Федерација Босне и Херцеговине
Федерација Босне и Херцеговине (скраћено Федерација БиХ или ФБиХ) један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске.[2] Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.
| Федерација Босне и Херцеговине Federacija Bosne i Hercegovine | |
|---|---|
 Положај Федерације БиХ у оквиру БиХ
 | |
| Главни град | Сарајево |
| Службени језик | бошњачки, хрватски и српски језик |
| Владавина | |
| Облик ентитета | Федерација |
| — Предсједник | Лидија Брадара |
| — Предсједник владе | Нермин Никшић |
| Историја | |
| Стварање | 18. март 1994. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 26.110,5 km2 (—) |
| Становништво | |
| — 2013.[1] | 2.219.220 (—) |
| — густина | 84,99 ст./km2 |
| Економија | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2021. |
| — укупно | 11,317 млрд. € |
| — по становнику | 5.180 € |
| Валута | Конвертибилна марка |
| — код валуте | BAM |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
| Позивни број | +387 |
Законодавну власт врши дводомни Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.[1] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668.[1] Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.
Историја
уредиФедерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом, који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана).
-
Застава Федерације БиХ која је била у употреби до 2007. године -
Грб Федерације БиХ који је био у употреби до 2007. године
.svg)
.svg)
Национални паркови и паркови природе
уредиФедерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе:
Политичка подјела
уредиСастоји се од десет кантона:
- Унско-сански кантон (Бихаћ),
- Посавски кантон (Орашје),
- Тузлански кантон (Тузла),
- Зеничко-добојски кантон (Зеница),
- Босанско-подрињски кантон (Горажде),
- Средњобосански кантон (Травник),
- Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар),
- Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег),
- Кантон Сарајево (Сарајево) и
- Кантон 10 (тзв. Херцегбосански кантон) (Ливно).
Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства. Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна[3] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.
Становништво
уреди
| Година | Бошњаци | % | Хрвати | % | Срби | % | Југословени | % | остали | % | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1991. | 1.423.593 | 52,3 | 594.362 | 21,9 | 478.122 | 17,6 | 161.938 | 5,9 | 62.059 | 2,3 | 2.720.074 |
Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима, као и мањим бројем Срба (који су од 2001. године трећи конститутивни народ) него 1991. године, што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења.
Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федерацији Босне и Херцеговине живе:[1]
- Бошњаци (70,40%)
- Хрвати (22,44%)
- Срби (2,55%)
- остали (3,6%)
- неизјашњени и без одговора на попису (1,01%)
Три кантона су већински хрватска, два су мешовита (Средњобосански, са више Бошњака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бошњака), док су остали већински бошњачки.
Генетика
уредиПрема резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федерације БиХ, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома:[4]
- Хаплогрупа I (42,6%)
- Хаплогрупа R (21,4%)
- Хаплогрупа E (14,3%)
- Хаплогрупа J (11,5%)
- Хаплогрупа H (6,1%)
- Хаплогрупа G (2,3%)
- Хаплогрупа N (1,9%)
Природно кретање становништва
уреди| Број становника (процјена) | Живорођени | Умрли | Природна промјена | Стопа наталитета | Стопа морталитета | Природни прираштај | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1996. | 34.331 | 14.221 | 20.110 | 15,2 | 6,3 | 8,9 | |
| 1997. | 34.304 | 16.120 | 18.184 | 14,6 | 6,9 | 7,7 | |
| 1998. | 31.480 | 16.210 | 15.270 | 14,1 | 7,3 | 6,8 | |
| 1999. | 27.964 | 16.108 | 11.856 | 12,3 | 7,1 | 5,2 | |
| 2000. | 25.372 | 17.112 | 8.260 | 11,0 | 7,4 | 3,6 | |
| 2001. | 24.018 | 16.891 | 7.127 | 10,4 | 7,3 | 3,1 | |
| 2002. | 23.251 | 17.175 | 6.076 | 10,0 | 7,4 | 2,6 | |
| 2003. | 23.168 | 18.259 | 4.909 | 10,0 | 7,9 | 2,1 | |
| 2004. | 22.250 | 18.350 | 3.900 | 9,6 | 7,9 | 1,7 | |
| 2005. | 2.233.167 | 21.934 | 19.293 | 2.641 | 9,4 | 8,3 | 1,1 |
| 2006. | 2.232.376 | 21.602 | 18.678 | 2.924 | 9,3 | 8,0 | 1,3 |
| 2007. | 2.231.548 | 21.715 | 19.428 | 2.287 | 9,3 | 8,3 | 1,0 |
| 2008. | 2.229.787 | 22.920 | 19.480 | 3.440 | 9,8 | 8,3 | 1,5 |
| 2009. | 2.229.072 | 22.913 | 20.022 | 2.891 | 9,8 | 8,6 | 1,2 |
| 2010. | 2.228.027 | 22.382 | 20.482 | 1.900 | 9,6 | 8,8 | 1,2 |
| 2011. | 2.226.011 | 21.228 | 20.208 | 1.020 | 9,1 | 8,6 | 0,5 |
| 2012. | 2.222.587 | 21.472 | 20.859 | 613 | 9,2 | 8,9 | 0,3 |
| 2013. | 2.219.131 | 20.145 | 20.465 | -320 | 9,1 | 9,2 | -0,1 |
| 2014. | 2.215.997 | 19.880 | 20.283 | -403 | 9,0 | 9,2 | -0,2 |
| 2015. | 2.210.994 | 19.358 | 21.703 | -2.345 | 8,8 | 9,8 | -1,0 |
| 2016. | 2.206.231 | 19.655 | 21.105 | -1.450 | 8,9 | 9,6 | -0,7 |
| 2017. | 2.201.193 | 19.824 | 21.689 | -1.865 | 9,0 | 9,9 | -0,9 |
| 2018. | 2.196.233 | 19.899 | 21.442 | -2.543 | 8,6 | 9,8 | -1,2 |
Тренутна витална статистика
уреди- Број рођених Јануар-Октобар 2018 =
15,400 - Број рођених Јануар-Октобар 2019 = 14,548
- Број умрлих Јануар-Октобар 2018 =
17,275 - Број умрлих Јануар-Октобар 2019 =
17,739 - Природни прираштај Јануар-Октобар 2018 = -1,875
- Природни прираштај Јануар-Октобар 2019 = -3,191
Општине и градови
уреди- * Општине које чине Град Сарајево
Галерија
уреди-
Почитељ — Стари град -
Врело Босне, Сарајево -
-
-
Водопад на Пливи
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа” (PDF). popis.gov.ba. Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2013. Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ „Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула”. www.oscebih.org. OSCE. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. „Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту „ентитети”).”
- ^ „Федерација БиХ: Срби конститутивни народ само на папиру”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2013.
- ^ „National Pies – Bosnia-Herzegovina”. http://atlas.xyvy.info/. Ancestral Genography Atlas. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 09. 2015. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „fzs.ba/Podaci” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011.
Литература
уреди- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.
