Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/23

Santa Maria in Aracoeli

Како би било на нашком?

• енгл. Santa Maria in Aracoeli, итал. Basilica di Maria in Ara Coeli а директан српски превод је Базилика Свете Марије на небеском жртвенику. Иначе реч је Римској базилици.
• итал. Cola di Rienzo, Nicola di Lorenzo Gabrini o in romanesco Cola de Rienzi, енгл. Cola di Rienzo - италијански политичар и трибун.
• итал. Marcantonio Colonna - италијански адмирал. - Маркантонио Колона
• итал. Girolamo Siciolante o Sciolante da Sermoneta - италијански сликар - Ђироламо Сикиоланте или Скиоланте да Сермонета (мислим да се поткрало „и“ вишка у S»i«ciolante, или фали у Sciolante)

Дао сам како је на изворном италијанском а негде и транскриптовано на енглеском. Сад ми треба на српском :) Надам се да није компликовано. :)) Хвала Mile habla 03:54, 6. септембар 2008. (CEST)

Ево Миле, погледао сам и то је све што ја могу да учиним. --MetodicarПиши! 19:44, 6. септембар 2008. (CEST)

Е па 'фала ти.Mile habla

---

Ђироламо Сичоланте или Сичоланте да Сермонета.

Који црни Сикиоланте?

—79.143.164.133 (разговор) 01:02, 7. септембар 2008. (CEST)

Sciolante се не транскрибује као Скиоланте већ као Шоланте.--Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:41, 9. септембар 2008. (CEST)

Акценти

Приметио сам места где су се аутори трудили да акцентују поједине речи и притом користили латинична акцентована слова у ћириличним речима. Нпр:

• дâ
• сâм

Где је нпр. слово „â“ латинично. И друге. Таб за транслитерацију не конвертује ова слова ка ћирилици, тако да ми се намеће питање да ли постоје ћирилични еквиваленти за ова латинична слова или не. Ако постоје, свакако их треба заменити у тексту. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:12, 9. септембар 2008. (CEST)

Meni se čini da ne postoje. --ФилиП × 12:20, 9. септембар 2008. (CEST)

Постоје неки, само би их требало убацити негдје. Нашао сам их у табели на страници utf8-chartable.de (изабрати „Cyrillic“ из падајућег менија за филтрирање):

• Ӓ ӓ Ӑ ӑ
• Ё ё Ӗ ӗ Ѐ ѐ
• Ӥ ӥ Й й Ѝ ѝ
• Ӧ ӧ
• Ӱ ӱ Ў ў Ӯ ӯ Ӱ ӱ Ӳ ӳ

--Дарко Максимовић (разг.) 12:38, 9. септембар 2008. (CEST)

Већином не постоје као појединачна слова, међутим могу се добити помоћу комбинирајућих акцената, на пример: а̂, е̂, и̂, о̂, у̂, р̂ . Ако нико нема проблема да их види како треба (или бар скоро како треба), било би добро да се латинична слова пребацују у одговарајућа ћирилична.

Него, ово ме подсети: да ли бисмо требали да акцентујемо дефиниције? Руси акцентују... Никола (разговор) 22:14, 10. септембар 2008. (CEST)

Kako se cita McLaren?

Zdravo, korisnik Dzonaja je uradio preusmeravanje clanka koji sam upravo preusmerio (ne bi li bilo normalno za cirilicare) odnosno prepravio je naslov MekLaren u MakLaren. Nisam neki strucnjak za engleski ali ja mislim da se cita MekLaren a ne MakLaren. Ne kaze niko (valjda) MakDonalds nego MekDonalds. Ali ima nekih razlika izmedju britanskog i americkog engleskog, oko izgovora, pa mozda je ovo takav slucaj... Zato bolje da pitam druge. Dakle, radi se o stranici Mercedes-Benc SLR Maklaren. <br\> Osim toga, ne znam da li sam zavrsio sredjivanje, ako jesam, neka neko makne onu sliku za sredjivanje. Ubacio sam unutrasnje poveznice i ikonice za engleski jezik. Vise od toga ne umem. --RebelMouse | Razgovor 20:45, 9. септембар 2008. (CEST)

Макларен.--Награисаловићкажи/лажи 20:56, 9. септембар 2008. (CEST)

McGuire

Како се транскрибује ово презиме? Макгвајер или Магвајер? Тачније, да ли долази до губљења сугласника?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:56, 10. септембар 2008. (CEST)

Ову глумицу сам транскрибовао као Макгвајер.--Награисаловићкажи/лажи 20:04, 10. септембар 2008. (CEST)

ОК, али не знамо да ли је то правилно.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:11, 10. септембар 2008. (CEST)

"Мегвајер"--77.46.146.234 (разговор) 22:17, 10. септембар 2008. (CEST) --Марко Радовановић 22:23, 10. септембар 2008. (CEST)

Бројеви

Виђао сам оба облика, некад ми се свиђа један а некад други а никад нисам 100% сигуран како треба. Можда зависи од контекста тј. врсте литературе:

• Дуга је 34 милиметра или
• Дуга је 34 милиметара?

Код бројева који се завршавају цифрама 0 или од 5 до 9 ситуација је јасна, али у овом горе изнад баш и није. Иако у говорном језику никад не бих рекао 34 милиметара, па можда и многи од вас, поставља се слиједеће питање:

• Дуга је 31 милиметар или
• Дуга је 31 милиметара?

Сад је јасно да је у питању множина (број је већи од 1) па је нелогично да именица стоји у једнини, а с друге стране ако прихватимо принцип да се гледа по задњој цифри, онда би и ту заиста требало да стоји милиметар у једнини. Да ја не дужим, можда неко од вас зна одговор и познаје проблематику и без мог даљег дављења. --Дарко Максимовић (разг.) 02:03, 13. септембар 2008. (CEST)

Па сам си рекао - именица је у једнини кад се било који број заврпава на 1. Дакле - 31 милиметар, 871 тркач итд.--Марко Радовановић 02:11, 13. септембар 2008. (CEST)

И ово - милиметара (пуно).--Марко Радовановић 02:15, 13. септембар 2008. (CEST)

---

Одговор је тачан, али с допуштењем, да објасним зашто. Иза бројева од 2 до 4 користи се генитив једнине (32 милиметра, 33 степена, 42 године...), а иза бројева већих од 5 и иза прилога за количину, користи се генитив множине (35 милиметара, 38 степени, 46 година...). Иза свих бројева, ма колико велики били, ако је задњи од њих један, користи се једнина (31 година, 31 степен, 41 година) јер је слагање у односу на задњу цифру у низу.

Узгред, не би било лоше додати неке недоумице, па и то, мада сам мислила да сам то својевремено написала. Такође, само да информишем заједницу да је неко, додајући, мењајући... језичке недоумице, изгрешио и оне више нису потпуно одговарајући извор.----Оли разговор 11:24, 13. септембар 2008. (CEST)

Само исправи — најбоље је да за сваку недоумицу оставиш извор и тако се на то питање стави тачка :) --Dzordzm (разговор) 00:31, 14. септембар 2008. (CEST)

Hvala oboma. --Дарко Максимовић (разг.) 12:54, 13. септембар 2008. (CEST)

Транскрипција

Како се изговара на српском (и пише) енглеско презиме Cavanagh? Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 12:55, 13. септембар 2008. (CEST)

Била је скоро она серија где се главна јунакиња звала Џордан Кавана. --M!cki ^talk 13:32, 13. септембар 2008. (CEST)

Ја сам ставио Каваноу, пошто нисам био сигуран. Ставићу сада Кавана, ако неко има још неки извор нека јави. --Дарко Максимовић (разг.) 14:04, 13. септембар 2008. (CEST)

Категорија

Како је боље рећи: анимацијске технике, анимационе технике, технике анимације или нешто четврто?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:19, 14. септембар 2008. (CEST)

Технике анимације. --Dzordzm (разговор) 00:27, 14. септембар 2008. (CEST)

ОК, хвала.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:29, 14. септембар 2008. (CEST)

Шта је правилно?

Понекад на Википедији наиђем на једну појаву, па молим људе који познају добро Правопис да ми одговоре која варијанта је исправна (или су можда исправне обе). Ово је само пример, али мислим да погађа суштину. Дакле, да ли је правилно рећи: „Милићи је село у опшини Блабла...“ или „Милићи су село у општини Блабла...“ Хвала на одговорима. --M!cki ^talk 00:31, 14. септембар 2008. (CEST)

Warped Tour

Како се ово транскрибује? Ворпд тур, по изговору, или Ворпед тур, што би, по мом мишљењу представљало аналогију са Фајерфоксом. Изговара се Фајрфокс, али се транскрибује Фајерфокс.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:43, 14. септембар 2008. (CEST)

Ако ћемо по изговору, још ако је британски, требало би Вопт Туе :) Боље би било да потражимо добар превод, макар у неким титловима :-) --Дарко Максимовић (разг.) 20:39, 16. септембар 2008. (CEST)

Не баш, ја мислм да треба Ворпед тур. --Награисаловићкажи/лажи 20:51, 16. септембар 2008. (CEST)

---

Мукло "р" се при транскрипцији преноси, па би било Ворпт тур. Дакле, изговара се /woːpt tuɚ/ a транскрибује се као Ворпт тур. И још нешто: изговор и транскрипција нису исто, већ је транскрипција адаптирани изговор, тако да су изјаве "изговара се Вопт Туе" депласиране.

--79.143.164.133 (разговор) 21:04, 16. септембар 2008. (CEST)

Hvala Bezimenko. Ali rekavši „Ako ćemo po izgovoru“ i stavivši smajli, nisam očekivao da mi izjave „opet“ budu „deplasirane“. :) Inače, šta ima iza žbunja? --Дарко Максимовић (разг.) 21:36, 16. септембар 2008. (CEST)

79.143.164.133, хвала! Ово ословљавање са бројем ИП адресе ме одмах подсети на Звездане стазе и Седму од Девет.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:32, 16. септембар 2008. (CEST)

Транскрипција

• Amelie Ducotel
• Andre Trochard
• Felix Ducotel
• Paul Trochard
• Isabelle Ducotel
• Albert Husson

--Награисаловићкажи/лажи 20:32, 16. септембар 2008. (CEST)

можда је овако:

1. Емили Дакатл
2. Ендри Трукард
3. Феликс Дакатл
4. Пол Трукард
5. Изабел (на српском Изабела) Дакатл
6. Алберт Хазан или Хузан???

узглед, сачекај да још неко каже своје мишљење. Ја сам нестручан за те ствари, али излази у сусрет са својим малим знањем, па можда и погодим некада :) Ја сам кажи 04:19, 18. септембар 2008. (CEST)

---

У питању су француска имена:

• Амели Дикотел
• Андре Трошар
• Феликс Дикотел
• Пол Трошар
• Изабел Дикотел
• Албер Исон

--80.242.124.136 (разговор) 08:17, 18. септембар 2008. (CEST)

Транскрипт

Ајмо шпенци и шпањолке :) како се транскриптује ово:

• TVyNovelas - мексички часопис

Колико сам ја сконтао реч је о неком часопису који постоји и на српском и код нас се зове ТВ Новела или ТВ Новеле (нисам сигуран). То је званична верзија тог часописа за српско триште. Ја сам кажи 04:05, 18. септембар 2008. (CEST)

Чита се тако како је и написано... :) ТВ и Новелас (”теве и новелас” или преведено на српски ”теве и новеле”). ---Славен Косановић- {разговор} 10:00, 18. септембар 2008. (CEST)

Транскрипција

• • Brahim Chioua
  • Albert Dupontel - Албер Дипонтел
  • Thomas Bangalter -
  • Jo Prestia - Жо Престија
  • Philippe Nahon - Филип Наон

---

• Воз пун лове
  • Joe Grifasi - Џо Грифази
  • Scott Sowers - Скот Соуерс

---

• Невидљиви
  • Marcus Bohem
  • Christine Ruom
  • Mats Wahl

---

• Пад црног јастреба
  • Mark Bowden - Марк Боуден
  • Denez Prigent
  • Lance Twombly - Ланс Твомбли
  • Tom Guiry - Том Гири

---

• Ана Карењина (филм из 1948)
  • Sally Ann Howes
  • Niall MacGinnis
  • Michael Gough
  • Mary Martlew
  • Jean Anouilh
  • Julien Duvivier

--Награисаловићкажи/лажи 14:26, 23. септембар 2008. (CEST)

Транскрипција и за мене :)

• Dariush Grand Hotel

Ја сам кажи 22:05, 25. септембар 2008. (CEST)

Превод

Знам да не спада у правопис, али најбоље је да овде поставим то питање. Како се преводи ово: Kitty singt Knut in die Hitparade? У питању је немачки, а Кити и Кнут су властита имена.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:57, 26. септембар 2008. (CEST)

Кити пева Кнут (име песме) на хит-паради. --Јакша (разговор) 18:24, 26. септембар 2008. (CEST)

Транскрипција, апострофи и цртице

Правописно правило за француску транскрипцију је да се цртице и апострофи не преносе у српски. По том принципу, не би требало стављати ни апострофе у кинеска имена. Може ли се дати генерална препорука да се апострофи (и цртице) не користе у транскрипцијама на српски? Ово би битно поједноставнило ствари. --Јакша (разговор) 18:30, 26. септембар 2008. (CEST)

---

У још увек важећем Правопису из 1993. у одељку о транскрипцији имена из француског језика, у тачки 162. стоји: "Примери: Клермон Феран (CLERMONT-FERRAND, цртицу из фр. топонима не преносимо)". Дакле, овде се помиње САМО цртица у француским топонимима. Даље, у тачки 164 (а и у Правописном речнику) лепо стоји: Д'Аламбер (D'ALEMBERT) из чега се може закључити да апостроф ИПАК остаје.

Затим, у Клајновом Речнику језичких недоумица, на стр. 41 (издање из 1997) стоји:

DVOSTRUKA IMENA u francuskom pišu se sa crticom, npr. Jean-Paul, Jean-Jacques, Marie-Therese, pa crticu treba zadržati pri fonetskom pisanju: Žan-Pol, Žan-Žak, Mari-Terez...

А на страни 34. стоји:

de, da, d', fon, van i slični predlozi u stranim prezimenima . . . D sa apostrofom dolazi samo ispred vokala (D'Alamber - D'Alembert), kao i u italijanskom (D'Anuncio - D'Annunzio).

Дакле, топоними се при транскрипцији преносе БЕЗ цртице, али и апостроф и цртица остају и код топонима и код двоструких личних имена.

--79.143.164.133 (разговор) 21:42, 26. септембар 2008. (CEST)

цитат: „Цртица из француских имена се не преноси у српски.“ [1]. Нашао сам у НИН-у: Dalamber, а питање је да ли би ишло Д'Артањан. Даламбер се такође помиње као стратегија у теорији игара. Лопитал иде без апострофа (колико ми је познато из праксе). --Јакша (разговор) 05:47, 27. септембар 2008. (CEST)

Цртица

Да ли се пише фотомонтажа или фото-монтажа?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:03, 26. септембар 2008. (CEST)

---

Спојеви са фото пишу се разнолико: одвојено, с цртицом, спојено, зависи. Овај се конкретно пипше фотомонтажа зато што спада у уобичајене склопове.----Оли разговор 13:56, 27. септембар 2008. (CEST)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:04, 27. септембар 2008. (CEST)

Болест

Како се ова болест (collapsed lungs) преводи на српски.--Награисаловићкажи/лажи 13:58, 27. септембар 2008. (CEST)

Ателектаза плућа --Јакша (разговор) 14:06, 27. септембар 2008. (CEST)

McCain

Како гласи правилна транскрипција овог презимена? Ја знам како гласи, али молим некога да то каже овде, како би одређени корисник у то поверовао, пошто ради по принципу „то презиме се не спомиње у штампи, ставићемо заступљенији облик“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:28, 27. септембар 2008. (CEST)

Мекејн :P --Дарко Максимовић (разг.) 00:48, 28. септембар 2008. (CEST)

Правилно је Макејн, а то плажење нас нигде неће одвести. Пребацујем чланак на правилан облик.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:59, 28. септембар 2008. (CEST)

Много си бре намргођен. Није википедија војска, она је између осталог и мјесто за дружење. ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 01:20, 28. септембар 2008. (CEST)

Нисам намргођен, већ сам тренутно нервозан. Авала већ други пут враћа моје премештање и поништава измену у премештеним чланцима, а као разлоге наводи то што се имена у таквим облицима нигде не спомињу. И онда дођеш ти и кажеш Мекејн и наплезиш се и мени пукне филм. Плус, пре неки дан ме изнервира један тврдоглави корисник који одбија да ставља слово ј између слова и и словâ а, е и у. Све то под изговором да не познаје правопис и да није „језичар“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:31, 28. септембар 2008. (CEST)

Ма наравно. Нисам ја ништа лоше мислио, и баш зато сам тако и одговорио што сам претпоставио да је нека таква ситуација. --Дарко Максимовић (разг.) 01:47, 28. септембар 2008. (CEST)

Сад разумем, а кад сам први пут видео онај плез, скроз сам „пукао“! Немој ми замерити ако некад опет „пукнем“, мада ћу се трудити да избегнем то... Откако си ми рекао да сам намргођен, несвесно сам почео да претерујем са овим кезовима.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:51, 28. септембар 2008. (CEST)

--Дарко Максимовић (разг.) 02:20, 28. септембар 2008. (CEST)

Nedavno sam na forumu „Vokabular“ postavio slično pitanje i evo šta su mi odgovorili: Prćić piše (na str. 88 u rječniku ličnih imena) da tom elementu „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Kasnije se povela rasprava šta znači ovo „bolje nego“, pa su neki korisnici odgovorili da je pravilnije „mak“ ali Vjerovatno se u praksi javlja previše oblika sa /e/ da bi se moglo jednostavno reći NE — u protivnom bismo dobili gomilu ukorijenjenih imena. Budući da u rječniku ima mnogo imena za koja važi /a/ BOLJE NEGO /e/, izbor vjerovatno zavisi od konkretne ličnosti. Je li Ali Makbil ili Mekbil? Je li Džon Makejn ili Mekejn? Prije nego što se upotrijebi jedan od ova dva oblika, mislim da je najsigurnije istražiti koja se varijanta koristi za određenu ličnost. Ako se naizgled paralelno koriste i /a/ i /e/, ili ako je ličnost tek nastupila na scenu, onda treba izabrati /a/. Ako je jedna od ove dvije varijante toliko česta da ova druga para oči i/ili uši, onda treba izabrati odgovarajuću. Ovo je samo deo rasprave, ali mislim da se iz citiranih rečenica može izvući suština. M!cki ^talk 10:02, 28. септембар 2008. (CEST)

Према Правопису, Mc се преноси као Мек, без изузетка. --В. Бургић (реци...) 11:28, 28. септембар 2008. (CEST)

У ком то правопису? Наведи ми барем годину издања.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:32, 28. септембар 2008. (CEST)

Мислим (наравно) на текући, важећи Правопис српскога језика, Матица српска, 2002, Пешикан, Јерковић, Пижурица. Не мислим на школско издање, које је доста краће и сиромашније. Примери који су дати су „Мекдоналдс“ за Mc Donalds и „Меклауд“ за McLeod и McCloud. За нас је посебно значајан последњи пример, због cC. --В. Бургић (реци...) 11:43, 28. септембар 2008. (CEST)

ОК, ја ти верујем, сачекај да чујемо и остале.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:51, 28. септембар 2008. (CEST)

Наравно, треба да чујемо шта кажу већи стручњаци од писаца Правописа --В. Бургић (реци...) 12:07, 28. септембар 2008. (CEST)

Нико није обратио пажњу, или макар није дао коментар, на Микијеву причу изнад. По њој би заиста овде требало Мекејн, као и у неким другим примјерима. --Дарко Максимовић (разг.) 14:07, 28. септембар 2008. (CEST)

I ja sam stekao utisak da bi ovde trebalo Mekejn, ali ne zato što se prema pravopisu Mc bez izuzetka prenosi kao Mek, već zbog toga što je Mekejn ustaljeniji oblik a da nije tako pisalo bi se Makejn. Isto važi i za Mekdonalds i Ali Mekbil. Dakle to su izuzeci, ali je prema Prćićevom rečniku ličnih imena za neustaljene oblike bolje upotrebiti Mak. Zbog toga sam nedavno napisao članak Maklaudov sindrom. M!cki ^talk 17:59, 28. септембар 2008. (CEST)

---

Још кад бисмо добили одговор на питање по ком то критеријуму је неки облик "устаљен" а неки не, односно, по ком критеријуму је Мекејн "устаљенији облик" у односу на Макејн и ко то на Википедији одлучује шта је устаљено, а шта не. Успут, Прћић лепо каже: McCain /makejn/ Makejn и не наводи никакво БОЉЕ НЕГО и сл. Дакле, правилан облик (а ваљда би правилан облик требао да се користи у некој енциклопедији) је Макејн, а све друге варијанте (Мекејн, МекКејн и сл.) треба усмерити ка Макејн.

И још нешто: Ја имам Правопис из 93. и у њему нисам нашао да се "Mc без изузетка преноси као "мек". На крају крајева, ускоро ће нови Правопис (у којем је уредник одељка о транскрипцији са енглеског - погодите ко?) и сигуран сам да у њему неће писати "Mc се без изузетка преноси као мек".

--79.143.164.133 (разговор) 18:45, 28. септембар 2008. (CEST)

---

Енциклопедији из 1978, каже Мак, а не Мек. Значи тај облик није од јуче, већ се користи преко 30 година код нас. --Награисаловићкажи/лажи 18:54, 28. септембар 2008. (CEST)

Ја и даље не разумем зашто ми бијемо главу када постоји Правопис српскога језика. Кад паметнији и стручнији од нас промене правопис, променићемо и ми. Ја знам да га се ја у својим текстовима увек придржавам, а што се конкретно Мекејна тиче, заболе ме за њега, увек ћу о њему читати на енглеском. И макар сво остали писали „оболење“, „обзиром“ и сл, код мене ће то увек бити „обољење“ и „с обзиром“, бар док тако стоји у правопису. --В. Бургић (реци...) 20:10, 28. септембар 2008. (CEST)

A gde si ti pročitao/la (mislim na korisnika 79.143.164.133) da bilo ko na Vikipediji ili konkretno u ovoj raspravi odlučuje da li je neki oblik ustaljen? Koliko ja vidim, ovde se iznose mišljenja korisnika u cilju iznalaženja pravilnog oblika imena američkog političara. Moje mišljenje je bilo da je oblik Mekejn ustaljeniji, ali naravno da moje mišljenje nikoga ne obavezuje. Ja sam citirajući ljude sa foruma „Vokabular“ (a nemam razloga da im ne verujem) naveo tačno stranicu (str. 88 u rečniku ličnih imena) na kojoj Prćić kaže da tom elementu „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Da je dotični hteo da kaže da je u svim slučajevima pravilno samo i isključivo „Mak“ onda bi verovatno izostavio ovo „bolje nego“ (opet moje lično mišljenje). Ili vi možda smatrate da je u pitanju štamparska greška (da i ja budem malo ciničan)? Šta je sa Mekdonaldsom? Pitam ovo jer mi nije jasno da li je Mekdonalds izuzetak od pravila ili treba pisati Makdonalds? Još jedna stvar mi nije jasna iz odgovora anonimnog korisnika: na kojoj konkretno stranici Prćić navodi primer McCain gde tvrdi da je pravilno isključivo Makejn ili je to bio samo primer koji je korisnik naveo? M!cki ^talk 20:25, 28. септембар 2008. (CEST)

Ја се осећам по мало као покварена плоча, али лично сам уверења да је Правопис старији од било којег помагала, попут Клајновог Речника језичких недоумица (на који се људи релативно често позивају, мада не и у овом конкретном случају). --В. Бургић (реци...) 21:26, 28. септембар 2008. (CEST)

Бургићу можеш ли да скенираш страну где ово пише:

Према Правопису, Mc се преноси као Мек, без изузетка. --В. Бургић (реци...) 11:28, 28. септембар 2008. (CEST)

--Награисаловићкажи/лажи 21:32, 28. септембар 2008. (CEST)

Не, јер не пише тако. Да пише, рекао бих и у којој тачки. Као што сам разјаснио (или се потрудио да разјасним) одмах у следећем посту, дато је на основу примера са Мекдоналдс и Меклауд, и нигде не пише „боље“, „обичније“ нити било која друга ограда која би дозволилаалтернативу „Мак“. Сам префикс Мек није обрађен као такав у делу који се односи на транскрипцију са енглеског, тамо је дата обрада глас по глас. Ови примери су наведени као такви у речнику на крају Правописа. И опет, као што сам већ написао, за нас је посебно занимљив случај McCloud који се транскрибује као Меклауд, због овог McC. На крају, не видим зашто се овде препуцавамо, ставимо лепо преусмерење са једног на друго, у тексту објаснимо ову проблематику, а ако још има негде онај снимак изговора какав често виђам по енглеској википедији, ставимо и њега, и вук сит и овце на броју (такорећи појео вук чобанина). --В. Бургић (реци...) 21:49, 28. септембар 2008. (CEST)

Скенирај онда било коју реченицу из правописа која доказује да је Мек правилно, а не Мак. Значи није да ти не верујем, али треба ово што пре разјаснити. --Награисаловићкажи/лажи 22:10, 28. септембар 2008. (CEST)

Немам скенер, а имам Правопис, али хајде овако: ја дам све податке, па ако неко има и Правопис и скенер нека скенира и нека пошаље, у крајњој линији може се погледати у некој библиотеци. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика (3. допуњено издање, екавско), Матица српска/Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. ИСБН 86-83561-04-5. Примери су дати на стр. 417, комплетна правила транскрипције су на странама 202-209. И имаш пуно право да ми не верујеш, није проблем, нити бих ја имао право да се љутим због твог неверовања --В. Бургић (реци...) 22:20, 28. септембар 2008. (CEST)

Значи ово сам ти рекао зато што је у циљу википедије. Овакви разговори су се водили и увек је неко изашао блокиран, било је и ружних речи итд. Да бисмо ово спречили замолио бих коринике који имају овај правопис (који је Бургић горе навео) и скенер да скенирају и поставе овде. Такав доказ је бар по мени довољан, све остало су нагађања. --Награисаловићкажи/лажи 22:26, 28. септембар 2008. (CEST)

Ма дај, чему блокирање и ружне речи, сад ћемо још да се свађамо око Американаца . Не, озбиљно, какву год солуцију да изнађемо, не видим зашто би се ико љутио. За себе могу да гарантујем да нећу. --В. Бургић (реци...) 22:37, 28. септембар 2008. (CEST)

Ја сам мало дуже овде и када ти кажем често овакви разговори су завршавали нечим ружним. Сада ми се неда да тражим у архиви али је често било таквих ствари и то баш око тога шта је правилно, а шта није. Закључак је да губимо тако кориснике, а тако и чланке. Тако да вики највише трпи. --Награисаловићкажи/лажи 22:47, 28. септембар 2008. (CEST)

Ево, у мом правопису пише да се „не да“ пише растављено :) Ја мислим да се ви сви толико ослањате на тај правопис само зато да не испадне да сте џаба пукли паре за књигу :-P --Дарко Максимовић (разг.) 00:39, 29. септембар 2008. (CEST)

---

Па и треба растављено.

--79.143.164.133 (разговор) 00:58, 29. септембар 2008. (CEST)

Па наравно. Мало сам задирковавао Тонку. --Дарко Максимовић (разг.) 01:29, 29. септембар 2008. (CEST)

---

Цитат:

"A gde si ti pročitao/la (mislim na korisnika 79.143.164.133) da bilo ko na Vikipediji ili konkretno u ovoj raspravi odlučuje da li je neki oblik ustaljen"

Ево, овде сам прочитао:

"I ja sam stekao utisak da bi ovde trebalo Mekejn"

"već zbog toga što je Mekejn ustaljeniji oblik a da nije tako pisalo bi se Makejn"

Из цитата се види да се по питању транскрипције "стичу утисци" и износе тврдње да је нешто "устаљеније" и доносе закључци типа "да није тако, било би овако". То све потпада под оригинална истраживања.

Даље, износе се лажне тврдње:

":Према Правопису, Mc се преноси као Мек, без изузетка."

да би се касније аутор ове тврдње покушао извући овим:

Не, јер не пише тако. Да пише, рекао бих и у којој тачки. Као што сам разјаснио (или се потрудио да разјасним) одмах у следећем посту, дато је на основу примера са Мекдоналдс и Меклауд, и нигде не пише „боље“, „обичније“ нити било која друга ограда која би дозволилаалтернативу „Мак“."

из чега се види да смо опет имали "процес закључивања и стицања утиска" будући, да, наравно, у Правопису НИГДЕ не пише да се "Mc преноси као Мек, без изузетка".

"Koliko ja vidim, ovde se iznose mišljenja korisnika u cilju iznalaženja pravilnog oblika imena američkog političara."

А зар, уместо "мишљења корисника у циљу изналажења правилног облика" није боље само привирити у једну књигу, у којој на страни 88 лепо пише:

McCain /makejn/ Makejn - up. McAdam; NE Makkejn.

И не би било лоше да Мики мало пажљивије прочита мој први пост у овој теми. Ово понављање ме већ почиње смарати.

--79.143.164.133 (разговор) 00:58, 29. септембар 2008. (CEST)

Pročitao sam ja tvoj post, ali ti izgleda nisi moj. Molim da mi citiraš komentar u kome sam ja to odlučio da Pravopis ne treba poštovati i odlučio da je pravilan jedan ili drugi oblik. Ja sam rekao svoje mišljenje, a ne odluku koja je za druge obavezujuća. Komentari koje si citirao upravo to i potvrđuju. Inače, ne sporim tvoje tvrdnje i poštujem tvoje mišljenje, ali molim da mi se ne stavljaju reči u usta. Nigde nisam rekao da sam ja odlučio šta je ustaljeno i šta je pravilno. Nadam se da se bar oko toga slažemo. M!cki ^talk 01:27, 29. септембар 2008. (CEST)

Inače, na ovoj vikipediji stoji Makdonalds, a to što ovaj restoran brze hrane niko tako ne zove izgleda nema veze:) Meni to isto zvuči kao da Sidnej treba da zovem Sidni. Ne znam što bi mi lakše palo ovo prvo. Što je to kao Sidnej ustaljeniji od Mekdonaldsa? --loshmi (разговор) 02:29, 29. септембар 2008. (CEST)

Мекејн за нормалне кориснике српског језика. Макејн за језичке терористе типа Т. Прћића (чије тезе нигде нису озваничене) и његове обожаваоце. --Јакша (разговор) 02:49, 29. септембар 2008. (CEST)

---

Ево, Јакша је пресудио. Будући да он, претпостављам, спада у "нормалне" кориснике српског језика, сви "ненормални" би требало да што пре прихвате његове "експертске" сугестије и да се сложе око "чињенице" да је Прћић "језички терориста".

Не заборавите, уосталом, да је све то само запис, и да је сваком дато на вољу да изговара то презиме како жели и како зна и уме. Будемо ли се држали Јакшиних "процена" и "мишљења", црно нам се пише.

--80.242.124.136 (разговор) 08:22, 29. септембар 2008. (CEST)

Zaista je nezahvalno mešati se u rasprave za koje nisi stručan Pošto smo ovde diskutovali prvenstveno sa namerom da utvrdimo kako se pravilno transkribuje ime McCain, vratiću se na to. Više ljudi mi je potvrdilo da je pravilno Makejn jer se ovde ne može govoriti o ukorenjenosti. Sa druge strane, gotovo svi su se saglasili da nije nepravilno ni Mekejn i da se zapravo i ovde primenjuje pravilo „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Ne piše u svakoj odrednici, da bi se uštedjelo na prostoru, pa se vjerovatno zato pomenutom korisniku učinilo da važi samo Makejn; umjesto toga, ostale odrednice upućuju na odrednicu McAdam, kod koje stoji potpuno objašnjenje (tj. da za sva takva imena važi /mak-/ BOLJE NEGO /mek-/). Pozdrav svima M!cki ^talk 10:32, 29. септембар 2008. (CEST)

Идеја

Имам идеју. Можда (можда ;-) ) да се оставе Трћићеве верзије и то тако што се код таквих спорних (око којих смо се расправљали или се расправљамо) већ у наслову, код самог његовог имена, стави референца на Прћићево правило, страницу његовог писанија и број реда. На тај начин ће бити задовољни његови обожаваоци, а ми остали се нећемо стидити што на википедији у коју улажемо толико труда стоји верзија коју нико не говори јер ће кривица бити сваљена на дотичног епископа. --Дарко Максимовић (разг.) 12:37, 29. септембар 2008. (CEST)

Даркова идеја је разумно решење. Свакако да се црно пише језичкој култури у којој се као транскрипциона Библија користе сугестије Т.Прћића који је стручан за енглеску фонологију и ни за шта друго. При транскрипцији треба уважавати оригиналан изговор, оригинално писање, језички склоп и правила српског језика и културни контекст оба језика. Све ово стоји и у Правопису. --Јакша (разговор) 02:04, 30. септембар 2008. (CEST)

С обзиром да осим Јакше нико није одговорио, претпостављам да се сви слажу јер је дошло до консензуса. --Дарко Максимовић (разг.) 17:56, 30. септембар 2008. (CEST)

Dobro, ali vodite računa o uniformnosti, odnosno u članku koristite samo termin Makejn. Takođe i u drugim člancima koristite taj termin. Ne bi valjalo da koristimo čas jedan čas drugi oblik. M!cki ^talk 19:02, 30. септембар 2008. (CEST)

Нисам ја мислио да то ми (Јакша и ја) радимо, него да то буде усвојено правило. --Дарко Максимовић (разг.) 20:17, 30. септембар 2008. (CEST)

Ja se ne slažem. Mislim da bismo time ispali slepi poštovaoci lika i dela g. Prćića. Po kom kriterijumu usvajamo njegovo mišljenje kao kanon? Prćićeve preporuke su samo preporuke, a ne pravilo koje mora da se poštuje. Bolje staviti ukorenjeni naziv, a u zagradi napisati i onaj koji preporučuje Prćić. A ovo je predlog:

---

Џон Мeкејн

Џон Сидни Мeкејн или Макејн (енгл. John Sidney McCain; Коко Соло, Панама, 29. август 1936) је амерички политичар и сенатор Аризоне. Џон Мeкејн је кандидат Републиканске странке на председничким изборима у САД у новембру 2008. године.

Референце

--loshmi (разговор) 21:10, 30. септембар 2008. (CEST)

Добро, нека ми неко послије каже да сам ја најнепопустљивији у расправама о правопису. Суштински, мени се више свиђа Милошев приједлог, али кад сам писао свој приједлог изгледа да сам баш био расположен за компромис. Сад, овај Милошев приједлог ми се и допада, али уистину постоји проблем ко ће одлучивати шта је укоријењено а шта не. С друге стране, можемо да се поуздамо да се за неке сасвим сигурно зна да су укоријењени, али се бојим да би ретроспективно мијењање таквих чланака довело до рата (не фигуративног, него правог, са бомбама, рововима, пушкама, бајонетима и бодљикавим жицама) кад би неко покушао да измијени и врати у нормалу нпр. Ал Паћино, Еди Марфи и Дип парпл. --Дарко Максимовић (разг.) 01:48, 1. октобар 2008. (CEST)

Meni se taj predlog uopšte ne sviđa. Tek onda deluje sve konfuzno. Treba izabrati jednu varijantu (ja predlažem Makejn) i napraviti preusmerenja. Pogotovo što takvih primera ima dosta. Eventualno na stranici za razgovor napišite zbog čega je napisana ta varijanta, a ne neka druga. M!cki ^talk 09:58, 1. октобар 2008. (CEST)

---

Џон Макејн

Џон Сидни Макејн[1] или Мекејн (енгл. John Sidney McCain; Коко Соло, Панама, 29. август 1936) је амерички политичар и сенатор Аризоне. Џон Макејн је кандидат Републиканске странке на председничким изборима у САД у новембру 2008. године.

Референце ^ Прћић у својој књизи тој и тој препоручује овакав изговор због тога и тога.

А зашто не овако? На основу којег критеријума би наслов чланка био Џон Мекејн, а не Џон Макејн? У сваком енциклопедијском чланку треба наводити ТАЧНЕ податке, односно, у овом случају, БОЉУ варијанту коју је препоручио извесни лингвиста, а све остале варијанте навести у чланку или као преусмерења на правилну варијанту.

Питање за Дарка: који су твоји критеријуми "нормалности"?

"кад би неко покушао да измијени и врати у нормалу нпр. Ал Паћино, Еди Марфи и Дип парпл".

--80.242.124.136 (разговор) 11:01, 1. октобар 2008. (CEST)

Па моји критеријуми нормалности су засновани на дружењу са људима разних профила, студентима, радницима, итд. на гледању филмова, читању новина, слушању емисија итд. На свим тим мјестима и од свих тих људи сам увијек чуо само "Ал Паћино", "Џон Мекејн", "Еди Марфи", „Дип парпл“. Онда дођем на википедију и доживим да ме поједини корисници убјеђују у то да је чиста случајност што сам само ту верзију (те верзије) слушао на свим тим мјестима, и да заправо „многи људи негдје тамо“ говоре и ту другу варијанту и као доказ ми дају умишљеног реформатора језика који се очигледно није дружио са свим тим радницима, студентима нити слушао емисије, читао новине и гледао филмове али је у својој глави у својој самачкој собици осмислио генијалан систем по којем ће га памтити. Или то, или је одлучио да прогласи сав свијет неписменим и неуким и каже да сви ми заправо говоримо погрешно, а само Он зна како би заправо требало. --Дарко Максимовић (разг.) 11:51, 1. октобар 2008. (CEST)

Наравно, постоји свеобухватна синтагма „оригинално истраживање“ (лош превод, требало би нпр. „сопствено истраживање“ или „лично истраживање“) којом се лако рјешава оваквих као што сам ја: ако ја кажем „Људи, ало, у ком свијету ви живите, СВИ кажу Ал Паћино, са изузетком Прћића и/или Клајна“, најлакше је рећи „Који то сви? То је оригинално истраживање.“ иако је и тај који тако одговори свјестан да сам ја у праву, али му та синтагма одлично дође у недостатку могућности да се супротстави једноставној чињеници да заиста сви тако кажу (осим оних који су прочитали и прихватили Прћића/Клајна). Узмеш Гугл и претражиш, не да би видио шта је правилно него шта се најчешће користи, и видиш да 97,82% људи заиста каже Паћино, али онда ти неко из нафталина узме чувену пословицу која се узима здраво за готово: Гугл не може да се користи за провјеру тачности. Ту се међутим заборавља да није ни била намјера да се провјери тачност него да се докаже да заиста људи (нпр. 97,82%) кажу Паћино и да је то устаљена варијанта. Али не. Битно је шта каже човјек који је отишао у штампарију и одштампао књигу а претходно завршио лингвистику. Јака ствар. Ако је завршио лингвистику, може да познаје градиво, али то му не даје право да реформише српски језик по свом ћефу. --Дарко Максимовић (разг.) 11:59, 1. октобар 2008. (CEST)

---

А ти му дођеш као својеврсни "коректор" "недела" које раде "завршени лингвисти" који "познају градиво", али не толико колико ти? Једноставније речено, ти се можеш бунити колико хоћеш, можеш бити вулгаран, прост, ироничан и циничан колико хоћеш, али мораш да схватиш да сва та твоја галама нема ефекта, јер си ти ти један обични Д.М. који се дружи са "људима разних профила, студентима, радницима, итд. на гледању филмова, читању новина, слушању емисија" чија мисија "очувања нормалности српског језика" напросто не може да успе јер њен главни идеолог напросто за то није стручан нити компетентан. Стручност и компетенција се не стичу "дружењем са људима разних профила, студентима, радницима, гледањем филмова, читању новина, слушању емисија итд.", нити вређањем стручнијих од себе, нити свакодневним ироничним коментарима на адресу истих, нити позивањем на резултате на Гуглу, нити свесним игнорисањем и омаловажавањем сугестија стручнијих од себе.

--80.242.124.136 (разговор) 12:57, 1. октобар 2008. (CEST)

Da li ti korisniče 80.242.124.136 zaista ta imena tako i izgovaraš? Šta ti kažu ljudi koji to čuju? Je l' im čudno ili ne primećuju? Je l' i oni tako govore? --loshmi (разговор) 13:10, 1. октобар 2008. (CEST)

---

А да ли ти, корисниче Лошми, ЗАИСТА та имена изговараш на начин за који се залажеш? Мислим, да ли ЗАИСТА кажеш Дип парпл и Еди Марфи? Колико ми је познато, ти си изузетно поносан на своје познавање енглеског језика и изговора истог, па бих, с обзиром на ту чињеницу, ја био запањен и страховито разочаран када бих те чуо да кажеш "парпл" и "Марфи". С обзиром на твоје прокламовано познавање енглеском, ја очекујем да ти та имена изговараш као pɚːpl и mɚːfi, е да би својој ближој и даљој околини доказао и показао ПРАВИЛАН изговор. Још само када бисте сви ви схватили да се овде не говори о изговору, већ о графичком представљању изговора, односно о ТРАНСКРИПЦИЈИ. А ако до сада још уведк нисте успели да схватите разлике и сличности између транскрипције и изговора - ту вам нико не може помоћи.

Са Дарком се слажем у једној ствари: у вези употребе појма оригинално истраживање. На Википедији, али и ван ње, се тај термин често употребљава са намером да се саговорник у некој дискусији обесхрабри од даљих коментара ако се на други начин не могу напасти његови аргументи. Нарочито често тај термин употребљавају особе које су „стручне“ за предмет расправе. У овој дискусији је неколико пута употребљен појам оригинално истраживање, иако се ради само о изношењу мишљења а не о постављању било које верзије у конкретан чланак. Са друге стране, имамо и ситуацију да се корисник позива на одређену литературу али не наводи комплетну реченицу на коју се позива већ само ону верзију за коју лично сматра да је исправнија. Питам се какво је то истраживање (оригинално, лично, лажно)? У вези конкретне проблематике о којој дискутујемо, ја сам на основу свих изнетих коментара, више за варијанту Макејн. Али да се на страници за разговор напише коментар у коме би се објаснило да није погрешно ни Мекејн (треба навести литературу и тачну страницу на коју се позивамо), али да дотични аутор препоручује варијанту Макејн као боље решење и да се боље решење узима као избор за енциклопедијски чланак. Тврдња да је тачна само варијанта Макејн и да ту не важи „мак“ боље него „мек“ није тачна. --M!cki ^talk 12:50, 1. октобар 2008. (CEST)

To kad lingvisti kažu "bolje nego" znači da su svesni da se druga varijanta ravnopravno (ili više) koristi i da je malo verovatno da će se to promeniti, iako bi po njima bila bolja ona koju oni predlažu. Neretko se varijanta za koju se lingvisti zalažu ne primi u praksi, pa onda priznaju i "pogrešnu" varijantu, s naznakom da je ona "njihova" ipak bolja. --loshmi (разговор) 13:10, 1. октобар 2008. (CEST)

Како нико не примећује очигледну чињеницу: Прћићеве сугестије су оригинално истраживање и такве ће остати све док се не усвоје у неком будућем правопису (надам се никад). --Јакша (разговор) 18:04, 1. октобар 2008. (CEST)

Хехе, само се ти надај. А ја се претпостављам да ћеш ти, кад погледаш КО је уредник одељка за транскрипцију са енглеског у новом Правопису, револтирано дати своју "експертску" изјаву да нови Правопис не ваља ништа и да га треба бојкотовати. Можда организујеш и уличне протесте и позовеш на ритуално спаљивање истог.

Оно што није у важећем правопису, није у правопису, па се ти увлачи Прћићу колико хоћеш. Нећеш од тога постати нимало паметнији. --Јакша (разговор) 19:22, 1. октобар 2008. (CEST)

--79.143.164.133 (разговор) 18:24, 1. октобар 2008. (CEST)

---

Ах, да, заборавих - можеш поновити и своју легендарну изјаву: мене овде неко зајебава. А теби још само вире ципеле из гузице извесних ликова на Википедији. Вероватно ти је понестало вазелина.

--79.143.164.133 (разговор) 20:00, 1. октобар 2008. (CEST)

Nema problema Jakša ako ti smatraš Prćića nekompetentnim jer u trenutno važećem Pravopisu nisu zastupljena njegova pravila transkripcije. Tehnički gledano mi se rukovodimo Pravopisom srpskog jezika. Ali, imaj u vidu da se i autori Pravopisa slažu da ta oblast nije najsrećnije odrađena. Nažalost Stoga su stručni ljudi, koji rade na Pravopisu, odlučili da povere Prćiću rad na tom delu (transkripcija sa engleskog jezika). Ako se napravimo ludi i potpuno zanemarimo Prćića i stavimo u sve članke one oblike koji nama odgovaraju po sluhu, šta ćemo raditi kad uskoro izađe novi Pravopis i u njemu stoji da umesto tih treba da stoje drugi oblici? Bolje je da se enciklopedija rukovodi onim što je ispravno, a ako je nešto sporno onda da se stavi napomena ili objašnjenje na stranici za razgovor. Nisam ni za bespogovorno slušanje ljudi koji sebe smatraju stručnim da nam pomognu u toj oblasti (ovo naglašavam jer neretko i oni burno odreaguju, ukoliko drugi korisnici izraze sumnju u njihove stavove ili požele da postave dodatna pitanja), ali nisam ni za to da ih nazivate „pravopisnom mafijom“. To nam svakako neće pomoći da dođemo do pravog rešenja, a ima veliki potencijal da izazove lične sukobe itd. Ako neko smatra da je Al Pačino nepravilan oblik onda neka na stranici za razgovor pokuša to da raspravi (iznoseći svoje argumente, pozivajući se na neku literaturu i izvore), ali nemojmo jedni druge da nazivamo mafijašima, plaćenicima i sl. Malo je čitava ova rasprava otišla u širinu, ali nije loše raspraviti neka pitanja kako se ubuduće ne bismo opet na njih vraćali. M!cki ^talk 19:53, 1. октобар 2008. (CEST)

Ако инсистирате на примени стандарда, онда будите доследни. Прћић није у правопису. Могуће је да ће нека нова верзија правописа променити нека правила, али је то све у сфери спекулација. Правописно исправно је они што је у складу са важећим правописом. --Јакша (разговор) 20:25, 1. октобар 2008. (CEST)

---

Клајн и језички приручник за све што почиње са Mc дају Мек а не Мак. Шта ћемо сад? Дефинитивно Џон Мекејн а у фусноти може да стоји да један лингвистичар сматра да је у питању Макејн мада не видим тачан разлог да се једном човеку придаје толики значај.--Авала (разговор) 11:49, 3. октобар 2008. (CEST)

Ево како функционише правописна мафија на српској википедији: неко умисли како би нешто требало. Онда тражи члан у правопису да то потврди. Ако није тамо, онда се тражи код Клајна. Ако није ни тамо, онда је Прћић ауторитет и.т.д. А у чланку и даље стоји накарадно Макејн. --Јакша (разговор) 15:23, 4. октобар 2008. (CEST)

Језик се не смије правити, он мора настајати, и не смије се прописивати

— Вук Караџић

И онда је Вук имао непријатеље, а данас би имао Клајна и Прћића. Клајну и Прћићу свакако неће споменик стојати код Електротехничког факултета у Београду. --Дарко Максимовић (разг.) 20:50, 5. октобар 2008. (CEST)

Vargas и Fernandez

Како се транскрибују ова шпанска презимена? Варгас или Вархас? Фернандез или Фернандес?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:52, 27. септембар 2008. (CEST)

Према Правопису: Г кад није испред Е и И као Г, а ако јесте испред Е и И као Х (примери Сантјаго и Борхес). З као З, а сипред безвучног сугласника као С, нпр Веласкез (имаш у једној речи оба случај). Закључак – Варгас и Фернандез. --В. Бургић (реци...) 11:17, 28. септембар 2008. (CEST)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:26, 28. септембар 2008. (CEST)

париски или паришки?

Да ли се правилно каже париски или паришки? --Дамјан /разговарајмо/ 21:03, 29. септембар 2008. (CEST)

Париски, једначење по звучности. --В. Бургић (реци...) 21:59, 29. септембар 2008. (CEST)

Кинески језик

Зашто Гуангдунг, кад је пинјин варијанта Guǎngdōng? Пошто је пинјин фонетско писмо, требало би да постоје јасна и једноставна правила како се преноси у српски. Исто тако, у неким именима кинеских провиција слогови су раздвојени (Хеи-лунг-ђијанг), док се друге пишу на врло необичан начин (Х'-нан). --Јакша (разговор) 15:20, 30. септембар 2008. (CEST)

Зато што постоји страница која се бави правилима транскрипција се кинеског - Википедија:Транскрипција са кинеског језика и на њој, измеђ' осталог стоји да се dong транскрибује као дунг. Поз.--Ерин (разговор) 17:06, 30. септембар 2008. (CEST)

Хвала на указивању на страницу, али мислим да проблем није решен. Није спорно да је пинјин у употреби у Кини, али је предложена табела слогова рађена као „једна од верзија за транскрибовање“. Употреба цртице је сумњива као препорука, јер читалац треба унапред да зна где она долази у Синђијанг, Куоминтанг и слично. И апострофи вероватно имају битно значење за лингвисте, али није јасно шта они значе за просечног корисника википедије. Ако у кинеском слогови ШАНГ и (Х)АЈ могу да имају засебне акценте, то не значи да у српском Шангај може имати два акцента. Да ли правописни ћитапи имају неку препоруку? --Јакша (разговор) 18:45, 30. септембар 2008. (CEST)