Гуангџоу
(преусмерено са Кантон (град))
Гуангџоу[а] (кин: 广州市 / 廣州市, Guǎngzhōu; или Кантон) град је на југу Народне Републике Кине и главни град покрајине Гуандонг (или Кантон), значајан трговачки и индустријски центар. Према процени из 2009. у граду је живело 3.103.466 становника.[1]
| Гуангџоу кин: 广州市 / 廣州市, Guǎngzhōu | |
|---|---|
Колаж градских знаменитости | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Кина |
| Покрајина | Гуандонг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 18,676,605 |
| — густина | 4.859.358,7 ст./km2 |
| Агломерација | 10.182.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 23° 06′ 32″ С; 113° 15′ 53″ И / 23.108889° С; 113.264722° И |
| Површина | 3,84343 km2 |
  Гуангџоу Гуангџоу на карти Кине | |
| Поштански број | 510000 |
| Позивни број | 20 |
| Регистарска ознака | 粤A |
| Веб-сајт | |
| www.gz.gov.cn | |
.jpg)
-_cropped.jpg)
.jpg)
.jpg)
Близина Хонгконга је повољна околност за локалну економију. Овде се налази ФК Гуангџоу.
Географија
уредиКлима
уреди| Клима Гуангџоа (нормале 1971–2000, екстреми 1961–2000) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 27,2 (81) |
28,6 (83,5) |
32,1 (89,8) |
32,4 (90,3) |
36,2 (97,2) |
36,6 (97,9) |
39,1 (102,4) |
38,0 (100,4) |
37,6 (99,7) |
34,8 (94,6) |
32,5 (90,5) |
29,6 (85,3) |
39,1 (102,4) |
| Максимум, °C (°F) | 18,3 (64,9) |
18,5 (65,3) |
21,6 (70,9) |
25,7 (78,3) |
29,3 (84,7) |
31,5 (88,7) |
32,8 (91) |
32,7 (90,9) |
31,5 (88,7) |
28,8 (83,8) |
24,5 (76,1) |
20,6 (69,1) |
26,3 (79,4) |
| Просек, °C (°F) | 13,9 (57) |
15,2 (59,4) |
18,1 (64,6) |
22,4 (72,3) |
25,8 (78,4) |
27,8 (82) |
28,9 (84) |
28,8 (83,8) |
27,5 (81,5) |
24,7 (76,5) |
20,1 (68,2) |
15,5 (59,9) |
22,4 (72,3) |
| Минимум, °C (°F) | 10,3 (50,5) |
11,7 (53,1) |
15,2 (59,4) |
19,5 (67,1) |
22,7 (72,9) |
24,8 (76,6) |
25,5 (77,9) |
25,4 (77,7) |
24,0 (75,2) |
20,8 (69,4) |
15,9 (60,6) |
11,5 (52,7) |
18,9 (66,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 0,1 (32,2) |
1,3 (34,3) |
3,2 (37,8) |
7,7 (45,9) |
14,6 (58,3) |
18,8 (65,8) |
21,6 (70,9) |
20,9 (69,6) |
15,5 (59,9) |
9,5 (49,1) |
4,9 (40,8) |
0,0 (32) |
0,0 (32) |
| Количина кише, mm (in) | 40,9 (1,61) |
69,4 (2,732) |
84,7 (3,335) |
201,2 (7,921) |
283,7 (11,169) |
276,2 (10,874) |
232,5 (9,154) |
227,0 (8,937) |
166,2 (6,543) |
87,3 (3,437) |
35,4 (1,394) |
31,6 (1,244) |
1.736,1 (68,35) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 7,5 | 11,2 | 15,0 | 16,3 | 18,3 | 18,2 | 15,9 | 16,8 | 12,5 | 7,1 | 5,5 | 4,9 | 149,2 |
| Релативна влажност, % | 72 | 78 | 82 | 84 | 84 | 84 | 82 | 82 | 78 | 72 | 66 | 66 | 77,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 118,5 | 71,6 | 62,4 | 65,1 | 104,0 | 140,2 | 202,0 | 173,5 | 170,2 | 181,8 | 172,7 | 166,0 | 1.628 |
| Сунчано време — месечни проценти | 35 | 22 | 17 | 17 | 26 | 35 | 49 | 43 | 46 | 51 | 52 | 50 | 36,9 |
| Извор: China Meteorological Administration,[2] all-time extreme temperature[3] | |||||||||||||
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Праисторија
уредиНасеље које је сада познато као Нанвученг било је присутно у овој области до 1100. године пре нове ере.[4][5] Неке традиционалне кинеске историје постављају оснивање Нанвученга за време владавине краља Нана од Џоуа, цара Џоуа од 314. до 256. пре нове ере. Речено је да се састојао од нешто више од ограде од бамбуса и блата.
Нањуе
уредиГуангџоу, тада познат као Пању, основан је на источној обали Бисерне реке 214. п.н.е. Бродови којима су командовали трговци стигли су на обалу Јужне Кине у касној антици. Преживели записи из династије Танг потврђују да су становници Пањуа посматрали низ трговинских мисија. Записи о спољнотрговинским бродовима сежу до касног 20. века.[6]
Пању је био седиште Нанхај команде династије Ћин и служио је као база за прву инвазију на земље Баејуе у јужној Кини. Легендарни извештаји су тврдили да су војници код Пањуа били толико будни да три године нису скидали оклоп. Након пада Ћина, генерал Џао Туо је успоставио краљевство Нањуе и учинио Пању његовом престоницом 204. године пре нове ере. Остала је независна током сукоба Чу-Хан, иако је Џао преговарао о признању његове независности у замену за његово номинално потчињавање Хану 196. п.н.е.[7] Археолошки докази показују да је Пању био експанзиван трговачки центар: поред предмета из централне Кине, археолози су пронашли остатке који потичу из југоисточне Азије, Индије, па чак и Африке. Џао Туа је наследио Џао Мо, а затим Џао Јингћи. Након смрти Џао Јингчија 115. године пре нове ере, његов млађи син Џао Сјинг је именован за његовог наследника, што је било кршење кинеске примогенитуре. До 113. пре нове ере, његова кинеска мајка, царица удовица Јиу га је убедила да подреди Нањуе као формални део Хан царства. Домаћи премијер Лу Јиа је покренуо државни удар, убивши амбасадоре Хана заједно са краљем, његовом мајком и њиховим присталицама. Успешна заседа је потом уништила Ханске снаге које су биле послате да га ухапсе. Цар Ву од Хана се увредио и покренуо велики речни и морски рат: шест армија под вођством Лу Бодеа и Јанг Пуа[8] је заузело Пању и анектирало Нањуе до краја 111. п.н.е.[9]
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2009. живело 3.103.466 становника.
| 1990. | 2000. | 2009. |
|---|---|---|
| 2.960.889[1] | 3.101.800[1] | 3.103.466[1] |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиГуангџоу одржава споразуме о партнерским градовима са следећим страним градовима.[10][11]
Напомена
уреди- ^ У српском језику најчешће, премда неправилно, изговаран као Гуангџоу, а ретко правилније: Гванџоу
Референце
уреди- ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г.
- ^ 中国地面国际交换站气候标准值月值数据集（1971－2000年) (на језику: Chinese). China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 12. 8. 2016.
- ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 1. 12. 2010.
- ^ Short, John R. (1992), Human Settlement, Oxford: Oxford University Press, стр. 212
- ^ Peter Haggett (ур.), Encyclopedia of World Geography, 20: China and Taiwan, Marshall Cavendish, стр. 2844
- ^ Michael Sheridan (2021). The Gate to China: A New History of the People's Republic and Hong Kong. Oxford University Press. стр. 11. ISBN 9780197576236.
- ^ Taylor, Keith Weller (1991), The Birth of Vietnam, Berkeley: University of California Press, стр. 24
- ^ Morton, W. Scott; Lewis, Charlton M. (2004), China: Its History and Culture, 4th ed., McGraw-Hill, стр. 56, ISBN 9780071412797
- ^ Yü (1987), стр. 453.
- ^ „Sister Cities of Guangzhou”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2011. г. Приступљено 19. 03. 2015.
- ^ „Guangzhou and Rabat sign sister city agreement”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 17. 03. 2015.
- ^ „Gestiona Ecatepec oportunidades para intercambios estudiantiles con Guangzhou, China”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 10. 06. 2019.
- ^ „Relación México-Estados Unidos necesita puentes para construir paz, respeto y reconocimiento, no muros: EAV”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2019.
- ^ „Viajarán a China alumnos de Ecatepec”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2016. г.
- ^ „Gestiona Ecatepec oportunidades para Intercambios estudiantiles con Guangzhou, China”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2019.
Литература
уреди- An Anglochinese Calendar for the Year 1845, Corresponding to the Year of the Chinese Cycle Æra 4482 or the 42d Year of the 75th Cycle of Sixty, being the 25th Year of the Reign of Ta'ukwa'ng, Vol. II, Hong Kong: Office of the Chinese Repository, 1845.
Douglass, Robert Kennaway (1878). „Canton (1.)”. Ур.: Baynes, T.S. Encyclopaedia Britannica. 5 (9th изд.). стр. 37—9.- Douglass, Robert Kennaway (1911), „Canton (China)”, Ур.: Chisholm, Hugh, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 5 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 218—220
- Kuo, Ping-chia, „Guangzhou”, Encyclopædia Britannica, online ed., Encyclopædia Britannica, Приступљено 15. 7. 2016.
- Ring, Trudy; Salkin, Robert M.; La Boda, Sharon, ур. (1996), International Dictionary of Historic Places, Vol. V: Asia and Oceania, Taylor & Francis, ISBN 978-1-884964-04-6.
- „Guangzhou”, Time Out: Hong Kong, London: Time Out Guides, 2011, стр. 284–300, ISBN 978-1-84670-114-6.
- Bulletins and Other State Intelligence, Westminster: F. Watts, 1841.
- Beck, Sanderson (2007), Republican China in Turmoil 1912–1926
- Bretschneider, E. (1871), On the Knowledge Possessed by the Ancient Chinese of the Arabs and Arabian Colonies: And Other Western Countries, Mentioned in Chinese Books
- Butel, Paul (1997), Européens et Espaces Maritimes: vers 1690-vers 1790, Par Cours Universitaires (на језику: француски), Bordeaux: Bordeaux University Press
- Cortesao, Armando, ур. (1944), Suma Oriental of Tome Pires, an Account of the East, from the Red Sea to China, Written in Malacca and India in 1512–1515, New Delhi: Asian Educational Services, ISBN 9788120605350
- Douglas, Robert Kennaway (2006), Europe and the Far East, Adamant Media, ISBN 978-0-543-93972-2
- Dunn, Ross E. (1986), The Adventures of Ibn Battuta, University of California Press, ISBN 978-0-520-05771-5
- Dutra, Francis A.; Santos, João Camilo dos (1995), Francis A. Dutra; João Camilo dos Santos, ур., Proceedings of the International Colloquium on the Portuguese and the Pacific: University of California, Santa Barbara, October 1993, Santa Barbara: Jorge de Sena Center for Portuguese Studies, University of California, ISBN 978-0-942208-29-0.
- Gray, John Henry (1875), Walks in the City of Canton, Hong Kong: De Souza & Co.
- Gunn, Geoffrey (1. 08. 2011), History without Borders: The Making of an Asian World Region, 1000–1800, ISBN 9789888083343
- Kjellberg, Sven T. (1975), Svenska Ostindiska Compagnierna 1731–1813: Kryddor, Te, Porslin, Siden [The Swedish East India Company 1731–1813: Spice, Tea, Porcelain, Silk (на језику: шведски) (2nd изд.), Malmö: Allhem, ISBN 978-91-7004-058-0
- „Commercial Intercourse with China”, Knight's Store of Knowledge for All Readers, London: Charles Knight & Co., 1841, стр. 130–152
- Li Kangying (2010), The Ming Maritime Trade Policy in Transition, 1368 to 1567, Wiesbaden: Otto Harrassowitz, ISBN 9783447061728
- MacPherson, D. (1842), Two Years in China: Narrative of the Chinese Expedition, from Its Formation in April, 1840, Till April, 1842 : with an Appendix, Containing the Most Important of the General Orders & Despatches Published During the Above Period, London: Saunders & Otley
- Von Glahn, Richard (1996), Fountain of Fortune: Money and Monetary Policy in China, 1000–1700, Berkeley: University of California Press, ISBN 978-0-520-20408-9
- Wakeman, Frederic, Jr. (1985), The Great Enterprise: The Manchu Reconstruction of Imperial Order in Seventeenth-Century China, Berkeley: University of California Press, ISBN 978-0-520-04804-1
- Wilbur, Clarence Martin (1983), The Nationalist Revolution in China, 1923–1928, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 9780521318648
- Wills, John E., Jr. (1998), „Relations with Maritime Europe, 1514–1662”, Ур.: Denis Twitchett; John King Fairbank; Albert Feuerwerker, The Cambridge History of China, Vol. 8: The Ming Dynasty, 1368–1644, Pt. 2, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 333—375, ISBN 978-0-521-24333-9
- Wills, John E., Jr.; Cranmer-Byng, John; Witek, John W. (2010), Wills, Jr., John E., ур., China and Maritime Europe, 1500–1800: Trade, Settlement, Diplomacy, and Missions, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-17945-4.
- Yü Ying-shih (1987), „Han Foreign Relations”, The Cambridge History of China, Vol. I: The Ch'in and Han Empires, 221 B.C.–A.D. 220, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-24327-8
- The World in Guangzhou: Africans and other foreigners in South China's marketplace. University of Chicago Press. 2017. ISBN 9780226506074.
- Gray, Mrs. John Henry (1880), Fourteen Months in Canton, London: William Clowes & Sons for Macmillan & Co., стр. 444
- Foster, Simon; Lin-Liu, Jen; Pham, Sherisse; Beth Reiber; Sharon Owyang; Lee Wing-sze; Winnan, Christopher D. (2010), Frommer's China, Frommer's, стр. 542 ff, ISBN 978-0-470-52658-3
- Johnson, Graham E. (1999). Historical Dictionary of Guangzhou (Canton) and Guangdong. Lanham: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3516-0.
- Lee, Edward Bing-Shuey (1936). Modern Canton. Shanghai: The Mercury Press.
- Ng, Yong Sang (1936). Canton, City of the Rams: A General Description and a Brief Historical Survey. Canton: M.S. Cheung. ASIN B0008D1HHO.
- Perdue, Peter C. (2009), „Canton Trade”, Rise & Fall of the Canton Trade System, Visualizing Cultures, MIT
- Shaw, Samuel; Josiah Quincy (1847). The journals of Major Samuel Shaw : the first American consul at Canton : with a life of the author. Boston: Wm. Crosby and H.P. Nichols. Приступљено 5. 04. 2008.
- Vogel, Ezra F. (1969). Canton Under Communism: Programs and Politics in a Provincial Capital, 1949–1968. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-09475-8.
- Guangzhou Statistical Yearbook 2016
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Информације о граду Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2008) (ен.)
- Guangzhou International Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2019): Official website of government of Guangzhou municipality
- Guangzhou, China Network Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2008)
- Гуангџоу на сајту OpenStreetMap
