Ферман
Ферман је султанова уредба, указ, опуномоћење или ауторизација у исламским земљама[1]. Документ потписује суверен лично или његов министар.
Фермани су писани посебном врстом арапског писма тзв. диванијом а на почетку је стајала султанова тура (монограм, грб османских султана – то је арапским словима вешто написано и сложено име и титула владајућег султана).
Најпознатији ферман у Србији је документ из 1867. године којим се град Београд предаје Србији.
Реч потиче из персијског језика: farmân (فرمان). Значи „декрет“ или „наређење“. Користи се исто у турском језику, а реч је преузета и у немачком језику. У Османском царству су фермани били често коришћено административно средство.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Абдулах Шкаљић: Турцизми у српскохрватском језику
Литература
уреди- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
- Фотић, Александар (1998). „Најпознатији хиландарски ферман”. Хиландарски зборник. 10: 299—309.