Кула Галата
Кула Галата је чувени симбол старог Цариграда и његове ђеновљанске четврти Галате. Смештена је на врху брда северно од Златног рога пружајући поглед над градом и целокупном околином.[1][2]
Имена
уреди- Велики Бастион - византијски назив за кулу.
- Христов торањ - ђеновљански назив за кулу.
- Кула Галата - назив који је кула добила по имену тог дела града.
Прошлост
уредиКула је подигнута 528. године за време Јустинијана I као Велики Бастион, али бива уништена током четвртог крсташког похода. Када су се Ђеновљани населили у Пери, обновили су кулу 1348. године назвавши је Христов торањ. Она је чинила врх спољашњег бедема ђеновљанског насеља.
У 17. веку је са ње уз помоћ вештачких крила летео Хезарфен Челебија, поставши један од првих људи који су летели.
Изглед куле
уредиКула, кружне основе, је смештена на самом врху брда које се уздиже над спојем Златног рога и Босфора и у потпуности доминира над целим крајем. Висока је 61 m, односно 140 м. н. в., док јој је пречник 8.95 m од чега 3.75 m отпада на дебљину зида. Око највишег спрата смештена је уска терасица (око 0,6 m), док се сама кула завршава купастим кровом на чијем врху је смештем стуб за барјак.
Кула Галата данас
уредиКула је обновљена 1990. године од када је отворена за посетиоце, док су на њеним највишим спратовима смештени кафић и ресторан са ноћним клубом. Око ње се налази мали трг у чијем склопу се налазе остаци спољашњих бедема негдашњег ђеновљанског насеља.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Galata Tower, Istanbul, Turkey”. Turkey Travel Planner. Приступљено 22. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Galata Tower”. All About Istanbul. Приступљено 22. 1. 2021.(језик: енглески)
