Bombaj (provincija)

Provincija Bombaj (engl. Bombay Presidency, doslovnoː Bombajsko predsedništvo), bivši kolonijalni posed Britanske istočnoindijske kompanije u zapadnoj Indiji, sa prestonicom u Bombaju. Posle 1858. postala je provincija Britanske Indije.

Provincija Bombaj na vrhuncu (1912).

Istorija

Engleska kolonija u Bombaju

Bombaj je osnovan u 13. veku na 17 km dugom i 4 km širokom istoimenom ostrvu na zapadnoj obali Indije u Arapskom moru, sa najboljom prirodnom lukom u Indiji. Pao je 1534. pod vlast Portugalaca koji su ga 1661. poklonili Engleskoj. Ustupljen je 1668. Istočnoindijskoj kompaniji, koja ga je razvila od 1708. kao svoje sedište. oko Bombaja su podignuta utvrđenja (1715-1722) i stacionirana ratna flota radi zaštite trgovačkih brodova Kompanije i zapadnih poseda od piratskih napada.

Teritorijalna ekspanzija

Stanje u Mogulskom carstvu pod slabim Aurangzebovim (1658-1707) naslednicima pružilo je Britanskoj istočnoindijskoj kompaniji uslove za stvaranje trgovinskih monopola i teritorijalno širenje. Godine 1715. Kompanija je uspela da od sultana u Delhiju dobije ferman kojim joj se daje sloboda trgovine na celoj teritoriji Mogulskog carstva. Do sredine 18. veka britanska politika u Indiji svodila se na borbu za obezbeđenje slobodne trgovine indijskom robom, ali je tada prerasla u borbu za stvaranje kolonijalnih poseda. Britanci su nominalno priznavali padišaha u Delhiju kao jedinu legalnu vlast u Indiji, ali su u praksi imali punu slobodu delovanja. Tako su vlasti Istočnoindijske kompanije sredinom 18. veka počele da formiraju svoju privatnu vojsku, Bengalsku, Madrasku i Bombajsku armiju, sastavljene od indijskih najamnika (sepoja) pod komandom britanskih oficira, naoružanih, opremljenih i obučenih na evropski način. Godine 1754. u Indiju su prvi put stigle i britanske kraljevske trupe. Uz njihovu pomoć, privatna vojska i flota Kompanije su 1757. uništile flotu carstva Marata i zauzele njihovo glavno uporište - Geriju (Vidžajdurg), čime je obezbeđena sloboda plovidbe u vodama na zapadnoj obali Indije. Iste godine (1757), Kompanija je bitkom kod Plesija potčinila kneževinu Bengal, a bitkom kod Beksara 1764. osigurana je britanska vlast nad Biharom i Orisom. Do 1784. snage sve tri armije narasle su na 13 pukova sovara i 64 puka sepoja, uz 3 evropska pešadijski puka. Pod takvim vojnim pritiskom vrhovnu vlast Kompanije priznali su karnatski navab (1787) i nizam od Hajderabada (1790). Poslednji ozbiljni neprijatelji Kompanije bili su majsorski sultani na jugu i Maratsko carstvo na severu, koji su savladani u anglo-misorskim ratovima (1767-1799) i maratskim ratovima (1798-1818).

Predsedništva Indije

Tako je već 1818. čitava Indija izuzev Pandžaba bila pod direktnom ili indirektnom vlašću Kompanije. Osvojene oblasti organizovane su u tri provincije ili predsedništva (Bombaj, Madras i Bengal), uz koje je Kompanija kontrolisala još oko 600 vazalnih kneževina koje su plaćale godišnji danak.

Posle ukidanja Kompanije

Bombajska provncija srazmerno je malo stradala tokom Indijskog ustanka 1857. godine. Bombaj je doživeo procvat za vreme Američkog građanskog rata (1861-1865) izvozom pamuka, zatim otvaranjem Sueckog kanala (1869) i izgradnjom prvih železnica koje su ga povezale sa unutrašnjošću zemlje (od 1853).

Literatura

• Šegedin, Ante (1970). „Bombaj”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 1 (2. izd.). 
• Prikelmajer, Ivanka (1972). „Indija”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 3 (2. izd.). 
• Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Prevod: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: Mono&Manana. ISBN 86-7804-042-4.