Сепоји[1][2] (енгл. Sepoy), пешаци-најамници наоружани ватреним оружјем у служби индијских владара и Британске источноиндијске компаније у периоду од 17. до краја 19. века.

Два сепојска официра и један обичан војник, средином 19. века.

Историја

уреди

Реч сепоји је индијски облик персијске речи спахије, што значи војници, иако се у Индији није користио за феудалну коњицу (она се у Индији називала термином совари), већ за најамничку пешадију наоружану пушкама спредњачама (од мускета фитиљача до кремењача и капислара). Овај термин најчешће се користи за приватне колонијалне трупе Британске источноиндијске компаније, које су од почетка 18. века до Индијског устанка 1857. године биле регрутоване међу индијским домороцима, али наоружане и обучене на европски начин, под командом европских официра.[3]

Приватна војска Компаније била је веома велика, подељена на Бенгалску, Мадраску и Бомбајску армију, састављне од европских и сепојских (домородачких) пукова. Сепојски пукови били су величине батаљона, са 8-10 чета укупне снаге око 1.000 индијских пешадинаца и 10-20 европских официра. Пошто је европских официра било сувише мало, главни командни кадар ових јединица били су индијски подофицириː

  • наик, каплар,
  • хавилдар, наредник,
  • џемадар, заповедник вода,
  • субедар, помоћник заповедника чете,
  • старији субедар, помоћник заповедника батаљона.[3]

Побуна сепоја (1857)

уреди

Незадовољна смањењем плата, службом у иностранству (Први англо-авганистански и Први англо-бурмански рат) и војним реформама које су се косиле са хиндуистучком религијом, већина сепоја у Бенгалској армији (49 до укупно 74 батаљона) побунила у периоду 10. маја-25. јула 1857.[4] и започела устанак против британске власти (познат у Европи под именом Побуна сепоја) који је захватио читаву северну Индију и трајао пуне две године. Након угушења устанка, владавина Компаније у Индији и њена приватна војска су укинуте 1858, а Индија је претворена у британску крунску колонију, иако је термин сепоји остао у употреби за домородачку пешадију у Британској Индији све до осамдесетих година 19. века.[5]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Пејановић 1972, стр. 411.
  2. ^ Енгелс 1960, стр. 681.
  3. ^ а б Рам 1970, стр. XXII-XXVIII.
  4. ^ Турнбурн 2015, стр. 102-104.
  5. ^ Принкелмајер 1972, стр. 563.

Литература

уреди