Свјетско друмско првенство UCI — Друмска трка за мушкарце
Друмска трка за мушкарце на Свјетском друмском првенству UCI (енгл. UCI Road World Championships), дисциплина је на Свјетском друмском првенству у којој се одлучује свјетски шампион у друмској вожњи за мушкарце. Први пут је одржано 1927. и од тада се одржава сваке године, осим за вријеме Другог свјетског рата. Побједник првенства добија мајицу дугиних боја и носи је на свим друмским тркама на којима учествује до следећег Свјетског првенства.[1]
 Свјетско друмско првенство UCI 2024 — Друмска трка за мушкарце | |
 Мајица дугиних боја за светског шампиона | |
| Детаљи о трци | |
|---|---|
| Датум одржавања | на крају сезоне |
| Локални назив(и) | енгл. UCI Road World Championships |
| Други назив(и) | Светско првенство у бициклизму (енгл. World Cycling Championships) |
| Дисциплина | друмска трка |
| Тип | једнодневна трка |
| Организатор | UCI |
| Историја | |
| Прво одржавање | 1927. |
| Број одржавања | 91 (до 2024) |
| Први побједник |  Алфредо Бинда |
| Највише побједа |
|
| Тренутни побједник |  Тадеј Погачар (2024.) |
Рекордери су Алфредо Бинда, Еди Меркс, Рик ван Стенберген, Оскар Фреире и Петер Саган са по три побједе. Петер Саган је једини возач који је првенство освојио три године заредом: 2015, 2016 и 2017.[2] Јоп Зутемелк је најстарији побједник, освојио је првенство 1985. са 38 година и 303 дана, док је најмлађи побједник Ленс Армстронг, који је 1993. освојио са 22 године и 14 дана.[3] Највећа разлика остварена је 1928 године, када је Белгијанац Жорж Ронс освојио првенство 19 минута испред Њемца Херберта Небеа.[4]
Најуспјешнији возач је Шпанац Алехандро Валверде, који је освојио седам медаља, једну златну, двије сребрне и четири бронзане.[5] Прву медаљу освојио је 2003, док је након 15 година и шест медаља, освојио мајицу дугиних боја 2018. Године 2019, Мадс Педерсен је постао први Данац побједник Свјетског првенства, док је 2020. првенство освојио Жилијен Алафилип, остваривши прву побједу за Француску након 1997; Ваут ван Арт је завршио на другом мјесту и друмску трку и хронометар. Алафилип је првенство освојио и 2021. поставши тако седми возач који је освојио првенство двије године заредом.
Историја
уредиПрво Свјетско првенство у бициклизму одржано је 21. јула 1927. године на стази Нирбугринг, у данашњој Њемачкој. Стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери; аматери и професионалци су возили заједно.[6] Побиједио је Италијан, Алфредо Бинда, а подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[6] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом месту и проглашен је за аматерског свјетског шампиона.[6] Године 1928, првенство је освојио Белгијанац Жорж Ронс, 19 минута испред Њемца Херберта Небеа.[4] То је било првенство са најмање учесника у историји — укупно 16, а завршило га је само осам возача.[4] Ронс је првенство освојио и 1929, одспринтавши Николаса Франца.[7] Године 1930, Алфредо Бинда је у спринту побиједио Леарка Гверу и Ронса.[8] Италијани су освојили првенство и наредне двије године: Гвера 1931,[9] а затим поново Бинда 1932.[10] Бинда је тако постао први возач са три побједе. Прву побједу Француској донео је Жорж Спеше, који је тријумфовао испред другог Француза — Антонена Мања.[11]
Године 1934. првенство је одржано у Лајпцигу; тријумфовао је Карел Карс, који је одспринтао Гверу.[12] Од 15 возача колико је завршило трку, њих 14 завршило је у групном спринту, док је Васко Бергамаски завршио минут и 45 секунди иза.[12] Жан Арт је побједом на првенству 1935. обједнио титуле у аматерској и професионалној конкуенцији.[13]
Последњих година, првенство се одржава на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Поред првенства за професионалце, раније је било организовано и Свјетско првенство у бициклизму за аматере.
Свјетско првенство у друмској вожњи уз Тур де Франс и Ђиро д’Италију чини ’троструку круну бициклизма’ — највеће достигнуће у свијету бициклизма. Триплу круну у сезони успјели су да освоје само Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987).[14]
Петер Саган је освојио првенство три године заредом (2015, 2016 и 2017), док су шесторица бициклиста освојили првенство двије године заредом: Жорж Ронс (1928, 1929), Рик Ван Стенберген (1956, 1957), Рик Ван Лој (1960, 1961), Ђани Буњо (1991, 1992), Паоло Бетини (2006, 2007) и Жилијен Алафилип (2020, 2021). Шпанац Алехандро Валверде има највише освојених медаља, укупно седам; једну златну (2018), двије сребрне (2003, 2005) и четири бронзане (2006, 2012, 2013, 2014).
Аустралија је добила свјетског првака 2009. када је Кадел Еванс освојио Свјетско првенство и постао једини побједник ван граница Европе и САД, док је први неевропски побједник био Грег Лемонд 1983. године.
Валверде је 15 година од освајања прве медаље — 2003. и освојених укупно шест медаља, освојио златну медаљу 2018, побједом у спринту испред Ромена Бардеа и Мајкла Вудса. Године 2019, Мадс Педерсен је постао први дански свјетски шампион у друмској вожњи, док је првенство 2020. освојио Жилијен Алафилип, испред Ваута ван Арта и Марка Иршија. Године 2021. Алафилип је поново побиједио, поставши седми возач који је освојио првенство двије године заредом.
Освајачи медаља
уреди
Статистика
уредиНајуспјешнији бициклисти
уреди| Позиција | Име | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Године побједа |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Алфредо Бинда |
3 | 0 | 1 | 4 | 1927, 1930, 1932 |
 Рик ван Стенберген |
3 | 0 | 1 | 4 | 1949, 1956, 1957 | |
 Оскар Фреире |
3 | 0 | 1 | 4 | 1999, 2001, 2004 | |
| 4 | Еди Меркс |
3 | 0 | 0 | 3 | 1967, 1971, 1974 |
 Петер Саган |
3 | 0 | 0 | 3 | 2015, 2016, 2017 | |
| 6 | Рик ван Лој |
2 | 2 | 0 | 4 | 1960, 1961 |
 Грег Лемонд |
2 | 2 | 0 | 4 | 1983, 1989 | |
| 8 | Фреди Мартенс |
2 | 1 | 0 | 3 | 1976, 1981 |
| Паоло Бетини |
2 | 1 | 0 | 3 | 2006, 2007 | |
| 10 | Жорж Ронс |
2 | 0 | 1 | 3 | 1928, 1929 |
 Ђани Буњо |
2 | 0 | 1 | 3 | 1991, 1992 | |
| 12 | Брик Схоте |
2 | 0 | 0 | 2 | 1948, 1950 |
| 13 |  Жилијен Алафилип |
2 | 0 | 0 | 2 | 2020, 2021 |
| 13 | Алехандро Валверде |
1 | 2 | 4 | 7 | 2018 |
| 14 | Леарко Гвера |
1 | 2 | 0 | 3 | 1931 |
| Луизон Бобе |
1 | 2 | 0 | 3 | 1954 | |
| Франческо Мозер |
1 | 2 | 0 | 3 | 1977 | |
| 17 | Андре Даригад |
1 | 1 | 2 | 4 | 1959 |
| 18 |  Тео Миделкамп |
1 | 1 | 1 | 3 | 1947 |
 Фердинанд Киблер |
1 | 1 | 1 | 3 | 1951 | |
| Феличе Ђимонди |
1 | 1 | 1 | 3 | 1973 | |
| Ђузепе Сарони |
1 | 1 | 1 | 3 | 1982 | |
| Морено Арђентин |
1 | 1 | 1 | 3 | 1986 |
Медаље по државама
уреди| Ранг | Држава |  Злато
|
 Сребро
|
 Бронза
|
Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. |  Белгија |
27 | 13 | 12 | 51 |
| 2. | Италија |
19 | 20 | 16 | 55 |
| 3. |  Француска |
10 | 13 | 15 | 37 |
| 4. |  Холандија |
8 | 5 | 6 | 19 |
| 5. |  Шпанија |
6 | 6 | 12 | 24 |
| 6. |  Швајцарска |
3 | 6 | 5 | 13 |
| 7. |  Сједињене Државе |
3 | 2 | 0 | 5 |
| 8. |  Словачка |
3 | 0 | 0 | 3 |
| 9. |  Њемачка* |
2 | 7 | 6 | 15 |
| 10. |  Велика Британија |
2 | 1 | 0 | 3 |
| 11. |  Аустралија |
1 | 5 | 3 | 8 |
| 12. |  Данска |
1 | 3 | 3 | 7 |
| 13. |  Норвешка |
1 | 2 | 0 | 3 |
| 14. |  Ирска |
1 | 1 | 3 | 5 |
| 15. |  Пољска |
1 | 1 | 0 | 2 |
| 16. | Словенија |
1 | 0 | 2 | 3 |
| 17. |  Летонија |
1 | 0 | 0 | 1 |
 Португалија |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 19. |  Русија** |
0 | 3 | 1 | 4 |
| 20. |  Луксембург |
0 | 2 | 2 | 4 |
| 21. |  Канада |
0 | 0 | 2 | 2 |
 Литванија |
0 | 0 | 1 | 1 |
* укључујући: Западна Њемачка
** укључујући: 
Совјетски Савез
Референце
уреди- ^ „UCI Road World Championships – The magical rainbow jersey”. Union Cycliste Internationale (UCI). 9. септембар 2015. Приступљено 25. 9. 2017.
- ^ „Peter Sagan: Slovak wins record third successive world title in Norway”. bbc.com. 24. септембар 2017. Приступљено 25. 9. 2017.
- ^ „World Championships - Road Race (WC)”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. 9. 2017.
- ^ а б в „1928 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „World Championships - Road Race (WC): Most top-10s”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. 9. 2017.
- ^ а б в „1927 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1929 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1930 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1931 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1932 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1933 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ а б „1934 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „1935 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017.
- ^ „An interview with Stephen Roche, August 8, 2007 — Taking the triple”. Cyclingnews. 8. август 2008. Приступљено 25. септембар 2017.
