Папа Иноћентије V
Папа Иноћентије V (лат. Innocentius V; око 1225 – 22. јун 1276), рођен као Пјер де Тарантез (фр. Pierre de Tarentaise) је био папа Римокатоличке цркве од 21. јануара до 22. јуна 1276. Био је члан Доминиканског реда и близак сарадник Папе Гргура X за време његовог понтификата. Беатификовао га је 1898. Папа Лав XIII.
| Иноћентије V | |
|---|---|
 Папа Иноћентије V | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Пјер де Тарантез |
| Датум рођења | око 1225. |
| Место рођења | Шампањи ан Ваноаз, Moûtiers, Папска држава |
| Датум смрти | 22. јун 1276. |
| Место смрти | Рим, Папска држава, Свето римско царство |
| Папа | |
| Понтификат | 21. јануар 1276 — 22. јун 1276. |
| Претходник | Гргур X |
| Наследник | Хадријан V |
 Грб папе Иноћентија V | |
Биографија
уредиДетињство и младост
уредиРођен је око 1225. близу Мутијеа у области Тарентаза у Савојској грофовији, док је, по другим изворима, рођен у Ла Сали у Долини Аосте.[1] Оба ова места су у то време била део Краљевине Арелат унутар Светог римског царства, али је данас прво у југоисточној Француској, а друго је у северозападној Италији. У младости се придружио доминиканском реду, у ком је стекао славу као проповедник.
Године 1259. је са Албертом Великим, Томом Аквинским и Бонусхомом Бритом,[2] Флоренцијем,[3] учествовао у успостављању ratio studiorum или програма студија Доминиканског реда[4] који је укључивао студије филозофије као иновацију за оне који нису довољно обучени да студирају теологију.
Папа Гргур X га је 1273. унапредио у кардинала. Одржао је беседу на сахрани кардинала Бонавентуре 1274. и претио Гргура X на његовом путу по Италији од 1275. до његове смрти 1276. Смрт Папе Гргура X је довела до конклаве за избор његовог наследника.
Папство
уредиПапска конклава
уредиНа папској конклави јануара 1276, која је трајала један дан, постао је први доминиканац који је изабран за папу. Изабран је у првом кругу гласања. Себи је одабрао папско име Иноћентије, а 22. фебруара 1276. га је крунисао кардинал Ђовани Гаетано Орсини.
Акције
уредиЈедина значајна одлика његовог кратког понтификата су били практични кораци циљу испуњавања његове жеље за поновно уједињење са Православном црквом. Био је у поступку слања легата византинском цару Михајлу VIII Палеологу, у вези са скорашњим одлукама на Другом лионском сабору, када је умро у Риму.
Папа Иноћентије V је написао неколико дела о филозофији, теологији и канонском праву, укључујући и коментаре на Павлове посланице и на Сентенце Петра Ломбардијског.
Смрт и беатификација
уредиУмро је после кратке борбе са непознатом болешћу 22. јуна 1276.[5] Папа Лав XIII га је беатификовао 1898. на рачун његове репутације светости.
Референце
уреди- ^ Jean Prieur, Hyacinte Vulliez: Saints et saintes de Savoie, édit. Le Vieil, Annecy, (1999). стр. 87-88. По овим историчарима, улица у Аости је посвећена Папи Иноћентију V.
- ^ Grange, Antoine Rivet de la; Clément, François; (dom), Charles Clémencet (1838). Histoire literaire de la France: XIIIe siècle. Chez Osmont, à l'Olivier, Huart l'aîné, a la Justice, Clousier, à l'Ecu de France, Hourdel, David le jeune, à l'Esperance, Chaubert, à la Renommée & Gissey. стр. 103. Пронађени су сувишни параметри:
|author2=и|last2=(помоћ) - ^ Вероватно Florentius de Hidinio, познат и као Florentius Gallicus, Histoire literaire de la France: XIIIe siècle, том 19. стр. 104, добављено 27. октобра, 2012.
- ^ Hastings, James; Selbie, John Alexander; Gray, Louis Herbert (1919). Encyclopædia of Religion and Ethics: Picts-Sacraments. T. & T. Clark. стр. 701.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 29. 08. 2015.
Литература
уреди- Grange, Antoine Rivet de la; Clément, François; (dom), Charles Clémencet (1838). Histoire literaire de la France: XIIIe siècle. Chez Osmont, à l'Olivier, Huart l'aîné, a la Justice, Clousier, à l'Ecu de France, Hourdel, David le jeune, à l'Esperance, Chaubert, à la Renommée & Gissey. стр. 103. Пронађени су сувишни параметри:
|author2=и|last2=(помоћ) 
"Pope Bl. Innocent V" in the 1913 Catholic Encyclopedia.- Maxwell-Stuart, P. G. (2002). Chronicle of the Popes: The Reign-by-Reign Record of the Papacy from St. Peter to the Present. Thames & Hudson. стр. 118. ISBN 978-0-500-01798-2.}-
