда Спасојевић Неда
Властимир Ђуза Стојиљковић Ђуза

Комплетна ТВ екипа ▼

Из критике

уреди

... Најмлађи телевизијски гледаоци стекли су новог друга, сталног пријатеља, који ће их припремати за живот у свету одраслих. То је Неда Спасојевић, водитељ нове дечје серије Телевизије Београд, „Хајде да растемо“. У првој епизоди аутори серије Љубивоје Ршумовић и Милан Брујић почели су са другарством. (...)

           Можда су први звуци музике Срђана Барића распечатили албум наших успомена на страницама са којих нас је запљуснуло сећање на мелодију Миодрага Илића-Белог из серије „На слово, на слово“. Ново лице Неде Спасојевић синуло је у крупном плану, чисто и зрачно под коврџама кратке косе, и одмах раскрилило беле неисписане стране истог албума који је почео да се разлистава за нове успомене. Велики друг малих гледалаца кренуо је да исписује надахнуте поетске речи о великој и значајној људској врлини – другарству.

           С непогрешивим осећањем за сугестивну снагу људског лица редитељ Србољуб Станковић остао је током целе емисије веран крупном плану. На исти начин упознао је своје мале гледаоце и са осталим Нединим великим другарима у емисији, Зораном Ратковићем, Јелисаветом Сабљић, Љубишом Бачићем, Ташком Начићем. Остаје отворено питање колико је Станковићев афинитет према луткама постигао задовољавајући ефекат и ликом коме је глас позајмила Татјана Лукијанова, а чија је деформисана ћелава глава с наочарима оставила непријатан утисак.

(Олга Божичковић: Одрасти и бити друг, Политика, Београд, 7. април 1969)


... Већ смо и заборавили откад је на програму дечја серија Телевизије Београд „Хајде да растемо“. А увек нас изненади својом неуништивом свежином, непресушном поезијом, некаквом неухватљивом чедношћу и невиношћу. Последња је говорила о птицама.

           Биће да њена аутентичност проистиче из чињенице што најпре њени литерарни аутори, писци прозног и песничког текста Ршумовић и Брујић, напросто срасту са темом. Њој се затим без остатка, као да је и прва и последња, предају сви извођачи.

           Устаљеној глумачкој екипи, са Љубишом Бачићем, Јелисаветом Саблић, Зораном Ратковићем и Ташком Начићем, придружио се у овој сезони, уместо Неде Спасојевић, Властимир Стојиљковић-Ђуза, такође један од неодољивих сценских шармера, што није од малог значаја за емисију.

(Олга Божичковић: Шарм и антишарм, Политика, Београд, 6. мај 1972)

Спољашње везе

уреди