Теодора Кантакузин (Орханова супруга)
Теодора Кантакузин (грч. Θεοδώρα Καντακουζηνή; 1330 - 1396, звана и Теодора Хатун) била је византијска принцеза, ћерка цара Јована VI Кантакузина и друга законита супруга османског султана Орхана I Газија.[1]
Теодора Кантакузин | |
|---|---|
| Датум рођења | 1332. |
| Место рођења | Византијско царство |
| Датум смрти | непознат |
| Место смрти | Константинопољ |
| Супружник | Орхан I |
| Деца | Халил - бег |
| Родитељи | Јован VI Кантакузин Ирина Асен |
Живот
уредиТеодора је била једна од три ћерке цара Јована VI Кантакузина и његове супруге царице Ирине Асен. Историчар Нићифор Григора је у једном одломку погрешно назива „Марија“.[1] У јануару 1346. године, да би учврстила савез свог оца са османским емиратом у успону и спречила Османлије да пруже помоћ царици-намесници Ани Савојској током грађанског рата који је био у току, верена је за османског владара бега Орхана I Газија.[2]
Брак је склопљен у лето исте године и био је то догађај без преседана, пошто је легитимна хришћанска принцеза била сједињена у законитом браку са муслиманским сувереном, међутим заједницу није оспоравао ниједан верски ауторитет, ни хришћански ни исламски. Њени родитељи и сестре су је отпратили до Селимврије, где су Орханови представници, укључујући великаше његовог двора и коњички пук, стигли са флотом од 30 бродова. Церемонија је одржана у Селимврији, где су је Орханови изасланици примили и отпратили у османске земље у Битинији, преко Мраморног мора, где је и било венчање.[3]
Теодора је остала хришћанка и након удаје, и била је активна у подршци хришћанима који су живели под османском влашћу, радила је и на томе да се хришћански отпадници који су прешли на ислам врате својој изворној вери.[1][4] Године 1347. родила је свог јединог сина Халил - бега, последње Орханово дете, којег су ђеновљански пирати заробили за откуп док је још био дете. Византијски цар Јован V Палеолог је имао кључну улогу у његовом коначном ослобађању. Касније се Халил оженио Иреном, ћерком цара Јована V Палеолога и царице Јелене Кантакузин Теодорине сестре.
Осим тродневног боравка у Цариграду у фебруару 1347. године, након победе њеног оца у грађанском рату,[5] султанија Теодора је остала на османском двору све до Орханове смрти 1362. године. У том тренутку, султан Мурат I, син султана Орхана I и његове конкубине Нилуфер Хатун, ступио је на престо и наредио да погубе Теодориног сина. Након тога се очигледно вратила у Цариград, где је живела са својом сестром, царицом Јеленом Кантакузин Палеолог, у палати.[1][6] Последњи пут се помиње када је била заточена у Галати током кратке владавине цара Андроника IV Палеолога 1379–1381. године.
Деца
уредиСултанија Теодора Кантакузин и султан Орхан I Османоглу су имали једног сина:
- Халил - бег (1347 - 1362). Орханово најмлађе дете. Оженио се својом рођаком по мајци, византијском принцезом Ирином Палеолог, и имали су два сина. Погубио га је његов полубрат султан Мурат I.
Прикази у фикцији
уреди- Измишљени облик њеног лика тема је романа Адора Бертрис Смол, објављеног 1980. године.
Референце
уреди- ^ а б в г PLP, 10940. <Καντακουζηνὴ> Θεοδώρα.
- ^ Nicol 1996, стр. 76–77.
- ^ Nicol 1996, стр. 77–78.
- ^ Nicol 1996, стр. 78.
- ^ Nicol 1996, стр. 89.
- ^ Nicol 1996, стр. 146, 179.
Литература
уреди- Nicol, Donald M. (1996), The Reluctant Emperor: A Biography of John Cantacuzene, Byzantine Emperor and Monk, C.1295-1383, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-52201-4.
- Trapp, Erich; Walther, Rainer; Beyer, Hans-Veit; et al. (1981), Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (на језику: немачки), 5, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1
