Папа Павле VI
Папа Павле VI (лат. Paulus PP. VI; итал. Paolo VI, право име Ђовани Батиста Енрико Антонио Марија Монтини итал. Giovanni Battista Enrico Antonio Maria Montini; Концесио, 26. септембар 1897 — Кастел Гандолфо, 6. август 1978), је владао као папа Римокатоличке цркве од 21. јуна 1963. до своје смрти 6. августа 1978. године. Наследивши Јована XXIII, наставио је Други ватикански сабор, који је затворио 1965. године, спроводећи његове бројне реформе, и подстичући побољшане екуменске односе са источним православним и протестантским црквама, што је резултирало многим историјским састанцима и споразумима.
| Павле VI | |
|---|---|
 Павле VI | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ђовани Батиста Енрико Антонио Марија Монтини |
| Датум рођења | 26. септембар 1897. |
| Место рођења | Концесио, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 6. август 1978. (80 год.) |
| Место смрти | Кастел Гандолфо, Италија |
| Народност | Италијан |
| Папа | |
| Редослед | 262. |
| Понтификат | 21. јун 1963 — 6. август 1978. |
| Претходник | Јован XXIII |
| Наследник | Јован Павле I |
 Грб Павла VI | |
Монтини је служио у Државном секретаријату Свете столице од 1922. до 1954. Док је био у Државном секретаријату Монтини и Доменико Тардини сматрани најближим и најутицајнијим саветницима папе Пија XII. Године 1954, Пије је Монтинија именовао надбискупом Милана, највеће италијанске бискупије.[1][2] Монтини је касније постао секретар Италијанске бискупске конференције. Јован XXIII га је уздигао у Колеџ кардинала 1958. године, а након смрти Јована XXIII, Монтини се сматрао једним од његових највероватнијих наследника.[3] По избору за папинство, Монтини је узео име Павле VI.
Он је поново сазвао Други ватикански сабор, који се аутоматски затворио смрћу Јована XXIII.[4][5] Након што је савет завршио свој рад, Павле VI је преузео одговорност за тумачење и спровођење његових мандата, често прелазећи танку линију између опречних очекивања различитих група унутар католичанства. Величина и дубина реформи које су утицале на сва поља црквеног живота током његовог понтификата премашиле су сличне реформске програме његових претходника и наследника. Павле VI је више пута говорио на маријанским конвенцијама и мариолошким састанцима, посетио маријанске светиње и издао три маријанске енциклике. Следећи Амброзија Миланског, именовао је Марију за Мајку Цркве током Другог ватиканског сабора.[6] Павле VI је описивао себе као понизног слугу страдалног човечанства и захтевао је значајне промене од богатих у Северној Америци и Европи у корист сиромашних у Трећем свету.[7] Његови ставови о контроли рађања, чувено проглашени у енциклици Humanae vitae 1968, често су оспоравани, посебно у западној Европи и Северној Америци. Иста опозиција појавила се као реакција на политичке аспекте његовог учења.
Биографија
уредиНаследио је папу Јована XXIII, који је успоставио Други ватикански сабор, и одлучио је да га настави. Неговао је побољшане екуменске односе са православним и протестантским црквама, што је довело до многих историјских састанака и споразума. Као поборник реформске струје у католичкој цркви укинуо је 1966. Индекс забрањених књига, реорганизовао ватиканску курију, залагао се за мирољубива решења међународних спорова и нормализовање односа с комунистичким земљама.
Ранији живот
уреди
Ђиовани Батиста родио се 26. септембра 1897. као друго дете у породици месних племића. Његов отац Ђеорђ Монтини и мајка Ђиудита, рођена Алгиси, имали су још два сина Лудовика и Франциска. Ђиовани је као дечак био срамежљив и врло осетљивог здравља. Његова несигурност и хиперсензибилност пратиће га кроз цели живот и никада их неје у потпуности успео да сакрије пред људима. Али то га није спречило да постане папа. Основно образовање завршио је у исусовачкој школи у Брескији. Након редовног школовања с деветнаест година одлази у семениште, а за свећеника је заређен у Брескији 29. маја 1920. Он наставља студије теологије и права у Риму, на Папинском универзитету Грегоријана и Папинској академији за образовање дипломата (Accademia dei Nobili Ecclesiastici).
Године 1923. папа Папа Пије XI шаље га у службу при нунцијатури у Варшави, али због здравствених разлога брзо напушта ту дужност. Након тога ради у Државном секретаријату за време кардинала Гаспарија, а од 1931. предаје на Академији историју дипломатије. Од 1937. постаје блиски сарадник државног секретара кардинала Југенија Пакелија. Када је кардинал Пакели 1939. изабран за папу Пије XII, Монтини наставља уску сарадњу са њим. Године 1954. папа Пије XII именује га миланским надбискупом, а четири године касније папа Јован XXIII именује га и кардиналом. У октобру 1962. с радом започиње Други ватикански сабор. Иако папа Јован XXIII није имао конкретан програм за рад Сабора (Концила), папа је желио, како је рекао, да у цркви спроведе „aggiornamento”, тј. посадашњење. У ту концепцијску збрку ред је унео кардинал Монтини који је на једанаест страница писаних руком предложио јасну линију, садржајно и организацијски, те добио потпору већине бискупа, чиме је била осигурана будућност Концила.
Избор за папу
уредиОсам месеци касније умро је папа Јован XXIII. Од самог почетка Монтини је „papabile”, најизгледнији кандидат. На конклавама је учествовало 80 кардинала, што је тада представљало највећи број изборника у историји цркве. У петом кругу гласања 21. јуна 1963. Ђиовани Батиста Монтини изабран је за 262. наследника апостола Петра. Узео је име Павле по узору на апостола Павла.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „In the Diocese of Milan. A pastoral community dedicated to Paul VI (in Italian)”. 1. 10. 2014. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ „About Paul VI, Patron of the Institute”. Archdiocese of St. Louis. Архивирано из оригинала 21. 03. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015.
- ^ Hebblethwaite 1993, стр. 322–23.
- ^ „Paul VI Blessed! (in Italian)”. Diocese of Brescia. 2014. Приступљено 28. 3. 2015.
- ^ „Letter to the diocese for calling a "Montinian Year" (in Italian)” (PDF). Diocese of Brescia. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2016. г. Приступљено 28. 3. 2015.
- ^ Commissio Theologica Internationalis, Catholic Church (21. 8. 2009). Sharkey, Michael; Weinandy, Thomas, ур. International Theological Commission, Vol II: 1986-2007. стр. 208. ISBN 978-1586172268.
- ^ 'It's not Easy Being a Christian', says Pope, Rome, IT: Vatican Radio, 11. 8. 2009, Приступљено 19. 5. 2014
Литература
уреди- Adam, A (1985), Liturgie, Freiburg: Herder.
- Alnor, William M. (1989). Soothsayers of the Second Advent.
- Duffy, Eamon (1997). Saints and Sinners, A History of the Popes. Yale University Press..
- Fappani, Antonio; Molinari, Franco; Montini, Giovanni Battista (1979), Giovane, documenti inediti e testimonianze [Youth, unedited documents and testimonies], Turino: Maretti.
- Franzen, August (1988), Papstgeschichte (на језику: немачки), Freiburg: Herder, quoted as Franzen.
- ——— (1991), Kleine Kichengeschichte (на језику: немачки), Herder: Freiburg, quoted as Franzen, Kirchengeschichte
- Gonzalez, JL; Perez, T (1964), Paul VI, Paulist Press
- Graham (7. 11. 1983), Paul VI, A Great Pontificate, Brescia.
- Guitton, Jean (1967). Dialog mit Paul VI [Dialogues with Paul VI] (на језику: немачки). Wien: Molden..
- Hebblethwaite, Peter (1993). Paul VI: The First Modern Pope
. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-0461-1.. - Lazzarini, Andrea (1964). Paolo VI, Profilo di Montini [Paul IV: profile of Montini] (на језику: италијански). Roma, IT: Casa Editrice Herder. quoted from Papst Paul VI (на језику: немачки), Freiburg: Herder, 1964.
- Malachi Martin (1972). Three Popes and the Cardinal. New York: Farrar, Straus & Giroux. ISBN 978-0-374-27675-1..
- ——— (1981), The Decline and Fall of the Roman Church, New York: Putnam.
- Pallenberg, Corrado (1960), „Inside the Vatican”, Michigan University, Hawthorn Books, стр. 273.
- Rahman, Tahir (2007). We Came in Peace for all Mankind – the Untold Story of the Apollo 11 Silicon Disc. Leathers. ISBN 978-1-58597-441-2.
- „Catholic Press” (translator). Microsoft. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013.
- „translator”. Microsoft. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013.
Спољашње везе
уреди
- Цитати Папе Павла VI
- Montini, Giovanni Battista Enrico Antonio Maria, Apostolic Constitutions, Encyclicals and documents issued, as well as his Last Will and Testament, Catholic pages, Архивирано из оригинала (list) 02. 05. 2005. г., Приступљено 27. 04. 2021.
- ———, The writings, Saint Mike, Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г., Приступљено 23. 2. 2006.
- ———, „Quotes”, Brainy Quote, Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г., Приступљено 22. 3. 2003.
- Montini, Giovanni Battista Enrico Antonio Maria, Opera Omnia [Complete works] (на језику: латински), EU: Documenta catholica omnia, Архивирано из оригинала 20. 5. 2011. г., Приступљено 20. 5. 2011.
- Janet E. Smith, Pro-Humanæ Vitæ analysis, Good morals, Архивирано из оригинала 8. 12. 2020. г., Приступљено 22. 3. 2003, former Associate Professor of Philosophy at the University of Dallas.
- Wojtyla, Cardinal Karol, The truth of the encyclical "Humanæ vitæ", EWTN, Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г., Приступљено 27. 04. 2021.
- American attitudes towards Humanæ Vitæ, PBS.
- „Tomb of Paul VI”, Vatican Grottoes, St. Peter's Basilica.
- Impostor, TLDM, comparing pictures of Pope Paul VI to 'prove' he had been replaced by an actor while the real Pope Paul was 'kept drugged' in the Vatican.
- Pope Paul VI, IntraText: text, concordances and frequency list
- „Pope Paul VI”. Pathé News (video archive). Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 27. 04. 2021..
- „Paulus VI, a forgotten pope”, YouTube (video) (на језику: италијански).
- „The assassination attempt of Paulus VI”, YouTube (video) (на језику: италијански).
- „The last years of Paulus VI (G.B. Montini 1974–78)”, YouTube (video) (на језику: италијански).
