Општина Прозор-Рама
Општина Прозор-Рама је општина смештена у северном делу Херцеговачко-неретванског кантона, у Босни и Херцеговини. Седиште општине је градић Прозор-Рама.
Прозор-Рама | |
|---|---|
 {{{опис_слике}}} | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Херцеговачко-неретвански кантон |
| Становништво | |
| — | 16.064 (2009)[1] 16.297 (2013) |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 477 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Јозо Иванчевић (HDZ 1990)[2] () |
| Позивни број | 36 |
| Веб-сајт | www.prozor-rama.org |
Општина и сам град су познати по Рамском језеру.
Становништво
уредиПо последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Прозор-Рама имала је 16.064 становника, распоређених у 56 насеља.
Просторни план ког је 2010. године израдио Ecoplan Mostar садржи процене броја становника општине за 2008. годину. По овом плану, 2008. године у Прозор-Рами је живело 16.517 становника. У периоду од 1991. до 2008. Прозор-Рама је изгубила 3.243 становника, или 16,41% укупног становништва.[3]
Према попису из 2013. године у општини живи 16.297 људи.
| 2013. | 1991. | |
| Хрвати | 12.259 (62,03%) | |
| Муслимани[а] | 7.225 (36,56%) | |
| Југословени | 100 (0,50%) | |
| Срби | 45 (0,22%) | |
| Остали и непознато | 131 (0,66%) | |
| Укупно: | 16.297 | 19.766 |
Географија
уредиОпштина Прозор-Рама се налази у северној Херцеговини, на прелазу из Херцеговине у Босну. Овај географски простор „опкољен” је висовима и омеђен обронцима високих планина, који тако чине затворену, изоловану, али унутра складну целину. Општину са севера од Врбаске долине одвајају обронци планина Радуше, Вранице и Зеца. Превој Макљен је и међуречно развође Јадранског и Црноморског слива. Са истока од Клиса, Прозор-Раму деле Студена планина и Бокшевица, а с југа обронци планина Чврснице и Врана. Западна граница иде планином Љубушом, која је дели од дувањског подручја. Рама се — према својој конфигурацији — дели на Горњу, Средњу и Доњу, те Дољане.
Простор општине заузима површину од 477 км² или 0,9% од укупне површине БиХ, са уделом 10,8% укупне површине Херцеговачко-неретванског кантона, што је трећа по величини општина у Кантону. Под водом потопљеног рамског подручја, настанком Јабланичког језера 1955. године, налазе се 3,2 км², а настанком Рамског језера 1968. године потопљено је још 12,6 км². По административној подели, Прозор-Рама се налази у Херцеговачко-неретванском кантону (Федерација БиХ), а по црквеној подели припада Врхбосанској надбискупији. Према последњем службеном попису становништва, општина Прозор-Рама имала је 19.760 становника распоређених у следећа насељена места: Блаце, Боровница, Доброша, Доња Васт, Доњи Кранчићи, Доњи Вишњани, Дружиновићи, Дуге, Ћалиши, Глибе, Гмићи, Горица, Горњи Кранчићи, Горњи Вишњани, Грачац, Грачаница, Гревићи, Хељдови, Хере, Худутско, Иванци, Јаклићи, Јурићи, Кланац, Клек, Ковачево Поље, Козо, Кућани, Куте, Лапсуњ, Лизоперци, Луг, Љубунци, Маглице, Матковићи, Меопоточје, Млуша, Ометала, Орашац, Пајићи, Паљике, Парцани, Парош, Перићи, Плоча, Подбор, Прослап, Прозор, Равница, Рипци, Румбоци, Шкробућани, Сопот, Шћипе, Шћит, Шеровина, Шлимац, Тошћаница, Тришћани, Устирама, Уздол, Варвара, Захум. Конфигурација тла условила је да се нека њена насеља налазе на свега 300 метара надморске висине, нека и мање, а нека изнад 900 метара надморске висине, док висински распон општине обухвата надморску висину од 270 метара до 1956 метара. Висина од 270 метара везана је за максималан ниво воде у Јабланичком језеру, иако се и део потопљене површине треба урачунати у власништво општине Прозор-Рама.
Међутим, и поред тога, климатски услови и у планинским местима нису сурови, захваљујући утицају средоземне климе која продире долином река Неретве и Раме. Зато је цели овај крај — веома пријатан и „питом” — од памтивека био привлачан за човеково станиште. Кроз Раму је у античко доба пролазила римска цеста од Солина према централној Босни.
Данас кроз Раму пролази магистрална цеста M16.2 од Мостара према Бугојну, те регионална цеста P418 (која спаја Прозор-Раму са западне стране према Томислав Граду и Ливну чинећи најближу директну везу према Сплиту и Макарском приморју), регионална цеста P418b Прозор — Рама — Бутровић Поље — Коњиц (која није у потпуности завршена као и источни крак ове цесте, који би општину Прозор-Рама спојио са Фојницом односно Сарајевом, што би чинило најкраћу саобраћајну везу централне Босне и Сарајева са Јадранском обалом, односно Макарском и Сплитом).
Данас ушћа реке Раме нема, а готово је нестала и сама река Рама, чији је горњи ток прекрило Рамско језеро, а доњи ток и ушће Јабланичко језеро. Подручје данашње прозорске општине уоквирено је високим и тешко проходним планинама (Макљен, Радуша, Вран, Љубуша, Чврсница). Посебно је неприступачан врлетни масив планине Чврснице, који овај крај окружује са његове јужне стране. Нешто проходније и ниже планине су према западу и северу, па су се туда протезали главни путеви који су овај крај повезали са другим местима. Уз водене токове, поготово реке Раме, биле су смештене не баш бројне и простране, али врло плодне долине, од којих је највећа и најплоднија била она у горњем току Раме. Данас, скоро читаву ову долину прекрива Рамско језеро.
Општина Прозор-Рама административно припада Херцеговачко-неретванском кантону, а од административног седишта Мостара удаљена је 80 км, док је од Сарајева удаљена 120 км. Најближа железница од седишта општине је 33 км и налази се у Јабланици, док је најближа поморска лука у Плочама у Републици Хрватској. Најближе ваздухопловне луке налазе се у Мостару и Сарајеву, као и ваздухопловна лука „Сплит” која је од седишта општине удаљена 135 км.
После потписивања Дејтонског споразума, општина Прозор-Рама у целини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Спорт
уредиОпштина има фудбалски клуб НК Рама те кошаркашки клуб ХКК Рама.
Образовне установе
уреди
|
|
Национални споменици
уреди- Фрањевачки самостан и црква Узнесења Блажене Дјевице Марије
- Џамија у Лизоперцима са мектебом и харемом
- Споменик на Макљену
- Стара тврђава „Прозор”[6]
Туризам
уреди- Брдски бициклизам
- Ловни туризам (Ловиште ловачког друштва „VEPAR” општине Прозор-Рама)
- Риболовни туризам (Спортско риболовно друштво „RAMA”)[7]
Познате личности
уредиНачелници (1944—данас)
уредиНачелници општине Прозор-Рама од 1944. године до данас:
|
|
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ (језик: бошњачки) Procjena ukupnog broja prisutnih stanovnika po starosnoj i spolnoj strukturi, 30. 06. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2014)
- ^ (језик: бошњачки) prozor-rama.org (Jozo Ivančević, biografija)
- ^ (језик: бошњачки) „Izmjene i dopune regulacijskog plana centar prozor” (PDF). prozor-rama.org. Ecoplan Mostar. 2014. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ (језик: бошњачки) prozor-rama.org (Obrazovne ustanove)
- ^ (језик: бошњачки) prozor-rama.org (Nacionalni spomenici)
- ^ (језик: бошњачки) prozor-rama.org (Turizam)
- ^ (језик: бошњачки) prozor-rama.org (O općini)
Спољашње везе
уреди- prozor-rama.org — Званична страница општине Прозор-Рама
- prozorama.com Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2010)
