Мендризио (итал. Mendrisio, фра. Mendrisio, нем. Mendrisio) је град у крајње јужној Швајцарској. Мендризио је четврти по величини град кантона Тичино и седиште истоименог округа Мендризио.

Мендризио
Mendrisio - Bellinzone - Bellinzona
Поглед на Мендризио
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонТичино
Становништво
Становништво
 — 11.582
 — густина533,73 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 00″ С; 8° 59′ 00″ И / 45.866663° С; 8.983329° И / 45.866663; 8.983329
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина354 m
Површина21,7 km2
Мендризио на карти Швајцарске
Мендризио
Мендризио
Мендризио на карти Швајцарске
Поштански број6850
Веб-сајт
www.mendrisio.ch

Мендризио је најјужније велико насеље у Швајцарској.

Природне одлике

уреди

Мендризио се налази у крајње јужном делу Швајцарске, близу границе са Италијом. Италија окружује град и околину са три стране, на раздаљини 5-10 км од самог града. Од главног града државе, Берна град је удаљен 290 км јуогисточно. Милано у суседној Италији је близу, свега 60 км јужно од Мендризија.

Рељеф: Мендризио се налази у невеликој долини, на око 350 метара надморске висине. Град са истока и запада окружују крајње јужни обронци Алпа.

Клима: Клима у Мендризију је измењено умерено континентална. Ово је најтоплији и најосучанији део Швајцарске.

Воде: Кроз Мендризио протиче више потока.

Историја

уреди

Подручје Мендризија је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.

Од 11. до 15. века овим подручјем владају кнежеви Милана и Кома. У 15. веку град је био место сукоба овог Миланског војводства и младе Швајцарске конфедерације, да би га коначно конфедерација освојила.

Швајцарска владавина је остала до данас изузев времена Наполеона, када су италијанска подручја у оквиру Швајцарске конфедерације подведена под једну управну област, касније Кантон Тићино. После тога град се наставио развијати на свим пољима. Ово благостање града се задржало до дан-данас.

Становништво

уреди

2010. године Мендризио је имао око 12.000 становника. Од тога приближно 23,5% су страни држављани (махом из суседне Италије).

Језик: Швајцарски Италијани чине традиционално становништво града и италијански језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Белинцоне, поред италијанског језика (87,5%) чују бројни други језици, нарочито немачки (4,8%) и француски језик (1,4%).

Вероисповест: Месни Италијани су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данашњи верски састав града је: римокатолици - 81,1%, протестанти - 4,5%, а потом следе атеисти, муслимани и православци.

Збирка слика

уреди

Спољашње везе

уреди