Prvi opijumski rat

Prvi opijumski rat
	Deo Opijumskih ratova
Vreme	3. septembar 1839 – 29. avgust 1842.
Mesto	Kina
Ishod	Britanska pobeda
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Britanska istočnoindijska kompanija;	Dinastija Ćing

Prvi opijumski rat ili Prvi anglo-kineski rat, bio je niz vojnih sukoba između Britanske imperije i kineske dinastije Ćing između 1839. i 1842. godine.^[1]^[2] Neposredno pitanje bilo je kinesko sprovođenje svoje zabrane trgovine opijumom oduzimanjem privatnih zaliha opijuma od trgovaca u Kantonu i pretnjom izricanjem smrtne kazne za buduće prestupnike. Uprkos zabrani opijuma, britanska vlada je podržala zahtev trgovaca za nadoknadom za zaplenjenu robu i insistirala na principima slobodne trgovine i ravnopravnog diplomatskog priznanja sa Kinom. Opijum je bio jedina najprofitabilnija robna trgovina Britanije u 19. veku. Posle višemesečnih tenzija između dve države, britanska mornarica je u junu 1840. pokrenula ekspediciju, koja je na kraju pobedila Kineze koristeći tehnološki superiornije brodove i oružje do avgusta 1842. godine. Britanci su tada nametnuli ugovor iz Nankinga, koji je primorao Kinu da poveća spoljnu trgovinu, da kompenzaciju i ustupi Hong Kong Britancima. Shodno tome, trgovina opijumom se nastavila u Kini. Nacionalisti iz 20. veka smatrali su 1839. početkom veka poniženja, a mnogi istoričari je smatraju početkom moderne kineske istorije. Konflikt je započeo dugu istoriju kineske sumnjičavosti prema Zapadu, što se još uvek oseća u istočnoj Aziji.^[3]

U 18. veku, potražnja za kineskim luksuznim proizvodima (naročito svilom, porcelanom i čajem) stvorila je trgovinsku neravnotežu između Kine i Britanije. Evropsko srebro je teklo u Kinu preko kantonskog sistema, koji je ograničavao ulaznu spoljnu trgovinu na južni lučki grad Kanton. Da bi se suprotstavila ovoj neravnoteži, Britanska istočnoindijska kompanija počela je da uzgaja opijum u Bengalu i dozvolila je privatnim britanskim trgovcima da prodaju opijum kineskim krijumčarima za ilegalnu prodaju u Kini. Priliv narkotika preokrenuo je kineski trgovinski suficit, iscrpio ekonomiju srebra i povećao broj zavisnika od opijuma u zemlji, rezultati koji su ozbiljno zabrinuli kineske zvaničnike.

Godine 1839, car Daoguang, odbijajući predloge za legalizaciju i oporezivanje opijuma, imenovao je namesnika Lin Zešua da ode u Kanton kako bi potpuno zaustavio trgovinu opijumom. Lin je napisala otvoreno pismo kraljici Viktoriji pozivajući se na njenu moralnu odgovornost da zaustavi trgovinu opijumom, mada ga ona nikada nije pročitala. Lin je tada pribegao upotrebi sile u zapadnjačkoj trgovačkoj enklavi. U Kanton je stigao krajem januara i organizovao obalsku odbranu. U martu su britanski dileri opijuma bili primorani da predaju opijum u vrednosti od 2,37 miliona funti. Lin je 3. juna naredio da se opijum uništi javno na plaži Humen kako bi pokazao odlučnost vlade da zabrani pušenje. Sve ostale zalihe su zaplenjene i naređena je blokada stranih brodova na Bisernoj reci.

Tenzije su eskalirale u julu nakon što su britanski mornari ubili jednog kineskog seljana, a britanska vlada je odbila da preda optužene kineskim vlastima. Kasnije su izbile borbe, a britanska mornarica je uništila kinesku pomorsku blokadu i pokrenula ofanzivu. U sukobu koji je usledio, Kraljevska mornarica je iskoristila svoju superiornu pomorsku i artiljerijsku moć da nanese niz odlučujućih poraza kineskom carstvu. Godine 1842, dinastija Ćing je bila prinuđena da potpiše ugovor iz Nankinga — prvi od onoga što su Kinezi kasnije nazvali Nepravednim sporazumima — koji je dao obeštećenje i eksteritorijalnost britanskim podanicima u Kini, otvorio pet ugovornih luka za britanske trgovce i ustupio ostrvo Hong Kong Britanskoj imperiji. Neuspeh ugovora da zadovolji britanske ciljeve poboljšanja trgovine i diplomatskih odnosa doveo je do Drugog opijumskog rata (1856–1860). Nastali društveni nemiri bili su pozadina Tajpinškog ustanka, koja je dodatno oslabio vlast dinastije Ćing.

Pozadina

Uspostavljanje trgovinskih odnosa

Direktna pomorska trgovina između Evrope i Kine počela je 1557. godine kada su Portugalci zakupili ispostavu od dinastije Ming u Makau. Druge evropske nacije su ubrzo sledile portugalsko vođstvo, ubacujući se u postojeću azijsku pomorsku trgovinsku mrežu kako bi se takmičile sa arapskim, kineskim, indijskim i japanskim trgovcima u trgovini unutar regiona. Nakon španskog osvajanja Filipina, razmena dobara između Kine i Evrope dramatično se ubrzala. Od 1565, galeoni iz Manile unose srebro u azijsku trgovačku mrežu iz rudnika u Južnoj Americi. Kina je bila primarna destinacija za plemeniti metal, pošto je carska vlada naložila da se kineska roba može izvoziti samo u zamenu za srebrne poluge.

U 19. veku Evropljanima je trgovina sa Kinom bila vrlo unosna. Unosna je bila i za kineske trgovce. U Kini su postojala trgovačka ograničenja, pa je međunarodna trgovina bila dopuštena jedino preko Kantona. Zbog toga nije bilo ekonomično trgovati robom male vrednosti. Trgovina se zasnivala na luksuznoj robi, kao što je čaj (Kina je izvozila za Britaniju) i srebro, koje je Kina uvozila. Pored toga značajni su bili i neki specijalni metali, koji su se koristili u Kini. Britanija je svoju valutu zasnivala na zlatnom standardu od 18. veka, pa je srebro kupovala u kontinentalnoj Evropi, da bi snabdevala Kinu. To je bilo prilično skupo za Britaniju pre demonetarizacije srebra u Nemačkoj 1870. Britanci su tražili koja bi bila druga unosna roba za trgovinu i otkrili su opijum, koji se proizvodio u Britanskoj Indiji. Od 1821. do 1837. pet puta se povećao izvoz droga u Kinu. Britanija je izvozila velike količine opijuma od 1781. Droga se proizvodila u Bengalu i Malvi u Indiji i prodavala se pod uslovom da se prodaje britanskim trgovcima za Kinu. Celu prodaju i proizvodnju opijuma vodila je Britanska istočnoindijska kompanija.

Kineska vlada je uočila da srebro odlazi iz zemlje i da je 2 miliona Kineza postalo zavisno od droga. Britanci su prodavali 1.400 tona opijuma Kinezima. Kinezi su odlučili da zaustave trgovinu opijumom. U početku je izgledalo da Kinezi imaju uspeha. Jedan visoko rangirani kineski službenik Lin Zeksu je napisao pismo britanskoj kraljici Viktoriji upozoravajući na problem. Lin Zeksu je u maju 1839. naredio da se unište sve zalihe opijuma. Međutim britanski mornari su se pobunili u julu 1839, uništili su jedan hram i ubili su jednoga Kineza, koji ih je pokušao zaustaviti. Kinezi su tražili mornare da im sude, a britanska vlada se pozivala na ekstrateritorijalnost, što znači da im samo britanski sudovi mogu suditi. Sudio im je britanski sud u Kantonu i pustio ih je.

Kineska vlada je tražila da britanski trgovci potpišu ugovoru da neće trgovati opijumom i da ako to učine da mogu biti osuđeni na smrt i da im mogu suditi kineski sudovi. Glavni britanski nadglednik trgovine sa Kinom Čarls Eliot je posle toga naredio Britancima da se povuku iz Kine i zabranio je trgovinu sa Kinezima. Pojedini trgovci, koji nisu trgovali opijumom bili su spremni da potpišu ugovor, koji su Kinezi tražili i na taj način slabili su Britansku trgovačku poziciju.

Rat

Pripremajući se za rat Britanci su 23. avgusta 1839. zauzeli Hongkong. Hongkong je tada bio manje mesto. Krajem oktobra u Kinu je stigao brod Tomas Kots, koji je bio vlasništvo kvekera, a oni nisu trgovali opijumom. Njihov kapetan Smit je verovao da je Čarls Eliot prekoračio ovlaštenja zabranjujući Britancima trgovinu sa Kinom. Da bi sprečio ostale britanske brodove da se oglušavju o naređenje o prestanku trgovine sa Kinom Eliot je naredio blokadu Biserne reke. Borbe su počele 3. novembra 1839. kada je drugi jedan britanski brod Rojal Sakson pokušao da otplovi do Kineza. Britanci su ispalili upozoravajući plotun na Rojal Sakson, Kineska flota se umešala u pokušaju da zaštiti britanski trgovački brod. Kineski pomorski izveštaj za prvi dan bio je da su ostvarili veliku pobedu toga dana. Eliot je naredio svim brodovima da se povuku prema blizini Makaua, međutim trgovačkim brodovima je više odgovarala luka Hongkonga. Ipak sledećih dana britanska mornarica se pokazala mnogo boljom i potopili su mnogo kineskih brodova. Eliot je tokom 1840. molio portugalskog gevernera Makaua da pusti da istovaruju svoje brodove u Makauu, a da će im Britanci zauzvrat dobro platiti. Guverner Makaua je odbio jer se plašio da će Kina da prekine opskrbu Makaua hranom i ostalim potrepštinama. Kineski car je 14. januara 1840. tražio da svi stranci u Kini prestaju da pomažu Britance.

Britanska vlada i Britanska istočnoindijska kompanija su odlučile da napadnu Kanton, a vojni troškovi padaju na trošak vlade. U junu 1840. stigla je u Kvantung iz Singapura ekspediciona sila od 15 većih brodova, 4 parne topovnjače i 25 manjih brodova sa 4.000 marinaca. Džejms Bremer je predvodio marince. Bremer je zahtevao da kineska vlada nadoknadi troškove, koje su Britanci imali zbog prekida trgovine. Kinezi su to odbili, pa su Britanci napali. Ušće Biserne reke Kinezi su jako dobro branili, pa je britanska flota krenula severno do Sjamena.

Britanci su tokom 1841. zauzeli tvrđave, koje su branile ušće Biserne reke, između Hongkonga i Kantona. Do januara 1842. Britanci su kontrolisali uzvišenja oko Kantona i pobedili su Kineze kod Nigboa i kod Činghaja. Do sredine 1842. Britanci su pobedili Kineze na ušću druge velike reke Jangce i zauzeli su Šangaj. Kineska vlada se pokazala nesposobnom da se nosi sa zapadnim silama, bilo politički, bilo vojno. Rat je završio u avgustu 1842. kada je Kina potpisala prvi Nepravedni sporazum, Sporazum iz Nankinga.

Sporazum

Po sporazumu iz Nankinga

Britanci su dobili ekstrateritorijalni status.
Hongkong je pripao Velikoj Britaniji
Trgovačke luke Kanton, Sjamen, Fudžou, Šangaj i Ningbo su otvorene za sve trgovce
kineska vlada je plaćala reparacije za uništeni opijum i ratne troškove

Posledice

Lakoća sa kojom je Britanska istočnoindijska kompanija pobedila Kinu uticala je na ugled Kine i kineske dinastije. To je potpuno sigurno dovelo do Tajpinškog ustanka (1850—1864). Uspeh u ratu omogućio je Britancima da nastave trgovati opijumom sa Kinom. Britanska vlada se još uvek nije izvinila Kini.

Reference

^ Rait, Robert S (1903). The Life and Campaigns of Hugh, First Viscount Gough, Field-Marshal. str. 265. . Volume 1..
^ Makeham 2008, str. 331
^ Tsang 2007, str. 3–13, 29

Literatura

Tsang, Steve (2007). A Modern History of Hong Kong. I.B.Tauris. str. 3–13, 29. ISBN 978-1-84511-419-0.
McPherson, Duncan, Carruthers, Bob (2013). The First Opium War, The Chinese Expedition 1840–1842, the illustrated edition. Coda Books Ltd. ISBN 978-1781583609. .
Beeching, Jack, The Chinese Opium Wars, Hutchinson, 1975, Harcourt, 1976.
Fairbank, John King (1953). Trade and Diplomacy on the China Coast; the Opening of the Treaty Ports, 1842–1854. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. .
Fay, Peter Ward, (2000). The Opium War, 1840–1842: Barbarians in the Celestial Empire in the early part of the nineteenth century and the way by which they forced the gates ajar. Chapel Hill, North Carolina: University of North Carolina Press. .
Gao, Shujuan (高淑娟); Feng, Bin (冯斌) . Qinghua University Chinese Economic Historiography Series (清华大学中国经济史学丛书) (in Chinese). Qinghua University Publishing (清华大学出版社). 高淑娟; 冯斌 (2003). Comparative Outline of Chinese and Japanese Foreign Policy: Central Trade Policy in the Final Years of the Imperial Era (中日对外经济政策比较史纲: 以封建末期贸易政策为中心). 清华大学出版社有限公司. ISBN 978-7302075172. .
Gray, Jack (2002). Rebellions and Revolutions: China from the 1800s to 2000. Short Oxford History of the Modern World. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870069-2.
Greenberg, Michael (1951). British Trade and the Opening of China, 1800–42. Cambridge: Cambridge University Press, Cambridge Studies in Economic History. . Various reprints. Uses Jardine Matheson papers to detail the British side of the trade.
Greenwood, Adrian (2015). Victoria's Scottish Lion: The Life of Colin Campbell, Lord Clyde. UK: History Press. str. 496. ISBN 978-0-7509-5685-7. Arhivirano iz originala 21. 02. 2016. g. Pristupljeno 17. 12. 2018.
Hanes, W. Travis; Sanello, Frank (2004). Opium Wars: The Addiction of One Empire and the Corruption of Another. Sourcebooks. ISBN 978-1-4022-2969-5.
Hoe, Susanna; Roebuck, Derek (1999). The Taking of Hong Kong: Charles and Clara Elliot in China Waters. Curzon Press. ISBN 978-0-7007-1145-1. .
Hsin-Pao Chang (1964). Commissioner Lin and the Opium War. Cambridge: Harvard University Press, Harvard East Asian Series. .
Hoiberg, Dale H., ed. (2010). „Aberdeen, George Hamilton-Gordon, 4th Earl of,”. Encyclopædia Britannica (15th izd.). str. 28. ISBN 978-1-59339-837-8. . I: A-ak Bayes . Chicago, IL: Encyclopædia Britannica Inc. .
Johnson, Kendall, The New Middle Kingdom: China and the Early American Romance of Free Trade (Baltimore. The New Middle Kingdom: China and the Early American Romance of Free Trade. Johns Hopkins University Press. 2017. ISBN 978-1-4214-2251-0. ).
Lovell, Julia, The Opium War: Drug, Dreams and the Making of China (London, Picador. Lovell, Julia (2011). The Opium War: Drugs, Dreams and the Making of China. Picador. ISBN 978-0-330-45747-7. ). Well referenced narrative using both Chinese and western sources and scholarship.
Lin, Manhong (2006). China Upside Down: Currency, Society, and Ideologies, 1808–1856. Cambridge, Mass.: Harvard University Asia Center, Harvard East Asian Monographs. ISBN 978-0-674-02268-3. . Detailed study of the economics of the trade.
MacPherson, D. (1842). Two Years in China: Narrative of the Chinese Expedition, from Its Formation in April, 1840, Till April, 1842 : with an Appendix, Containing the Most Important of the General Orders & Despatches Published During the Above Period. London: Saunders and Otley.
Makeham, John (2008). China: The World's Oldest Living Civilization Revealed. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25142-3.
Miron, Jeffrey A.; Feige, Chris (2008). „The Opium Wars: Opium Legalization and Opium Consumption in China” (PDF). Applied Economics Letters. 15 (12): 911—913. S2CID 218639653. doi:10.1080/13504850600972295. Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
Polachek, James M., The Inner Opium War (Cambridge, Massachusetts: Council on East Asian Studies, Harvard University, 1992.) Based on court records and diaries, presents the debates among Chinese officials whether to legalise or suppress the use and trade in opium.
Perdue, Peter C., "The First Opium War: The Anglo-Chinese War of 1839–1842: Hostilities" (Cambridge, Massachusetts: Massachusetts Institute of Technology, 2011. MIT Visualizing Cultures).
Haijian, Mao (2016). The Qing Empire and the Opium War. Cambridge University Press. ISBN 9781107069879. .
Rait, Robert S. (1903). The life and campaigns of Hugh, first Viscount Gough, Field-Marshal. 1. Westminster: Westminster, A. Constable & Co.
Frontier and Overseas Expeditions From India, vol. 6, p. 382
Wakeman, Frederic E. (1997). Strangers at the Gate: Social Disorder in South China, 1839–1861. University of California Press. ISBN 978-0-520-21239-8. .
Hummel, Arthur William (1943). Eminent Chinese of the Ch'ing Period (1644–1912). . Washington, D.C.: United States Government Printing Office.
Spence, Jonathan D. (1999). The Search for Modern China (second izd.). New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-97351-8.
Waley, Arthur (1968). The Opium War Through Chinese Eyes. Stanford University Press. (London: Allen & Unwin, 1958; reprinted Stanford, California. ). Translations and narrative based on Lin's writings.
Correspondence Relating to China (1840). London: Printed by T. R. Harrison.
The Chinese Repository (1840). Volume 8.
Waley, Arthur [First published 1958]. The Opium War Through Chinese Eyes. Taylor & Francis. 2013. ISBN 978-1-136-57665-2. .
Myers, H. Ramon; Wang, Yeh-Chien Peterson Willard J.., ur. (2002). „Economic developments, 1644–1800”. Part One: The Ch'ing Empire to 1800, The Cambridge History of China, '9'. Cambridge: Cambridge University Press. str. 563—647. ISBN 978-0-521-24334-6. .
Crossley, Pamela Kyle; Siu, Helen F.; Sutton, Donald S. (2006). Empire at the Margins: Culture, Ethnicity, and Frontier in Early Modern China. University of California Press. ISBN 978-0-520-23015-6. .
Elliot, Mark C. The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China, Stanford. The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China. Stanford University Press. 2001. ISBN 978-0-8047-4684-7. .
Bingham, John Elliot (1843). Narrative of the Expedition to China from the Commencement of the War to Its Termination in 1842 (2nd izd.). Volume 2. London: Henry Colburn.
Hoe, Susanna; Roebuck, Derek. The Taking of Hong Kong: Charles and Clara Elliot in China Waters. Richmond, Surrey: Curzon Press. 1999. ISBN 978-0-7007-1145-1. .
Charles C. Mann , Random House Digital. Mann, Charles C. (2011). 1493: Uncovering the New World Columbus Created. Knopf Doubleday Publishing. str. 123—163. ISBN 9780307596727.
Bernard, William Dallas; Hall, William Hutcheon (1847). The Nemesis in China (3rd izd.). London: Henry Colburn.
Dillon, Michael (2010). China: A Modern History. I. B. Tauris. ISBN 978-1-85043-582-2. .
Compilation Group for the "History of Modern China" Series. The Opium War. Honolulu: University Press of the Pacific; reprint from. The Opium War (1976 izd.). The Minerva Group. 2000. ISBN 978-0-89875-150-5. .
Downs, Jacques M. Bethlehem, PA: Lehigh University Press; reprinted. The Golden Ghetto: The American Commercial Community at Canton and the Shaping of American China Policy, 1784–1844. Hong Kong University Press. novembar 2014. ISBN 978-0-934223-35-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
Parker, Edward Harper (1888). Chinese Account of the Opium War. . Shanghai
John K. Derden, (1981). „The British Foreign Office and Policy Formation: The 1840's,”. Proceedings & Papers of the Georgia Association of Historians. str. 64—79. .
Morse, Hosea Ballou (1910). International relations of the Chinese empire. New York, distributed by Paragon Book Gallery. 1917. . Volume 1. New York: Paragon Book Gallery.
Headrick, Daniel R. (1979). „The Tools of Imperialism: Technology and the Expansion of European Colonial Empires in the Nineteenth Century”. The Journal of Modern History. 51 (2): 231—263. JSTOR 1879216. S2CID 144141748. doi:10.1086/241899.
Bulletins and Other State Intelligence. Compiled and arranged from the official documents published in the London Gazette. London: F. Watts. 1841.
Granville G. Loch. The Closing Events of the Campaign in China: The Operations in the Yang-tze-kiang and treaty of Nanking . London. 1843 [2014-07-13]
„The Count of Aberdeen to Sir Henry Pudding" The "History of the Chinese Empire”. 1: 755—756. .

Spoljašnje veze

[Ref-1-1] Rait, Robert S (1903). The Life and Campaigns of Hugh, First Viscount Gough, Field-Marshal. str. 265. . Volume 1..

[John_2008-2] Makeham 2008, str. 331

[Tsang,_Steve_2007_p._3-13-3] Tsang 2007, str. 3–13, 29

[1]

[2]

[3]