Тихомир Милошевски

тихомир милошевски
тихомир милошевски
	Тихомир Милошевски Тићо
Лични подаци
Датум рођења	13. јул 1915.
Место рођења	Битуше код Дебра, Краљевина Србија
Датум смрти	1. април 1984. (68 год.)
Место смрти	Скопље, СР Македонија, СФР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	јуна 1943.
Учешће у ратовима	Априлски рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Војска краљевине Југославије ; НОВ и ПО Југославије ; Југословенска народна армија; 1941 — 1962.
Чин	генерал-мајор
У току НОБ	командант 15. корпуса НОВЈ
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	страна одликовања:
	Партизански крст

Тихомир Тићо Милошевски (Битуше код Дебра, 13. јул 1915 — Скопље,1. април 1984), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА, друштвено-политички радник СР Македоније и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 13. јула 1915. године у селу Битуше код Дебра, у сиромашној печалбарској породици. После основне школе, завршио је пољопривредну школу у Тетову и Ваљеву. Пошто није имао материјалних могућности за даље школовање, отишао је у војну школу. После завршетка војне школе добио је официрски чин и упућен у службу на границу према Бугарској. Тамо га је 1941. године затекао Априлски рат. У току краткотрајног отпора своје јединице, био је рањен. Иако рањен, успео је да избегне заробљавање, па је отишао у Скопље.

У окупираном Скопљу се повезао са антифашистичким покретом, али је бугарска полција упсела да га ухапси и у затвору га подвргла мучењу и испитивању. Привремено је био пуштен из затвора, али је поново ухапшен и интернисан у Бугарској. У јануару 1942. године, вратио се из интернације.

Ускоро се прикључио Народноослободилачком покрету и у јуну 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Тада му је Месни комитет КПЈ у Скопљу поверио дужност команданта Месног војног штаба. У марту је отишао у партизански одред на Скопској Црној гори, где се задржао неко време. После се, по налогу КПЈ, вратио у Скопље и тамо остао до почетка јуна. После тога је отишао у Тиквешки партизански одред „Добри Даскалов“. Истакао се у борбама на Дудици, Михајлову и осталим акцијама.

У време припрема за Фебруарски поход партизанских јединица 1944. године, батаљони, који су били одређени да иду са Централним комитетом Комунистичке партије Македоније и Главним штабом НОВ и ПО Македоније на кумановски терен, стављени су под његову команду. Ови батаљони су, кроз низ борби, од јануара до средине фебруара прешли пут од Караџова до Козјака и ту се спојили са батаљоном „Орце Николов“. Од њих је, 26. фебруара 1944, формирана Трећа македонска бригада, а Тихомир Милошевски постављен за њеног команданта. Бригада је под његовом командом учествовала у пролећној офанзиви у борбама против бугарских јединица и четника. Тада се истакао у борбама код Ристовца, Пробиштипа, Бесне Кобиле, Петрове горе и остало.

У јулу 1944. године, поставље је за команданта Друге оперативне зоне, а убрзо затим за команданта 41. македонске дивизије. У октобру је постављен за команданта Петнаестог македонског корпуса, који је тада учествовао у борбама за ослобођење западне Македоније.

У завршним борбама за ослобођење Југославије, он је у својству команданта 48. дивизије био тешко рањен код Дугог Села близу Загреба. Због доприноса македонских јединица у пробоју Сремског фронта, био је проглашен за почасног грађанина Винковаца.

После завршетка рата, вршио је одговорне дужности у Југословенској народној армији. Пензионисан је 1962. године у чину генерал-мајора.

На Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, био је изабран за члана Президијума. После тога је биран за посланика и члана Савета Републике.

Умро је 1. априла 1984. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских и страних одликовања, међу којима је пољски Партизански крст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.