Дуго Село
Дуго Село је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 17.531 становника, а у самом насељу је живело 10.494 становника.[1]
| Дуго Село | |
|---|---|
 Центар Дугог Села | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.494 |
| Агломерација (2011.) | 17.531 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 48′ 21″ С; 16° 14′ 16″ И / 45.80594513336164° С; 16.237824989009727° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Дуго Село Дуго Село на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ненад Паниан |
| Поштански број | 10370 |
| Позивни број | +385 1 |
| Регистарска ознака | ZG |
| Веб-сајт | |
| www.dugoselo.hr | |
Географија
уредиГрад Дуго Село, који се простире на 51 квадратном километру чини низ насеља смештених у подножју Мартин Брега (висине 205 m), 20 километра источно од Загреба. Налази се у Загребачкој Жупанији. По попису из 2001. године у граду је живело 14.300 становника. Тада је градоначелник био Борис Махач
Становништво
уредиГрад Дуго Село
уредиБрој становника по пописима
уреди| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.300 | 9.969 | 8.192 | 6.219 | 5.096 | 4.296 | 4.088 | 4.220 | 4.055 | 4.294 | 3.694 | 3.060 | 2.423 | 2.271 | 2.094 |
- напомене:
Настао из старе општине Дуго Село.
Дуго Село (насељено место)
уредиБрој становника по пописима
уреди| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 8.880 | 6.508 | 5.471 | 3.848 | 2.830 | 2.074 | 1.813 | 1.814 | 1.642 | 1.714 | 1.409 | 1.060 | 752 | 679 | 603 |
- напомене:
Садржи податке за бивше насеље Шашковец које је од 1857. до 1900. било одвојено исказано.
На попису становништва 1991. године, насељено место Дуго Село је имало 6.508 становника, следећег националног састава:
Историја и економија
уредиДуго Село се развијало вековима уз раскрсницу железничких пруга Загреб — Копривница и Загреб — Славонски Брод.
Од почетка овог века већина људи овог краја бави се пољопривредном производњом. Осим ратарства, данас је посебно развијено виноградарство и воћарство на падинама Мартин Брега. Но, на самом почетку века развијају се и индустријске дјелатности. Тада су изграђени погони за производњу цигле, дрвне грађе, пекарских производа, а касније и за производњу метала..
Од произвођачких делатности најразвијенија је производња пекарских производа, и индивидуална пољопривредна производња.
Култура
уредиКУД «Препород» је средишња културна установа Дугог села. Настало јр 1907. године као Црквено певачко друштво, данас се састоји од фолклорне и тамбурашке секције, женске вокалне групе «Коледарице» и глумачке групе.
Традиционалне «Дугоселске јесени» одржавају се уочи 11. новембра – на Мартиње кад се обележава и Дан града Дугог Села.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
