Неум
Неум је град у Босни и Херцеговини. Налази се на Јадранском мору и једини је излаз Босне и Херцеговине на Јадран. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Неум пописано је 3.236 лица.[1]
Неум | |
---|---|
Предео града Неума Положај града Неума у поморском простору БиХ | |
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
Општина | Неум |
Становништво | |
— 2013. | 3.236 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 55′ 30″ С; 17° 37′ 06″ И / 42.92489° С; 17.61827° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 225 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 88390 |
Позивни број | 036 |
Веб-сајт | www |
Географски положај
уредиУдаљеност Неума од Дубровника је 70 км, од аеродрома Дубровник 90 км, од Мостара 70 км, од железничке станице Плоче и Метковић по 30 км. Налази се наспрам полуострва Пељешац.
Клима
уредиКлима у Неуму је медитеранска, са дугим и врућим љетима и кратким благим зимама. Средња годишња температура је 16 °C. Неум спада у најтоплије градове БиХ уз Требиње и Мостар. Снијег је права ријеткост. Неум има око 260 сунчаних дана годишње.
Средње мјесечне температуре мора на површини крећу се око 13 °C у јануару до 29 °C у јулу и августу. Повољни климатски услови омогућују, поред купања и сунчања, готово током 7 мјесеци годишње и климатску терапију, коју чине чисти приморски ваздух, шетње обалом, те бављење разним спортовима на води итд.
Историја
уредиГодине 1399. Дубровачка република је купила Неум од босанске властеле и управљало је њиме 300 година. Дубровачка република је 1699. препустила контролу региона Клек-Неум Османском царству према одредбама Карловачког мира након Великог бечког рата. Овај појас је дао турској војсци приступ мору, али још битније Дубровнику је пружио заштиту од Млетачке републике. Неум је био под турском влашћу 179 година све до 1878. када је Босна и Херцеговина дошла под аустроугарску управу.
Становништво
уредиСастав становништва – насељено мјесто Неум | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
Укупно | 3 013 (100,0%) | 1 651 (100,0%) | 602 (100,0%) | 360 (100,0%) | |||
Хрвати | 2 938 (97,51%) | 1 338 (81,04%) | 499 (82,89%) | 335 (93,06%) | |||
Бошњаци | 33 (1,095%) | 89 (5,391%)1 | 17 (2,824%)1 | 3 (0,833%)1 | |||
Срби | 21 (0,697%) | 98 (5,936%) | 25 (4,153%) | 10 (2,778%) | |||
Неизјашњени | 6 (0,199%) | – | – | – | |||
Албанци | 3 (0,100%) | – | 4 (0,664%) | – | |||
Непознато | 3 (0,100%) | – | – | – | |||
Остали | 3 (0,100%) | 36 (2,180%) | 3 (0,498%) | 5 (1,389%) | |||
Југословени | 2 (0,066%) | 90 (5,451%) | 47 (7,807%) | 7 (1,944%) | |||
Црногорци | 2 (0,066%) | – | 6 (0,997%) | – | |||
Босанци | 1 (0,033%) | – | – | – | |||
Босанци и Херцеговци | 1 (0,033%) | – | – | – | |||
Македонци | – | – | 1 (0,166%) | – |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Насељена мјеста
уредиБабин До, Борут, Брестица, Броћанац, Брштаница, Церовица, Церово, Црноглав, Добри До, Доброво, Доњи Дријен, Доњи Зелениковац, Дубравица, Дужи, Глумина, Горње Храсно, Градац, Хотањ Хутовски, Хутово, Кишево, Мошевићи, Неум, Прапратница, Превиш, Рабрани, Винине и Жуковица.
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Неум, у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 09. 05. 2016.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 20. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 20. 10. 2015.