Папа Сергије II
Папа Сергије II (лат. Sergius II; умро 24. јануара 847) је био 102. папа од јануара 844. године до своје смрти.[1] Понтификат му је обележен сараценском пљачком Рима 846. године.
| Папа Сергије II | |
|---|---|
 Папа Сергије II | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | између 785. и 795. |
| Место рођења | Рим, Папска држава |
| Датум смрти | 24. јануар 847. |
| Место смрти | Рим, Папска држава |
| Папа | |
| Понтификат | јануар 844—24. јануар 847. |
| Претходник | Папа Гргур IV |
| Наследник | Папа Лав IV |
Биографија
уредиРођен је у племићкој породици између 785. и 795. године у Риму[2]. Папа Стефан IV био му је блиски рођак и поставио га је за ђакона.[3] Након смрти папе Гргура IV (25. јануар 844), архиђакон Јован VIII проглашен је за антипапу док је племство изабрало Сергија. Спор је решен војним сукобом у коме је племство однело победу над антипапом. Сергије је наложио да се Јовану поштеди живот. Потом је изабран за римског епископа без потврде франачког суда што није у складу са документом познатим као Constitutio romana кога је 817. године донео Лотар I[4]. У складу са овим документом, католичка црква стављена је у подређени положај у односу на Каролиншко царство. Избор папе није могао бити пуноважан без присуства цара.
Понтификат
уредиСветоримски цар Лотар I није мирно прешао преко кршења Constitutio romana. Послао је војску на челу са својим сином Лујем који је недавно проглашен за вицекраља Италије[2]. Луј је постигао споразум са папом Сергијем. Папа га је крунисао за краља Ломбардије, али није пристао на све захтеве који су му постављени.[5] Сергије је изградио више грађевина у Риму користећи се новцем којег је, према неким изворима, стекао на сумњив начин. Симонија је била веома заступљена у време папе Сергија[6]
Сергијев понтификат обележен је сараценском пљачком Рима. Сарацени нападају луку Остију 24-5. августа 846. године. Највероватније су сараценски пирати дошли из својих база на Сицилији и јужној Италији. Римска милиција се није супроставила нападачима већ се, заједно са папом Сергијем, повукла у заштиту Аурелијанових зидова.[7] Базилике Светог Петра и Павла опљачкане су том приликом. Сергије је био упозорен на долазак Сарацена, али није организовао адекватну одбрану града[8]
Сергије је умро током преговора са двојицом патријарха 24. јануара 847. године.[9] Наследио га је папа Лав IV[10]
Референце
уреди- ^ Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
- ^ а б Enciclopedia dei Papi, Treccani,.
- ^ John N.D. Kelly, Gran Dizionario Illustrato dei Papi. стр. 280.
- ^ Levillain 2002, стр. 644.
- ^ Claudio Rendina, I papi. стр. 266-267
- ^ John N.D. Kelly, Gran Dizionario Illustrato dei Papi. стр. 281.
- ^ Piers Paul Read (31 Dec 2012). The Templars. Hachette UK. p. iv. ISBN 978-1-78022-598-2.
- ^ Collins 2014, стр. 46–7
- ^ Claudio Rendina, I papi. стр. 268.
- ^ Claudio Rendina, I Papi - storia e segreti. стр. 269.
Литература
уреди- Collins, Paul (2014). The Birth of the West: Rome, Germany, France, and the Creation of Europe in the Tenth Century. PublicAffairs. стр. 46—7. ISBN 9781610393683.
- Levillain, Philippe (2002). The Papacy: Gaius-Proxies. Routledge. стр. 644.
- Opera Omnia by Migne Patrologia Latina with analytical indexes
- Ilaria Bonaccorsi, Sergio II in Enciclopedia dei Papi, vol. 1, Roma, Istituto della Enciclopedia Italiana, 2000, SBN IT\ICCU\USS\0002453. URL consultato il 16 agosto 2015
- John N.D. Kelly, Gran Dizionario Illustrato dei Papi, Casale Monferrato, Edizioni Piemme S.p.A. 1989. ISBN 978-88-384-1326-1.
- Claudio Rendina, I Papi - storia e segreti, AricciaS, Newton&Compton editori, 2005, SBN IT\ICCU\PAL\0279694.
- Rudolfi fuldensis annales in Monumenta Germaniae Historica, vol. 1, Monumenta Germaniae Historica.
