Почитељ је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у граду Чапљина, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Налази се у долини ријеке Неретве. Почитељ је историјско насеље оријентално-медитеранског карактера. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 905 становника.

Почитељ
Почитељ
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ГрадЧапљина
Становништво
 — 2013.Пад 799
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 04″ С; 17° 43′ 56″ И / 43.134444° С; 17.732222° И / 43.134444; 17.732222
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Почитељ на карти Босне и Херцеговине
Почитељ
Почитељ
Почитељ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број036
Веб-сајтcapljina.ba

Поријекло имена

уреди

Име Почитељ указује на архаично поријекло. Етимологија имена Почитељ није ријешена. Једни сматрају да је име Почитељ изведено од глагола почивати; други да је име кастелана тога града дало граду име Почитељ; трећи да су учени људи 'поштована господа' условили име Почитеља; четврти да се поријекло имена Почитеља треба тражити у хунгаризму 'читељ', италијански 'цитадела', као изразу за град, утврду; пети да се ради о глаголу читати.

Историја

уреди

Почитељ у средњем вијеку

уреди

Почитељ представља тврђаву која потиче из средњега вијека. Налази се уз лијеву обалу ријеке Неретве код Чапљине. Утврда је штитила улаз у долину доње Неретве на путу из Дријева према Бишћу. Први пут се Почитељ наводи у повељи за војводу Стјепана Вукчића 1444. (Posichell, Vdobranah castello con lo contato). Касније је поменут 1448 (castrum Beczitel) и 1454. (civitate Pozitell cum pertinentiis suis).

Дуго времена погрешно се сматрало да је у Почитељу било босанско краљевско бродоградилиште у 14. вијеку. Чувени други нови град којег је Твртко I Котроманић градио 1383. у приморју звао се Брштаник. Он је погрешно смјештан да се налази код Почитеља па је и одређена активност око Твртковог бродоградилишта, а и продаје соли, довођена у везу са Почитељем. Касније су историчари доказали да је Брштаник био даље од Почитеља, па је све остало што се повезивало за Почитељ остало без икаквога основа. Упркос томе и данас се може прочитати у литератури да је Почитељ зидао Твртко 1383, и да је ту било бродоградилиште.

Почитељ је имао значајну улогу у сукобима са Османлијама.

Почитељ у новом вијеку

уреди

Овај херцеговачки градић на живописној обали Неретве изграђује се интензивно од друге половине 16. вијека кроз плодоносно укрштање двију градитељских традиција — оријенталне и медитеранске. Све до наших дана било је сачувано то градитељско културно благо — Шишман Ибрахим-пашина џамија, Почитељска сахат-кула, медреса, хамам, хан, кућа Гавранкапетановића.

ХВО је у љето 1993. године разорио тај јединствени град-споменик током Бошњачко-хрватског сукоба. У јануару 2003. историјско градско подручје Почитеља проглашено је националним спомеником Босне и Херцеговине.

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Почитељ
2013.[1]1991.1981.[2]1971.[3]
Укупно799 (100,0%)905 (100,0%)888 (100,0%)804 (100,0%)
Бошњаци466 (58,32%)660 (72,93%)1629 (70,83%)1605 (75,25%)1
Хрвати316 (39,55%)172 (19,01%)182 (20,50%)171 (21,27%)
Неизјашњени8 (1,001%)
Босанци и Херцеговци3 (0,375%)
Срби2 (0,250%)20 (2,210%)15 (1,689%)15 (1,866%)
Босанци2 (0,250%)
Муслимани1 (0,125%)
Остали1 (0,125%)17 (1,878%)2 (0,249%)
Југословени36 (3,978%)53 (5,968%)6 (0,746%)
Црногорци4 (0,450%)2 (0,249%)
Албанци3 (0,338%)2 (0,249%)
Македонци1 (0,113%)
Словенци1 (0,113%)1 (0,124%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

уреди