Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/24

средњевековни или средњовековни?

следеће наградно питање - средњевековни или средњовековни? --Дамјан /разговарајмо/ 01:58, 2. октобар 2008. (CEST)

Колико сам ја чуо по правопису је једино могуће средњевековни, али у мом искуству у језику се користе обје варијанте подједнако. Сасвим је могуће да су наши лингвисти избацили средњовековни да би се реванширали Хрватима што су се издвојили из заједничког језика па да им покажу да и они коња за трку имаду. Нешто слично се десило са „требало би“.

---

Исправно је ЈЕДИНО средњовековни, а све је остало квазитеорија.

PS:Jel kažeš srednjEškolac ili srednjOškolac? --62.57.255.161 (разговор) 11:37, 4. октобар 2008. (CEST)

---

нисам пронашао овај пример ни у једној граматици, али судећи по здравом разуму, одвојено се може рећи једино средње али не и средњо. јес да ово у сложеницама не мора бити правило.--Дамјан /разговарајмо/ 03:08, 4. октобар 2008. (CEST)

Пре неког времена,можда и годину дана(није ни битно),сам питао Делију тим поводом и он и Јагода су ми рекли да је по последњем попису правилно само средњОвековни(могу и да нађем њихове коментаре).Мени је било логичније средњевековни(резонов`о сам попут тебе),а и у неким (старијим) књигама сам нашао облик са е,тако да је,чини ми се,раније било правилно и једно и друго,али је сада дефинитивно само са о. Црни Бомбардер!!! (†) 03:41, 4. октобар 2008. (CEST)

Пише у речнику оних недоумица. Црни Бомбардер!!! (†) 03:50, 4. октобар 2008. (CEST)

фала, ово је довољно. сад знам шта ћу са средњЕвековном филозофијом.--Дамјан /разговарајмо/ 16:13, 4. октобар 2008. (CEST)

---

средње- као први део сложеница казује средњи степен или средњу меру онога што значи основна реч: средњеразвијен, средњепродуктиван

средњо- први део именских и придевских сложеница у значењу „средњи“: средњоевропски, средњовековни, средњошколац.--Čarapić (разговор) 20:10, 5. новембар 2008. (CET)

Требало би

• ти би хтио ићи (да идеш) на посао.
• ти би смио ићи (да идеш) на посао.
• ти би морао ићи (да идеш) на посао.
• ти би могао ићи (да идеш) на посао.
• ти би требао требало ићи (да идеш) на посао.

Не разумијем разлог таквом потезу. Мени чак глупо звучи реченица: „Ти је требало да будеш сам.“ или „Ти си требало да будеш сам“ (наравно да не може, ко је то „оно“ којем се обраћа?). Пошто овако звучи ненормално, онда људи морају окренути реченицу: „Требало је да будеш сам“ и онда може да звучи прихватљиво. Међутим, да се оставила варијанта као и са хтјети, смјети, морати и моћи, могло би се рећи овако: „Ти си требао бити сам“ или „Требао си бити сам“. Овако, ваљда Срби стављају нагласак на „да“+презент глагола а избацују инфинитив из реченичних конструкција јер је то „хрватско“. Политика искључивости и избацивања „туђих“ ствари које су нас и довеле гдје јесмо. --Дарко Максимовић (разг.) 16:05, 2. октобар 2008. (CEST)

---

Ти би требао ићи не би било неправилно, што би био наставак твоје приче, али Ти би требало да идеш. ----Оли разговор 21:02, 2. октобар 2008. (CEST)

Glagol trebati...

...se u srpskom upotrebljava bezlično kada je u spoju sa glagolom, odnosno ne sme da ima subjekat, odnosno upotrebljava se u trećem licu:

• Treba da dođeš (ne trebaš)
• Trebalo je da znaš (ne trebao si)
• Trebalo bi da razmislimo (ne trebali bismo)

Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:

• Ne trebaš mi (ne ne trebam te)
• Trebaju mi (ne trebam ih)
• Trebao mi je savet

---

Ово је све тачно, али постоји и трећа варијанта која је непоменута у овом набрајању. Глагол требати + инфинитив другог глагола, чему су више склони Хрвати, трпи промену. Сви твоји примери су са допуном у презенту требати + да+презент. Дакле Треба да дођеш, али Требаш доћи и Не требаш ми. ----Оли разговор 19:58, 23. октобар 2008. (CEST)

Африканс

Нови председник Јужноафричке Републике зове се Kgalema Motlanthe што смо овде пренели као Кгалема Мотланте. Међутим на енглеској Википедији је постављен изговор и он је ˈxɑ.lɪ.mɑ mʊ.ˈtɬ’ɑ.n.tʰɛ. Има ли неких идеја за правилну транскрипцију? Можда Ксалима Муталанте? --Авала (разговор) 11:55, 3. октобар 2008. (CEST)

По ИПА дефиницији [1], симбол икс је чисто наше х. Африканс вероватно није релевантан језик овде (то је језик белаца). --Јакша (разговор) 17:04, 3. октобар 2008. (CEST)

Не могу да пронађем које је националности Кгалема али видим да се африканс користи као релевантан на неким Википедијама. Дакле Халима Муталанте?--Авала (разговор) 19:21, 3. октобар 2008. (CEST)

Требало би Халема Мотланте, не Халима Муталанте.--Награисаловићкажи/лажи 16:29, 4. октобар 2008. (CEST)

ОК хвала.--Авала (разговор) 22:51, 4. октобар 2008. (CEST)

Slovački - transkripcija

• Ptičie
• Peticse
• Terézia Fecková
• Fetzer i Fetsko

--Награисаловићкажи/лажи 20:18, 3. октобар 2008. (CEST)

Peticse је мађарско име за Ptičie што се преноси као Птичије ја мислим, макар према овом кратком упутству - Википедија:Транскрипција са словачког језика.--Авала (разговор) 20:24, 3. октобар 2008. (CEST)

• Молим транскрипцију Liezel Huber (Јужна Африка)--Drazetad (разговор) 23:06, 4. октобар 2008. (CEST)

По овоме би требало Лизел Хјубер. Поз...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:01, 5. октобар 2008. (CEST)

Цртица

Како је правилно: полу-брат или полубрат?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:34, 6. октобар 2008. (CEST)

Без. --Дарко Максимовић (разг.) 14:16, 6. октобар 2008. (CEST)

Крозвучно или Кроззвучно?

Како је правилно? И ако је правилно кроззвучна аеродинамика, нека неко одради серч енд риплејс у чланку аеродинамика. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:50, 7. октобар 2008. (CEST)

Иако нисам никад чуо ту ријеч, сигурно није крозвучна, јер се у српском језику тако не граде ријечи. Баш размишљам, ако би постојала нека сложеница (можда и постоји ;-) ) „над“-„динамика“, сигурно се не би писала надинамика, него наддинамика. Чисто по слуху гледам, ако неко има конкретан извор, то би било још боље. --Дарко Максимовић (разг.) 12:20, 7. октобар 2008. (CEST)

---

Нисам сигурна. Лично бих написала кроззвучно просто зато што није нека већ постојећа сложеница. Но, многе се граде управо тако без + звучни даје нам безвучни, а не беззвучни. Та се гласовна промена зове губљење сугласника. Ипак, у случају кроззвучног не бих је применила из више разлога. Можда ни ту реч не бих употребила ако се не мора.----Оли разговор 18:35, 22. октобар 2008. (CEST)

Мајкл Џеј Фокс

Да ли је правилно рећи „од Мајкла Џеја Фокса“ или „од Мајкла Џеј Фокса“? Ово Џеј потиче од слова J. (енгл. Michael J. Fox).—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:00, 7. октобар 2008. (CEST)

Превод

Како бисте превели ово: Courteney Cox checks into 'Scrubs'. „Scrubs“ је назив серије, занима ме најприближнији превод овога „checks into“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:41, 9. октобар 2008. (CEST)

Пошто је то, очигледно, име чланка, који желиш да референцираш (претпостављам), онда бих оставио у оригиналу. У суштини, превод је да се Кортни Кокс придружила глумачкој постави серије Скрабс (или како ли је већ наши медији локализују). "Check into" би било "пријавити се" или што би неки рекли "чекирати се" (у хотелу, на аеродрому итд). --ФилиП × 23:58, 9. октобар 2008. (CEST)

ОК, хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:28, 10. октобар 2008. (CEST)

Опет цртица

Полу-Јевреј или полу Јевреј? Или можда Јеврејин?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:22, 10. октобар 2008. (CEST)

Можда би требало полујевреј: имамо полувреме, полураспад...мада са друге стране мислим да постоји правило када су народи у питању...

АлексејфонГрозни

---

полу-Јевреј или полу-Јеврејин, тачка 49а Правописа.----Оли разговор 16:16, 16. октобар 2008. (CEST)

Награде и наводници

Због чега чланци о наградама немају наводнике у својим називима? Зашто је награда Еми, а не награда „Еми“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:41, 10. октобар 2008. (CEST)

Зато што када именујеш нешто што иде под наводнике стављаш наводнике ако не именујеш шта је то, али их не стављаш ако именујеш.

"Еми" или награда Еми

"Политика" или дневна новина Политика

Ако сам била мало конфузна се изивињавам. Поз. --Ерин (разговор) 07:37, 11. октобар 2008. (CEST)

---

Мала дигресија:

Речник језичких недоумица каже:

novine (dnevni list) uvek u množini; današnje novine, iz novina, donesi jedne novine (ne jednu novinu).

--79.143.164.133 (разговор) 08:56, 11. октобар 2008. (CEST)

Да, новине су свакако пруларија тантум, и недопустив је нови помодарски стил писати их у једнини. То би било исто као кад бисмо наочаре, панаталоне, врата итд. писали у једнини као наочара, панталона...

То са наводницима није лоше објашњење, али чињеница јесте да кад се зна на шта се мисли у вези са појмом који желимо ставити под наводнике, нема потребе за њима, али они нису забрањени. Кад није опште познат појам, или кад се не зна на шта се мисли они су обавезни. Наводнике може заменити и промена фонта (обично италик). Забрањено је комбиновати промену фонта са наводницима. Читао сам Горски вијенац. Читао сам Горски вијенац. Читао сам "Горски вијенац". ----Оли разговор 16:23, 16. октобар 2008. (CEST)

Тачке у бројевима

Да ли је по правопису да се хиљаде одвајају тачкама? 3000 или 3.000? Ако јесте, да ли би то правило требало применити и на називе филмова, нпр.? „3000 миља до Грејсленда“ или „3.000 миља до Грејсленда“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:27, 11. октобар 2008. (CEST)

По Правопису, као и по захтевима СИ-ја, хиљаде могу да се

а) не одвајају

б) одвајају полуразмацима (где постоје и где је то згодно)

в) одвајају размацима

Одвајање тачком (или запетом у англосаксонском простору) није ни по Правопису ни по СИ-ју, али се традиционално користи у трговини да би се спречило да неко стави цифру на место размака. --В. Бургић (реци...) 17:44, 12. октобар 2008. (CEST)

---

Цитат из РЈН:

TAČKA UZ CIFRE. Kad se u pisanju višecifrenih brojeva odvajaju grupe od po tri cifre, u matematici se to čini praznim prostorom (belinom), npr. 5 721, 32 850 000 itd. Izvan stručnih tekstova običnije je i praktičnije odvajanje tačkom: 5.721, 32.850.000. Ni tačkom ni belinom ne razdvajaju se četvorocifreni brojevi koji znače godine.

--79.143.164.133 (разговор) 18:50, 12. октобар 2008. (CEST)

---

Ах, да, цитат из Правописа (издање 1993), стр. 256, т.185:

"Тачка се пише или се оставља белина и унутар већих арапских бројева да се (ради прегледности) одвоје троцифарски периоди: нпр. милион се пише 1.000.000 или 1 000 000. Среће се и наизменично писање тачке (за хиљаде) и зареза (за милионе), али је зарез боље употребљавати само у децималном разломку. У четвороцифреним цифрама године не издваја се цифра хиљаде ни тачком ни зарезом".

Дакле, тврдња "одвајање тачком (или запетом у англосаксонском простору) није (ни) по Правопису ..." напросто није тачна.

--79.143.164.133 (разговор) 18:57, 12. октобар 2008. (CEST)

Један технички моменат везан за веб (па и за Википедију). Ако напишемо 1 000 000 врло лако може да се деси да при прелому текста текст процесор ово интерпретира као више речи и да део броја пренесе у нови ред (што никако не ваља). Томе може да се доскочи тако што би се уместо размака куцао симбол за белину,   (била је прилична гимнастика да напишем ово а да се не интерпетира као размак :Р) што као што се може видети (1 000 000, добијено као 1 000 000) даје исти ефекат али се не прелама на крају реда. Овакво писање прилично отежава рад, тако да мислим да је боље писати 1.000.000. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:34, 14. октобар 2008. (CEST)

---

Тачно. Зато Правопис на једном месту сугерише да се код дела која ће бити штампана уобичава тачка, а не белина, да не би дошло до те непријатности, али без белине никако.----Оли разговор 16:25, 16. октобар 2008. (CEST)

Што се тиче СИ-ја, погледајте #16 у SI Unit rules and style conventions --В. Бургић (реци...) 20:06, 16. октобар 2008. (CEST)

---

Ово су правописна питања, и мислим да треба поштовати правопис, као у осталом и у свим текстовима.----Оли разговор 20:40, 16. октобар 2008. (CEST)

Enterprise

Ентерпрајз или Ентерпрајс?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:58, 14. октобар 2008. (CEST)

Зе. --Дарко Максимовић (разг.) 17:01, 14. октобар 2008. (CEST)

Аргонаути

„Јасон и Аргонаути“ или „Јасон и аргонаути“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:31, 15. октобар 2008. (CEST)

Као и Елиот Нес и ?есаломиви --В. Бургић (реци...) 10:15, 15. октобар 2008. (CEST)

Аргоанути иду великим словом, а ја бих ставила и Несаломиве, јер су они једни и једини, без обзира што их има више. Толико. --Ерин (разговор) 16:10, 15. октобар 2008. (CEST)

Наравно, и ја сам за велико слово, јер је очигледно у питању властита именица. У Правопису ипак не налазим ову конкретну проблематику. --В. Бургић (реци...) 16:58, 15. октобар 2008. (CEST)

---

Та одредница постоји у РЈН И. Клајна. Будући да се ради о митолошком имену (као Ериније, Плејаде исл.), именица се пише великим почетним словом, а малим почетним словом само у значењу "смели поморци". Дакле, Јасон и Аргонаути.

--79.143.164.133 (разговор) 17:26, 15. октобар 2008. (CEST)

---

Ја бих и једне и друге написала малим словом. Јасон и аргонаути, такође и Елиот Нес и несаломиви. Аргонаута је било више и то је група бића, а Правопис каже да се великим словом пишу посебна имена бића, то значи властита. Несаломиви су такође група коју је предводио Елиот Нес, и кад се сетим те серије, мислим да им се нема разлога упутити званично име. Но, ово су само наша појединачна мишљења јер се правопис, а ни СЈП не баве конкретним примерима које смо тражили. Плејаде Клајн у РЈН препоручује као име сазвежђа великим словом, слажем се да препоручује и писање Аргонаута у значењу митолошких бића, али нисам сигурна колико је Клајн из РЈН "јачи" од Клајна из СЈП? Ово је само моје лично мишљење произашло из литературе.----Оли разговор 16:38, 16. октобар 2008. (CEST)

Капетан Кирк

Да ли је име овог лика устаљено или треба користити правилан облик Керк?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:53, 15. октобар 2008. (CEST)

С обзиром да се Звездане стазе дају (и репризирају) годинама и да никад нисам видео ниједан други превод осим Кирк, рекао бих да је то име доста устаљено. --В. Бургић (реци...) 22:03, 15. октобар 2008. (CEST)

Немој молим те, Бурга, тако. То да ли је нешто устаљено или није, не одлучујемо ти и ја, нити наши преводиоци, него Прћићбог. --Дарко Максимовић (разг.) 14:02, 16. октобар 2008. (CEST)

Mea culpa --В. Бургић (реци...) 14:10, 16. октобар 2008. (CEST)

Смирите људи мало с' Прћићем. Мислим да бисмо требали да поштујемо постојеће преводе, независно од тога да ли су устаљени или не. Превођење је креативан процес, и преводилац може свесно одступити од правила, посебно при превођењу фикције. На пример, у преводима Господара прстенова Весели је преведен а Пипин није, Поностопала јесу а Багинси нису, имена планина су преведена а река нису и тако редом, за шта преводиоци имају сасвим ваљане разлоге, и било би потпуно бесмислено кад бисмо ми у нашим чланцима о Господару прстенова смишљали наше нове преводе. Тако и овде. Никола (разговор) 19:53, 16. октобар 2008. (CEST)

Дарко, мани се таквих коментара. Ни мени се не свиђа више од половина ствари које је рекао Прчић, али то нам је једини релевантни извор, а не наше телевизије које назив овог лика преносе погрешно већ 30-ак година, ако се не варам. Мени је лично капетан Кирк много нормалније, али о томе се не питам ни ја, нити било ко овде, већ стручњаци. Капетан Кирк се не користи довољно дуго да би био устаљени израз, тако да мислим да би Керк било правилније решење. Но, сачекајмо неког компетентног.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:13, 16. октобар 2008. (CEST)

Мани се ти коментара који почињу са „мани се“. --Дарко Максимовић (разг.) 20:28, 16. октобар 2008. (CEST)

Прћић још увијек није званични извор, и молим те одговори ми шта би се десило да је још неки лингвиста написао књигу која каже да је Кирк? Хоћу да кажем, свако ко има његово звање, а хвала Богу није једини, може да напише књигу, али то и даље није правопис. Ако се 30 година говори Кирк, то је дебело устаљено, а Прћић нема ауторитет да поставља правила, него само да их предлаже. А кад му неко да то право, онда ће бити нека друга ситуација. --Дарко Максимовић (разг.) 20:28, 16. октобар 2008. (CEST)

Надам се да те ово „мани се“ није увредило или тако нешто, није ми то била намера. ОК, слажем се, постоје и други лингвисти, али где су? Знаш ли име неког од њих и неку њихову књигу која је посвећена транскрипцији? 30 година није дебело устаљено, мислим да је праг 50 година.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:38, 16. октобар 2008. (CEST)

Aha. Dobro, onda mogu bez rasprave da promenim Makdonalds u Mekdonalds, jer je firma osnovana 1954. godine. I to ću učiniti odmah. --loshmi (разговор) 20:43, 16. октобар 2008. (CEST)

Које године је Мекдоналдс (слажем се да је овај облик једини заступљен, али је неправилан) отворен код нас? Када је уопште назив „Мекдоналдс“ доспео до тадашње Југославије?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:49, 16. октобар 2008. (CEST)

Loshmi, врати онда и мени мој Мекларен! --Ирић Игор (разговор) 20:56, 16. октобар 2008. (CEST)

Милоше, честитам! Истерао си своје. Додуше, на нивоу малог детета, али нема везе. Битно је да си успео.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:58, 16. октобар 2008. (CEST)

Хе хе. Што се сад буниш? Сам си рекао 50 година. Што се McLarena тиче, с обзиром да је основан 1963, можда би требало да сачекамо још 5 година? :) --loshmi (разговор) 21:07, 16. октобар 2008. (CEST)

Рекао сам да мислим да је 50 година, ниси добро прочитао, треба да сачекамо неког да то потврди. Када је „Мекдоналдс“ први пут отворен у Југославији? Што се тиче чекања од 5 година, нема ништа од тога. Овако: ако је неко име прешло праг устаљености, оно се користи; ако није, увек ће се користити правилни облик, без обзира на то што ће то име за 10, 20 или 30 година прећи тај праг. Значи, уколико се погрешан облик исправи на време, он постаје укорењен.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:26, 16. октобар 2008. (CEST)

Како се пише почетно слово за домаћи назив језика?

Како се пише почетно слово за домаћи назив кинеског језика?

• путонгхуа, или
• Путонгхуа

Да ли се треба све име језика (на пример Ву) писати као присвојни придеви (нпр. вушки) или не? Ако не, када?

Cinescape Genre Face of the Future Award - Female

Како бисте превели назив ове награде? Сајнскејп награда за жанровско женско лице будућности?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:50, 16. октобар 2008. (CEST)

Син(е)скејп, као што се и cinema не чита сајн(е)ма, него син(е)ма. Требало би да је од тога и настала реч. Толико. --Ерин (разговор) 08:34, 17. октобар 2008. (CEST)

Ратови, буне, устанци...

Каквим почетним словом се пишу називи ратова, буна итд.?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:11, 18. октобар 2008. (CEST)

Великим почетним словима пишу се:

• имена и називи догађаја и историјских збивања. Када неки догађај има утврђени назив, пише се великим словом. Оправдано је писати великим словом називе оних догађаја и збивања који су изражајним обичајем стекли посебно име, у којем преовлађује карактер властитог имена.

• • имена ратова: Рат двеју ружа, Отаџбински рат, Опијумски рат, Пољски наследни рат, Кандијски рат, Пелопонески рат, Морејски рат, Критски рат, Балкански рат, Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат, Други светски рат, Корејски рат, Први пунски рат (тако и Други, Трећи...), Бурски рат, Седмогодишњи рат, Стогодишњи рат. Описни називи ратова пишу се малим словом: турско-аустријски рат (или рат Турске и Аустрије) 1683—99, ирачко-ирански рат.

• • устаљена имена устанака, побуна, револуција која немају описно-информативни карактер: Невесињска пушка, Сељачка буна, Илинденски устанак, Први устанак, Октобарска револуција, Народноослободилачка борба, Париска комуна (и као догађај и као револуционарна власт). Изрази описног карактера малим словом: устанак 13. јула, устанак 1804. године, буна против дахија, српска револуција (почев од 1804), кинеска револуција, алжирска револуција, кубанска револуција; изузетно Француска револуција (подразумева се она од 1789. г.).

• • географска имена као метонимијски називи догађаја (битака): Термопиле, Бородино, Ватерло, Мохач, Сигет, Мишар, Кајмакчалан, Сутјеска, у одговарајућем контексту и Косово, Марица и др. Описни називи од опште именице (малим словом) и географског имена (великим словом): битка код села Бородина, битка на Ватерлоу, бој на Иванковцу, битка код Сигета, битка на Косову.

• • Устаљени називи ратних и других догађаја: Косовски бој, Косовска битка, Маричка битка, Мохачка битка, Сигетска битка, Колубарска битка, Церска битка, Солунски фронт, Сремски фронт, Игмански марш, Пета офанзива (операција «Шварц»), Сарајевски атентат.

• • устаљена симболична и фигуративна имена: Вартоломејска ноћ, Дуги марш, Сеоба народа, Битка народа, Ноћ дугих ножева.

• • устаљена имена склопљеног мира, споразума: Пожаревачки мир, Кумановски споразум, Новосадски договор.

Све остало малим словом.----László (talk) 02:32, 18. октобар 2008. (CEST)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:58, 18. октобар 2008. (CEST)

Хит

Хит-песма или хит песма?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:58, 18. октобар 2008. (CEST)

---

Правопис дозвољава оба.----Оли разговор 08:17, 22. октобар 2008. (CEST)

ПВО

противваздушна, против-ваздушна или против ваздушна одбрана? -- Обрадовић Горан (разговор) 15:10, 20. октобар 2008. (CEST)

босанскохерцеговачки нешто, босанско-херцеговачки нешто, босанско—херцеговачки нешто? -- Bojan  Razgovor  17:14, 20. октобар 2008. (CEST)

противваздушна, а босанскохерцеговачка ако је нешто заједничко, а ако су супротстављени појмови босанско-херцеговачка. Пример из правописа: босанскохерцеговачка граница је заједничка граница, а босанско-херцеговачка је граница између Босне и Херцеговине.----Оли разговор 08:15, 22. октобар 2008. (CEST)

кхм... кажу да се сада рече противваздухопловна (ваљда зато што се не бранимо од ваздуха) -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:19, 7. новембар 2008. (CET)

Latinski nazivi

Na nekim stranicama Vikipedije pisanih ćiriličnim pismom su latinski nazivi (biljaka, životinja i dr., na primer odrednica za "Štuku") transkribovani na ćirilicu, što je nepravilno. To bi trebalo ispraviti!

Uzgred, kakav je mehanizam ispravljanja? Ko će to da uradi?

Pozdrav,

--Fleis (разговор) 09:00, 21. октобар 2008. (CEST)

Механизам се зове вики :) Пронађете грешку, кликнете на картицу "уреди", исправите грешку, снимите страницу. То је све, зато и постојимо! Хвала на досадашњим доприносима. --Саша Стефановић ® 09:03, 21. октобар 2008. (CEST)

OKOK, kako se sam ne setih?! Sad, ako možete da mi pomognete: kako se ispravno koristi znak "" u linku?? Hvala unapred!

Наводници, као и остали знаци, рецимо {{}} се стављају ван заграда за везу. Дакле, исправно би било "[[Србија]]" а погрешно [["Србија"]]. Погледајте и Помоћ:Садржај или детаљније Помоћ:Како се мења страна у вези са овим и сличним питањима. Уколико имате и даље питања, слободно ми се обратите. Поздрав --Саша Стефановић ® 07:10, 22. октобар 2008. (CEST)

---

Молим помоћ. Како се зове ова руска тенисерка Вера Звонарёва --Drazetad (разговор) 12:30, 22. октобар 2008. (CEST)

Они изговарају Вјера Звонарјова, с тим што ово Ј баш и није наше Ј него се слабије чује и умекшава претходни сугласник. Ипак, у српски језик се, изгледа, ситуације попут ове са Вјера третирају тако што се ипак транскрибује као Вера (види страницу за разговор о чланку Дмитриј Медведев), а рекао бих да се то (моје лично мишљење) не односи и на ово са ЈО. Дакле, коначно: Вера Звонарјова. --Дарко Максимовић (разг.) 21:32, 23. октобар 2008. (CEST)

Да ли је овај италијански маратонац Dorando Pietri Пиетри, Пјетри, Пијетри--Drazetad (разговор) 14:02, 23. октобар 2008. (CEST)

---

Пјетри.

--80.242.124.136 (разговор) 14:18, 23. октобар 2008. (CEST)

Светско првенство / светска првенства

Гледам мало ове категорије, тачније њихову шареноликост, почев од Категорија:Светска првенства и њене две поткатегорије.

Јасан део је да чланци који се односе на светско првенство неке одређене године требају да буду у једнини, нпр. Првенство СССР у шаху 1920. Али шта са категоријама у којима се ови чланци налазе. Нпр. да ли је испрвно рећи Првенство СССР у шаху или Првенства СССР у шаху?

Овим требамо да се позабавимо јер ове категорије (као што се види из категорије са врха текста) треба стандардизовати. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 21:54, 1. новембар 2008. (CET)

José Luis Rodríguez Zapatero

Како се ово име транскрибује? Родригез или Родригес? Запатеро или Сапатеро?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:21, 1. новембар 2008. (CET)

2 важна питања (мени)

Питање број 1: већ дуже вријеме, на сваком кораку, виђам израз „дечји“ (дечји уџбеник, дечји додатак итд.) Да будем искрен, не сјећам се да сам то виђао игдје у Босни, тј. у ијекавици, већ само у екавици. Ја сам одувијек мислио да треба „д(ј)ечији“. Исто тако, је ли пачји или је пачији, сврачји или сврачији, па по тој логици свачји или свачији (ово задње је очигледно зар не, па може бити индикативно). --Дарко Максимовић (разг.) 22:02, 3. новембар 2008. (CET)

Питање број 2: кад се користи „ког“ а кад „којег“? Да ли је то иста ријеч која се користи по вољи (оба дозвољена) или је то иста ријеч а само једна исправна („којег“, вјероватно) или су то двије различите ријечи које се користе у различитим ситуацијама (којим?) Дакле, мислим на оно што се зове (ако се добро сјећам) односна замјеница: „Човјек којег сам видио на улици“, „Од ког тренутка“ итд. --Дарко Максимовић (разг.) 22:02, 3. новембар 2008. (CET)

---

Овако: Одговор број један: Одувек је исправно и дечји и дечији, с тим што се блага предност даје облицима без и, дакле дечји. Има облика речи у којима се већа предност даје облицима са и... Нисам сигурна како је ијекавски, мислим да нема разлога да буде другачије, мада бих могла да проверим.

Одговор број 2: Облик ког је добијен сажимањима вокала од речи којег. Гласовним променама. Оба облика су исправна, међутим савремени лингвисти сматрају пун облик прилично запостављеним и сматрају да није лоше чешће га употребљавати. Тачно. У питању је упитно-односна заменица, у твом случају употребљена као односна. Извини ако касним с одговором, али нисам "долазила". ----Оли разговор 18:28, 5. новембар 2008. (CET)

---

Недоумицу кад ће се употребити придевски наставак -ји, а када -ији правописна правила решавају на следећи начин:

-ији, кад му претходи група сугласника: овчији, гушчији, врапчији;

-ји у другим случајевима: дечји, мачји, божји, вражји, пасји

---

Што се другог питања тиче, може да се употребљава, по нахођењу, и којега, и којег, и кога, и ког.

Свака од ових реченица је правилна:

Поклонио сам кућу твом брату. (1)

Поклонио сам кућу твоме брату. (2)

Поклонио сам кућу твојем брату. (3)

Поклонио сам кућу твојему брату. (4)

Наравно, реченицу под редним бројем 4 у данашње време ретко ко ће изговорити, осим, евентуално, Вука Драшковића.--Čarapić (разговор) 19:49, 5. новембар 2008. (CET)

Хвала обома, премда ми се чини да постоји благо неслагање у вези са „дјечији/дјечји“ - док Оли говори да се може дати „предност“ неком облику премда су оба исправна, Чарапић спомиње (строга?) правила која рјешавају недоумицу. Да ли су строга или не, претпостављам да би разријешило моју недоумицу да ли постоји неслагање између два одговора или не :) --Дарко Максимовић (разг.) 23:08, 5. новембар 2008. (CET)

---

Чарапићев одговор заснован је на Правопису, чак су и примери из њега, али... У правописном речнику стоји дечји (дечији), што ће рећи да норма признаје оба. Затим у тачки 74.д. пише да су "нормативно призната оба облика. Употребну предност можемо дати..." па онда следи то што је Чарапић написао. Дакле, имаш право да употребиш који облик желиш, али предност се даје овом који смо ти написали. Већина људи која жели да буде писмена увек ће употребљавати препоручени облик, али допустиће онима који су употребили овај други да то и надаље чине. Узгред, сад сам видела, да бих цитирала како у Правопису пише и (и)јекавски облик баш за д(ј)ечји. :) ----Оли разговор 18:15, 7. новембар 2008. (CET)

Hvala. I think I'll stick to "dječiji". U ekavici mi ništa nije neobično ;-) ali u ijekavici, oblik "dječji" ... to ne gutam :) --Дарко Максимовић (разг.) 00:42, 8. новембар 2008. (CET)

Генитив

Како гласи генитив од француских мушких именâ Франсоа и Беноа? Франсое и Беное или Франсоаа и Беноаа?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:07, 4. новембар 2008. (CET)

Мислим да би најбоље било да избегаваш те конструкције. Али ако их баш не можеш избећи... па, не знам, мени најлогичније звучи "[од] Франсоа". --ФилиП × 21:52, 4. новембар 2008. (CET)

Ако је Франсоа-Франсоаово (као што јесте), онда видимо да се у случају тог имена додају наставци за мушки род, не женски и није непромјенљива именица. Дакле, Франсоаа? Даље, очигледно је да није непромјенљива именица и ако се запитамо који је датив: свакако није „Дао сам бону Франсоа“ нити „Дао сам бону Франсои“ него управо „... Франсоау“ (опет мушки род) --Дарко Максимовић (разг.) 22:08, 4. новембар 2008. (CET)

---

Француско мушко име Франсоа никако не треба мењати по падежима. Ваља рећи: „Дао сам бону Франсоа“. Тако је у нашој преводилачкој пракси, ма како се ви томе опирали. Још један пример је породица Валоа (фр. Valois). Пише се: гроф од Валоа, никако гроф од Валоаа!! Прочитајте ово: [2]. Видећете да је и Јагода узела учешћа у расправи.

Још нешто, приметио сам, Џонаја, да пречесто користиш генитивни знак.

Како гласи генитив од француских мушких именâ Франсоа и Беноа?

Шта ће ти овде генитивни знак кад је јасно да се ради о генитиву множине? Генитивни знак се употребљава само кад из реченице није јасно да ли се ради о генитиву једнине или генитиву множине.--Čarapić (разговор) 20:03, 5. новембар 2008. (CET)

Потрудио сам се да пажљиво прочитам текст на страници чију си адресу дао, и поред тога што опет примјећујем неке ортодоксне идеје исправљања кривих Дрина и јурења вјетрењача од стране Јагоде и Бојана (конкретно „наш народ »погрешно« користи ријеч »санкционисати«, она заправо значи »одобрити« и тако се треба употребљавати“ - то што је ријеч настала из ријечи која то значи, не значи да то значи и код нас - имамо право да користимо ријечи како нам воља, и снајпер итд.), чак и ова прича око Франсоа, уистину добро документована, не говори да треба рећи нпр. „Дао сам бону Франсоа“ него управо „Франсоау“. За оне који нису помно читали, ево:

...najpogodnije da se ne menja ispred prezimena (navodi primere: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu), što svakako ne znači da je pogrešno menjati ga. Primeri poput "dao sam knjigu Fransoa" i "video sam Fransoa" nisu obuhvaćeni ovim, već kaže, štaviše, da ukoliko nema drugih mogućnosti onda se ime može menjati

. --Дарко Максимовић (разг.) 20:33, 5. новембар 2008. (CET)

Добро, да кажемо да не постоји консензус о овом питању. Мој вам је савет да име Франсоа не мењате по падежима, чак и ако не стоји уз презиме. Што се других питања на овој страни тиче, надам се да сам био од користи.--Čarapić (разговор) 20:48, 5. новембар 2008. (CET)

Магазин или часопис

Који облик је боље користити? Ја мислим да је часопис, зато што је више у духу српског језика.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:07, 5. новембар 2008. (CET)

Ја се дубоко слажем и не видим ниједан разлог за употребу овог другог. --Дарко Максимовић (разг.) 02:06, 5. новембар 2008. (CET)

Teško je reći koja je reč „više u duhu“ srpskog jezika, jer su i jedno i drugo posuđenice („časopis“ iz češkog). :) Kako su obe reči zastupljene, razlozi za upotrebu obeju i te kako postoje. Đorđe

Nord

Како се у српском језику зове овај француски департман? Нор (по транскрипцији) или Север (по неком устаљеном облику који је настао превођењем)?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:31, 5. новембар 2008. (CET)

Како се транскриптује

Molonglo, Ginninderra and Brindabella

Ја сам кажи 18:46, 5. новембар 2008. (CET)

Који је језик у питању? Ако је италијански, а чини ми се да јесте, онда треба овако: Молонгло, Ђининдера и Бриндабела. Јеси сигуран да се ово прво баш тако пише? Да није можда Molonglio? Ако јесте, онда се транскрибује Молонљо.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:55, 5. новембар 2008. (CET)

П.С. Каже се транскрибује.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:55, 5. новембар 2008. (CET)

Е чини ти се погрешно. У питању је језик инглиш :) (енгл. [] ) п.с. познат сам по намерном извртању речи тако да ово твоје п.с. није потребно али у сваком случају хвала Џонаја.....Ја сам кажи 19:18, 5. новембар 2008. (CET)

---

У питању су аустралијски топоними: Молонгло, Џининдера и Бриндабела.

--Sly-ah (разговор) 20:03, 5. новембар 2008. (CET)

Да, о њима се ради. Тако сам и предпоставио. Хвала ти. Ја сам кажи 20:07, 5. новембар 2008. (CET)

Романи по ауторима или по писцима

Постоји категорија која се зове Романи по аутору. Мислим да је назив категорије погрешан из више разлога. Први је то што је реч аутор стављена у једнину, требало би романи по ауторима (логичније је, зато што романе није писао један аутор, а и постоје категорије Албуми по годинама, Песме по извођачима итд.). Други разлог је тај што је реч писац прикладнија: више је у духу српског језика, а и романе пишу само писци, никакви други аутори.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:01, 8. новембар 2008. (CET)

Dešava se da stariji romanopisci u starosti prestanu da pišu, i počnu da diktiraju tekst. Tada oni postaju autori i upošljavaju ljude koji pišu diktirano. Mada se slažem sa Džonajom da bi autor trebalo u množini. Ја сам кажи 22:11, 8. новембар 2008. (CET)

То ми није ни пало на памет... Нека неко од администратора пребаци у множину.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:21, 8. новембар 2008. (CET)

Eto vidiš. Ali nije ni meni do neki dan dok nisam pogledao reportažu Mire Adenje-Polak.. Ajmo sad admini na posao..Ја сам кажи 22:24, 8. новембар 2008. (CET)

Ја, опет, нисам сигуран да треба у множини. Не разврставају се романи по томе ко су му аутори него ко је којем аутор. Дакле, категорија дијели све романе на основу тога који аутор је који роман написао. Слично би било нпр. по боји: разврстај ове кравате по боји (у односу на њихову боју) а не по бојама (у односу на њихове боје - има их више?). Дакле, ако би било "по ауторима", изгледало би као да је сваки од тих романа написало више аутора. --Дарко Максимовић (разг.) 23:42, 8. новембар 2008. (CET)

И мени некако нормално да буде "по аутору", да л' због навике... И по ко зна који пут: администратори нису ти који премештају категорије; ботови премештају категорије! --ФилиП × 00:49, 9. новембар 2008. (CET)

Izvini Filipe ne razumem se mnogo u botove. Kontao sam da njima „upravljaju“ admini. Ја сам кажи

Филипе, какве навике када се све друге сличне категорије имају множину у наслову: Албуми по годинама, Романи по годинама, Филмови по годинама? Мислим, нису све те категорије без разлога тако назване. Наравно, ако дођемо до закључка да је правилније да стоји у једнини, све треба исправити у правилан облик.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:16, 9. новембар 2008. (CET)

Па, штајазнам, донекле си у праву. Али, простом претрагом наишао сам на следеће примере, са којима сам генерално хтео да повучем паралелу мојим претходним коментаром: Категорија:Писци по националности (а не националностима; плус цео низ категорија "по националности"), Категорија:Американци по занимању (а не занимањима; плус цео низ категорија "по занимању"), Категорија:Историја по теми, Категорија:Историја по наслову, а до мало пре је постојала и Категорија:Категорије по регији, коју сам управо спојио са Категорија:Категорије по регијама, као и пар Категорија:Државе по континентима и Категорија:Државе по континенту. Дакле, очигледно постоје примери и једне и друге употребе. А закључак ћу оставити неком другом, јер мени није много битно шта ће на крају испасти. :) --ФилиП × 23:22, 9. новембар 2008. (CET)

Примјери које је Филип навео су добри да покажу оно што сам синоћ тврдио: писци по националностима? (види се управо оно о чему сам причао - испада да сваки од тих писаца има више националности), Американци по занимању, итд. Фора је у томе што у овим конструкцијама постоји имплицитно „свом/својој“; дакле, „писци по националности“ заправо значи „писци по (својој) националности“, „Американци по (свом) занимању“, а не „Американци по (својим) занимањима“. Категорије гдје је множина треба пребацити у једнину, бојим се. --Дарко Максимовић (разг.) 00:42, 10. новембар 2008. (CET)

Искрено, Дарко, убедио си ме овим објашњењем, као и Филип, када је малопре написао нешто слично. Што се мене тиче: нека пребацивање почне!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:45, 10. новембар 2008. (CET)

Добро, ко ће да почне? --Дарко Максимовић (разг.) 08:10, 10. новембар 2008. (CET)

Очигледно је да администраторе баш брига за ово. Хајде, разумем оне што нешто пишу, немају времена, али не разумем оне који у последњих месец дана и више немају ниједну нормалну измену, а сада их и мрзи да задају боту задатак да уради ово. Која је ваша сврха овде?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:53, 14. новембар 2008. (CET)

Хехе. То је ваљда фора код добровољног рада: свако ради што је њему воља, и нико га не може натјерати да ради било шта. Што се тиче ботова, ја мислим да то није искључиво право администратора; потребно је само регистровати налог за бота и ударити по ботовању. Што се тиче категорија, то може бити посао ботова (за послове типа категорија-у-категорији) али већи дио треба урадити ручно јер је потребна људска интервенција. Наиме, већи дио није проблем да је чланак стављен и у категорију „Пјевачи“ и у категорију „Босански пјевачи“, него је проблем у томе што је стављен само у категорију „Пјевачи“. Некоћ сам сређивао категорију Птице па сам имао прилику не само да видим колико је то напоран посао (измијени-додај-измијени-додај) него и колико заиста захтијева људску интервенцију (из садржаја чланка схвати којем роду припада, ако не можеш из садржаја онда преко интервикија, ако не можеш ни тако користи ријечник, ако не ни тако користи Гугл итд. итд.). Ово све исто важи и за било који други скуп категорија. --Дарко Максимовић (разг.) 12:46, 14. новембар 2008. (CET)

Нико овде никог не тера, већ се ради о томе да се неки праве да раде, а, у ствари, не раде ништа. Мислим да администратори треба да имају више обавеза од осталих корисника, зато и јесу администратори, да би координирали пројектом. Знам колико је посао напоран и из личног искуства знам да одузима јако много времена. Али, не тражим ја од њих да они то мењају, већ само да промене имена категорија, остало ће се временом исправити.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:04, 14. новембар 2008. (CET)

Очигледно да не схваташ како то све функционише. То што може бот да уради, може буквално и сваки обичан корисник. Ботом се ради само како би се нешто брже (или масовније) урадило и да то не би пребукирало скорашње измене. Неки админи пазе и чувају пројекат, неки раде као и сваки обичан корисник, неки је технички унапређују, неки уводе новине, неки опет не раде ништа због разних разлога. Када су добили та права, за то се и гласало и тада су их заслуживали. Уколико ти, или било који други корисник, сматра да неки админ више не заслужује та права, постоји страница за гласање о одузимању истих права па изволи постави на гласање. Не браним никога, али не волим кад видим да неко мисли да администратори требају да раде више него обични корисници. Толико од мене .. П.С. Џонаја ... ово није ништа лично, читао сам већ овакве "опаске" и раније али сад ми дошло да одговорим. Уживај! --Саша Стефановић ® 13:16, 14. новембар 2008. (CET)

Кажеш да то што може бот да уради може да уради и сваки корисник. Супер! Реци ми како, сам ћу да испребацујем све те категорије. Што се тиче гласања за скидање администраторских права, сви ми знамо колико су та гласања узалудна. Већину администратора ни Бог отац не би могао разрешити њихових права, због пређашњих заслуга наравно. То што сада не раде ништа нема никакве везе. Него, озбиљно, реци ми како да пребацим имена тих категорија, сам ћу то решити.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:10, 14. новембар 2008. (CET)

А да ти напишеш који су то администратори "проблематични", па да видимо како да решимо ствар? Ја имам бота и теоретски сам могао ово да урадим, али ако се узму у обзир чињенице да мени већи део времена оде на обавезе у приватном животу, а преостало слободно време (око пар сати дневно) на Википедију, просто немам времена ни воље да се тиме бавим. У име других "ботџија" не могу да говорим. А "премештање" категорија се своди на промену имена категорије у свим чланцима који се налазе у датој категорији. Просто ко пасуљ. Само досадно. Поготово кад се ради нешто великих размера као ово. На крају, немој замерити неким корисницима (или администраторима, ако баш желиш) који у овом (или било ком) тренутку не могу да доприносе пројекту. Свако има свој живот који увек долази испред Википедије и Википедија је осмишљена као разонода, а не обавеза; због разних обавеза овде и онде, нисмо у могућности да "створимо време" које бисмо провели за рад овде. Уосталом, схватићеш и ти то једног дана :) --ФилиП × 20:56, 14. новембар 2008. (CET)

Задржаћу то за себе. ОК, сад схватам да то није класично пребацивање, већ треба направити по измену у сваком чланку који се налази у тим категоријама. То и јесте посао за бота... Хвала, у сваком случају, ваљда ће неко наћи времена да покрене бота.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:48, 14. новембар 2008. (CET)

Транскрипција

Rodolfo Alfonzo Raffaelo Pierre Filibert Guglielmi di Valentina d'Antonguolla --Награисаловићкажи/лажи 21:10, 9. новембар 2008. (CET)

Је л' ово италијански? Ако јесте: Родолфо Алфонцо Рафаело Пјере Филиберт Гуљелми ди Валентина д'Антонгвола. Нисам сигуран како се по правопису пише ово д'Антонгвола, да ли је одвојено или тако нешто.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:23, 9. новембар 2008. (CET)

Транскрипција 2

Молим транскрипцију имена овог белгијског фудбалског судије Johannes Langenus. Хвала--Drazetad (разговор) 22:07, 13. новембар 2008. (CET)

Футур I

Футур I се гради:

1. од скраћеног облика садашњег времена глагола „хтјети“ и инфинитива глагола који се мијења
2. додавањем краћег облика садашњег времена глагола „хтјети“ на инфинитивну основу.

Посебно бих обратио пажњу на ставку 2. По њој, глаголи умити се, одврнути, ручати се мијењају на слиједећи начин:

1. умићу се
2. одврнућу
3. ручаћу

Ништа спорно. Међутим, да ли су спорни слиједећи облици:

1. вућу (вући ћу)
2. доћу (доћи ћу)
3. сићу (сићи ћу)
4. прећу (прећи ћу)

Тамо одакле сам ја (Босна) ови се облици нормално користе, али сам примијетио да се овде у Србији не користе уопште (или ја нисам чуо). Дешавало ми се да ме и исправљају. У званичном хрватском језику правило број 2 ни не постоји; умјесто њега је:

1. умит ћу се
2. одврнут ћу
3. ручат ћу

Хоћу да кажем, није то нека „хрватштина“ која се у Србији не користи, него дослиједна употреба правила српског језика. Дакле, уз примједбу да из горе наведене дефиниције како се гради футур I слиједи да су ово савршено правилни облици, питам вас: да ли су наведени глаголи (њихове форме) изузеци? --Дарко Максимовић (разг.) 08:48, 14. новембар 2008. (CET)

---

Управо због оваквих питања и коментара смеју се целој википедијанској заједници. Рецимо овде. Нарочито бих тебе, цењени администраторе, молио да се суздржиш од тумачења правописних и граматичких правила; тумачиш их веома маштовито и ово ти није први пут. Ајде мало мућни главом, па реци зашто је правилно умићу се, ручаћу, одврнућу, а није правилно вућу, доћу, сићу, прећу. Прва група глагола има инфинитивни наставак -ти, а друга група -ћи. И зато може само вући ћу, сићи ћу, прећи ћемо итд. То што се ти уопште двоумиш да ли да употребиш сићу или сићи ћу и тврдиш да се у твом крају тако прича, мени само говори да ти долазиш из неке тешке селурде. И још нешто. Граматичка и правописна правила у српском језику једнака су без обзира да ли је реч о екавској или ијекавској варијанти. И немој више да ми се вадиш — ијекавац сам, мени је ово уобичајено, можда може у ијекавској варијанти. Не може!--213.137.118.160 (разговор) 11:38, 14. новембар 2008. (CET)

Ја нисам администратор. Зашто би се ико (ко није луд) смијао на нечије питање? Иначе, докле год имаш тако презрив став према људима из „селурди“ од тебе ће увијек остати само једна мала нула (нулица). Мислиш да си нешто виши и бољи од оних из „селурди“? Узми „Мајн кампф“ и вјежбај ту своју доктрину, а имаш сад и пар домаћих организација које ће те радо примити поготову ако мрзиш Роме и Јевреје. И престани молим те да говориш „Смеју се вики... “ као да те брига за википедију, кад си први међу тим што се смију (кад нисте спремни за расправу било ког типа него само за рецитовање догми). --Дарко Максимовић (разг.) 13:40, 14. новембар 2008. (CET)

Ох, ала смо осетљиви! Извињавам се, хтедох рећи „селендра“, а не „селурда“. Немам ја ништа против Рома, Јевреја нити било које друге етничке скупине, већ имам против тебе који износиш на овим страницама — истрајно и предано — квазитеорије. (Нпр., на претходно архивираној страници о глаголу требати, затим о придеву средњовековни итд.) Ако већ не знаш зашто је нешто правилно у српском језику и да ли је уопште правилно, немој да износиш своја виђења и тумачења тог проблема! Тумачења су ти на нивоу седмогодишњег детета. Побогу, па ове странице чита много људи, а ти износиш неке будалаштине и тако доводиш људе у заблуду. Нећу се више јављати овим поводом!

Хвала ти на томе... --Дарко Максимовић (разг.) 14:16, 14. новембар 2008. (CET)

И још нешто, написао си: „Међутим, да ли су спорни слиједећи облици?“ Правилно би било: да ли су спорни сљедећи облици? Придев следећи на ијекавском гласи сљедећи. А глаголски прилог садашњи који се на екавском пише следећи (нпр., следећи га, ја сам открио где он станује) на ијекавском се пише слиједећи. Међутим, ово су за тебе вероватно финесе јер не знаш да акцентујеш речи. Ето! Кад ја, који сам рођен у Бгд, морам да те учим како се пишу речи на ијекавском.--213.137.119.45 (разговор) 14:19, 14. новембар 2008. (CET)

Ти си рекао да се више нећеш јављати овдје? Ајде молим те испоштуј то што си рекао и немој да ми вандализујеш страницу за разговор, сметаш. --Дарко Максимовић (разг.) 14:38, 14. новембар 2008. (CET)

Да не заборавим да ти кажем: убудуће, сви твоји будући напади на мене, било у виду псовке или увреде, било у виду неког другог твог простаклука, које будеш постављао ће бити моментално брисане, јер немам обавезу да трпим увреде од неког ко је у животу прочитао 4 књиге о правопису (са којим смо сви ми овдје више-мање упознати, поред своје главне професије - није ли то као да знаш језик а немаш шта да кажеш?) а налази образа још и да дијели плитке и простачке увреде и придике. --Дарко Максимовић (разг.) 22:04, 14. новембар 2008. (CET)

И још нешто, ти си чист примјер да се човјек може родити у Београду, може у Паризу, може и у селу на крај свијета... све је у одгоју. --Дарко Максимовић (разг.) 22:06, 14. новембар 2008. (CET)

---

Нису правилни. Ако смем да цитирам твог омиљеног лингвисту:

БУДУЋЕ ВРЕМЕ (футур) пише се састављено од глагола на -ти (нпр. радићу, пашћу), а одвојено од глагола на -ћи (наћи ћу, рећи ћу, помоћи ћу). Хрватско одвојено писање (радит ћу, паст ћу) чисто је графичка варијанта, јер је иѕговор и у том случају радићу, пашћу.

И каже се "досљедна".

--Sly-ah (разговор) 11:34, 14. новембар 2008. (CET)

Хвала и за једно и за друго. --Дарко Максимовић (разг.) 13:40, 14. новембар 2008. (CET)

---

Ја не разумем шта ти питаш. Вућу, доћу, сићу, прећу, наравно ни у Босни, ни у Хрватској, ни у Србији... није исправно. Ово треће умит ћу се, типично је за хрватски узус и мислим да га наша норма не допушта, нисам сигурна, могу да проверим. Још бих само додала облике глагола на -ћи. Пећи ћу, рећи ћу... ----Оли разговор 11:37, 14. новембар 2008. (CET)

---

И видех да ме је неко претекао, али ми би глупо да не снимим откуцано ;).

Хвала свеједно. Разлог овоме је што и мени звучи мало „чудно“ кад напишем такав облик (а заиста се користи гдје год сам био у Босни - знам јер обраћам пажњу на такве ствари) а бацивши поглед на наш чланак о футуру I нисам видио правило које ви спомињете него само: инфинитивна основа + ћу. ОК, значи неправилно. Хвала :) --Дарко Максимовић (разг.) 13:40, 14. новембар 2008. (CET)

Транскрипција 2 други пут

Молим транскрипцију имена овог белгијског фудбалског судије Johannes Langenus. Хвала--Drazetad (разговор) 15:39, 14. новембар 2008. (CET)

---

Прво би требало утврдити да ли је Фламанац или Валонац, па онда радити транскрипцију. Име Johannes сугерише да се ипак ради о Фламанцу, што опет значи да би трансркипција имена и презимена требало да се ради по правилима транскрипције са холандског језика. Правопис је ту потпуно одређен, па је транскрипција Јоханес Лангенус.

--Sly-ah (разговор) 16:43, 14. новембар 2008. (CET)

Хвала. Тако је и у нашој Енциклопедији фудбала (писано ћирилицом) Збуњивало ме што од седам википедија све пишу Џон Лангенус (John Langenus). --Drazetad (разговор) 17:23, 14. новембар 2008. (CET)

Можда је ова реченица из чланка на ен.вики релевантна за транскрипцију:

Contrary to some sources, Langenus' parents actually gave him an Anglicised Christian name, rather than call him "Jean".(Anglicised Christian name: Google Book Search preview of "Moving with the Ball: The Migration of Professional Footballers" (footnote 49, page 24), Pierre Lanfranchi & Matthew Taylor, 2001, ISBN 1859733077.)

Видим да је само код нас Јоханес, а да је на свим осталим Википедијама Џон. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:35, 14. новембар 2008. (CET)

---

Најважније је сазнати како му име гласи у оригиналу. Ако је John, онда нема спора да је транскрипција Џон Лангенус. Видим да је на другим Википедијама John, па не видим разлога да код нас не буде Џон, поготову у светлу горенаведеног цитата из енглеске Википедије.

--Sly-ah (разговор) 18:10, 14. новембар 2008. (CET)

Zaposlenje.org

Да ли ово правописно тачан назив чланка? Тачка је неопходна и наслов мора бити у латиници због овог org. Оно што мене буни је прво слово. Да ли треба да буде велико или мало? Јесте да је ово назив те интернет странице и да би требао да се пише великим словом, али тај назив је извучен из интернет адресе из које је само уклоњено www. Да ли неко разуме шта хоћу да питам?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:51, 15. новембар 2008. (CET)

Заправо то је реклама и мислим да би најпаметније било да обришемо цео чланак.--Авала (разговор) 16:38, 16. новембар 2008. (CET)

Олимпијске или олимпијске

Како је исправно писати мало или велико слово О у Рукомет на олимпијским играма (опште) и Рукомет на Олимпијским ихрама 2008 (конкретно) Да ли је написано исправно или треба некако другачије, пошто има различитих мишљења.--Drazetad (разговор) 21:54, 15. новембар 2008. (CET)

Пише се рукомет на Олимпијским играма. Олимпијске игре се увек пише великим словом, а назив спорта увек малим. --Поки |разговор| 22:26, 15. новембар 2008. (CET)

Хвала ти ово за назив спорта. (баш сам се ту „двоумио“) Питао сам за две врсте наслова пошто су их почели преименовати. Ником није сметако мало слово у првом случају, а у писању текстова су учествовали и неки познаваоци правописа. Ово су наслови текстова „Рукомет на олимпијским играма“ и „Рукомет на Олимпијским играма 2004“. Први је општи наслов (олимпијских игара), а друго су конкретне игре одређене године и питао сам да ли има разлике у писању слова о.--Drazetad (разговор) 23:00, 15. новембар 2008. (CET)

YouTube

Zamolio bih nekog od administratora da članak Jutub preusmeri na YouTube, kako je stajalo i pre. U pitanju je naziv internet stranice, a to ni pod razno ne podleže transkripciji. Osim toga, izgovor varira. Neki ga zovu Jutub, a neki Jutjub. --loshmi (разговор) 02:17, 16. новембар 2008. (CET)

Хм...у потпуности се слажем да интернет странице тј. адресе интернт страница и домена не подлежу транскрипцији, али зар није YouTube назив конпаније чија је адреса youtube.com. Ако грешим (што је и могуће онда и Гугл треба пребацити). Ја сам кажи

Sudeći po onome što piše na ovoj i vikipediji na engleskom u pitanju je internet stranica u vlasništvu kompanije Google. --loshmi (разговор) 02:44, 16. новембар 2008. (CET)

Аха, видео сам то пре него што сам оставио претходни коментар. Нисам рекао да грешиш у твојој тврдњи, него сам изнео да постоји још чланака сличне тематике и истог проблема. Ја сам кажи 02:54, 16. новембар 2008. (CET)

Pa to je generalno veliki problem. Transkripcija i onoga što treba i što ne treba. Međutim, ovo je vrlo očigledan primer usiljene transkripcije, pa sam spomenuo. --loshmi (разговор) 02:59, 16. новембар 2008. (CET)

Da upravu si, samo što nekada i autori dolaze do dvoumice zbog pravopisa, jer u srpskom pravopisu (bar ovom što ja imam štampanog 1998 ako se nevaram) izričito stoji da ne se nesme mešati dva pisma u jednom tekstu. I boga mi to je podvučeno i boldirano.Ја сам кажи 03:06, 16. новембар 2008. (CET)

Нисте у праву. Јутјуб инкорпорејтид јесте компанија, чији је већински власник Гугл инкорпорејтид. Компаније имају своје сајтове који имају своја имена итд итд. Пошто су имена обе компаније и њихових услуга лепо „легла“ у српски језик, не видим разлог да се мењају, посебно не Гугл - већ имамо и глагол „гуглати“. Никола (разговор) 09:15, 16. новембар 2008. (CET)

Кад смо код овог, појављује се и глагол википедисати Никола (разговор) 09:19, 16. новембар 2008. (CET)

Nikola nisam ja rekao da se je pogrešno. Čak sam i istakao ono što i ti. Da je YouTube komanija i da ona podleže transkripciji, dok adrese ne :) Ја сам кажи 09:36, 16. новембар 2008. (CET)

Али ми не пишемо чланак о адреси већ о сајту По тој логици бисмо и чланак Википедија могли да ставимо на wikipedia.org. Никола (разговор) 12:16, 16. новембар 2008. (CET)

Антагониста

Да ли постоји нека српска реч за ово?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 16:09, 16. новембар 2008. (CET)

Protivnost, suprotnost. Riječ antagonizam, antagonista, dolazi iz grčkog (antagōnizesthai) i koristi se u velikom broju jezika, obično sa više značenja zavisno od konteksta. U stručnom rječniku (biohemija npr.) je neizbježna---Славен Косановић- {разговор} 16:17, 16. новембар 2008. (CET)

Антагонист = противник, супарник, такмац--Drazetad (разговор) 18:14, 16. новембар 2008. (CET)

Ольга - л или љ

Да ли је украјинско Ольга - Олга или Ољга?--Авала (разговор) 23:50, 17. новембар 2008. (CET)

---

Олга. Тај знак иза л зове се полуглас и он се (условно речено), не чита.----Оли разговор 09:20, 18. новембар 2008. (CET)

Зове се меки знак и у руском омекшава претходни сугласник (уколико није увек мек или увек тврд). --В. Бургић (реци...) 09:48, 18. новембар 2008. (CET)

Да то је меки знак који умекшава л и оно се чита као љ. Али не знам да ли ми то игноришемо и преносимо као Олга или преносимо онако како јесте а то је Ољга.--Авала (разговор) 15:11, 18. новембар 2008. (CET)

---

Биће да сам дала брзоплет одговор будући да сам размишљала о полугласу који је некад постојао у српском. Али, свакако се преноси Олга. Елем, правопис каже да се све комбинације л и н уз дотични знак читају као љ и њ, осим код устаљеног облика Олга, који је изузетак. ----Оли разговор 19:01, 18. новембар 2008. (CET)

Ако неко није примијетио (или није знао), облик српског ћириличног Љ је настао од ЛЬ ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 20:03, 18. новембар 2008. (CET)

Серија или серијал

Како је боље рећи: серија књига или серијал књига? Мислим на ситуацију када неколико књига чине једну целину, једну причу. Ако постоји нека српска реч, још боље.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:42, 18. новембар 2008. (CET)

У књижевности (али и у неким другим умјетностима, филм, музика) више књига (обично три) које чине једну цјелину, причу, носе име трилогија... У ситуацијама када двије, четири или више књига чине једну цјелину, нисам сигуран да постоји неки конкретан назив... ---Славен Косановић- {разговор} 11:14, 18. новембар 2008. (CET)

Комплетно стваралаштво једно умјетника, књижевника, режисера, итд., се идентификује као књижевни/филмски исл опус. ---Славен Косановић- {разговор} 11:17, 18. новембар 2008. (CET)

Чини ми се да ћеш за остале ситуације, тј. дјела која се састоје из два, четири или више дјелова, морати да се задовољиш конструкцијама, књижевно дјело из два/четири/пет и више дјелова... (ако гријешим, неко ће се већ јавити да ме исправи) :) ---Славен Косановић- {разговор} 11:24, 18. новембар 2008. (CET)

У сваком случају од ова два је боље серијал али не знам колико то баш иде уз књиге.--Авала (разговор) 15:12, 18. новембар 2008. (CET)

Хм. Серијал? Код нас је, барем колико ја знам, устаљено значење ове ријечи група епизода која представља одвојену цјелину неке серије (оно, 5. серијал "Пријатеља") или скуп филмова (не књига исл.). Занимљиво је да на енг. вики постоје два одвојена чланка: en:Book series и en:Film series. Појам "Серијал филмова" ми користимо итекако (нпр. Серијал филмова Френсиса Кополе) али серијал књига никако. Чак интервики у чланку en:Book series показује да се то на нпр. француском каже Collection а на њемачком Buchreiche, што би значило да ниједан од ових језика није био жељан да испрати енглески облик. Тако се и у српском у ту сврху најчешће користи ријеч "Колекција" (или трилогија ако је тачно 3 књиге). --Дарко Максимовић (разг.) 15:57, 18. новембар 2008. (CET)

Овако, колико сам успео да испратим, серија се код књига користи за велики или недефинисани број књига. Мада постоји термин хепталогија, за серију „Роботи, царство, задужбина“ Поларис (као издавач) користи термин серија. Такође, многи други издаваћи користе термин серија на насловним странама („Руне Домаје - 7. књига у серији »Летописи Томаса Ковенанта, Неверника«“, „3. књига у серији »Форунини миљеници«“ и сл.). Колоквијално се често каже серијал, ваљда по англоамеричком узусу. За до 3-4 књиге се редовно користи трилогија, тетралогија (нпр. „Аутостоперски водич кроз гакасију, трилогија у пет књига“) --В. Бургић (реци...) 17:10, 18. новембар 2008. (CET)

„Serijal“ knjiga ili pesama ili pripovedaka zove se, u književnosti, ciklus. Raznorazne trilogije, heptalogije i sl. obično izdaju spisatelji naučne ili epske fantastike, koji „štancuju“ knjige jednu za drugom u nedogled, po onoj Vukovoj „isto to samo malo drugačije“. Zato ih valjda njihovi ne mnogo eminentniji izdavači i zovu kojekakvim serijama i serijalima. Đorđe --93.86.24.59 (разговор) 05:04, 19. новембар 2008. (CET)

Двотомни роман, или роман у два тома. Може и: роман у четири књиге, мада томови боље звуче. Српски језик није тако сиромашан како већина на википедији тврди. --Јакша (разговор) 08:21, 19. новембар 2008. (CET)

Не мешајте томове и књиге у серији. Ана Карењина је (најчешће) двотомни роман, Рат и Мир и Тихи Дон четворотомни, Енциклопедија Британика има 28 томова, али је у питању појединачна књига. Аутостоперски водич кроз галаксију је трилогија у пет књига које су најчешће штампане у једном тому. Серија обихвата низ различитих књига, свака има свој ИСБН (ако је то мерило). --В. Бургић (реци...) 22:07, 19. новембар 2008. (CET)

Mislim da je serijal ili serija knjiga sasvim razumljivo i da se taj izraz danas najviše koristi. Ciklus je opštiji pojam - Kosovski ciklus, Životni ciklus, Ciklus uree... Osim toga, postoji TV serija, serija stripova (strip serijal), serija filmova (filmski serijal)... --loshmi (разговор) 00:24, 20. новембар 2008. (CET)

Jašta, ja mislim da je serijal sasvim razumljivo, a ciklus je opštiji pojam, šta me briga što nisam pročitao nijedan udžbenik teorije ili istorije književnosti u životu. ;) Ja vam onda iskreno savetujem da se konačno latite pera pa, pored novog pravopisa, počnete pisati i novu teoriju književnosti, na opšte dobro i polzu vascijele srpske vikipedijanske zajednice, kad vam već tumačenje sitnica jezikoslovnih tako olako ide od ruke. :) Đorđe

Глумци који глуме сами себе

Како би се ово могло извезсти рецимо за Памелу у оној табели где она у филму о Борату „глуми“ себе саму? -- Bojan  Razgovor  08:08, 19. новембар 2008. (CET)

Ne razumem. Šta da se izvede? --loshmi (разговор) 11:50, 19. новембар 2008. (CET)

Englezi kada neko glumi sebe u nekom filmu ili seriji pišu himself\herself. Kako mi to prosto kažemo? -- Bojan  Razgovor  11:55, 19. новембар 2008. (CET)

Mislim da se tako i kaže — "glumi sebe". Ne pada mi na pamet neki drugi izraz. --loshmi (разговор) 12:24, 19. новембар 2008. (CET)

Чишћи

Ево још једно питање за чији одговор вјерујем да се крије у србијанској хегемонији :-P да је исправно како се у Србији каже. Мало сам чешљао интернетом па примијетио да Хрвати користе (и?) облик „чишћи“ док сам у Србији (Београду, додуше) сретао само „чистији“. То је једно питање, а слично је ово: стискати-стискам или стискати-стишћем. Не сумњам да се неки најновији правопис објављен у Београду понио као и нови хрватски правописи („што год они други кажу - избацуј!“) али волио бих да чујем, поред извода из најскоријег правописа српског језика, и ваше мишљење о томе. Дакле:

• Чистији
• Чишћи

• Стискам
• Стишћем

--Дарко Максимовић (разг.) 21:43, 19. новембар 2008. (CET)

Не знам да ли се ради о хегемонији, али сам чуо само чистији и стискам, а нисам Београђанин (што значи да ми је узорак за нијансу већи). И нисам сигуран да се овим бави правопис, пре граматика, али бих волео да се огласи неки филолог. --В. Бургић (реци...) 22:03, 19. новембар 2008. (CET)

Чишћи, по овоме што сам нашао на пројекту Растко Поднаслов - Придеви. – Поређење придева се сматра некњижевним, што не мора да значи да је неправилно. У сваком језику има доста облика ријечи које се не сматрају књижевним, али се користе, па чак и у књижевним дјелима како би се дочарао одређени амбијент или жаргон. Иначе, облик чишћи користе Босанци, али и Црногорци... ---Славен Косановић- {разговор} 23:02, 19. новембар 2008. (CET)

Управо. И онда ако то није правилно, онда ми је то стварно занимљиво - да се тако каже у Црној Гори, у Босни, у Хрватској, и све то управо међу онима који кажу да причају српским језиком, а да се то не уведе као двојни облик (изузетак). --Дарко Максимовић (разг.) 23:35, 19. новембар 2008. (CET)

Није уопште проблем да се нешто у народу каже овако или онако али то не значи да је и исправно. Као када би неко инсистирао на енглеској Википедији да напише I is само зато што он и његов крај тако причају. Све је то лепо, можда и милиони људи тако говоре, али га то не чини ишта правилнијим.--Авала (разговор) 01:18, 20. новембар 2008. (CET)

Океј, слажем се да то не мора ништа да значи, и схватам да је исправно само оно што у одговарајућем формалном документу пише да је исправно, али знам да је и у српском (бар постојала) пракса, као и у енглеском, да ако је нешто широко заступљено да то буде уведено као двојни облик/изузетак, штагод. Е, сад, мене занима шта је препрека за овај облик. Јер, форма сигурно није јер ево компаратив придјева „чврст“ није „чврстији“ него „чвршћи“, а примјера се може наћи још. Дакле, зашто баш онај облик који се говори у БГ а не нпр. у БЛ, ПГ, итд? Београд јесте административни центар али не и правописно-граматички центар. БГ јесте адм. центар али и то само Србије, а Срби не живе само у Србији (управо живи их отприлике само пола). Зато, ако већ имамо Чвршћи, Жешћи, Чешћи итд. зашто онда и Чишћи не би био макар један од два дозвољена облика, питам ја правописодавце? --Дарко Максимовић (разг.) 02:05, 20. новембар 2008. (CET)

Свеједно нећемо овде исправљати граматичке изузетке.--Авала (разговор) 13:06, 20. новембар 2008. (CET)

Него, нико да се огласи по питању стишћем. --Дарко Максимовић (разг.) 02:05, 20. новембар 2008. (CET)

Ја могу само да се огласим да је то један од глагола који се најчешће неправилно (и на прилично иритантан начин) користи код нас. Баш пуно људи ће рећи стисни дугме ентер. То ме увек изнервира, јер стискање значи вршење притиска на неки објекат из најмање два супротна смера, док се дугме притиска само из једног смера. Паста за зубе се стиска, као и тениски рекет, док се дугмад и тастери притискају (У ствари, постоји један тастер који се стиска! Радио аматери у телеграфији често користе једну врсту тастера која се притиска са обе стране - стиска (лева страна производи серију тачака а десна серију цртица). Помоћу оваквих тастера се постижу највеће брзине - типа 300 слова у минути и више и овај тип тастера се зове управо сквиз (squeeze). Знам да ово нема никакве везе са темом али ето кад је већ поменут тај глагол, осетих потребу ово да напишем (можда неко прочита :) -- Обрадовић Горан (разговор) 02:13, 20. новембар 2008. (CET)

А ја морам да кажем да се с тобом савршено слажем по том питању и да сам баш неки дан размишљао о томе (с том разликом да је тема била стискање дугмета на мобилном телефону а не на тастатури рачунара :) И морам да додам да људи из околине Бијељине кажу „претисни“ :) --Дарко Максимовић (разг.) 02:19, 20. новембар 2008. (CET)

Ајој, значи има их још! Један друг са којим сам се дружио пре десетак година је стално говорио претисни, и то ме је излуђивало (к`о претис лонац :Р), али он није из Бијељине а ја сам то посматрао као његов ексцентритет. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:24, 20. новембар 2008. (CET)

Кад већ причамо о томе, имамо ми и једног корисника који такође има ексцентритет. Стално говори реч „нешта“: нешта ово, нешта оно. Извини, Горане, морао сам, било је јаче од мене. --Методичар � 19:01, 20. новембар 2008. (CET)

Кад већ причате о томе, зар немамо сви ми ексцентритете? (руке, ноге...) Можда мислите на ексцентричности? :) --Дарко Максимовић (разг.) 22:01, 20. новембар 2008. (CET)

Кад већ офујемо, то су екстремитети, ал ајт. --В. Бургић (реци...) 22:12, 20. новембар 2008. (CET)

Наравно. Хвала, Бурга, и сâм сам примијетио касније шта сам написао (лупио) али нисам хтио да кажем јер сам се надао да нико неће примијетити :) --Дарко Максимовић (разг.) 05:29, 22. новембар 2008. (CET)

ОК, да се исправим, није ексцентритет већ ексцентрицитет :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:08, 20. новембар 2008. (CET)

---

Требало би разликовати свршени глагол стиснути од несвршеног стискати.

За свршени глагол стиснути изведени облици за презент су: стиснем, стиснеш, стисне ... А за несвршени глагол стискати (са дугоузлазним нагласком) презент гласи: стишћем, стишћеш, стишће ... На могу да нађем Стевановићеву граматику да проверим облик стискам, стискаш, стиска, али мислим да се тај облик сматра некњижевним.

--Sly-ah (разговор) 13:50, 20. новембар 2008. (CET)

Ево, ја сам из краја у коме се најнеправилније прича и могу да кажем да се доле каже чистији, а не чишћи. И да се каже стискам, а не стишћем. (мада, ово изгледа као кад хемичар објашњава геофизику... Дејане, ништа лично) И да, тамо се исто каже прЕтисни и нештА. --geologicharka пиши ми 22:26, 20. новембар 2008. (CET)

Уфф, пошто је малопре пало доста ревертовања на овој страни, да покушам да некако разрешим клупко. Вратићу релевантне делове уклоњене опаске а кога занима више, нек јури у историји:

Pridevi „čvrst“, „čest“, „žut“, ili „glup“ :) imaju komparative koji, izvedeni s pomoću nastavka -j(i), glase „čvršći“, „češći“, „žući“ i „gluplji“ ZATO ŠTO oni imaju dug naglasak u osnovi. (Isti nastavak, međutim, dodaje se i na prideve tipa „žestok“, „visok“, „dubok“, nakon odbacivanja sufiksa -ok, pa tako imamo komparative „žešći“, „viši“, odnosno „dublji“.) A pridev „čist“ ima KRATAK naglasak, te zato spada u sasvim drugi koš nego ovi pridevi, i njegov komparativ se gradi s pomoću sufiksa -ij(i). Oba ova pravila imaju i izuzetaka, ali to su izuzeci znani i potvrđeni u jeziku svugde i čitavoj književnosti, pa su zato i prihvaćeni (takvi su „slaniji“ ili „duži“), a to što postoje neki neknjiževni dijalekti koji krše ovo pravilo tamo u nekom kraju Bosne sasvim je nevažno za naš književni jezik, jer nije ni dovoljno rasprostranjeno ni dovoljno posvedočeno. (Uopšte nije tačno da svi ti krajevi koji navodiš imaju oblik „čišći“; imaju ga samo neki krajevi, a čak i tamo je katkad fakultativan!) Đorđe

-- Обрадовић Горан (разговор) 05:19, 22. новембар 2008. (CET)

Нећу да долијевам уље на ватру, али могу да мало насмијем присутне. Београдско „ачење“ је позната особина говора тамошњих становника. Прије десетак година чуо сам како неки средњошколац пита друга како се каже исправно, трамваја или трамваааја. Одговор је био - трамваааја :) и први је то прогутао без поговора :)... Али шта и очекивати кад им је Београд Беееоград :)))

Закључак - београдски говор НИЈЕ аутоматски исправан, као ни говор неког другог српског простора. Код мене на Кордуну су имали обичај да гутају слова. Војнић је Војнћ, Тушиловић - Тушловћ итд. :) А да не говорим о извртању страних ријечи. Унпрофор - унтрофор, а највећи бисер - ВБРови (Вишецијевни бацач ракета) су постали кеброви :) --Мирослав Ћика (разговор) 05:34, 22. новембар 2008. (CET)

Да, а (п)фенинзи су посатли фелинзи, бар у мом крају Босне :) Што се тиче беоооградског говора, немој мислити да он и великом броју Београђана није подједнако смешан :) то јест, не причају сви у Београду тако. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:56, 22. новембар 2008. (CET)

---

Дакле, правилан облик је пфениг, а не фенинг или пфенинг, што се може проверити у Речнику страних речи Клајна и Шипке те у Клајновом Речнику језичких недоумица, осмо (ћирилично) издање из 2007.

--Sly-ah (разговор) 19:31, 22. новембар 2008. (CET)

Да, а може се једноставно видјети на новчићу :) --Дарко Максимовић (разг.) 02:10, 24. новембар 2008. (CET)

Транскрипција са француског

Како се Guillaume Ivernel транскрибује са француског? Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 23:36, 19. новембар 2008. (CET)

Гијом Ивернел, ако се не варам. --ФилиП × 02:09, 20. новембар 2008. (CET)

Надам се да се не вараш. Убацићу тако, па ако неко да бољи облик, убацићу њега. --Дарко Максимовић (разг.) 02:20, 20. новембар 2008. (CET)

Не вара се. --geologicharka пиши ми 22:28, 20. новембар 2008. (CET) That... is soo.... coooool.... --Дарко Максимовић (разг.) 00:47, 21. новембар 2008. (CET)

Још једно питање са истим насловом: Jean Paul de Gua de Malves? — Lampica (разговор) 16:48, 23. новембар 2008. (CET)

Жан-Пол де Гуа де Малв (Маљв) не съм сигурна --Nadina (разговор) 23:19, 30. новембар 2008. (CET)

---

Мало опреза није на одмет. Вероватније је да је транскрипција Жан-Пол де Гија де Малвес, и ово Де Малвес могао би бити изузетак у којем се крајње "es" ипак преноси (баш као и Луј де Финес и Жорж Мелијес).

--Sly-ah (разговор) 00:57, 1. децембар 2008. (CET)

Транскрипција са шведског

Како се транскрибује ов презиме: Åhlund? Охлунд? Олунд?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:38, 22. новембар 2008. (CET)

Зна ли неко?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:39, 30. новембар 2008. (CET)

тук --Nadina (разговор) 22:43, 30. новембар 2008. (CET)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:55, 30. новембар 2008. (CET)

---

И овде опрез није на одмет. Ту се ипак ради о правилима транскрипције на бугарски језик и могуће је да има и извесних разлика у односу на правила на српски којих, успут буди речено, нема у актуелном Правопису. Колико је мени познато, правилна транскрипција би била Охлинд или Охлунд.

--Sly-ah (разговор) 01:02, 1. децембар 2008. (CET)

Како се каже?

Како се правилно каже:

• димензиони или димензионални
• моделовање или моделирање ?

--geologicharka пиши ми 18:34, 26. новембар 2008. (CET)

Једнотомни Речник Матице српске бележи: димензија димензионалан димензионалност димензионирати

Нема димензиони.

моделирати и моделовати (први је свршен други несвршен облик)

Клајн-Шипка: димензија димензионалан димензионирати

Нема димензиони.

моделирати и моделовати (први свршен, други несвршен облик).

Захваљујем. --geologicharka пиши ми 20:11, 26. новембар 2008. (CET)

Покрајине-департмани-државе-дистрикти-окрузи-општине-кантони-региони-префектуре-војводства-области-жупаније-срезови

Приметио сам да се за имена административних јединица користе веома разнолика, и често неприродна правила. Рецимо, немачки Bezirk одговара нашем „округ“ (и по значењу). Међутим, код нас се преводи са енглеског, па испадне општина. Административне јединице у Авганистану, Централној Азији, Малезији, Алжиру се зову вилајети, што није нама непозната реч. Ако француске административне јединице зовемо департмани, онда је природно да употребљавамо и вилајете. Шта су County у англофонским земљама? Окрузи? У Енглеској би могла бити војводства, али не и у САД. Да ли су мађарске megye жупаније, комитати? Да ли Румунија има округе? Ако су Сједињене Америчке Државе, какве су онда државе Мексика, Бразила и Индије? Уједињене? Може ли се овде увести ред давањем неких смерница? --Јакша (разговор) 07:48, 3. децембар 2008. (CET)

Слажем се да треба стандардизовати. А мислим да је најбољи начин да се оба расправа не заборави је прављење посебних кутијица за градове за сваку државу понаособ (да не користимо голи код у чланцима), са тим специфичним терминима (жупанија, војводство, вилајет, округ, департман) попут Шаблон:Насељено место у Русији. -- Bojan  Razgovor  08:22, 3. децембар 2008. (CET)

Бахами

Видио сам на разговору о Бахамима да је то заправо држава Бахама. Пошто тренутно немам енергије да се расправљам да је то још један од чинова уперених против народног језика, и да пара уши сваком ко је икад чуо за Бахаме, (а вјерујем да ћемо се сложити да су сви одахнули кад сам рекао да немам енергије око тога да се расправљам), ја бих само да поставим једно питање, пошто хоћу да додам нешто текста о тој држави/групи острва. Am I supposed to write „То је било острво Сан Салвадор у сјевероисточној Бахами“ и „Када је генерал тај-и-тај напао Бахаму“? Just to make sure I didn't go nuts. Хвала унапријед --Дарко Максимовић (разг.) 00:45, 7. децембар 2008. (CET)

---

Немаш појма колико си у праву.

--Sly-ah (разговор) 01:13, 7. децембар 2008. (CET)

Опет ти почињеш. Јеси ли ти овде дошао да се свађаш (са мном) или да учествујеш у изради енциклопедије? Молим неког да ми одговори на ово питање изнад пошто управо радим на том чланку. --Дарко Максимовић (разг.) 01:21, 7. децембар 2008. (CET)

С(з)лаја, хајде без таквих коментара. Хвала --ФилиП × 01:27, 7. децембар 2008. (CET)

Пошто сам стекао утисак, на основу Слајиног коментара, да неко може опет стећи утисак да сам зао и неваљао, поново бих дефинисао питање, на мало једноставнији начин: јесам ли добро разумио? - у питању је именица женског рода која у номинативу гласи „Бахама“ и по падежима се мијења као таква: „Био сам у Бахами“, „Добродошли у Бахаму“, „Војска је напала Бахаму“, „Вратио сам се из Бахаме“? Хвала поново. --Дарко Максимовић (разг.) 01:30, 7. децембар 2008. (CET)

Pre svega ono komonvelt je suvišno, jer kao što je već pomenuto na strani za razgovor i Republika Srbija je u naslovu samo Srbija. Ukoliko je Bahama po Klajnu bolje nego Bahami, to ne znači da je Bahami nepravilno. Citiram: "Bahama ili Bahame (ili Bahamska ostrva), bolje nego Bahami. Up. Bermuda." Bolje ≠ nepravilno. Pre sam za korišćenje naziva Bahami, osim ukoliko/sve dok Bahama ne počne naširoko da se koristi. U svakom slučaju, i Bahamska ostrva mi deluje mnogo prirodnije od Bahama. -- Loshmi (razgovor) 01:41, 7. децембар 2008. (CET)

---

Па могао си одмах на тај начин формулисати питање. Али не, ти не би био ти да ниси прво бацио један отрован коментар, па све завио у обланду "али нећу да се препирем, то сам рекао онако успут", да би тек на крају поставио питање ради питања. Што те допуне не унесеш онако како ти мислиш да је исправно и "логично", па ако неко нађе за сходно да нешто исправи, исправиће, а ако не - ником ништа. Да, и сад испада да је мој коментар свађалачки и кавгашки, а твој - конструктиван и добронамеран.

--Sly-ah (разговор) 01:46, 7. децембар 2008. (CET)

Како год. То са „Bolje ≠ nepravilno“ има смисла (ди си нашо тај знак за различито, баш је кул ?) С тим што, ако бисмо прихватили тај облик „Бахами“, онда то повлачи и подпитање: је ли „на Бахамима“ или „у Бахамију“ :D --Дарко Максимовић (разг.) 01:48, 7. децембар 2008. (CET)

Mislim "na Bahamima", po analogiji sa "na Bahamskim ostrvima". A znak sam našo ovde ;). -- Loshmi (razgovor) 01:56, 7. децембар 2008. (CET)

Знам ја за тај знак :=) нисам ваљда џаба положио 11 математика 0:) али нисам знао гдје си га нашао да га унесеш (или ваљда хоћеш да кажеш да га копираш оданде?) --Дарко Максимовић (разг.) 02:35, 7. децембар 2008. (CET)

Pa da. Samo sam ga iskopirao. Mora da bude rich text format da bi mogao da se direktno ukucava. -- Loshmi (razgovor) 13:45, 7. децембар 2008. (CET)

Ne znam koliko je tacno ovo da ime dolazi direktno od spanskog "baja mar" ili oseka u prevodu na srpski..., posto bi se, ukoliko je to tacno, ime ovih ostrva na spanskom pisalo "Bajamas" a ne "Bahamas" kako je uobicajeno. Tako da, posto se na spanskom glas "h" ne cita, izgovaramo "Baamas"... "s" na kraju upucuje da se radi o mnozini, u svakom slucaju... Mojih pet pezeta na temu... :) ---Славен Косановић- {разговор} 17:04, 7. децембар 2008. (CET)

Премда мислим да та расправа припада разговору о чланку, да не бих пребацивао туђе реченице са једног мјеста на друго, одговорићу овде. Не знам колико је то тачно за baja mar; већи дио додатог текста је преузет са хр.вики, а тако је тамо писало па сам само узео. Кад сам додавао неке податке са ен.вики, и тамо сам видио то исто, али и још једну верзију (ba-ha-ma) па сам додао и њу. Евентуално може да се стави {{чињеница}} поред те реченице, али пошто је чланак комплетно без наведених извора, онда би прво требало наћи изворе за којешта друго па тек онда и ово прописно обиљежити. --Дарко Максимовић (разг.) 17:16, 7. децембар 2008. (CET)

I na spanskoj viki stoji to isto, takodje bez izvora... No pitao sam jednog kolegu Spanca, kojem je lingvistika profesija i on je izrazio sumnju za tu tvrdnju i iznio mi razlog koji sam gore naveo... Mozda je bas ispravno ovo drugo da pojam dolazi od lukajanskog... "ba-ha-ma"... Postoji i treca mogucnost a to je da posto su kasnije Bahame postale engleska kolonija, doslo do zamjene spanske hote "j" sa engleskim "h"... Mada opet i u tom slucaju ostaje otvoreno pitanje zasto se u spanskom jeziku izvrsila ta zamjena... ---Славен Косановић- {разговор} 17:24, 7. децембар 2008. (CET)

Да то задње свакако. Чисто сумњам да би Шпанци преузели енглески облик. --Дарко Максимовић (разг.) 21:07, 7. децембар 2008. (CET)

Лујис или Луис

Како се транскрибује име Louis из енглеског језика: Луис или Лујис? Знам да на оваквим мјестима треба да се уметне Ј, али ми нешто не изгледа добро ни један ни други облик. Помоћ? --Дарко Максимовић (разг.) 22:10, 8. децембар 2008. (CET)

Luis, osim u veoma retkim slučajevima kada je Luj (verovatno zbog ukorenjenosti). Pravilno je ipak Luis. Pozdrav micki ^talk 22:22, 8. децембар 2008. (CET)

Хвала! (Не бих рекао да је Луј, не звучи ми тако у имену: Џеси Џејмс Луис). --Дарко Максимовић (разг.) 22:29, 8. децембар 2008. (CET)

Kao što rekoh, postoje neki izuzeci. Neko stručniji bi to verovatno znao bolje da objasni, ali pretpostavljam da je u ovom slučaju ukorenjeno Luj pa se zato odstupilo od pravila. micki ^talk 23:09, 8. децембар 2008. (CET)

Дарко, ј се умеће у групе самогласника иа, ие и иу, не у аи, еи и уи. Дакле, Луис.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:45, 8. децембар 2008. (CET)

„Сејнт Џоузеф“

Ако се име неке установе на нпр. енглеском зове по неком од хришћанских светаца, да ли је правило у српском језику преводити или транскрибовати на српски језик? На примјер, логично је да се „Saint Joseph Church in Springfield“ преводи као „Црква светог Јосифа у Спрингфилду“, али да ли се нпр. „Saint Joseph high school“ преводи као Средња школа „Се(ј)нт Џозеф“ или се преводи? Дакле, питам ово са нагласком да је у питању хришћански светац који има име у српском језику, али с друге стране у питању је име школе? --Дарко Максимовић (разг.) 22:42, 8. децембар 2008. (CET)

Valjda se ne prevodi. S obzirom da ne prevodimo ni Sent Luis, Sent Džon, Sent Jakob Park... -- Loshmi (razgovor) 23:52, 8. децембар 2008. (CET)

Koliko ja znam imena struktura se ne prevode, ali se transkribtuje. Ali kada su u pitanju sveci, bilo da ih ima među velikomučenicima srpskog pravoslavlja ili ne, više puta sam čuo da se prevode. Pogotovo za španske, italijanske i ruske crkve. Ја сам кажи 23:59, 8. децембар 2008. (CET)

Ја мислим Средња школа Сент Џозеф и Црква светог Јосифа у Спрингфилду. (Као: Тринити колеџ, а не Факултет Тројства, али Базилика светог Петра, а не Базилика санкти Петри.) --Dzordzm (разговор) 03:05, 9. децембар 2008. (CET)

Uccle

Kako se transkribuje ime ovog belgijskog grada? Бане (разговор) 16:34, 13. децембар 2008. (CET)

---

Транскрипција са француског би била Икл, а са холандског Укел. Овдје [[3]] можеш провјерити и ИПА-запис. Свеједно је коју ћеш варијанту одабрати, равноправне су.

--Sly-ah (разговор) 00:08, 15. децембар 2008. (CET)

Латиница у ћириличном инфобоксу

Да ли је то дозвољено на Википедији? У чланку Велибор Васовић приметио сам да је име овог фудбалера било написано латиницом, а цео инфобокс је био ћириличан, те сам због тога променио у ћирилицу то име. Међутим, корисник Ласло је ревертовао моју измену. Кад сам га питао зашто, добио сам одговор да је то због униформности, јер је латиницом писао оригинале имена других (страних) фудбалера у том делу инфобокса. Лепо сам му објаснио да то није по правопису, да се не може мешати ћирилица и латиница у истом тексту ако за то нема преке потребе (а нема), међутим, нисам добио никакав одговор по том питању. Такође сам мало истраживао по Википедији, и наишао и на ово. Правило број 4 јасно каже да се не могу мешати писма у истом тексту.

Никада nemojte мешати reči или čak појediначna слова у различитим писмима унутар истог чланка.

Волео бих да чујем шта остали мисле. Да ли је у реду убацити у ћириличну кутијицу име српског фудбалера писано латиницом или није? --LazaKamikaza (разговор) 23:15, 14. децембар 2008. (CET)

... Да ли је у реду убацити у ћириличну кутијицу име српског фудбалера писано латиницом или није?

Није. Djus ^reci 23:47, 14. децембар 2008. (CET)

А шта ћемо са латиничним текстовима који имају ћириличну кутију, са српским музучким саставима (групама) има још...?----László (talk) 23:51, 14. децембар 2008. (CET)

Мислим да нема потребе да проширимо дискусију... :) Кутије са писмом другачијим од текста чланка јесу проблем, за који још нисмо нашли адекватно рјешење, а које неће бити прављење посебних шаблона за оба писма. Мада могуће је да ћемо наћи неко рјешење наредне године... :) Е, сад. Лично мислим да је писање нашших имена и презимена у другом писму него што је сама кутија или чланак, помало безвезе, признаћеш. :) Што се тиче тих наших музичких састава, бендова или група (или како већ) и то је апсолутно безвезе, осим ако име групе није нека чудна комбинација ријечи на енглеском (а има и таквих примјера)...---Славен Косановић- {разговор} 00:01, 15. децембар 2008. (CET)

Па ни то није добро, треба направити латиничну кутију за латиничне чланке. Ово за српске музичке саставе не разумем. Да ли би могао да објасниш на шта конкретно мислиш? --LazaKamikaza (разговор) 00:03, 15. децембар 2008. (CET)

Ево:Сретни?----László (talk) 00:07, 15. децембар 2008. (CET)

Сада више ја нисам сретан, шта ћемо са оваквим текстовима A.S. Roma? Латинични наслов, ћирилични текст, ћирилична инфо-кутија, мешани текст унутра. Оваквих чланака има на стотине, не мојих. Како није постављено питање за ове чланке него на мом чланку Велибор Васовић, који узгред има 34.652 бајтова нашло се 7-10 бајтова омражене (од неких) латинице. Ко је оно споменуо правопис? Ово није питање за Славена, него за остале----László (talk) 00:29, 15. децембар 2008. (CET)

Мислим да је одговор тај да са AS Roma и сличнима нико не зна шта да ради, док је у случају Велибора Васовића очигледно да је све што око види на ћирилици па би и то име требало да буде на ћирилици. --Dzordzm (разговор) 00:32, 15. децембар 2008. (CET)

Стварно сте страва од логике, оно 50% не ваља, нек остане тако, ово има неке логике (можда не за свакога) али ћемо то изнети на тргу као пример лошег правописа, растура од рационалности----László (talk) 00:37, 15. децембар 2008. (CET)

Ја бих то премјестио у Фудбалски клуб Рома, као што је на самом почетку чланка, а онда даље у чланку појаснити, тј, убацити званично ит. име... Нпр. ја никада не бих тражаио чланак о том клубу уписијући AS Roma у претрагу... За ово друго, није ствар у примјеру лошег правописа, него онако, боде очи да нашим играчима имена буду једним писмом, а чланак другим. Није ваљда да и за имена наших људи треба потезати ”транскрипциона” правила... :) ---Славен Косановић- {разговор} 01:02, 15. децембар 2008. (CET)

Наилазио сам и на примјере у ћириличним чланцима, гдје корисници пишу: Narodno kazalište u Zagrebu умјесто „Народно казалиште у Загребу“, ваљда контајући да би тако било јасније, или препознатљивије о чему се ради, или шталивећ... :=) По томе би називе македонских, али и руских институција у латиничним чланцима требали писати ћирилицом (не мислим на оне изворне који стоје у заградама)... ---Славен Косановић- {разговор} 01:14, 15. децембар 2008. (CET)

Kad već pomenuste kutijice. Već duže razmišljam o tome koliko smara da mora da se prave zasebno za svako pismo. Bilo bi sjajno kada bi neko od programera napravio skriptu koja će ubacivanjem u kod članka ćirilični šablon prikazivati latinično i obrnuto. -- Loshmi (razgovor) 04:18, 15. децембар 2008. (CET)

Laslo, ne možeš porediti Vasovića i As Roma. Primer Vasovića JESTE loše primenjen pravopis, jer pravopis ne dozvoljava mešanje latinice i ćirilice ukoliko to nije preko potrebno, a u Vasoviću svakako nije (a uniformnost sa drugim člancima o fudbalerima svakako nije opravdan razlog za latinicu u ćiriličnom tekstu). Što se drugog članka tiče, ne vidim problem - treba transkribovati ono što je napisano u originalu, ali čak i da tako ostane, nije problem jer se radi o originalnom imenu kluba na originalnom jeziku (ovaj put italijanskom, koji se jednostavno ne može pisati ćirilicom. I ne razumem taj tvoj komentar o omraženoj latinici. Bi li hteo da mi pojasniš? Hvala. --LazaKamikaza (разговор) 11:41, 15. децембар 2008. (CET)

Isto tako je pogrešno pisati latinicom Narodno kazalište Zagreb. Ja sam takođe viđao još jednu neobjašnjivu (meni barem) pojavu: Navođenje literature (ili citata iz knjiga) onim pismom kojim je knjiga štampana bez obzira na pismo kojim je tekst pisan, iako je ista pisana srpskim jezikom! To su preterivanja. Zaista. Ako je tekst pisan ćirilicom, onda sve (što se može) ćirilicom. Ako je pisan latinicom, onda sve latinicom. I da ne bude da ja nešto mrzim latinicu (pa sve vreme pišem istom, da je mrzim, ne bih je ni koristio, zar ne?), isto bih postupio kad bih u latiničnom tekstu naišao na na primer, ćirilično "Narodno kazalište Zagreb". :) --LazaKamikaza (разговор) 11:48, 15. децембар 2008. (CET)

Ево, је л' добро овако? http://sr.wiki.x.io/wiki/A.S._Roma

Друга могућност је да се потпуно избегне оно АС и да се стави по нашки, Ф. К. (морам напоменути да треба белина после тачке у скраћеницама, која се на Википедији систематски не користи). Па како вам се више допада. Иначе, оном чланку треба темељан преглед по питању транскрипције, нешто сам исправио, али има тога још, а ја сад немам времена да му се посветим, па остављам то неком другом... --LazaKamikaza (разговор) 11:59, 15. децембар 2008. (CET) ПС: Нисам мењао име чланку, у случају да се ипак одлучите за Ф. К....--LazaKamikaza (разговор) 12:00, 15. децембар 2008. (CET)

To ne bi trebalo da se prevodi. Kao što nisu prevedeni ni NK Dinamo Zagreb, HNK Hajduk Split, NK Osijek itd. -- Loshmi (razgovor) 12:13, 15. децембар 2008. (CET)

Što se tiče beline posle tačke, ona u velikoj većini slučajeva treba da ide posle tačke, ali ako je originalni zapis ne koristi, onda je ne treba umetati u taj zapis. -- Loshmi (razgovor) 12:18, 15. децембар 2008. (CET)

А оригинални запис је...? Би ли ми појаснио на шта мислиш?

Што се тиче Роме, и ја сам више за Ф. К. Рома. Ето. Није било тешко, зар не, Ласло? ;) --LazaKamikaza (разговор) 13:45, 15. децембар 2008. (CET)

Čekaj, ne. Ne F. K. Roma. Ni NK Dinamo nije FK Dinamo. Inače FK treba pisati spojeno. Skraćenice ostaju takve kakve su. A originalni zapis je u ovom slučaju onako kako se piše na italijanskom. A.S. Roma, bez razmaka posle tačke. -- Loshmi (razgovor) 13:53, 15. децембар 2008. (CET)

OK, A.S. bez razmaka, ako se piše na italijanskom. Međutim, F. K. sa tačkama i belinom. --LazaKamikaza (разговор) 14:16, 15. децембар 2008. (CET)

Je l' ti nas zezaš ovde? :) FK se piše bez tačke i bez belina. Vidi zvanične strane FK Zvezda i FK Partizan. -- Loshmi (razgovor) 14:29, 15. децембар 2008. (CET)

Ma ne zezam, majke mi... ;) Salu na stranu, sad ni ja nisam siguran, tako da moram da proverim u literaturi, jer mi pade na pamet da pisemo i SAD, Tanjug i sl. bez tacaka. S druge strane, ne bih ja kao referencu za pravopisna pitanja uzimao web stranice fudbalerskih klubova, kao ni novine, a pogotovu ne samu Vikipediju (kako mi rekose na str. za razgovor doticnog clanka). Bez uvrede, samo ono sto pise u odredjenoj strucnoj literaturi se moze uzeti kao referenca. No, necu sad da nastavljam da tvrdim dok istu ne prelistam. Javljam se opet kad to budem ucinio. --LazaKamikaza (разговор) 14:57, 15. децембар 2008. (CET)

---

У Правопису пише: Верзалне скраћенице (од великих слова) по правилу се пишу без тачака, а ређе су оне у којима је уобичајено писање тачака.

Па се за други случај наводе примери П. С. и М. П.

А у одељку о верзалним скраћеницама стоји:

Ово су скраћенице састављене од почетних слова вишечланог назива, које се пишу као велика слова без скраћеничких тачака и међусловних белина.

По овим наводима из Правописа произлази да се пише ФК, а не Ф. К.

--Sly-ah (разговор) 15:22, 15. децембар 2008. (CET)

Dakle ipak je bez tacaka. Hvala, Sly-ah. --LazaKamikaza (разговор) 15:34, 15. децембар 2008. (CET)

Само за Ласла: Латинична кутија за фудбалере

Ево, Ласло, направио сам ти и латиничну кутију за фудбалере :). Шаблон:Fudbaler-lat Само немој више да се љутиш на мене. :) --LazaKamikaza (разговор) 15:41, 15. децембар 2008. (CET)

Него, не разумем зашто ми се оно Белгија поред заставе не мења у латиницу, а написано је латиницом.... Ево овде сам је применио Vinsent Kompani--LazaKamikaza (разговор) 15:42, 15. децембар 2008. (CET)

Ето само да одговорим. Мени не треба латинична кутија (да ми треба направио бих је), пошто сам за све досадашње чланке које сам правио, на српској вики, користио искључиво ћирилицу којој дајем предност, а тако и имам намеру да остане, засад :-)). Нисам се наљутио, немам зашто, оно што заједно одлучимо тако треба да буде и треба поштовати. Ипак хвала на труду за кутијицу на латиници, можда затреба.----László (talk) 02:45, 16. децембар 2008. (CET)

Зна ли неко да ми каже...

...како би се на српском писала ова америча имена ?

• Christine Estabrook- Кристина Естабрук
• Doug Savant - Даг Савант
• Joy Lauren - Џој Лорен
• Shawn Pyfrom - Шон Пајфром
• Brent Kinsman - Брент Кинсман
• Shane Kinsman - Шејн Кинсман
• Zane Huett - Зејн Хјует
• Sherica Durdley - Шерика Дердли
• Nike Doukas - Ники Дукас
• Heath McCall - Хит Макол
• Kay Wade - Кеј Вејд
• Edward Zoellner- Едвард Зелнер

--Ја сам кажи 08:01, 15. децембар 2008. (CET)

Како?

Како да правилно транскрибујем Quick Bird? Као Куик брд, Квик брд? --geologicharka пиши ми 23:38, 16. децембар 2008. (CET)

---

Budući da je u pitanju satelit, prevodi se i to kao Brza ptica (ili Hitra ptica). Ali, ako baš hoćeš da transkribuješ, pravilno bi bilo Kvik berd (sa malim početnim slovom druge reči).

--Sly-ah (разговор) 02:05, 17. децембар 2008. (CET)

Od kad se to prevodi? Postoji li zvaničan prevod? Ni Sputnjik i Vojadžer nisu prevedeni, već samo transkribovani. -- Loshmi (razgovor) 02:20, 17. децембар 2008. (CET)

P.S. Ovo se zapravo piše QuickBird. Da li je to jedna, ili su to dve reči? Najbolje da ostaviš u originalu, ako mene pitaš. -- Loshmi (razgovor) 02:32, 17. децембар 2008. (CET)

---

A ja sam izgleda nešto pobrkao. Bila je Rana ptica, ali to je bio onaj automobil kojim je oboren svetski brzinski rekord. U tom slučaju preostaje predložena transkripcija. A ako je u originalu QuickBird, onda je transkripcija Kvikberd. Prosto.

--Sly-ah (разговор) 03:29, 17. децембар 2008. (CET)

Ali, evo ovde [4] se naziv satelita Early Bird prevodi.

--Sly-ah (разговор) 03:37, 17. децембар 2008. (CET)

---

Хм, па требало би да су две речи, али тек сада видим да су спојене... Написаћу ја Квикберд, а ви ми реците ако треба да се промени. Хвала. --geologicharka пиши ми 19:12, 17. децембар 2008. (CET)

изгубио је или је изгубио, питање је сад

Ако имамо реченицу која гласи „Марко је изгубио лопту.“, јасно је да се не пише „Марко изгубио је лопту“. Међутим, ако сам добро примијетио, у неким случајевима се пише баш тако: „Марко, овдашњи фудбалер, изгубио је лопту.“; или можда ипак треба (или је могуће?) „Марко, овдашњи фудбалер, је изгубио лопту.“. Да ли је у питању апозиција, или заграда, или обоје, или нешто треће, што чини да у наставку реченице треба промијенити редослијед, или је то ствар избора? Може ли ми неко разјаснити ову проблематику? Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 15:56, 17. децембар 2008. (CET)

Како ја схватам, због зареза, односно апозиције уметнуте у сред реченице, обрће се редослед речи (односно није правилно после зареза ставити реч "је"). Можда грешим, али тако су мени објаснили. --ФилиП ^_^ 16:00, 17. децембар 2008. (CET)

---

Је, и све остале енклитике треба да стоје на другом месту у реченици или у језичкој целини. Друго место у реченици потпуно је јасно: Марко је шутнуо лопуту, али други случај збуњује. Марко, мој комшија, шутнуо је лопту. Кад имамо зарезе, ствар је лакша, иза зареза почиње нова језичка целина и иза њега никада не сме енклитика, то би била иста грешка као кад бисмо прву реченицу рекли: Је Марко шутнуо лопту. Кад нема зареза, језичке целине неки људи теже одређују, но да не ширим.----Оли разговор 21:17, 17. децембар 2008. (CET)

Slobodno širi, a hvala ti i za ovoliko. Šta su sve enklitike? Pretpostavljam i „se“? Šta još? --Дарко Максимовић (разг.) 01:12, 18. децембар 2008. (CET)

---

Enklitike su skraceni oblici pomocnih glagola i licnih zamenica (cu, ces, ce, cemo, cete, ce; sam, si, je, smo, ste, su; me, mi; te, ti (Vidim te, Dajes mi...); ga... se...----Оли разговор 01:12, 19. децембар 2008. (CET)

Dobro, s tim što me, mi, te, ti, ga i se nisu skraćeni oblici pomoćnih glagola :) ali šalim se, skonto sam. Hvala! --Дарко Максимовић (разг.) 02:26, 20. децембар 2008. (CET)

Vincenzo Montella

Како се транскрибује име овог италијанског фудбалера. Да ли је Винћенцо, Винченцо, Вићенцо или Виченцо. Хвала --Drazetad (разговор) 20:26, 18. децембар 2008. (CET)

Винченцо Монтела.--LazaKamikaza (разговор) 20:41, 18. децембар 2008. (CET)

Ипак ће бити боље Винћенцо. Правилно би било ч, али овде је устаљено да се користи ћ. И град је Винћенца, а име је Винћенцо.

Је л' може референца за ту тврдњу? --LazaKamikaza (разговор) 11:34, 2. јануар 2009. (CET)

BTW, koji grad? Na italijanskoj viki piše da je Vincenza ime za osobe, ne pominje se nikakav grad: http://it.wiki.x.io/wiki/Vincenza--LazaKamikaza (разговор) 11:39, 2. јануар 2009. (CET)

Ako si mislio na Vicenza, onda je sa Č -- Vičenca. --LazaKamikaza (разговор) 11:39, 2. јануар 2009. (CET)

Вокатив

Ако имам руска имена, нпр. Антон, Семјон, Максим, Завулон, како она треба да гласе у вокативу? Дакле:

1. „Семјон, пази!“ или
2. „Семјоне, пази!“?

1. „Ах, Завулон, ти си...“ или
2. „Ах, Завулоне, ти си...“? (упоредити са „Ах, Милане, ти си...“)

Постоји ли неко правило у вези са овим или то по осјећају, негдје у номинативу негдје у српском вокативу? --Дарко Максимовић (разг.) 14:59, 24. децембар 2008. (CET)

Мислим да нема везе ког су порекла имена. И свакако, у граматици се ништа не ради о осећају. Сва та имена која си навео припадају првој деклинацији јер су мушког рода и завршавају се на сугласник, према томе, вокатив се завршава на -е. Изузетак су именице мушког рода које се завршавају на ј, њ, љ, ч, џ, ђ, ш, ж, јер оне имају вокатив са наставком -у. Додуше, неке именице, у које спадају и нека страна имена код којих би се знатно изменила основа ако је потребно применити одређене фонетске промене (нпр. палатализације) имају вокатив исти као и номинатив. Нпр. Џек -- К услед палатализације треба да се мења у Ч, па бисмо добили Џече, од Даг, Даче, Хајнрих, Хајнриче -- у свим тим речима основа се прилично мења чак до непрепознатљивости, стога је боље да вокатив буде исти као и номинатив -- Џек, Даг, Хајнрих и сл. (мени лично Хајнриче звучи ок, није баш толико непрепознатљиво).

Очигледно је да имена која си ти овде навео не спадају у ту групу, према томе: Максиме, Семјоне, Завулоне, али Доситеју, Доротеју и сл. (пс: Не знам сад баш колико су Доситеј и Доротеј руска имена, ал' ми не пада ништа друго на памет да дам као пример). Литература: И. Клајн. Граматика српског језика.стр. 50-54 --LazaKamikaza (разговор) 11:05, 25. децембар 2008. (CET)

Хвала Лазаре! --Дарко Максимовић (разг.) 16:24, 26. децембар 2008. (CET)

Samo mala napomena — pošto se ime Hajnrih završava na -h, vokativ bi bio Hajnriše a ne Hajnriče. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:48, 28. децембар 2008. (CET)

Ренеј и Ивандер

Знам да се ове теме врте по хиљаду пута, али ајде још једном, пошто су покренуте на чланцима о разговору Разговор:Evander_Holifild и Разговор:Рене_Зелвегер.

За исправно изговарање ова два имена имамо по два извора:

• Ивандер Холифилд сам себе зове Иии-вандер (дуго и), Прћић каже боље је Е-вандер
• Ренеј Зелвегер сама себе зове Рен-еј, Прћић каже треба Рене

Подсетићу само да у енглеском језику не постоје тако стриктна правила ни за писање, ни за читање, као код нас. На енглеској Википедији, за спорна писања имена, имају правило најчешћег облика имена на енглеском говорном подручју.

Шта радити у оваквим случајевима? Пиши као што говориш или пиши како Прћић каже?

--Ирић Игор (разговор) 11:38, 26. децембар 2008. (CET)

Пиши како Прћић каже, свакако. Ако постоји у неком од Прћићевих речника транскрипција одређеног имена, свакако да треба поштовати Прћића, а не следити "сопствени језички осећај" јер он уме често да превари. Прћић је далеко стручнији од било кога од нас кад је транскрипција са енглеског у питању, а и зашто бисмо ми лупали главу како треба, кад је он то већ урадио за нас.

Што се Рене тиче, сасвим је јасно. Слај је лепо објаснио на стр. за разговор. Мене занима ова друга транскрипција, јер према оној страници коју си ти навео и следећи Прћићева правила транскрипције, доиста би требало Ивандер, па ме занима да ли у Прћићевом Транскрипционом речнику енглеских имена заиста постоји и то име. --LazaKamikaza (разговор) 11:42, 26. децембар 2008. (CET)

Ја овде видим доста елемената оригиналног истраживања. Р.Зелвегер је рођена у породици Швајцарца и Норвежанке. На основу чега треба примењивати "речник енглеских имена"? Друго, у енглеском је сасвим могуће да две особе имају име које се исто пише, али да га они различито изговарају. Поготово Енглези и Американци. Зар не? --Ирић Игор (разговор) 11:59, 26. децембар 2008. (CET)

Питања су ти мало противуречна -- прво питаш зашто бисмо користили речник енглеских имена кад је ова глумица рођена у породици Швајцарца и Норвежанке, а потом говориш о изговору и писању у енглеском језику. Но, добро, одговорићу ти редом:

1. Оригинално истраживање -- чије? Правило о оригиналном истраживању се односи на Википедијине уреднике јер су у 99,9 % случаја аматери у темама о којима пишу, а не на признате стручњаке као што је Прћић. Заправо, Прћић је врховни ауторитет кад је транскрипција са енглеског језика у српском језику у питању и кога су и сами аутори Правописа ставили испред оног што су они написали у Правопису у делу о енглеској транскрипцији. Уосталом, Прћић пише управо тај део у најновијем Правопису који би требало ускоро да изађе, тако да бисмо ипак могли да му поклонимо барем мало поверења, зар не?
2. Речник енглеских имена примењујемо зато што је гђица Зелвегер Американка и изговара своје име на енглески начин. А чак и да не изговара, име јој је француско, па према правилима транскрипције са француског, опет би била Рене. И Анџелини Џоли мајка је Францускиња, а она сама носи француско тј. мајчино презиме, па би по тим правилима требало да буде Жоли, па није јер је Американка и она своје презиме изговара не по француски, него по енглески.
3. Баш из тог разлога који ти наводиш, за транскрипцију са енглеског је одбачен начин који су користили у Правопису (транскрипција према писању), и прихватили су начин који је Прћић предложио (транскрипција према изговору). За енглески изговор Прћић користи ИПА записе, направио је транскрипциона правила свих ИПА знакова, и умногоме олакшао посао транскрипције једног тако незгодног језика као што је енглески с обзиром да не постоје ортографска правила. Зашто је Ренеј а не Рене иако се у изговору заиста чује то Ј, Слај је то лепо објаснио на стр. за разговор те мислим да нема разлога да понављам.
4. Различитости у изговору између АЕ и ЕЕ се донекле уважавају, али опет, ти изговори имају и своје различите ИПА записе, па ће се и транскрибовати у складу са истима.

--LazaKamikaza (разговор) 12:30, 26. децембар 2008. (CET)

И Анџелини Џоли мајка је Францускиња, а она сама носи француско тј. мајчино презиме, па би по тим правилима требало да буде Жоли, па није јер је Американка и она своје презиме изговара не по француски, него по енглески.

Nije ovo tačno http://sr.wiki.x.io/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%96%D0%BE%D0%BB%D0%B8

P.S. Video koji je Džonaja stavio kao dokaz je sa jutuba i ona jasno kaže ja sam Andželina Žoli, a ne Džoli (sada je izbrisan)., ali imaš ovaj moj link i IPA ( http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=j ).--Награисаловићкажи/лажи 13:14, 26. децембар 2008. (CET)

Лазо, као прво, хвала за исцрпан одговор. Ова твоја трећа тачка је кључна. Да разјасним, а ти ме исправи ако грешим. Прћић објашњава транскрипцију према изговору. Дакле он не полази од написаног имена Renée или Evander. Према томе и у тумачењу треба да се пође од изговора. Тачно? Дакле полазимо од /ʀənei/ или од ee-VAN-dər, а не од писане форме? --Ирић Игор (разговор) 13:17, 26. децембар 2008. (CET)

Nisam znao to da ona sama kaze da je Zoli. Dobro.

Igore, jeste, polazimo od izgovora. Ali, obrati paznju, samo polazimo od izgovora, tj izgovor uzimamo kao bazu. A Prcic je dalje nadgradio tu bazu i postavio pravila tumacenja tih engleskih glasova i prilagodio ih srpskom jeziku. Ne zaboravi da je transkripcija prilagodjavanje, ne verno kopiranje stranog jezika. Zasto je neophodno imati pravila tumacenja engleskih glasova? Pa iz razloga sto proizvoljno i pojedinacno tumacenje onoga sto se cuje, pogotovu glasova na koje nismo navikli jer ih jednostavno nemamo u svom jeziku, vrlo je nezahvalno, iz prostog razloga sto ces ti cuti jedno, ja drugo, a neko treci nesto trece, i ko ce onda biti u pravu? Stoga, da ne bi bilo nedoumica i svadja, treba uspostaviti pravila prenosenja u srpski svakog glasa u engleskom jeziku sto je Prcic i ucinio. Ako smo nasli IPA transkripciju u kojoj stoji odredjeni znak koji Prcic tumaci na odredjeni nacin, treba to tumacenje prihvatiti. S tim u vezi je i Slajov odgovor o Rene validan. Sto se E/Ivandera tice, opet kazem, voleo bih da cujem Slajove argumente, jer ocigledno da on ima taj recnik imena (ja ga, nazalost nemam, imam samo Recnik geografskih imena), tj. da nam kaze da li se to ime pojavljuje u Prcicevom recniku, jer onaj link koji si ti dao gde se kaze /eevander/ zaista dovodi u sumnju transkripciju Evander. Ukoliko u tom recniku stoji Evander - Evander, onda nam je nedoumica resena - treba Evander. Ukoliko nista ne stoji i Slaj nema drugi argument za transkripciju Evander, onda treba da ostane Ivander. Siguran sam da ce Slaj da nam vrlo brzo razresi dilemu.--LazaKamikaza (разговор) 13:26, 26. децембар 2008. (CET)

Hm, sto se Dzoli/Zoli tice... Vidim da je i o tome bilo reci na stranici za razgovor doticnog clanka:

Анџелинина мајка је француског порекла и она је заправо узела мајчино презиме. То се презиме изговарало у Француској сасвим сигурно као Жоли, међутим, пошто је Анџелина америчка глумица рођена у САД, то презиме је постало америчко и изговара се (и транскрибује као Џоли). И главни аргуменат, властитим ушима сам на ТВ чуо баш Анџелину Џоли како своје презиме изговара као Џоли (у ствари, као Џоули и то са нагласком на задњем слогу!). На страну многобројна литература којом располажем и у којој је само један облик - Џоли.

Dakle, ovaj korisnik je cuo da Andzelina izgovara svoje prezime kao Dzoli, a onaj drugi kao Zoli... Dakle, opet imamo nedoumicu... Ja bih u ovakvim slucajima ipak odlucio da bude Dzoli, jer se ipak radi o engleskom izgovoru, i sigurno je vecina Amerikanaca zove Dzoli... Mozda i to ime stoji kod Prcica? --LazaKamikaza (разговор) 13:39, 26. децембар 2008. (CET)

У Слејовом објашњењу недостаје део о изговору имена Renée. По мени и Тонки је то /ʀənei/ што се преноси по Прћићу као Ренеј. Постоји и име René, које се изговара као /ʀənə/ и преноси као Рене. Дакле, нико не сумња у то како треба пренети неки глас, већ од чега почети. Ја мислим да је погрешно почети од написаног имена, као што је Слај дао у објашњењу.

Друго, у вези мог линка о Холифилду. Линк даје изговоре који постоје за написано име Evander. Кључно питање у целој овој дискусији јесте да ли је битно како се име пише или како та особа изговара своје име? На опаску о Анжелини, ради се о проверљивости разних тврдњи. Сада када имамо јутуб то је лако проверити. --Ирић Игор (разговор) 13:45, 26. децембар 2008. (CET)

Како недостаје? Ја не видим у Слајовом објашњењу да он полази од тога како је Рене написано, него баш полази од изговора, штавише, не помиње ни у једном моменту СЛОВА већ само ГЛАСОВЕ. Ево шта је написао:

Дакле, у предговору Речника, Т. Прћић наводи да се наглашени самогласник који се у енглеском бележи као /ei/ у српски преноси као /ej/ па наводи примере Blake, Mailer, Clay, Mae, односно, преноси се и као /E/ (дуго, наглашено), уз навођење примера Le Carré, Olivier и уз напомену: Овај глас (мисли се на /ei/ (оп. моја)) увек би требало преносити спојем /ej/, изузев ако је реч о неком страном гласу адаптираном у енглеском и представљеном словом е, када би га, према слову, требало преносити као /E/... Сем наведених примера, у Речнику се, уз Renee, може наћи још неколико примера који илуструју ово правило као што су, нпр. Suchet /транскрибује се као Суше, а не као Сушеј) итд.

Болд мој. Чак и ако бисмо довели у питање Слајово тумачење првог болда, други болд недвосмислено говори да име Renee стоји у самом речнику са својом одговарајућом транскрипцијом. Дакле, нема двојбе, Renee је Рене. Дакле, по мени, Слај је дао не један, него два доказа да је Renee Рене а не Ренеј, јер се овде очигледно ради о изузетку од правила да се глас /ei/ увек преноси као ЕЈ.

Што се тиче Евандера, па и том линку пише и Ивандер и Евандер као могући изговори, ако ћемо право, с тим што је Ивандер на првом месту те му ја дајем благу предност, наравно, док не чујем Слајове одговоре на моја питања. Као што рекох, ако Прћићев речник садржи то име, проблем је по мени, решен. Ако тог имена нема код Прћића, треба видети како И/Евандер изговара своје име, наравно.

Што се Анџелине тиче, не знам ни сам. Већ видимо да и она сама изговара своје име на различите начине. Како мислиш проверити то уз помоћ Јутуба? Прегледаћеш све клипове где она изговара своје име? То ипак и даље није довољан гарант да знамо како она заиста мисли да се треба изговарати њено име. Можда је то Жоли рекла у зезању, алудирајући на своје француско порекло? А можда заиста јесте Жоли, а кад је рекла Џоли у ствари је негодовала због погрешног изговора њеног имена? Треба наћи видео где она каже: Моје презиме се изговара ..., а то мислим да је врло тешко. Пошто је задатак прилично неизводив, ја бих се држао енглеског изговора (барем док се не нађе доказ где она јасно каже како се њено презиме изговара)...--LazaKamikaza (разговор) 14:17, 26. децембар 2008. (CET)

---

"следећи Прћићева правила транскрипције",

Управо ту и јесте проблем. Наиме, ИПА-запис изговора имена Evander гласи /ɪ'væn.dɝ/ где имамо ненаглашени самогласник ɪ. Дакле, по Прћићу, тај се ненаглашени самогласник у српској транскрипције преноси као "и" у случајевима када је представљен словима a, e, o i u, док се у случају када је у оригиналном запису представљен словом "e" и транскрибује као "е". То правило је грешком изостављено у предговору Транскрипционог речника, али, проверавајући неке одреднице, може се видети да се Прћић доследно придржавао тог правила. Па онда имамо Агнес уместо Агнис, Елизабет уместо Илизабет, Елајџа уместо Илајџа, Елиз уместо Илиз и дакако Евандер уместо Ивандер. Треба напоменути да све ове речи у ИПА-запису садрже ненаглашени самогласник ɪ.

--Sly-ah (разговор) 14:49, 26. децембар 2008. (CET)

Нешто ми није јасно. Одакле ти то да се ненеглашен глас /ɪ/, кад је представљен словима a, e, o и u представља као и? Осим тога, можда у том наводу имаш Е вишка јер даље кажеш да кад је тај глас приказан словом Е (које си већ навео у претходној реченици) приказује као Е, али претпостављам да је грешка у куцању (јер не може се глас /ɪ/ истовремено транскрибовати и као И и као Е, ако је приказан словом Е). Међутим, ја видим овде други навод који би могао да послужи као аргумент за слово Е. Пре табеле у којој се приказују ненаглашени гласови, такође се каже:

Енглеским ненаглашеним самогласницима одговарају српски ненаглашени кратки самогласници, с неутралним тоналитетом, који се могу адекватно утврдити једино према релевантном слову.

Ако ја то добро разумем, онда се ненаглашени самогласници преносе према слову којим су приказани, поготову што у самој табели код гласа /ɪ/ стоје само примери са словом I. Дакле, ја бих закључио да ће ипак бити Евандер, али зато што се ненаглашено /ɪ/ преноси према слову којим је представљен...

И збиља, одакле ти ИПА са ненаглашеним И? Ја сам био убеђен да се изговара са нагласком на првом, а не на другом слогу.

--LazaKamikaza (разговор) 15:24, 26. децембар 2008. (CET)

У енглеском језику је могуће да се једно име изговара на више начина. Нема увек само једног правила! По мојим линковима, у овом случају, ради се о дугом и, које се увек преноси као и.--Ирић Игор (разговор) 15:08, 26. децембар 2008. (CET)

---

Да, да, ипак је у питању грешка, али не тако трагична. Да поједноставим ствар:

Ненаглашени самогласник /ɪ/ у српску ћирилицу се преноси као "е" ако је у оригиналној верзији имена представљен словом "е", а у свим осталим случајевима преноси се као "и".

ИПА-запис који сам навео наведен је у Cambridge English Pronouncing Dictionary аутора Данијела Џоунса и у издању Cambridge University Press-a. Исти такав запис је и у речнику Longman Pronunciation Dictionary J. C. Wells-а из 2000. године. Треба напоменути да се ради о "папирнатим" речницима које не можеш да нађеш на Интернету, врло угледним, а такође треба рећи да оба речника наводе САМО тај запис, без алтернативних изговора. Ценим твој напор у проналажењу извора и референци на Интернету, али врло често су Интернет-извори и референце сумњивог порекла и кредибилитета. А да не говоримо о аудио-изворима који су врло дискутабилни јер акустички утисак зна врло често да превари.

Можемо сви ми да се сада упетљамо у бесплодну дискусију типа да ли је Прћић ИПАК погрешио и зашто се овај глас преноси овако, а онај онако, али је чињеница да од Прћићевих транскрипционих правила и речника немамо ништа боље, ма како свако од нас поштовао Прћића или не.

--Sly-ah (разговор) 15:40, 26. децембар 2008. (CET)

Не спорим Прћићев део приче. Свака му част на раду и стандардизацији. Тумачење је спорно. Да ли је и у речницима које си навео исти глас, исте дужине и наглашености и у речима Evander и Agnes. По мени су то различити гласови. Да ли ти речници покривају и амерички изговор, који је врло често различит он енглеског? --Ирић Игор (разговор) 15:57, 26. децембар 2008. (CET)

Ja bih rekao da je sporan sam izgovor. Jer, recnici koje Slaj navodi i te kako su dobar argument, pod uslovom da prihvatamo engleski izgovor ovog imena. Ako se ne varam, Igor je negde naveo da ima na jutubu kako to sam Evander (koji je Amerikanac) izgovara. Mozda bi trebalo da nadjemo neki americki izvor pa da vidimo tamo kako je napisana IPA.--LazaKamikaza (разговор) 16:13, 26. децембар 2008. (CET)

Ако ми сада кажете да, ја одустајем. Да ли треба да буде Етан Хок, уместо Итан Хок!?--Ирић Игор (разговор) 16:16, 26. децембар 2008. (CET)

---

Ја стварно не видим смисла у наставку овог "разговора". Ти, Игоре, прво мораш да научиш да разликујеш наглашене и ненаглашене гласове у енглеском језику, па да добро научиш правила по којима се ти гласови преносе у српски, па тек онда да преузмеш улогу равноправног учесника у дискусијама оваквог типа. Ја ти морам рећи да ти је питање прилично брзоплето (да не кажем нешто друго) из једноставног разлога што је ИПА-запис имена Ethan /ˈiːθən/ са нагласком на првом слогу. Примети да се овде ради о наглашеном и дугом гласу /iː/, а не о ненаглашеном гласу /ɪ/ као у именима /ɪ/ Evander, Elisabeth, Agnes итд. Зато се име Ethan и транскрибује као Итан, са дугим и наглашеним "и" и не може никако бити Етан.

--Sly-ah (разговор) 16:31, 26. децембар 2008. (CET)

---

Чије тумачење је спорно?

Питаш ме да ли је у речницима које сам навео "исти глас, исте дужине и наглашености и у речима Evander и Agnes." Мој одговор је, да то је исти глас, само да напоменем да се не може рећи да је исте дужине и наглашености будући да се ради о НЕНАГЛАШЕНОМ самогласнику. А ако хоћеш још већу прецизност, у CEPD-у је за Agnes наведен и алтернативни изговор и то овим редом:

/ˈæg.nəs/ /ˈæg.nɪs/

У првом случају транскрипција би била Агнес, будући да се ненаглашени глас /ə/ транскрибује према одговорајућем слову у оригиналу, а и у другом случају ће бити Агнес будући да се ненаглашени глас /ɪ/ преноси као "е", следствено горе наведеном правилу.

Да те поштедим даљих недоумица, у свим примерима које сам навео у претходном посту у ИПА-запису стоји ненаглашени глас /ɪ/, а то сам на једном место јасно казао.

И да, у овим речницима су подједнако заступљени и енглески и амерички изговор. И још нешто, врло добро ми је познато да се амерички и енглески изговор унеколико разликују, али исто тако постоји појам системске транскрипције који преферира транскрипцију према RP, односно британском изговору. Али не бих да ширим причу. Ионако се све непотребно закомпликовало. Мени је само нејасно зашто ја свако мало морам сваком иоле амбициознијем сараднику Википедије да тумачим Прћића и његова правила. Набавите Прћића па ћемо разговарати. А ако неко мисли да ја све ово измишљам - ја му ту не могу помоћи.

--Sly-ah (разговор) 16:20, 26. децембар 2008. (CET)

Igore, ne razumes u cemu je problem. U Etan E se prikazuje sa I ali naglasenim, tako da tu nema dvojbe, ide I. Dakle Itan, ne Etan. Kod Evandera imamo problem sto Slaj navodi kao izvore za IPA zapis dva britanska recnika, a Evander je Amerikanac i ocigledno je da se u Americi njegovo ime izgovara drugacije.

1. BE - naglasak je na drugom slogu, tako da je I u prvom slogu nenaglaseno, sto daje Evander (bold je naglasak)
2. AE - naglasak je na prvom slogu, tako da je i I naglaseno, sto daje Ivander (gde je to i ujedno i naglaseno i dugacko).

Medjutim, za prvu verziju imamo IPA zapis iz uglednih izvora - dva britanska recnika, dok za drugi izgovor imamo izvor sa interneta kome Slaj izgleda ne veruje mnogo. Takodje ostaje i pitanje koji izgovor uzeti. Cini mi se da Prcic obicno daje prednost britanskom engleskom... --LazaKamikaza (разговор) 16:29, 26. децембар 2008. (CET) PS: Vidim da Slaj kaze da recnici imaju i AE i BE izgovor... --LazaKamikaza (разговор) 16:31, 26. децембар 2008. (CET)

PS: Slaj, treba objasniti ljudima, jer Prcica nema da se kupi, sto verovatno i sam znas. Mozda se i moze naleteti na ovaj sto ja imam, sa geografskim imenima, ali taj koji ti imas, nemoguce je naci jer se odavno vise ne stampa.--LazaKamikaza (разговор) 16:33, 26. децембар 2008. (CET)

---

Ја се опет морам јавити. Не знам што си ти, Лазо, запео за британски и амерички изговор? И један и други цитирани речник подједнако третирају РП, односно БЕ и АЕ, односно, уколико постоји разлика у изговору неке речи, она се уредно наводи у оба речника. За име Evander постоји САМО један изговор у ОБА речника и НЕМА алтернативног (америчког) изговора, а ви мени сад реците, уколико је по среди омашка, да ли је случајност да се та грешка јавља у оба речника (која су, успут, врло угледна)? Дакле, са великом дозом сигурности можемо тврдити да је једини правилан изговор имена Evander - /ɪ'væn.dɝ/, без обзира шта кажу понекад опскурни онлајн сајтови и речници или без обзира какав акустички утисак код неког ствара изговор тог имена од стране његовог носиоца или спикера који најављује бокс мечеве. Такође, на основу Прћићевих правила (којих се он доследно придржава) можемо закључити да би транскрипција тог ИПА-записа била Евандер, без позивања на разлике у АЕ и БЕ. Мислим, све је тако једноставно и логично, али само за онога ко то жели да види.

На прошлом сајму књига могао се набавити Прћићев Транскрипциони речник личних имена. То је неко доштампано издање са неколико ситнијих измена.

Слажем се да људима треба објаснити, али би онда неки администратор (или сарадник чак) могао да сва оваква објашњења сабере на једну хрпу па кога интересује - нека чита. Ово стварно више нема смисла.

--Sly-ah (разговор) 16:58, 26. децембар 2008. (CET)

Послао сам одговор пре него што сам видео шта си написао, јер смо се сударили у изменама, те сам се ја вратио, ископирао оно што сам написао и залепио пре него што сам прочитао твоју последњу поруку. Кад сам прочитао да си навео да речници заступају оба изговора, додао сам оно: "Видим да Слај каже да речници имају и АЕ и БЕ изговор..". Учинило ми се бољим него да бришем оно што сам из непажње претходно сам ископирао и залепио. Мислим да то и није неки грех, и покушао сам да објасним. Ако сам те изнервирао, извини, није ми била намера. Што се мене тиче, за мене је Евандер, јер једину недоумицу која ми је остала (око АЕ, БЕ), ти си ми разрешио тиме што си рекао да ти речници заступају обе варијанте. Према томе, нема места љутњи. А ова објашњења би неко заиста могао да скупља на неком месту.--LazaKamikaza (разговор) 17:12, 26. децембар 2008. (CET)

Са моје тачке гледишта, коју дели 99,96% људи који се служе српским језиком чланак је био на погрешном имену. Са моје тачке гледишта је то било очигледно, јер 99,96% људи "зна" да је он Ивандер. Зато ја нисам морао да објашњавам своји акцију, било је довољно да нађем још једнога који је у истој заблуди. Е сад, пошто видим да си ти стручан за транскипцију, морао си да знаш да и верујем да си знао, да смо ја и велика већина људи у заблуди. И зато си морао да објасниш, барем укратко, своју акцију. Јер премештање страна, без икаквог разлога, јесте вандализам. Е сад, ти разлог јеси имао, али ко је то знао. Две реченице би биле довољне, а не овако...

Написаћу укратко ово нашу дискусију на страници за разговор о Холифилду. Иначе ће за пар дана опет неко да је врати на Ивандера. И зашто немамо на Википедији страницу Википедија:Транскрипција_са_енглеског_језика!? --Ирић Игор (разговор) 17:05, 26. децембар 2008. (CET)

А зашто се не би у фусноти навело укратко зашто је Евандер а не Ивандер? Ископирати ово што је Слај написао, и није толико тешко. Онда неће бити враћања на неправилно. --LazaKamikaza (разговор) 17:13, 26. децембар 2008. (CET)

---

"Са моје тачке гледишта, коју дели 99,96% људи који се служе српским језиком чланак је био на погрешном имену. Са моје тачке гледишта је то било очигледно, јер 99,96% људи "зна" да је он Ивандер".

Видим да си своју "акцију" образложио прилично уверљиво и "научно".

"Две реченице би биле довољне, а не овако..."

Привири мало у стр. за разговор Евандер Холифилд. Тамо је у отприлике две-три реченице објашњено оно што ти није било јасно. А ти си одмах након тога хитро реаговао и поставио једно питање овде на Тргу из којег се изродила једна киломатарска дискусија, а без икакве потребе. Тражио си "две реченице", добио си три реченице и то ти опет није било довољно него си "раширио причу" до у недоглед.

"И зашто немамо на Википедији страницу Википедија:Транскрипција_са_енглеског_језика!?"

Зато што су транскрипциона правила из Правописа застарела (и превазиђена), зато што су замењена Прћићевим правилима, и зато што врло мали број сарадника Википедија има Прћића па да из предговора препише та правила и на крају, зато што они који имају Прћића, на жалост, немају времена да преписују та правила.

--Sly-ah (разговор) 17:33, 26. децембар 2008. (CET)

--Sly-ah (разговор) 17:33, 26. децембар 2008. (CET)

Овај разговор је за последицу имао договор. Учесници разговора су, почевши са супротних страна, дошли до истог става. Погледајте још и Разговор:Evander_Holifild и Википедија:Транскрипција_са_енглеског_језика за више информација.

Пријесто

Како се мијења ријеч „Пр(иј)есто“ по падежима? --Дарко Максимовић (разг.) 19:30, 28. децембар 2008. (CET)

Пр(иј)есто се мења по првој деклинацији именице мушког рода које се завршавају на -о, дакле номинатив и вокатив имају исти.

1. Пријесто, пријестола, пријестолу, пријесто, пријестоле, пријестолом, пријестолу...
2. Пријестоли, пријестола, пријестолима, пријестоле, пријестоли, пријестолима, пријестолима

--LazaKamikaza (разговор) 20:28, 28. децембар 2008. (CET)

Е па баш за ту множину сам се питао. Тако сам и написао у чланку слоновача, али сам се питао да ли је умјесто Пријестоли можда пријестоља. Ипак сам се одлучио за Пријестоли, пошто сам претпоставио да је ово друго множина од хрватске верзије Пријестоље. Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 13:16, 29. децембар 2008. (CET)

Тзв. хрватска верзија би била пријестол, не пријестоље, ако се не варам. Западна верзија је у неким именицама задржала то Л које се крајем средњег века променило у О, па тако имамо сто, во, со што је код Хрвата стол, вол, сол и сл. Тако и пријесто(л). Пр(иј)естоље је исто толико српска колико и хрватска реч. Можда чак и постоји блага разлика у значењима (пријесто -- пријестоље), али то сад не могу да видим, јер ми литература није доступна. --LazaKamikaza (разговор) 13:22, 29. децембар 2008. (CET)

Нисам видио овај одговор раније. Да, то има смисла, свакако. Звучи логично :) Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 01:36, 9. јануар 2009. (CET)

Прћић

Пошто сада уређујем чланак Википедија:Транскрипција са енглеског језика потребан ми је овај податак, али не могу да га нађем.

На основу чега ми називамо чланке како Прћић каже, односно онако како се поједина имена правилно транскрибују? Је ли то део неке Википедијине политике или договора?

Скренуо бих пажњу да је на енглеској Википедији усвојен супротан принцип. Наслов чланка треба да буде онако како ће га просечан корисник укуцати у поље за претрагу, без обзира како је тачно или правилно.

--Ирић Игор (разговор) 22:00, 28. децембар 2008. (CET)

Не верујем да се поштовање правописа треба одређивати неким интерним договором уредника Википедије (ако исти желе да им чланци буду правписно исправно написани, наравно). Поштовање правописа је по мени, нешто нормално што се подразумева ако се пише једна енциклопедија. Прћић тренутно ради на одељку новог Правописа о транскрипцији са енглеског. Истовремено, сами писци Правописа објављеног 1993. године су препоручили поштовање Прћићевих, а не оних правила која су они навели у истом. Надам се да је то довољно добар разлог за поштовање оног што он каже. --LazaKamikaza (разговор) 22:05, 28. децембар 2008. (CET)

Хм, да ли си ти сигуран у то што кажеш за енглеску Википедију? Ја до сад нисам наишао на правописно неправилан наслов на енглеској Википедији. --LazaKamikaza (разговор) 22:06, 28. децембар 2008. (CET)

На једној од конвенција именовања се каже: when choosing a name for a page ask yourself: What word would the average user of Wikipedia put into the search engine?, tj. "када бирате име за страну запитајте се шта би просечан корисник Википедије укуцао у претрагу?" (4.-5. ред одозго). Зато на пример они имају en:Novak Djokovic, али и en:Marko Đoković. Новак је популаран у литератури без Ђ и ћ, али у литератури о Марку преовлађује правилан облик. Има много таквих примера. --Ирић Игор (разговор) 22:32, 28. децембар 2008. (CET)

Engleski jezik, kao i svi drugi latinicni jezici, nemaju transkripciju, nego pisu strana imena u originalu, ili kako znaju i umeju, tj. ako nikad nisu videli original, onda pišu onako kako oni misle da treba prema onome što čuju. Ono što je najverovatnije je da su o Novaku titulovali članak prema onome što su negde videli, a vrlo je moguće i u našim, srpskim novinama ili nekom Internet sajtu, jer smo mi Srbi prvi koji se odnosimo prema sopstvenom jeziku kao prema pastočetu, nečuveno ga kinjimo i maltretiramo e da bismo samo videli koliko može da izdrži. Sigurno je da na engleskoj vikipediji nećeš naći naslove sa rečima pogrešno napisanim, kao što to nećeš naći ni na drugim Vikipedijama, jer sve one se trude da pišu pravopisno i gramatički tačan jezik. Sad, što su engleska pravila rastegljivija od srpskih, to je već sasvim druga priča. Grešaka svakako ima, jer nemoguće je na jednom ovakvom projektu imati savršen jezik, s obzirom na njegovu prirodu, a engleska Vikipedija posebno trpi iz prostog razloga što njene članke ne pišu samo i isključivo oni kojima je engleski maternji jezik, vež i mnogi stranci. Pa čak i kad su urednici uglavnom ako ne i 100 % najtivsi (kao naša Vikipedija, na primer) i dalje se jezik kojim su napisani članci teško može nazvati apsolutno pravilnim. iz tog razloga ne bih se ja mnogo ugledao na druge Vikipedije, pogotovu ne na englesku, a pogotovu kad se radi o pravopisu. A s druge strane, engleski je engleski, nemački je nemački, a srpski je srpski i svaki jezik treba da poštuje samo i isključivo svoj pravopis, bez ugledanja šta je dopušteno a šta zabranjeno u nekom drugom, jer to zaista nema nikakve veze jedno s drugim.--LazaKamikaza (разговор) 23:20, 28. децембар 2008. (CET)

Osim toga, ova stranica na koju si linkovao ne govori baš o onom o čemu mi ovde govorimo. Evo primer koji daju: Bolje nasloviti članak Billy the Kid jer je ta osoba mnogo poznatija pod tim imenom (iako mu je to nadimak, a ne pravo ime!), jer ga svakako niko neće tražiti kao Henryja McCartyja. Dalje, vidim da preporučuju da se koriste engleski nazivi za gradove i ostala mesta čija se originalna imena dosta razlikuju, dakle, da se piše Venice a ne Venecia, da se piše Castille a ne Castilla, i sl. To odgovara našem, potpuno istom pravilu: piši Beč, ne Vienna, piši Keln a ne Köln i sl. Za imena koja nisu pisana latinicom, kao ruski, japanski kineski, treba koristiti ustanovljeni sistem transliteracije npr. pinjin, koji veruj mi, ima svoja cvrsto uspostavljena pravila isto kao i nasa transkripcija. Zapravo, prema tom pinjinu su uradjena pravila transkripcije sa kineskog jezika na srpski. Dakle, sve podleze takodje pravilima, i vrlo malo toga se ostavlja uredniku na slobodan izbor. Dakle, tvoje poredjenje s njima pada u vodu, jer samo potvrdjuje da pravila jednog jezika TREBA postovati.--LazaKamikaza (разговор) 23:32, 28. децембар 2008. (CET)

Не кажем да не треба поштовати правила у нормалним речима и реченицама. Ради се једноставно о именима у којима нема баш пуно граматике - Ал Пачино или Новак Дјоковиц (намерно пишем ћирилицом да би се видело колико то рогобатно изгледа).

Ипак, енглеској Википедија заједница је дискутовала и договорила правила. Ја још једном позивам ако неко зна да ми укаже где у правилима наше Вики заједнице стоји да наслови морају бити правописно исправни! --Ирић Игор (разговор) 19:06, 29. децембар 2008. (CET)

---

"где у правилима наше Вики заједнице стоји да наслови морају бити правописно исправни".

Чудно питање. Па то се ваљда подразумева.

--Sly-ah (разговор) 19:44, 29. децембар 2008. (CET)

Igore, mora da se šališ... --LazaKamikaza (разговор) 22:43, 29. децембар 2008. (CET)

Слај је погодио у суштину. Подразумева се. Да ли мислите да сви подразумевају исто? Енглеска викизаједница то не подразумева, него су се договорили око одређених правила. Мислим да би ми морали ту нешто да имамо написао. Чудно је да наша правила именовања чланака не постоје.

Проблем са тим подразумевањем је такође смерница Википедија:Без оригиналног истраживања која каже "Чланци не смеју да садрже било какву нову анализу или синтезу објављеног материјала која служи да представи неки став који није јасно истакнут у изворима."

Видите колико често дискутујемо око изговора, око тога шта је устаљено или није, шта значи Прћићево "боље је овако", шта када Клајн каже другачије. Зато мислим да би све ово требало негде продискутовати на некој новој смерници. --Ирић Игор (разговор) 00:09, 30. децембар 2008. (CET)

---

Подразумева се да наслови (и чланци) морају бити правописно исправни. А правописно су исправни уколико су написани у складу са компетентном литературом у коју спада, Правопис, Клајнов РЈН, Прћићеви речници ... Дакле, ако у неком од наведених приручника стоји да се нешто пише тако и тако, а не онако и онако, онда ту нема места дискусији и питањима "да ли сви подразумевају исто"?

Ми често дискутујемо око изговора зато што већина дискутаната није савладала основна правила изговора и транскрипције са неког страног језика у српски, па се тако постављају разна питања и потпитања од којих је већина детаљно објашњена у наведеним приручницима. Ми често дискутујемо око тога шта је устаљено а шта не због тога што велик број дискутаната никако не жели да се помири са чињеницом да о устаљености и неустаљености неке варијанте НЕ одлучују сарадници Википедије помоћу претраге на Гуглу, већ српски лингвисти чији су ставови изложени у наведеној литератури. Прћићево "боље је овако" значи управо то: да је нека варијанта боља од неке друге варијанте. И ништа више. А Прћићево НЕ означава управо то: линвисти сматрају да је одређена варијанта ПОГРЕШНА, односно неисправна.

--Sly-ah (разговор) 00:44, 30. децембар 2008. (CET)

Ti, Igore, izgleda nisi procitao sta sam ja napisao. Dogovor na engleskoj vikipediji se ne odnosi na ispravnost jezika koji se koristi, vec na uobicajene nazive po kojima ce se clanci prepoznati. Dakle, ne naslovljavaj clanak Norma Dzin Mortenson, vec Merilin Monro, jer je kao Normu Dzin nece niko traziti, a kao Merlin Monro hoce. Ni u jednom momentu se u tim smernicama ne dozvoljava "bad English" zarad prepoznatljivosti. --LazaKamikaza (разговор) 13:57, 31. децембар 2008. (CET)

I daj molim te, vec sam ti to jednom objasnjavao na nekom drugom mestu, Prcic, Klajn i ostalo pravopisno drustvo iz Matice srpske NE SPADAJU u one na koje se odnosi pravilo o originalnom istrazivanju. Kad se autoriteti ne slazu, onda treba videti ko je prvo strucniji u doticnoj oblasti, cija je knjiga skorija i sl. kako bi se doslo da pravilnog zakljucka. Jedan primer za odlucivanje je Rio de Zaneiro. Klajn i Pravopis kazu Rio de Zaneiro, Prcic kaze Zanejro. Ko je u pravu? Pa svakako ne Prcic (ovaj put). Zasto? Zato sto 1) vec postoje utvrdjena pravila za transkeripciju sa portugalskog koja super funkcionisu 2) Prcic je strucnjak za engleski, ne za portugalski. --LazaKamikaza (разговор) 13:57, 31. децембар 2008. (CET)

Bilo bi lepo kad bi postojala samo jedna knjiga u kojoj bi se nalazili svi odgovori na sve pravopisne nedoumice na koje mogu naici urednici Vikipedije u svom radu, ali nazalost, takva knjiga ne postoji. Mozda, jednog dana neko i napise takvu knjigu, ali dok ne napise, mora se raditi ovako kako sam ja objasnio. --LazaKamikaza (разговор) 13:56, 31. децембар 2008. (CET)

I odakle ti to da u Al Pacino nema gramatike ni pravopisa? Pa da transkripcija nije deo pravopisa, ne bi se nalazila njena pravila u Pravopisu. Prosta logika. I ne uporedjuj pravopisno-gramaticke sisteme srpskog i nekog drugog jezika jer zaista nemaju jedan s drugim veze. Ono sto je ok u srpskom nije ok u engleskom, a mozda jeste u ruskom, ali svakako necemo primenjivati pravopisna pravila srpskog na ruski. --LazaKamikaza (разговор) 14:00, 31. децембар 2008. (CET)

Само ћу кратко да одговорим.

• Рекао сам да у Ал Пачино нема граматике, правопис у тој реченици нисам спомињао.
• Оригинално истраживање јесте када уредници Википедије траже како се изговара неко презиме, па онда упоређују то са правилима, па тумаче ова или она правила (пример). Ако експлицитно пише транскрипција за неко име, онда то није оригинално истраживање. Ово што си написао око необјављене књиге је прави пример шта не треба радити на Википедији. Док се нека проблематична чињеница експлицитно не објави, нема јој места у Википедији!
• Ако се на енглеској Википедији поштују правила правописа како то да Новак Ђоковић и његов рођени брат имају различита презимена? Дозвољава се бед инглиш - Дјоковиц - јер је препознатљиво!

П.С. Нећу више одговарти данас, тако да срећна нова година! --Ирић Игор (разговор) 15:22, 31. децембар 2008. (CET)

Ево и ја ћу ти кратко одговорити:

• Ок, ниси спомињао правопис, али... Зар треба да буде разлике? Правопис, исто као и граматика треба да се поштују.
• Не сећам се да сам помињао НЕОБЈАВЉЕНЕ књиге. Молим да ми цитираш где сам то поменуо НЕобјвљене књиге. Рекао сам, кад имамо више аутора да тврде различите ствари треба анализирати оно што кажу, узети у обзир ко је већи стручњак у области у коју се разуме, као и године издања књига које консултујемо. Свакако ће скорије објављена књига бити релевантнија него нека од пре 50 година, али тек пошто утврдимо да је и њен писац релевантнији, или барем исто ако релевантан као онај од пре 50 година. После сам дао пример о Рију. Никад нисам ни помислио (а камоли препоручио) да се консултују необјављене књиге.
• По мени, то је једноставно бед инглиш, и не видим ништа чудно у томе. Па ни овде на српској Википедији чланци и њихова имена су далеко од тога да се може рећи 100 % правописно и граматички правилна. Оно што ми пада на памет је да су можда они погрешно убеђени да су у праву кад је Дјоковиц у питању, а да тога нису ни свесни. Али, то је већ заиста ствар енглеске википедије и њихове политике. Чак и да јесу одлучили да намерно не поштују правила сопственог правописа (у шта чисто сумњам, јер сам пажљиво прочитао оне препоруке и нигде не пише да препоручују да се зарад препознатљивости иде на уштрб писмености), дај ми један добар разлог због кога би било добро да српска Википедија следи њихов пример. Мени заиста не пада ама баш ни један на памет.

Срећна и теби Нова година! --LazaKamikaza (разговор) 16:18, 31. децембар 2008. (CET)

---

Код транскрипције са енглеског на српски требало би се придржавати неколико сасвим једноставних правила:

- Енглеско лично име транскрибује се у српски језик онако како је забележено у неком од компетентних горенаведених приручника. Уколико се међу ауторима јави неслагање у погледу транскрибовања неког имена (што је сасвим нормално и очекивано), онда се примењује оно правило о ком је Лаза говорио: који је аутор компетентнији или који је извор новији итд.

- Уколико у наведеним приручницима није забележена транскрипција неког личног имена, онда се на интернету (или у добрим и угледним енглеско-енглеским речницима) покушава пронаћи ИПА-запис дотичног имена и онда се на основу тог ИПА-записа и ВРЛО ЈАСНИХ И ПРЕЦИЗНИХ правила транскрибовања датих у горенаведеним приручницима уради транскрипција тог имена. Уколико није могуће наћи ИПА-запис, добро дође и spelled pronunciation, иако је у том случају поступак мало другачији и мало компликованији.

- Треба водити рачуна и о томе да су у наведеним приручницима записани и изузеци од правила, што додатно компликује сам процес транскрипције.

- СВАКИ ДРУГИ приступ је оригинално истраживање.

Дакле, кад неки уредник каже да 99,6 % грађана пише и изговара тако и тако, а при том наводи да је до тог прецизног податка дошао "научним" поступком који се зовер "гугловање", онда је то оригинално истраживање.

Затим, ако неки други уређивач каже да он мисли и сматра "да је нешто овако, а не онако" (без навођења доказа) - онда је то оригинално истраживање.

Затим, ако неки трећи уређивач каже да је до извесног закњучка дошао "читајући књиге, разговарајући са паметним и образованим људима и пратећи дневну штампу" - онда је то оригинално истраживање.

Затим, ако неки четврти уређивач иронично каже да "треба обавестити Ренеј Зелвегер да она више није Ренеј, већ Рене" - то је оригинално истраживање.

Затим, ако неки пети уређивач транскрипцију неког личног имена уради дословно пресловљавајући ИПА-запис у српску ћирилицу, не водећи при том рачуна о чињеници да је транскрибовање сложен процес који у себи укључује и адаптацију - онда је то оригинално истраживање.

--Sly-ah (разговор) 16:56, 31. децембар 2008. (CET)

Ето, Игоре, можеш у целости да копипејстујеш ово Слајово објашњење на ону твоју страну о енглеској транскрипцији. Јасније не може бити. --LazaKamikaza (разговор) 03:41, 1. јануар 2009. (CET)

Превод

Требам превод овог доле, али не помоћу речника већ праве називе који се користе код нас.

• Computer graphics technical assistant
• visual effects production and technical support
• digital artist
• digital effects artist
• Computer graphics artist

--Награисаловићкажи/лажи 07:14, 29. децембар 2008. (CET)

• Технички асистент рачунарске графике
• Продукција визуелних ефеката и техничка подршка
• Дигитални умјетник
• Умјетник дигиталних ефеката
• Умјетник рачунарске графике

Мислим да код нас није објављен неки новији рјечник дигиталне продукције филма (можда и гријешим), тако да ћеш тешко наћи „званичну терминологију“. Иначе, за неке ствари добро дође овај овдје. ---Славен Косановић- {разговор} 17:33, 31. децембар 2008. (CET)

Бајтови

Како се каже:

• 24.731 бајт, или
• 24.731 бајтова

--Pepsi Lite (разговор) 05:57, 31. децембар 2008. (CET)

Ваљда то прво.--Награисаловићкажи/лажи 12:22, 31. децембар 2008. (CET)

Да, управо то прво за конкретан случај. ---Славен Косановић- {разговор} 17:35, 31. децембар 2008. (CET)

Јел то значи ако број има задњу цифру 1 онда је бајт, а све остало бајтова?--Pepsi Lite (разговор) 03:23, 2. јануар 2009. (CET)

Гледа се задњи број али рецемо овако, све што се завршава са 1 је бајт, остали су бајти. Мислим да је неправилно рећи бајтова, јер не кажемо рецимо 8 килобајтова већ 8 килобајта. --Награисаловићкажи/лажи 05:03, 2. јануар 2009. (CET)

---

По Речнику страних речи Клајна и Шипке множина од бајт је бајти и бајтови, а множина од килобајт је само килобајти.

--Sly-ah (разговор) 08:21, 2. јануар 2009. (CET)

Транскрипција

Молим да ми неко транскрибује имена ових пливача:

Marleen Veldhuis Холандија

Ranomi Kromowidjojo Холандија

Joerdis Steinegger Аустрија

Mads Glaesner Данска

Coralie Balmy Француска

Aschwin Wildboer Faber Шпанац

Hinkelein Schreuder Холандија

Moniek Nijhuis Холандија

Joline Hoestman Шведска

Lennart Stekelenburg Холандија и

Rikke Moeller Pedersen Данска

Хвала --Drazetad (разговор) 18:39, 3. јануар 2009. (CET)

I ja

Antoinette Lees-

--Награисаловићкажи/лажи 00:10, 5. јануар 2009. (CET)

Reditelj i režiser

Šta je bolje? Mislio sam da je dogovor bio reditelj, a sad vidim da ima puno kategorija režiseri. -- Bojan  Razgovor  13:53, 5. јануар 2009. (CET)

I jedno i drugo je pravilno, ja lično kažem režiser.--Награисаловићкажи/лажи 11:23, 6. јануар 2009. (CET)

U jednotomnom RMS sa reditelj se upućuje na režiser. Ovaj rečnik upućivanjem ne razlikuje pravilne od nepravilnih reči, već se jednostavno upućuje sa prve po azbučnom redu na drugu po azbučnom redu, što znači da su obe ispravne. --LazaKamikaza (разговор) 11:32, 6. јануар 2009. (CET)

допринесите допунивши га

Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Ја нисам сигуран да је ово правилно. Али требало би неко компетентнији да се јави. Допинивши је глаголски прилог прошли, и мислим да не може да иде овако са императивом. Значи, ок је допринео сам допунивши, у садашљем времену иде доприносим допуњујући, али допринесите допунивши... Хм. Допунибши значи да је нешто било пре неке друге радње, а не да ће тек бити у будућности. - Sich (разговор) 13:18, 6. јануар 2009. (CET)

---

Види стварно, заправо би требало допринесите тако што ћете допунити.----Оли разговор 17:14, 7. јануар 2009. (CET)

Транскрипција (поновљено)

Поново молим да ми неко транскрибује имена ових пливача:

Marleen Veldhuis Холандија

Ranomi Kromowidjojo Холандија

Joerdis Steinegger Аустрија

Mads Glaesner Данска

Coralie Balmy Француска

Aschwin Wildboer Faber Шпанац

Hinkelein Schreuder Холандија

Moniek Nijhuis Холандија

Joline Hoestman Шведска

Lennart Stekelenburg Холандија и

Rikke Moeller Pedersen Данска

Хвала --Drazetad (разговор) 18:39, 3. јануар 2009. (CET)

I ja

Antoinette Lees-

--Награисаловићкажи/лажи 00:10, 5. јануар 2009. (CET)

Хинкелајн Шрьодер, Раноми Кромовиџоџо и Марлен Велдхојс, Щајнегер, Мадс Глеснер, Корали Балми, Моник Нјухојс :) --Nadina (разговор) 18:40, 8. јануар 2009. (CET)

Који је то језик? По овом меком знаку Ь и овом Щ рекао бих да је руски, али руски нема Ј нити Џ, тако да ми није најјасније...? Пошто српски нема ни Ь ни Щ, очигледно није ни српски... :) Вотахел!? --Дарко Максимовић (разг.) 01:47, 9. јануар 2009. (CET)

Шрьодер - бугарски :) sorry - Шрјодер, Штајнегер ? --Nadina (разговор) 22:05, 9. јануар 2009. (CET)

Накаџима или Накађима

Шта је исправно? Амери изгледа користе Џ, али шта је у ствари исправно? Пишем неке чланке о ловачким авионима, па ми ово треба. П.С. Тренутно имамо и једно и друго на нашој википедији. --Мирослав Ћика (разговор) 16:10, 9. јануар 2009. (CET)

---

Никако ми није јасно што се у свакој причи о транскрипцији потежу Амери, Бугари, Руси или Јужноафриканци? Српски језик има своја правила за транскрипцију, а једно од њих је записано и у Правопису (омиљеном приручнику многих википедијанаца), па нека ми буде дозвољено да га цитирам:

- Ноџима или Нођима (NOJIMA), Чиба или Ћиба (CHIBA) и сл. По изговору би било оправданије за јапанско J и CH узимати наше ђ и ћ, али ће ипак бити боље џ и ч. Разлог је двојак: једно због укорењене навике, а друго зато што избором џ и ч добијамо логично решење и за трећи палатал, тј. за SH, где ћемо онда применити наше ш (ш, међутим, не би било у системском складу са ћ и ђ). Зато ћемо остати при уобичајеном Фуџијама (FUJIYAMA), Хачинохе (HACHINOHE), Хирошима (HIROSHIMA) итд.

--Sly-ah (разговор) 22:25, 9. јануар 2009. (CET)

---

Marleen Veldhuis Холандија Марлен Велдхојс

Ranomi Kromowidjojo Холандија Раноми Кромовидјојо

Joerdis Steinegger Аустрија Јердис Штајнегер

Mads Glaesner Данска Мадс Глеснер

Coralie Balmy Француска Корали Балми

Aschwin Wildboer Faber Шпанац Асхвин Вилдебур Фабер (лик је холандског порекла и не смем ни да помислим како би се његово име и презиме транскрибовало са шпанског)

Hinkelein Schreuder Холандија Хинкелајн Схредер

Moniek Nijhuis Холандија Моник Најхојс

Joline Hoestman Шведска Јолине Хестман

Lennart Stekelenburg Холандија Ленарт Стекеленбург

Rikke Moeller Pedersen Данска Рике Мелер Педерсен

Очигледно да су правописни "експерти" са Википедије заказали.

--Sly-ah (разговор) 23:15, 9. јануар 2009. (CET)

Нема потребе за заједљивошћу. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:20, 9. јануар 2009. (CET)

---

Замолио бих некога да обавести Ренеј да живи у заблуди. Наиме она се представља као Ренеј, што је очигледно погрешно!

Нешто се не сећам да си на овај "добронамерни" коментар УОПШТЕ реаговао (као што си реаговао овде). Вероватно си био заузет неодложним пословима. Хвала.

--Sly-ah (разговор) 23:32, 9. јануар 2009. (CET)

Имам осјећај да константно тражиш да испровоцираш неки сукоб. Те омиљени приручник википедијанаца, те ја сам експерт а ти нула, по разним страницама пројекта. Ако желиш да наставиш да доприносиш Википедији, потруди се да контролишеш тај импулс да сваки пут некоме подвучеш. И није неопходно да администратори констатно реагују и још мање када ти сматраш да треба. ---Славен Косановић- {разговор} 23:51, 9. јануар 2009. (CET)

---

те ја сам експерт а ти нула

Хех, овде си у праву (као ретко када).

--Sly-ah (разговор) 23:56, 9. јануар 2009. (CET)

Ако желиш да наставиш да доприносиш Википедији, потруди се да контролишеш тај импулс да сваки пут некоме подвучеш

А у супротном ...?

--Sly-ah (разговор) 23:59, 9. јануар 2009. (CET)

Ма све ти схваташ, само треба да се потрудиш да прочиташ оно што пише, без коришћења приручника. ---Славен Косановић- {разговор} 00:02, 10. јануар 2009. (CET)

---

Па јесте, у праву си. То је захваљујући мом IQ-у о којем ти можеш само сањати. Џаба ти све књиге из филозофије које си купио у последње време. Треба то прочитати. А и разумети.

--Sly-ah (разговор) 00:08, 10. јануар 2009. (CET)

Одлично. Пошто си толико интелигнетан сљедећи пут када ти твоји деструктивни импулси прораде, моћи ћу да уштедим на писању и објашњавању. ---Славен Косановић- {разговор} 00:12, 10. јануар 2009. (CET).

---

Да ме нећеш можда блокирати, трговчићу из Барселоне? Баш бих то волео да доживим. Ајде, окани се ћоравог посла и почни да читаш те књиге које си купио. У заостатку си једно тридесет година. Треба то надокнадити. И саветујем ти да почнеш са Правописом српског језика.

--Sly-ah (разговор) 00:22, 10. јануар 2009. (CET)

Накаџима --Nadina (разговор) 18:20, 10. јануар 2009. (CET)

Хвала свима. Изгледа да је Џ распрострањеније. То сам видио и код Чеха, а како видимо и код Бугара. Нема разлога зашто би избјегавали туђе савјете (Русе, Амере, Бугаре и сл.) кад је ријеч о изговору ЈАПАНСКОГ језика.

Успут буди речено - немојте вријеђати људе господине Слиах. Са тиме нећете ништа постићи. Осим лошег мишљења о вама. Провокатора и вандала имамо ионако превише. Немојте и ви у те редове.--Мирослав Ћика (разговор) 19:51, 10. јануар 2009. (CET)

Јуниор

Нелсон Пике Јуниор (велико слово), Нелсон Пике јуниор (мало слово) или Нелсон Пике млађи (мада је овај облик ређе коришћен)? --Ирић Игор (разговор) 20:16, 10. јануар 2009. (CET)

Нелсинјо Пике? --Nadina (разговор) 22:12, 10. јануар 2009. (CET)

Хм, добра идеја. Само, колико има везе што му је Нелсињо надимак? Може да се искористи и Нелсон Анђело Пике, онда. И ипак, шта је од горња три правилно? На нашем интернету сам нашао и велико и мало Ј. :( --Ирић Игор (разговор) 02:40, 11. јануар 2009. (CET)

Малим словом, јер му то није део имена већ само помаже да се разликује од оца. Отац нема код свог имена Старији, а осим тога, не верујем да овом пише у крштеници то Јуниор. Такође верујем да му је то додато тек кад је почео да вози Формулу 1, како би га разликовали од оца. Сад, уколико све ове моје претпоставке нису тачне, онда ни моја препорука није тачна... --LazaKamikaza (разговор) 10:42, 11. јануар 2009. (CET)

Такође верујем да нема потребе преводити јер је реч јуниор већ одомаћена у српском, мада, чак и ако се преведе са млађи, не би била грешка, јер та реч служи само, као што рекох, да се разликује од оца, и не чини део његовог имена па да будемо обавезни да транскрибујемо.--LazaKamikaza (разговор) 10:45, 11. јануар 2009. (CET)

Хвала.--Ирић Игор (разговор) 12:11, 11. јануар 2009. (CET)

McGuire

Имам једну недоумицу. Везана је за правопис. Када се енглеско презиме McGuire напише "по Вуку" испадне Мекгвајер. Међутим, по граматичким правилима, тј. гласовној промени једначење сугласника по звучности К би прешло у Г и било би Меггвајер, и на крају Мегвајер. Мене занима да ли се ова промена примењује на енглеска презимена? - Vlada'S So what!? I'm still a rock star! :) 20:49, 11. јануар 2009.

Ја бих рекао да се то презиме транскрибује као Магвајер.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 17:08, 12. јануар 2009. (CET)

Mc је скраћено од Mac, које је поријеклом шкотско и посебно презиме... Mc као скраћена верзија је уобичајени дио многих „састављених“ америчких презимена, као управо наведено и многа друга. За презиме McGraw нпр., Клајн у свом РЈН препоручује Мекгро, али и Мек Гро за верзију Mac Graw. Према томе, може се закључити да се овдје не врши никакво једначење... ---Славен Косановић- {разговор} 17:25, 12. јануар 2009. (CET)

Треба Магвајер или Мегвајер (нуисам сигуран како лингвисти у овом случају преносе ə). Нпр McGrath је mə-GRÔ, McGlowan је mə-GLOU-ən, McGlohon је mə-GLOO-ən итд. Значи нема К.--Награисаловићкажи/лажи 17:41, 12. јануар 2009. (CET)

Онда јадни Клајн опет није у праву... Значи џабе сам провјеравао и писао... :) Не можеш се водити ИПА записома као ултимативним водичем. Ако урадиш ове измјено које предлажеш губи се та основа која тачно идентификује да се ради о „сложеном“ презимену. Дакле, Mc или Mac није само обични „префикс“... ---Славен Косановић- {разговор} 17:50, 12. јануар 2009. (CET)

ИПА запис је Енглезима и онима који се служе енглеским, водич за изговор, а нама транскрипција треба да служи као писани симбол, осим изговора, тако да има смисла што Клајн предлаже да се очува Мек у транскрипцији... ---Славен Косановић- {разговор} 17:55, 12. јануар 2009. (CET)

Па и сам си рекао да се ради о пропоруци, значи ни Клајн није сигуран. Осим тога чини ми се да Прћић и Клајн не слажу око овога (чини ми се да се већ водила расправа око овога, нисам сигуран). Пре свега Прћић каже Мак, док Клајн каже Мек.--Награисаловићкажи/лажи 18:10, 12. јануар 2009. (CET)

Нисам се дотицао теме Мак или Мек... :) Тема је сасвим друга... Уосталом, што се мене тиче можете писати како вам воља, ја никоме нећу премјештати чланке. Само сам навео шта каже неко ко је написао врло популарну и референтну књигу на тему недоумица, коју користе и многи који се баве језиком. ---Славен Косановић- {разговор} 18:24, 12. јануар 2009. (CET)

Прћић каже под насловом Правописне специфичности у Речнику географских имена (овај део је исти и у Речнику енглеских имена).

"Озвучавање и обезвучавање сугласника, иако може постојати у изговору, не приказује се, нпр. Ешби (НЕ Ежби), Апдајк (НЕ Абдајк), Бедфорд (НЕ Бетфорд, Арлингтон (НЕ Арлинктон)...." (у заградама сам ја додао).

Дакле, Макгвајер би било сасвим ок. --LazaKamikaza (разговор) 19:52, 12. јануар 2009. (CET)

транскрипција

• Roswicha Bertasha Smid Honczar — Побогу, који је ово језик? Мислим да је Росвиха Берташа Шмид Хончар.
• Schirierling — Ширирлинг

--Награисаловићкажи/лажи 11:07, 12. јануар 2009. (CET)

Ето.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:57, 25. јануар 2009. (CET)

Sébastien

Како се правилно транскрибује име овог Швајцарца (Sébastien)--БанЕ ¿?¿ 22:25, 13. јануар 2009. (CET)

Себастјан... Имаш горе на почетку странице, повезницу на правила транскрипције са француског језика. Иако кажеш да се ради о Швајцарцу, очигледно је да је верзија имена француска... ---Славен Косановић- {разговор} 23:19, 13. јануар 2009. (CET)

SebastjEn. I ispred E se transkribje kao J. U Pravopisu ima i primer sa istim nastavkom kao Sébastien -- Crétien -- i njegova transkripcija je Kretjen. Dakle, Sebastjen, ne Sebastjan.--LazaKamikaza (разговор) 10:47, 18. јануар 2009. (CET)

Јеси то прочитао у Правопису или овде? Свеједно, чак и да је то тачно, што ми је тешко да поверујем због просте чињенице да се Sébastien изговара Себастјан, мислим да Crétien не може да буде аналогија за Sébastien. Ово друго је много дуже присутно код нас и мислим да је Себастијан устаљен облик, иако је Себастјан правилан облик.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:23, 18. јануар 2009. (CET)

Џони, а да ти мало проучиш линк који си сам дао, јер тамо пише исто што и у Правопису, а то је оно што је Лаза написао: И испред Е транскрибује се као Ј. Такође стоји и пример који је навео -- Кретјен. Па ако је Кретјен, онда је и Себастјен, а ако је Себастијан, онда је и Кретијан. Па ти види.

Кад се транскрибује као ије? Кад испред И стоји сугласничка група са Р (Шабрије, Бодрије) или кад то И иде иза Л или Н (Молијер, Лијеж, Шеније). У свим осталим случајима, И испред Е се транскрибује као Ј, ау Себастјену испред Е стоји Т -- дакле, ни сугласничка група са Р, ни Л, ни Н. Т. Дакле, Себастјен. --Јагода испеци па реци 11:25, 29. март 2009. (CEST)

Како да транскрибујем:

• Rainer Froese
• Bernd Ueberschaer

Унапред фала!--Методичар � 19:30, 16. јануар 2009. (CET)

Колико ми се чини, у питању су Немци. Ако је тако, онда треба Рајнер Фрезе и Бернт Ибершер.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:09, 16. јануар 2009. (CET)

Хвала Пирке.--Методичар � 12:10, 17. јануар 2009. (CET)

Нема на чему, и други пут.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:39, 18. јануар 2009. (CET)

Salt-n-Pepa

Како се ово транскрибује? Ја бих рекао Солт ен пепа, без цртица.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:39, 18. јануар 2009. (CET)

Solt en Pepa. Solt i Pepa su imena/nadimci članica te grupe... --LazaKamikaza (разговор) 10:34, 18. јануар 2009. (CET)

Хвала.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:23, 18. јануар 2009. (CET)

Ronco sopra Ascona

Transkripcija.--Награисаловићкажи/лажи 13:41, 18. јануар 2009. (CET)

Ронко сопра Аскона.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:36, 18. јануар 2009. (CET)

Da, samo mislim da ovo sopra treba prevesti. --Награисаловићкажи/лажи 22:12, 18. јануар 2009. (CET)

Па требао си тако да кажеш. Ти си тражио транскрипцију. Но, „sopra“ значи „изнад“, тако да би превод био Ронко изнад Асконе. Мада мислим да, уколико је у питању назив насељеног места, не би требало да се преводи, већ да се транскрибује.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:51, 25. јануар 2009. (CET)

Oneglia

...како би се ово изговарало? У питању је део града Империја (област Лигурија) у северозападном делу Италије. Хвала! Sanja разговорстраница 14:28, 18. јануар 2009. (CET)

Nisam nešto kompetentan za italijanski, ali ja bih rekao Onelja.--БанЕ ¿?¿ 14:44, 18. јануар 2009. (CET)

Хвала Бане! И ја сам тако мислила (и написала), али помислила сам да је боље да се консултујем.. Sanja разговорстраница 14:54, 18. јануар 2009. (CET)

И још једно питање: ако је име итал. Edmondo De Amicis да ли се код нас ово »де« пише великим или малим словом? Sanja разговорстраница 15:09, 18. јануар 2009. (CET)

Уколико је то De написано великим почетним словом, треба Де, у супротном треба де. Нпр., Роберт де Ниро се, иако је његово име енглеско, овде може навести као пример.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:38, 18. јануар 2009. (CET)

---

Па није баш тако. Ово де би се писало великим словом само ако се изостави име, тј. ако се оно појави на првом месту. Гледао сам Де Нира, али Гледао сам Роберта де Нира, а такође и Адмондо де Амичис. Исто важи и за остале предметке фон, ел, да... Извор: Српски језички приручник, тачка IV 42. Исто стоји и у Правопису, мрзи ме сад да тражим која је тачка.----Оли разговор 22:38, 22. јануар 2009. (CET)

Kang Jae-Won

Како да транскрибујем име овог кореанца?--БанЕ ¿?¿ 21:25, 18. јануар 2009. (CET)

и аустријанке Jasmiza Kolar.--БанЕ ¿?¿ 22:00, 18. јануар 2009. (CET)

Можете ли и мени помоћ‘:

• Arturo Graf / Италијан — Артуро Граф
• Ugo Ojetti / такође Италијан — Уго Ојети
• Friedrich Hebbel / Немац — Фридрих Хебел
• Georg Christoph Lichtenberg / такође Немац
• Arthur Schnitzler / Аустријанац — Артур Шницлер

Хвала унапред. --Методичар � 18:19, 22. јануар 2009. (CET)

Написао сам оно што знам.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:08, 24. јануар 2009. (CET)

Molim za pomoc!

Moze li neko da mi promeni po padezima ove vlastite imenice:Aco,Pero,Zlajo. HVALA

Мислим да је овако:

1. Ацо
2. Аца Аце
3. Ацу Аци
4. Аца Ацу
5. Ацо
6. Ацом
7. Аца Аци

—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:03, 26. јануар 2009. (CET)

• 1.Nominativ:Aco
• 2.Genitiv, Ace
• 3.Dativ, Aci
• 4.Akuzativ: Acu
• 5.Vokativ: Aco
• 6.Instumental: Acom
• 7.Lokativ: Aci

Ja mislim da je ovako, mozda gresim?--Награисаловићкажи/лажи 11:22, 26. јануар 2009. (CET)

Локатив ти није добар сигурно. А мислим да није ни остало.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:29, 26. јануар 2009. (CET)

Па на које питање одговара локатив?--Награисаловићкажи/лажи 11:39, 26. јануар 2009. (CET)

О коме, о чему? О Аци. Свакако не „О Аца“. И остали ТонЧини набројани. Мијењају се исто као и њихови аналози, Аца, Пера, Злаја. --Дарко Максимовић (разг.) 17:22, 26. јануар 2009. (CET)

Ја сам се руководио питањем „код кога?“, на шта сам дао одговор „код Аца.“ У преводу, поистоветио сам генитив и локатив. Но, на страну то што сам лупио, па остао жив. Дарко, јеси сигуран да се мењају исто?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:59, 28. јануар 2009. (CET)

Јесте исто, такође треба да преправиш и ове горе под 2,3 и 4.--Награисаловићкажи/лажи 01:17, 29. јануар 2009. (CET)

Ја сам се руководио питањем „код кога?“, на шта сам дао одговор „код Аца.“ У преводу, поистоветио сам генитив и локатив. Но, на страну то што сам лупио, па остао жив.

Није то ништа ја знам људе који су из српског имали 4 или 5, а не знају овакве ствари, ето ја сам углавном имао 1 или 2 из српског. --Награисаловићкажи/лажи 01:21, 29. јануар 2009. (CET)

---

Није то баш тако строго. Ови (спорни) падежи могу гласити и на један и на други начин. Често се као пример даје Иво Андрић. Могући су генитиви књига Ива Андрића и књига Иве Андрића. Исто важи и за Ацу.----Оли разговор 18:01, 10. фебруар 2009. (CET)

Тенис

• Xavier Malisse BEL - Ксавие Малис — Ксавије Малис (треба ј између и и е)
• Christophe Rochus BEL - Кристоф Рошу — мислим да треба Кристоф Роши, али нисам сигуран
• Tommy Haas GER - Томи Хаас ?! — Томи Хас (дупли гласови се у транскрипцији преносе као један)

--Nadina (разговор) 23:33, 25. јануар 2009. (CET)

Ево.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:55, 25. јануар 2009. (CET)

Немачки тенисер Томи Хас не постоји. Немачка имена се не транскрибују са енглеског. Тенисер се зове Thomas Haas односно Томас Хас.--Drazetad (разговор) 10:14, 26. јануар 2009. (CET)

ATP --Nadina (разговор) 18:59, 30. јануар 2009. (CET)

Sub-Commander

Како бисте превели назив овог измишљеног чина из „Звезданих стаза“? Подкомандант? Поткомандант? Под-командант?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:00, 26. јануар 2009. (CET)

Можда земеник команданта?--Награисаловићкажи/лажи 13:10, 26. јануар 2009. (CET)

Замјеник (или можда помоћник) команданта ми свакако звучи боље него под-... --Дарко Максимовић (разг.) 17:20, 26. јануар 2009. (CET)

Па, не кажемо заменик официра, већ подофицир.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:01, 29. јануар 2009. (CET)

То си у праву, али никад нисам чуо ни за поткоманданта, ни за подгенерала, ни за подкапетана... Не знам, ваљало би да се огласи неко стручан... међутим, таквих овде има мало, ако уопште... --Дарко Максимовић (разг.) 01:16, 29. јануар 2009. (CET)

Мислим да те енглезе не треба буквално преводити, зато сам и дао онај горе пример. У сваком случају сви ови примери се односе на особу која је одмах иза команданта.--Награисаловићкажи/лажи 01:25, 29. јануар 2009. (CET)

Ево рецимо ово и ово --Награисаловићкажи/лажи 01:33, 29. јануар 2009. (CET)

Па чекајте. Ако је већ измишљен чин, што је онда тако битно наћи му савршени еквивалент на српском? Ако имамо подофицира, могао би да постоји и поткомандант (што је, уосталом, и највернији превод). --ФилиП ^_^ 01:55, 29. јануар 2009. (CET)

За поткоманданта нисам чуо да постоји, за заменика команданта јесам и он постоји у српском језику.--Награисаловићкажи/лажи 02:03, 29. јануар 2009. (CET)

„Заменик команданта“, „командант“, „командир“ и слично на српском нису чинови, него фукције. Капетан је и једно и друго, али у различитим формацијама - у војсци је само чин, а у морнарици је и функција и чин, а кад се користи као чин има додатке (капетан фрегате и сл). „Подофицир“ није ни једно ни друго, рекао бих да је то наприближније звању (као инжењер, дипломирани инжењер и сл; професионалци би ту имали више да кажу). У принципу, мада „подкомандант“ више одговара, ја сам у преводу чешће виђао да се користи приближно одговарајући чин за превод, јако ретко да се измишљају нове кованице тј. да се буквално преводи. Да не помињемо да превод за commander није командант, када се прво користи као чин. За евентуални превод би ваљало знати на хијерхији чије морнарице се заснива хијерархија у „Звезданим стазама“, и како се приближни чин преводу у нашу морнарицу. Друга могућност би била да се користе „званични“ тј. дистрибутерски преводи, ма колико добри или лоши били, јер је ипак у питању фикција. --BraneJ (spik) 13:26, 29. јануар 2009. (CET)

Француско ћепи

Како да транскрибујем chartreuse?--Методичар � 21:29, 29. јануар 2009. (CET)

Требало би шартрез.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:52, 30. јануар 2009. (CET)

Хвала Пирке и могу ти рећи да бих 100% знао да наручим то пиће у Француској. --Методичар � 20:21, 30. јануар 2009. (CET)

Marlon Brando

Da sad ne bih izvlacio buljuk reci iz clanka, da li bi neko bio ljubazan da transkribuje imena? -- Bojan  Razgovor  18:12, 30. јануар 2009. (CET)

Двама хицима?

Који облик треба користити? За други мислим да је исправан, а први ми звучи некако боље :)

• Рањен је са два хица из пиштоља. (други примјер: „Рањен је са грабљама“? - очигледно нешто не ваља)
• Рањен је двама хицима из пиштоља. („Рањен је грабљама“ - звучи океј, али ово „двама хицима“ ми баш боде уши)

Енибади? --Дарко Максимовић (разг.) 22:02, 3. фебруар 2009. (CET)

Што се мене тиче, ја увек користим овај други облик :) али мој говор многима боде уши. А да напишеш „Ране су му узроковала два хица из пиштоља." :) Поз! --Wlodzimierz (разговор) 22:17, 3. фебруар 2009. (CET)

Инструментал - шести падеж у српском језику. Прилошке одредбе за средство (с(а) чим пример: Јео сам сладолео кашиком.) и придружени субјекат (с(а) ким; пример: Играм се са лутком) и атрибут ( нпр: дечак са великим носем) )

Према овоме ако сам добро научио требало би у примеру са грабљама да пише:„Рањен је грабљама“. У примеру један ако се пита чиме је рањен - рањен је пиштољем, а са колико хитаца је прилошка одредба за количину - са два хитаца. Не би требало да сам у криву, а могуће је да грешим давно сам то учио (V-VI основне) --Ја сам кажи 23:12, 3. фебруар 2009. (CET)

Како ја схватам, облик "двама" се сматра архаичним (заједно са трима, четир(и)ма и сл), али је и даље правилан. "Непадежни" облици (тј. предлог + номинатив), стога, мењају архаичне облике. Тако сам ја схватио (да л' су ми тако објаснили или сам негде прочитао, не сећам се). --ФилиП ^_^ 01:10, 4. фебруар 2009. (CET)

Мислим да је хица погрешно и да би требало хитаца. --Ја сам кажи 02:07, 4. фебруар 2009. (CET)

Јесте, али „Ишао са другом“, а „бријао са бријачем“. Зато не би требало да је „Рањен са два хица“, а сигурно не може „рањен са два хица“. Остаје само друга опција, а она је и мени, као што кажеш, архаична. --Дарко Максимовић (разг.) 01:25, 4. фебруар 2009. (CET)

---

Облик двама хицима је најисправнији. Правопис каже да се број два треба свакако деклинирати. Ради се о инструменталу средства код кога се не користи предлог с(а). Уколико аутору ружно звучи нека промени конструкцију да избегне инструментал.----Оли разговор 18:04, 10. фебруар 2009. (CET)

Холандски

Треба ми транскрипција са холандског језика, ако неко зна: Bank voor Handel en Scheepvaardt N.V.. Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 17:08, 7. фебруар 2009. (CET)

Ја бих рекао Банк вур Хандел ен Шипвард ко му даде име!-- Branislav  032  17:12, 7. фебруар 2009. (CET)

По мом скромном познавању читања њемачког, а с обзиром да су холандски и њемачки донекле слични, ово voor би се можда читало „фор“, а не знам да ли се и у холандском два „е“ читају као „и“, као у енглеском. Добро би нам дошао неко ко зна бар основе холандског. Питање је да ли постоји неко такав овде, „though“. --Дарко Максимовић (разг.) 18:08, 7. фебруар 2009. (CET)

Види са неким ко зна немачки.-- Branislav  032  18:30, 7. фебруар 2009. (CET)

---

Не бавим се транскрипцијом, али не може се ићи на аналогију с немачким. Правопис српског језика се у тачкама 165, 166, 167, 168 и 169 бави транскрипцијом са холандског, па ко има живце нек прекуцава, али боље је не нагађати.----Оли разговор 18:08, 10. фебруар 2009. (CET)

Порт, конектор, прикључак, утикач?

Већ пар дана пишем чланке о рачунарским „портовима“. Пошто сам далеко од исцјељујућег утицаја мајке Србије, Српске или Црне Горе на мој говор :), не могу да дођем до закључка шта треба да користим. Примјери:

• Паралелни порт, конектор или прикључак
• ВГА порт, конектор или ...
• Серијски, УСБ, принтер...

За кућне прикључке на 220 В већ постоје имена утикач и утичница. Али овдје једним именом покушавам звати оба дијела, мушки и женски. Идеје? --Мирослав Ћика (разговор) 19:36, 11. фебруар 2009. (CET)

• Паралелни порт оставити
• Серијски порт оставити
• принтер => штампач

Конектори су ваљда они што спајају нпр. два мрежна кабла. „УСБ улаз“, „мини УСБ“, итд. Утикач још никад нисам чуо да се користи и у каквој рачунарској терминологији, прикључак да - телефонски који се гура у модем, конектор као што рекох, а порт - порт за камару значења: поред серијског и паралелног хардверског порта, и за софтверске портове (сокет: адреса+порт). Шта је ВГА порт? Ако мислиш на физичко мјесто на картици - ВГА улаз/излаз. --Дарко Максимовић (разг.) 01:18, 12. фебруар 2009. (CET)

---

ВГА порт је прикључак (конектор) на видео картици гдје се укључује кабл од монитора. Можда би требало да га зовемо конектор. Али шта онда са истим таквим - серијски порт и паралелни порт. Било би добро да сви имају исти назив. Можда серијски прикључак, паралелни прикључак, ВГА прикључак, УСБ...? Правописни стручњаци су чудновато утихнули...

Ако говоримо УСБ улаз или УСБ излаз, бојим се да то није исправно јер је комуникација обично двосмјерна. ВГА излаз већ може.--Мирослав Ћика (разговор) 15:16, 12. фебруар 2009. (CET)

Да, ВГА излаз је то одакле излази кабл за монитор. А УСБ улаз се каже зато што ту ем улази кабл, ем и примарна употреба је преношење података У рачунар (са меморије, са фото-апарата, мобилног телефона, итд.). Сем тога, зар постоји иједан рачунарски протокол у ком подаци не теку и на једну и на другу страну? :) Па опет имаш улазе и излазе, због примарне намјене. --Дарко Максимовић (разг.) 11:44, 13. фебруар 2009. (CET)

Мирославе, постоји онлајн рјечник за рачунарске појмове на српском: Рачунарски рјечник Микро књиге. ---Славен Косановић- {разговор} 18:31, 12. фебруар 2009. (CET)

---

Хвала момци. Овај рјечник је добра ствар. Колико могу да видим, користи се и порт и конектор и улаз и прикључак, па изгледа овиси о инспирацији аутора који ће се користити - у недостатку обавезујућег правила. Дарко, што се тиче УСБа, често се користи и за слање података ван, као нпр. на вањски чврсти (хард) диск, контролу разних картица (Ардуино) и сл. Оно јес` да изгледа као утикач... И у праву си, скоро да и нема протокола који је једносмјеран. Чак и нови монитори имају неке линије за податке ка-из рачунара. Писање УСБ улаз-излаз ми некако дјелује незграпно. Можда УСБ рупа :))) --Мирослав Ћика (разговор) 17:47, 13. фебруар 2009. (CET)

Ја ти само могу рећи да је одомаћено УСБ улаз, ваљда зато што људи донесу уређај (да прекопирају на њега или са њега, небитно) и ту - гурну - тј. ту УЂЕ - УСБ прикључак. :) Оно би, по аналогији са телефонском утичницом (преко које такође иде комуникација у два смјера) требало УСБ утичница, али, радећи као програмер већ ево годинама итд. и живећи у Београду, могу ти само рећи да је УСБ улаз одомаћено. Па ти сад како хоћеш :) --Дарко Максимовић (разг.) 19:38, 13. фебруар 2009. (CET)

Направите аналогију са преносом струје преко кабла и биће вам јасније... УСБ утикач се среће на уређајима типа спољашњи чврсти дискови, мада често на самом диску имате и УСБ утичницу пошто се каблови пакују одвојено или продају посебно. Дакле, "Утакни УСБ утикач из уређаја Х у УСБ утичницу на рачунару или и у једну од утичница на спољашњем умножитељу УСБ прикључака", је упутство које се слично срочено, може срести упаковано са неким од тих уређаја. (Мада може и утакни УСБ излазни прикључак са рецимо чврстог диска у улазни УСБ прикључак на рачунару.) То нема везе са начином преноса података преко "универзалне серијске магистрале" или начином напајања УСБ уређаја (маже се напајати елект. енергијом преко другог посебног прикључка, али и преко УСБ-а - случај са разним типовима УСБ меморија..., (у скоро свим УСБ уређајим пренос података је двосмјеран). ---Славен Косановић- {разговор} 02:11, 17. фебруар 2009. (CET)

Супер-велеслалом или супервелеслалом

Молим да ми неко стручан одговори који је назив исправан. Први облик је на овој вики, а други се сусреће у штампи.Хвала --Drazetad (разговор) 10:34, 13. фебруар 2009. (CET)

---

Супервелеслалом.

--Sly-ah (разговор) 10:50, 13. фебруар 2009. (CET)

Омеје или Омејер?

Omeyer Како се правилно изговара презиме овог француза?-- Branislav  032  21:22, 14. фебруар 2009. (CET)

Па, ја лично не знам ни правила читања француског, али погледавши у горе постављена правила транскрипције са француског језика, из датог примјера „Meissonier —> Месоније“ би се закључило да је Омеје ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 22:16, 14. фебруар 2009. (CET)

Anna-Lena Grönefeld

Молим трансрипцију имена ове немачке тенисерка. Да ли је исправно Ана-Лајна Греневелд овде или Ана Лена Гренефелд. Хвала --Drazetad (разговор) 16:30, 17. фебруар 2009. (CET)

Ана-Лена Гренефелд.--Sly-ah (разговор) 16:51, 17. фебруар 2009. (CET)

Масакр

Приметио сам да се у скоро свим насловима користи реч масакр, иако имамо српску реч покољ.

Штавише, облик масакр није општеприхваћен ван википедије, већ ми изгледа да је у књигама уобичајенији облик масакар. Још један проблем са транскипцијом енглеске речи massacre је то што недостаје полуглас између слова к и р, те би доследна транскипција била масакър или масак'р. Мени изгледа да је далеко боље користити српску реч у овом случају (попут Словенаца који користе реч pokol, Бугара који користе клане и других). --Дамјан /разговарајмо/ 01:06, 20. фебруар 2009. (CET)

---

1. Речник страних речи Клајна и Шипке бележи само облик масакр у значењу покољ, велико крвопролиће. Исти је случај и са шестотомним Речником српског језика МС уз мале разлике у значењу (покољ, сеча, крвопролиће). Дакле, облик масакр је једини правилан.

2. Масакр је апелатив (општа именица) и у том облику је та реч ушла у српски језик и ту остала и то пре много година тако да је сад излишно потезати правилност транскрипције.

3. Реч масакр је у српски језик ушла из француског језика, а не из енглеског.

--Sly-ah (разговор) 19:59, 20. фебруар 2009. (CET)

Хвала друже. Него, шта кажу остали, јел боље да се користи страна реч масакр или домаћа реч покољ? --Дамјан /разговарајмо/ 19:05, 21. фебруар 2009. (CET)

Ја се залажем да постоје обје ријечи. Не могу да објасним, али чини ми се да постоји танана значењска разлика између те двије ријечи. --Дарко Максимовић (разг.) 19:08, 21. фебруар 2009. (CET)

Ја се слажем да постоје обе речи. Масак(а)р ми је више за скорашње догађаје који су познати под тим именом (сребреница и сл). А покољ бих користио за све страије догађаје. --Јован Вуковић (р) 18:57, 27. фебруар 2009. (CET)

Велика и мала слова у религији

Желео бих само да нагласим да се називи религија и њихових припадника пишу малим словом, дакле јудаизам, хришћанство, ислам а не Јудаизам, Хришћанство, Ислам. Много времена ми одлази на исправљање оваквих грешака, па сматрам да потребно ово посебно разјаснити да би људи испочетка правило писали. --Дамјан /разговарајмо/ 19:09, 24. фебруар 2009. (CET)

Imena muzičkih grupa i igrica

Drage kolege, voleo bih da se principijalno dogovorimo o nazivima članaka muzičkih sastava i video igrica. Smatram da je imena bendova i igrica u nazivima članaka najbolje ostaviti u originalu, jer to je praksa u velikoj većini svetskih jezika i srpski pravopis to jasno dopušta.

Nazivi muzičkih grupa su često igra reči, odnosno mala umetnička dela za sebe, koja gube vrednost prevodom ili transkripcijom (poput U2, AC/DC). Isto važi i za nazive igrica (poput World of Warcraft čija skraćenica WoW je usklik divljenja na engleskom).

Takođe, izbegli bismo neke potpuno nakaradne primere transkripcije, koji se ne mogu sresti nigde van Vikipedije (poput Јардбердс, Дип перпл, Мот д хупл, Ајзберн, Ајсд Ерт, Дрим тијатер...), i zbog kojih smo često predmet sprdnje.

Navedeni primeri ne moraju da postoje, ovo ne moramo da radimo, niti postoji pravilo koje takva preimenovanja nužno nalaže. Nemam ništa protiv da postoje neki izuzeci (npr. Bitlsi), koji su jasno i nedvosmisleno prihvaćeni u srpskom jeziku. Kao dokaz ze to treba navesti primere iz domaćih muzičkih enciklopedija, a ne sprovoditi pionirske poduhvate transkripcije.--Дамјан /разговарајмо/ 16:22, 27. фебруар 2009. (CET)

Pretpostavljam da niko ne želi da se ponovo upušta u ovaj vruć krompir od teme. Evo ja ću samo ukratko. Video-igrice nisu problem, jer za to je odavno uspostavljen dogovor da ostaje u originalu ukoliko ne postoji zvaničan prevod kao i za filmove. Što se tiče grupa, od relevantnih izvora mogu da navedem YU Rock enciklopediju Petra Janjatovića. U njoj su sva lična imena transkribovana, dok su imena svih muzičkih grupa pisana izvorno. -- Loshmi (razgovor) 00:40, 1. март 2009. (CET)

Нисам знао да је за игрице већ решено, но тим боље. Што се тиче праксе писања имена музичких група, сматрам да је Ју рок енциклопедија прилично релевантно штиво у том домену, на које се можемо ослањати. Такође, треба погледати како је то решено у другим књигама и енциклопедијама музике на српском језику. --Дамјан /разговарајмо/ 23:24, 1. март 2009. (CET)

По мени чланци U2, AC/DC су прави пример како то треба да изгледа. Дакле назив чланка је из оригинала. Чланак почиње тим називом и одмах даје транскрипцију:

1. U2 (Ју ту) је ирска рок група.
2. AC/DC (транскрибује се као „еј-си-ди-си“) је хард рок група...

И постоји преусмерење ако неко откуца Ју ту. Мислим да овакав стил треба усвојити као правило. Барем док се стање у живом српском језику не промени на нешто другачије.--Ирић Игор (разговор) 23:40, 1. март 2009. (CET)

I ja smatram da je to najbolje rešenje - izvorni oblik u naslovu članka, sa izgovorom na samom početku. --Дамјан /разговарајмо/ 21:58, 6. март 2009. (CET)

УНЕСКО

Када је реч о овој међународној организацији, да ли може да се напише Светска баштина Унеска, Унескова светска баштина или мора да се пише као УНЕСКО-а, УНЕСКО-ва... --Поки |разговор| 16:13, 4. март 2009. (CET)

---

О, да, Унеско, Унеска, Унесков. Наравно.----Оли разговор 17:46, 4. март 2009. (CET)

Hvala. Znao sam i ja, ali sam samo hteo da potvrdim. :) --Поки |разговор| 23:42, 5. март 2009. (CET)

транскрипција

• Garou-
• Petit- Пети?
• Freycinet
• Jean Matrac
• Patain Malo
• Ciannelli

--Награисаловићкажи/лажи 22:03, 4. март 2009. (CET)

---

• Garou-Гару
• Petit- Пти
• Freycinet - Фресине
• Jean Matrac - Жан Матрак
• Patain Malo - Патен Мало
• Ciannelli - Чанели (ако је у питању баритон Eduardo Ciannelli).

--Sly-ah (разговор) 23:48, 4. март 2009. (CET)

Фудбалери

Txiki Begiristain-
Stéphane Chapuisat-

-- Branislav  032  22:34, 13. март 2009. (CET)

---

Чики Бегиристајн

Стефан Шапиза.

--Sly-ah (разговор) 23:53, 21. март 2009. (CET)

Како...

Ако је презиме научника Love, како је онда генитив, наравно, на српском? --geologicharka пиши ми 21:40, 15. март 2009. (CET)

Love, transkripcija bi trebala biti Lav.

• 1.Nominativ:Lav
• 2.Genitiv, Lava
• 3.Dativ, Lavu
• 4.Akuzativ: Lava
• 5.Vokativ: Lave
• 6.Instumental: Lavom
• 7.Lokativ: Lavu

A ako je ženski naučnik u pitanju onda se ja mislim ne menja kroz padaže.

--80.242.118.28 (разговор) 15:32, 17. март 2009. (CET)

Поправљати „неправилне“ називе или не?

Мислим да о овом питању треба постићи сагласност заједнице. Како називати чланке ако коришћено име није по правопису? Конкретно, о овоме је већ било приче код Мекдоналдса. По правопису је Мак, али фирма употребљава Мек. Још бољи пример су Травиан и Икариам, веб игрице. И једна и друга имају ћириличну верзију сајта и употребљавају назив који није по правопису. Дакле, требамо ли користити име које је по правопису или име које користи сам власник имена?--Ирић Игор (разговор) 00:09, 23. март 2009. (CET)

Па добро. Чињеница је да постоји правописно правило. Чињеница је да у регистру агенције за привредне регистре пише MCDONALD S, што се може проверити овде, као и резервисано име MCDONALD S. Е сад, то што се негде појављује "дођите у Мек" или "рођендан у Меку" није кључни доказ да они лоше користе правопис. Они само једну скраћену форму пишу на начин који сматрају прикладним. По мени, формално у Србији не постоји Мекдоналдс већ MCDONALD S (што они на сајту искључиво користе). Ако потом приступамо преводу, транскрипцији или транслитерацији - можемо нешто радити са тим. Успут, у чланку се појављују имена и презимена она два брата, оснивача. Они дефинитивно јесу Макдоналд. Знам да сви говоре Мекдоналдс, и ја исто тако говорим. То не значи да је то исправно, али вероватно нећу мењати стару навику. У сваком случају, постоји простор за објашњење у чланку о исправности изговора и о увреженом изговору. Успут, шта је примаран а шта секундаран назив чланка? Па Икариам није заштићено име већ неписмен превод оригинала са другог језика. Можда неко каже, ја сам аутор, ја ћу да га назовем како ја хоћу. Па добро, нека заштити тај низ слова, па нек назове. У самом чланку треба објаснити проблем са језичком исправношћу. Потом остаје проблем примарног назива чланка - хм... али око тога не бих трошио много енергије. -- JustUser  d[-_-]b  00:55, 23. март 2009. (CET)

Изговор енглеског језика није свуда исти. У Британији и Аустралији говоре МАК, а у сј. Америци МЕК. Па користите шта вам се свиђа (сад ће правописаши да почну ...). Не знам који облик енглеског они сматрају за мјеродаван, али руку на срце сјеверноамерички енглески има већи утицај на свјетски изговор чини ми се (филмови, музика...) па би га требало користити. Поготово јер је дотична фирма из САД.--Мирослав Ћика (разговор) 15:38, 1. април 2009. (CEST)

Сматрам да имена игрица, организација или било чега другог, која званично имају ћириличну варијанту, никако не треба мењати, већ увек треба преносити у изворном облику. Званични називи могу бити скраћенице, вишезначни или смишљено неправилни облици. Неке организације за своје називе намерно бирају правописно "неправилни" облик (Нпр. Србски Образ). Такође, игрица Travian се на српској ћирилици такође зове Травиан и ми овде никако немамо овлашћење да то овде мењамо (можемо евентуално у загради навести да се изговара Травијан, ако неко сматра за неопходно). Такође, не можемо коментарисати да ли је њихов превод неписмен или није, такав је. Фирме немају никакву обавезу да след слова кориштен у називу буде по правопису. --Дамјан /разговарајмо/ 23:06, 6. април 2009. (CEST)

Овде се не ради о преводу, него о транскрипцији на српски језик, који јесте неправилан. Травиан је неправилна, а Травијан правилна транскрипција, никако изговор. До тога је највероватније дошло јер српски дистрибутери те игрице једноставно не познају српски правопис (као и многе кафеџије, па ћете често моћи да нађете карте пића у којима пише напиТци). Лично бих ишла са правилном верзијом, јер транскрипција на српски није дословно име, већ прилагођавање тог имена српском језику које дистрибутери игрице нису умели да ураде како треба, и стога га не треба третирати као Свето писмо. Међутим, ако се у наслову ипак остави Травиан, не би било згорег у фусноти навести да је то погрешна транскрипција имена игре, и да би према правилима транскрипције на српски језик, требало да гласи Травијан.--Јагода испеци па реци 23:59, 6. април 2009. (CEST)

Dodao sam u članak fusnotu da iako pravopis preporučuje da se između „i“ i „a“ stavlja „j“, zvanični prevod koristi naziv bez j. Ni Vlado Georgiev nema „j“ između „i“ i „e“, jer on svoje ime tako piše. -- Loshmi (razgovor) 06:17, 7. април 2009. (CEST)

Лична имена (као и презимена се изузимају од правописних правила, тако да оваквом поређењу нема места. Неко се може звати Адријана или Адриана, Данијела или Даниела, Миа или Мија, Михајло или Михаило и сл. и ми морамо писати та имена баш онако како она гласе, што није случај са транскрипцијом неког страног имена, у овом случају, видео игре. Осим тога, рекла бих да је Геогриев македонско или бугарско презиме, а не српско. БТЊ, зар овде није био договор да се имена видео игара остављају у оригиналу? --Јагода испеци па реци 09:37, 7. април 2009. (CEST)

Па јесте, али овде се расправља шта ако оригинал на ћирилици није по правопису. У сваком случају, ја сам за оригинал. --Дамјан /разговарајмо/ 10:24, 7. април 2009. (CEST)

Нисам знала да су Травиан и Икариам српске видео игрице... Шалу на страну, ћирилични оригинал ових игара не постоји. То што стоји ћирилицом исписано на њиховим веб страницама јесте дистрибутерска транскрипција (као код филмова што би био дистрибутерски превод), и то очигледно погрешна. Оригинални наслов је на енглеском језику. Да је неки Србин смислио те игрице па им дао имена Тривиан и Икариам, онда би то ЗАИСТА и били оригинал наслови. Овако то нису. Ја сам мишљења да треба оставити у оригиналу, као што је до сад била пракса. Боље оригинал него неправилна транскрипција. Мада, може и овако како је, са напоменом да је то неправилна транскрипција оригналних имена са енглеског. --Јагода испеци па реци 17:14, 7. април 2009. (CEST)

Да ли то значи да треба да пишемо филм „Коњ на потезу“ уместо званичног назива „Ловац на потезу“? И то је „очигледно“ погрешан дистрибутерски превод.--Ирић Игор (разговор) 20:24, 7. април 2009. (CEST)

Наравно да не. Овде се ипак не ради о преводу, него само о транскрипцији. Превод оставља простора за уметничко изражавање, али транскрипција не. Транскрипција, за разлику од превода има јасна правила. Превод зависи од умећа и надахнућа преводиоца. Не треба мешати транскрипцију с преводом, а поготову не треба правити аналогије (које иначе увек дају лоше резултате), јер заиста немају везе једно с другим. --Јагода испеци па реци 20:53, 7. април 2009. (CEST)

Da, ali nekad je transkripcija prevod. Npr. Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje. Iako bi po tim pravilima trebalo Indijana Džouns i kraljevstvo lobanje - prevod je sa Džons. -- Loshmi (razgovor) 06:50, 8. април 2009. (CEST)

Блиски, Средњи, Далеки (И/и)сток

Шта је правилно? -- Bojan  Razgovor  11:51, 27. март 2009. (CET)

И Аустро-угарска монархија или Аустро-угарска Монархија или Аустро-Угарска Монархија? -- Bojan  Razgovor  00:40, 28. март 2009. (CET)

Bliski istok, bliskoistočni (I. Klajn, RJN, str. 17) Daleki istok, dalekoistočni (I. Klajn, RJN, str. 33) Srednji istok nema, ali prema prethodna dva, izvuci sam zaključak.

Austrougarska ili Austro-Ugarska, Prvopis u tački 49f(1) dopušta oba oblika s napomenom da je "spojeno pisanje logičnije". Pridev se piše samo spojen -- austrougarski. Dakle, Austrougarska monarhija, Austrougarsko carststvo. Ivan Klajn, RJN, str. 11. --Јагода испеци па реци 01:12, 28. март 2009. (CET)

Onda Austrougarska. -- Bojan  Razgovor  07:41, 28. март 2009. (CET)

Превод

Да ли неко може да погледа чланак Златна лопта 1994. и да провери да ли сам добро транскрибовао имена?-- Branislav  032  18:12, 28. март 2009. (CET)

Како да преведем име ове хале - Wielofunkcyjna.-- Branislav  032  18:26, 29. март 2009. (CEST)

Према контексту, чини ми се да би то требало да значи "мултифункционална". --ФилиП ^_^ 19:08, 29. март 2009. (CEST)

I ja mislim tako, ali sam napisao Vjelofunkcijalna.-- Branislav  032  19:17, 29. март 2009. (CEST)

Вишенаменска? Никола (разговор) 19:40, 29. март 2009. (CEST)

Транскрипција

• Olivier Follet
• Stéphane Petit
• Thierry Frémont
• Edouard Montoute
• Eriq Ebouaney
• Steven Zaillian

--Награкажи/лажи 00:39, 1. април 2009. (CEST)

---

Мени треба за Julia Child (рођену Julia Carolyn McWilliams) --Ја сам кажи 04:47, 2. април 2009. (CEST)

Џулија Чајлд (Џулија Каролин Маквилијамс) --Награкажи/лажи 14:08, 2. април 2009. (CEST)

Хвала--Ја сам кажи 15:35, 2. април 2009. (CEST)

Tschütscher

Да ли је Tschütscher Чучер или Чичер, Чечер?--Авала (разговор) 17:41, 3. април 2009. (CEST)

---

Чичер.

--Sly-ah (разговор) 17:59, 3. април 2009. (CEST)

Хвала---Авала (разговор) 22:00, 6. април 2009. (CEST)

---

Што се тиче немачког: ä=е; ö=у; ü=и.... Толико за сада.--Metju (разговор) 21:27, 3. април 2009. (CEST)

---

ö се транскрибује као "е", а не као "у".

--Sly-ah (разговор) 22:09, 3. април 2009. (CEST)

---

• Olivier Follet - Оливје Фоле
• Stéphane Petit - Стефан Пти
• Thierry Frémont - Тијери Фремон
• Edouard Montoute - Едуар Мантут
• Eriq Ebouaney - Ерик Ебуане
• Steven Zaillian - Стивен Зејлијан

--Sly-ah (разговор) 18:14, 3. април 2009. (CEST)

Хвала друже. --Награкажи/лажи 21:16, 3. април 2009. (CEST)

---

Грешка. Треба Едуар Монтут, а не Мантут. --Sly-ah (разговор) 22:05, 3. април 2009. (CEST)

Denez Prigent-

Фудбал

Ко има времена нек преконтролише. -- Branislav  032  12:01, 4. април 2009. (CEST)

Kćerka ili ćerka?

-- Bojan  Razgovor  18:56, 6. април 2009. (CEST)

И једно и друго. --Јагода испеци па реци 19:00, 6. април 2009. (CEST)

Ћер или Кћер? Пошто је кћер очито(?) исправно, мислим да треба кћерка или кћер. Народ понекад говори и ћер, али...--Мирослав Ћика (разговор) 19:15, 6. април 2009. (CEST)

У једнотомном РМС постоје следеће одреднице: кћер, кћера (хип. од кћи), кћерица (дем. и хип. од кћи и кћер), кћерка, кћеркица и кћерчица (дем. и хип. од кћи, кћер и кћерка), кћерца (хип. од кћи и кћер). На Ћ има ћерка и ћерчица. У шестотомном има поред свега овога, и ћер и ћерца (дем. и хип. од ћер), али поред ове две речи стоји покр. што значи, како у уводу Шестотомника пише, покрајински. Ја то тумачим да се ради о облику који је неправилан иако се може чути у народу. У прилог томе говори и чињеница да су у једнотомнику забележене само речи књижевног језика, а да нема речи са том одредницом покр. --Јагода испеци па реци 20:03, 6. април 2009. (CEST)

Тачно тако. На Кордуну гдје сам одрастао говорили су ћер, али имали су обичај да гутају многа слова. Као Војнћ умјесто Војнић, Тушловћ умјесто Тушиловић и тако даље. Слажем се да је ћерка народски - и неправилан изговор. Као што у Србији кажу близнакиње умјесто близанкиње :), и то је толико узело маха да ће ме сад сигурно неко напасти да нисам у праву :)--Мирослав Ћика (разговор) 20:14, 6. април 2009. (CEST)

Мислим да ниси разумео: Ни у једном моменту нисам написала да је ћерка народски -- ћерка је сасвим правилан облик, тим пре што се појављује и у једнотомном и у шестотомном РМС. Скраћеница покр. стоји само иза именица ћер и ћерца. Уједно се ове две речи појављују само у шестотомном. Једнотомник, кад је прављен, избачене су сви локализми и неправилне речи, па самим тим и нема речи ћер и ћерца. Ћерка је остала, јер је сасвим регуларна српска књижевна реч.--Јагода испеци па реци 20:18, 6. април 2009. (CEST)

Такође, правилни су облици близнакиња, близанка и близаница. Близанкиња је исто што и инфракт. Реч коју је народ изврнуо јер му је тако лакше да изговори. Додуше, код близанкиње је вероватно дошло до извртања због аналогије (наравно, погрешне) са мушким обликом близанац. --Јагода испеци па реци 20:20, 6. април 2009. (CEST)

Добро, КЋ и није баш лако за изговарање. БлизАНац, близАНкиња. БлизАНац, близНАкиња (извртање Н и А). Да, неки облици постају временом одомаћени и у правопису.

А сада ћу ја полако да збришем док се дискусија није распламтала :))) Сад знам коме да се обратим у вези правописа. --Мирослав Ћика (разговор) 20:30, 6. април 2009. (CEST)

---

Водите рачуна да Клајн у РЈН каже да је облик "кћер" акузатив и даје пример (Позовите моју кћер), а да номинатив гласи кћи (и кћерка и ћерка) с тим да напомиње: "У новије време понеки граматичари га (облик кћер) допуштају и као номинатив (Ово је моја кћер - поред бољег и правилнијег Ово је моја кћи)". Такође, у шестотомнику је уз облик кћер наведено да је то покрајински облик (односно некњижевни).

--Sly-ah (разговор) 23:04, 6. април 2009. (CEST)

О мој Господе :) Ако је ћер неисправно, онда је ваљда и ћерка неисправно. Кћерка/кћер је онда једини књижевни облик.--Мирослав Ћика (разговор) 16:35, 8. април 2009. (CEST)

http://g.imagehost.org/view/0423/klajn --Награкажи/лажи 02:30, 7. април 2009. (CEST)

Bojane, ako ovo pitaš zbog Optimusa Prajma, mislim da je najbolje da ga ne upošljavaš da menja u jedan ili drugi oblik već da ostavi onako kako je autor članka napisao, s obzirom da su oba oblika ispravna. -- Loshmi (razgovor) 06:34, 7. април 2009. (CEST)

---

Мирославе, да резимирамо:

ИСПРАВНИ облици су: кћерка, ћерка и кћи и њихове изведенице (деминутиви, хипокористици, аугментативи итд.)

ПОКРАЈИНСКИ, односно НЕКЊИЖЕВНИ, односно НЕПРАВИЛНИ облици су сви остали.

--Sly-ah (разговор) 21:48, 8. април 2009. (CEST)

---

Видим да је прича већ помало застарела, али да само нешто придодам. Правопис из шездесете није допуштао ни кћер као номинатив, а ни ћерка. То је новина/"новина" правописа из 93. па можда Мирослава то збуњује. ----Оли разговор 21:40, 15. април 2009. (CEST)

Ја нисам знао ни први ни други :))) али ми ћерка дјелује страшно погрешно - као и ћер. Хвала на коментару Оли.--Мирослав Ћика (разговор) 19:38, 16. април 2009. (CEST)

Како је правилно?

Како је правилно рећи: схема или шема? --geologicharka пиши ми 15:50, 10. април 2009. (CEST)

Искрено немам никакву литературу да ти потврдим, али мислим да већина каже шема.--VLADA ^talk 16:05, 10. април 2009. (CEST)

Шема је обичније него схема. Само облик шема се употребљава у смислу техничких нацрта. И. Клајн, РЈН, стр. 172.--Јагода испеци па реци 16:28, 10. април 2009. (CEST)

То значи да су оба термина правилна, само је питање шта тачно желимо да кажемо? Хвала. --geologicharka пиши ми 20:11, 10. април 2009. (CEST)

Управо тако, зависи шта хоћеш да кажеш. Поновићу: Само облик шема се употребљава у смислу техничких нацрта. Дакле, ако говориш о нацртима на папиру, у смислу технички цртежи, онда је само шема. Даљу потврду за то дају дефиниције схеме и шеме у Великом речнику страних речи и израза Клајна и Шипке:

схема -- 1.план, скица, нацрт за неи посао чије остварење тек предстоји. 2. методична комбинација узастопних делова, систем. 3. у Кантовој епистемиологији, приказ на средини између феномена и категорије. 4. крут, формалистички образац од којег се не одступа.

шема -- технички нацрт, цртеж који приказује саставне делове и спојеве машине, електричног или електронског уређаја. 2. в. схема.

Дакле, свака схема јесте шема, али не свака шема јесте схема. То јест, шема има иста значења као схема, плус једно које не важи за схему. Другим речима, шта год хтела да кажеш, ако користиш реч шема, нећеш погрешити. --Јагода испеци па реци 02:19, 11. април 2009. (CEST)

Знам да неки инсистирају да је правилно схема, наводно зато што смо ми погрешно интерпретирали сх као ш, а таква промјена у српском не постоји, али мислим да је то још једно од исправљања кривих Дрина. Шеме и шемице :) тј. Схеме и схемице :D --Дарко Максимовић (разг.) 20:22, 10. април 2009. (CEST)

Моје мишљење је да, уколико су стварно оба облика правилна, аутор треба да користи онај који и сâм користи у свакодневном животу. Или онај који му се више допадне, свеједно је.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:26, 10. април 2009. (CEST)

Уосталом или у осталом?

Које је од ова два правилно?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:33, 13. април 2009. (CEST)

Заједно.--Јагода испеци па реци 21:53, 13. април 2009. (CEST)

Хвала.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:13, 14. април 2009. (CEST)

Molim, i drugi put.--Јагода испеци па реци 00:15, 14. април 2009. (CEST)