Википедија

Национални парк Кругер

Национални парк Кругер један је од највећих заштићених подручја на простору Африке. Покрива површину од 19.486 km², а протеже се кроз покрајине Лимпопо и Мпумаланга у североисточном делу Јужноафричке Републике, 360 км у правцу север-југ и 65 km у правцу исток-запад. Административни центар парка налази се у Скукузи. Област националног парка је први пут заштићена 1898. године од стране Владе Јужноафричке Републике, а 1926. године оформљен је национални парк, уједно и први у држави.

Национални парк Кругер
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Кругер
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Кругер
Местопокрајине Лимпопо и Мпумаланга  Јужноафричка Република
Најближи градМбомбела, Палаборва
Координате24° 0′ 41″ S 31° 29′ 7″ E / 24.01139° Ј; 31.48528° И / -24.01139; 31.48528
Површина19.486 km²[1][2][3]
Основано31. маја 1926. године[4][5] (1898)
Управљачко телоЈужноафрички национални паркови

На западној и јужној страни од парка налазе се провинције Лимпопо и Мпумаланга. Северну границу чини Зимбабве, а источну Мозамбик. Национални парк Кругер заједно са Националним парком Гонарезу и Националним парком Лимпопо чини велики међународни резерват под именом Велики Лимпопо прекогранични парк. У оквиру парка налази се и Кругер кањон, који је под Унеско заштитом. Парк има девет главних капија за улаз.[6]

Историја

уреди

Период пре успостављања резервата (—1898)

уреди

Простор који парк покрива данас био је део источне границе Јужноафричке Републике пре Другог бурског рата. Пол Кригер, председник Јужноафричке Републике прогласио је ово подручје заштићеним, а у то време у њему су живели припадници народа Цонга.[7] Многи становници парка радили су на изградњи железничке станице, која је повезала градове Мапуто и Преторију крајем 19. века. Абел Чепмен један од ловаца наговестио је да се на овом подручју превише лови дивљач и привукао пажњу јавности.

Животињски резерват Саби (1898—1926)

уреди
 
Импале и зебре у парку
 
Један од предела парка
 
Баобаб дрво у парку
 
Поток у парку
 
Туристички путеви за обилазак парка

Године 1895. Јабок Луси представио је предлог Влади Јужноафричке Републике за стварање животињског резервата на простору садашњег националног парка. Након тога подручје је проширено и њене границе биле су од реке Олифантс до реке Саби на северу. Предлог је прихваћен за расправу у септембру 1985. године, а 26. марта 1898. године, председник Пол Кригер прогласио је овај простор парком за дивље животиње, а касније је овај простор био познат као Саби резерват.

Парк је иницијално створен да би се у њему контролисао лов и заштитиле угрожене животиње.[8]

Џејмс Стивенсон постао је први управник резервата 1902. године.[8] Резерват се налазио у јужном делу данашњег националног парка.[9] Национални парк Кругер основан је 1898. године, а резерват Шингеџи назван по истоименој реци ушао је у састав националног парка 1903. године.[10]

Током наредних деценија, сви мештани који су живели на простору националног парка су исељени, последњи народ Макулеке, шездесетих година 20. века. Резервати Саби, суседни Шингеџи и околне фарме ушле су у састав националног парка да би се његов простор увећао и веће подручје заштитило.[11]

Прве велике групе туриста посетиле су Саби резерват током 1923. године. Туристички возови користили су железничку линију за град Коматипорт до границе са Мозамбиком. Тура је укључивала кратку шетњу кроз парк уз прању оружаних снага.[12][13]

Национални парк Кругер (1926—1946)

уреди

Након проглашења националног парка Кругер 1926. године, прва три туристичка возила ушла су у парк у 1927. године, 180 аутомобила 1928. и 850 аутомобила 1929. године.[5] Џејмс Стивенсон се повукао са места управника парка 30. априла 1946. године, а био је управник Националног парка Кругер и резервата Саби.[14]

Парк у периоду од 1946—1994

уреди

Стивенсона је заменио пуковник Џ. Санденберг из ваздухопловства Јужноафричке Републике.[12] Током 1959. године почело је постављање ограда на границе парка. Радови су почели дуж јужне границе коју чини река Крокодил, а 1960. године западне и северне границе биле су ограђене, а након тога и источна граница коју чини гранични прелаз са Мозамбиком. Сврха ограђивања парка била је да спречи болести, олакша обилазак парка и заустави ловце.[12][15]

Северно подручје парка које је настањивао народ Макулеке је одузето, а они су протерани од стране Владе Јужноафричке Републике 1969. године и пресељени у јужне пределе ван граница националног парка.[16][17]

Парк у периоду од 1994—данас

уреди

Године 1996. припадници племена Макулеке су поднели захтеве за земљиште на 19842 хектара на подручју Пафури у најсевернијем делу парка.[18] Земља им је на крају враћена, међутим они су одлучили да се не населе тамо већ ангажују у приватном сектору, улагајући у туризам парка. Овај потез резултирао је изградњом неколико игралишта и објеката за намене парка, од којих су имали приходе.[19][20]
Крајем деведесетих година ограде између резервата Класери, Олифлант и Балуле Гаме биле су скинуте и они су ушли у састав Националног парка Кругер, коме је додато 400.000 хектара. Године 2002. Национални парк Кругер, Национални парк Гонарезу у Зимбабвеу и Национални парк Лимпол у Мозамбику укључени су у прекогранични парк Велики Лимпопо.[11][14]

Године 2009. предвиђена је изградња хотела са четири звездице североисточно од парка на обали реке Крокодил, како би парк имао веће приходе и мање зависио од државних субвенција.[15][21][22]

Локација и географија

уреди

Парк је стациониран на североистичном делу Јужноафричке Републике, на источним деловима покрајина Лимпопо и Мпумаланга. Лимпопо је једини град у Јужној Африци који се граничи са Националним парком Кругер.[11] То је један од највећих националних паркова на свету, површине 19.486 km², а дужине је 360 km и има просечну ширину од 65 km.[9] Најшири део парка чини 90 km од истока ка западу.[9][23]

На северу и југу парка налазе се реке Лимпопо и Корокодил и чине њене природне границе. На истоку се налазе планине Лебомбо, које парк одвајају од Мозамбика. Парк се налази на надморској висини од 200 м на истику до 840 м на југозападу. Кроз парк протиче неколико река, укључујући реке Саби, Олифантс, Крокодил, Летабу и Лимпопо.[24]

Клима

уреди

Клима у парку је суптропска. Летњи дани су топли, а кишна сезона траје од септембра до маја. На званичној интернет презентацији Националног парка Кругер стоји да су септембар и октобар најсушнији периоди који кулминирају кишом крајем октобра.[25][26]

Скукуза
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
94
 
 
33
21
 
 
96
 
 
32
20
 
 
66
 
 
31
19
 
 
38
 
 
29
15
 
 
14
 
 
28
10
 
 
11
 
 
26
6
 
 
11
 
 
26
6
 
 
8
 
 
27
9
 
 
28
 
 
29
13
 
 
40
 
 
30
16
 
 
63
 
 
31
18
 
 
92
 
 
32
20
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: SAWS[27]

Флора и фауна

уреди

Национални парк Кругер обилује великим бројем различитих биљних врста, а многе од њих су ендемске за ово подручје. У парку су пописане врсте попут Combretum apiculatum, Sclerocarya birrea, Themeda triandra, Panicum maximum, Acacia nigrescens, Colophospermum mopane, Terminalia sericea и многе друге. Акација расте дуж река и потока у парку.[25][28][29]

Сисари

уреди
 
Црнолеђи шакали у парку
 
Лавови у парку

Свих великих пет животиња Африке пописане су у парку, где има више више врста сисара од било ког другог резервата природе у Африци. У парку постоји велики број камера, помоћу којих се пописују и посматрају кретања врсти.[30] У парку постоји велики број слонова, водећи људи парка покушали су да их одведу на друга подручја, али нису ус пели. Попопису из 2004. године било је 11670 слонова, 2005. 13500, 2009. године 11672, а 2012. године 16900 слонова. Овај парк предодређен је за 8000 слонова, а они у великој мери, хранећи се уништавају велики број стабала, што прави велику штету другим животињама, нарочито птицама.[31]

На простору парка пописана је и угрожена врста афричког дивљег пса, којих у читавој Јужноафричкој Републици има око 400.[32]

Популације дивљих животиња у парку 2009. и 2010. године
Врсте Број (2009) Број (2010)[33]
Црни носорог 350 590-660
Обични гну 9,612 11,500
Equus quagga burchellii 17,797 26,500
Tragelaphus sylvaticus 500 500
Афрички биво 27,000 37,500
Еланд антилопа 300 460
Афрички слон 11,672 13,700
Јужноафричка жирафа 5,114 9,000
Велики куду 5,798 9,500
Нилски коњ 3,000 3,100
Импала 150,000 120,000
Alcelaphus buselaphus lichtensteinii 50
Redunca fulvorufula 150
Tragelaphus angasii 300
Коњска антилопа 90
Сабљаста антилопа 290
Брадавичаста свиња 3,500
Мочварна антилопа 5,000 5,500
Бели носорог 7.000 до 12.000[34] 10,500
Афрички дивљи пас 240
Acinonyx jubatus jubatus 120 120
Крокодил 4,420
Афрички леопард 2,000 1,000
Лав 2,800 1,600
Пегава хијена 2,000 3,500

Птице

уреди
 
Врста папагаја Poicephalus cryptoxanthus, фотографисана у парку

Од 517 врста птица пронађених у Кругеру, 253 врсте су стални становници 117 су узгојне врсте, а 117 селице.[35] Неке од већих птица су осетљиве на деградацију стаништва. Парк настањују врсте као што су Torgos tracheliotos, Polemaetus bellicosus, Ephippiorhynchus senegalensis, Ardeotis kori и Bucorvus leadbeateri која се ретко виђа. У парку се налази између 25 и 30 парова врсте Ephippiorhynchus senegalensis.[35] Године 2012. 178 породица врсте Bucerotidae окружило је парк и у њему поставило 78% гнезда.[36]

Остали кичмењачи

уреди

У парку је пописано 114 врста гмизаваца, укључујући црну мамбу, афричког питона и 3000 крокорила.[37] Парк настањује 33 врсте водоземаца као и 50 врста риба.[38] Замбези ајкула ухваћена је на ушћу река Лимпопоп и Лувухву, у јулу 1950. године.[39][40]

Бескичмењаци

уреди

У парку је пописани 219 врста лептира и скелара. По попису из 2018. године у парку је настањено 350 врста пауколиких зглавкара.[41] У парку постоји седам врста паукова укључујући врсту Harpactirinae, али и девет врста шкорпија, 7 врста лажних скоприја, 18 врста солпугида и две врсте косаца.[42][43]

Заштита и сукоби у парку

уреди

Као и већина предела и националних паркова Африке, Кругер је угрожен због кријумчарења животиња и илегалне сече шума.[44] Многи ловци су у потрази за слоновима и носорозима.[45] У парку је запослено 650 чувара, а од 2013. године у опрему парка увршћена су два авиона за извиђање.[23][46] На уласку у парк постоје сензори, а зоне заштите највеће су на страни према Мозамбику одакле многи ловци улазе у парк.[47][48][49][50] Ловци који долазе у овај парк опремљени су модерном опремом за лов и углавном су грађани Мозамбика. Године 2012. ухапшено је око 200 ловаца, док је 30 убијено у сукобима.[51][52][45][53] У јулу 2012. године, чувари парка и полицајци били су застрашивани и уценивањи да би дали информације о кретању нилских коња и слонова.[54][55][56][57][58][59][60]

Лов у парку углавном се одвија ноћу, а ловци не праве разлику измешу белих и црних носорога. Ипак, губици црног носорога су мали, јер је он осетљив и врло агресиван.[29][61][62][63][64]
Забране лова на носорога показале су се као неефикасне, а његов његов рог по килограму вреди између 66.000 и 82.000 америчких долара.[62][65][66][67][68][29][69][70]

У периоду од 2001—2012. године на простору Националног парка Кругер убијено је 949. носорга, а 520 њих 2013. године.[67][66][71][72]

У оквиру националног парка највише слонова убијено је осамдесетих година 20. века.[73]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ East, Rob, ур. (1989). „Chapter 10: South Africa”. Antelopes: Southern and South-Central Africa Pt. 2: Global Survey and Regional Action Plans. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources, roughly the Size of Wales. Antelope Specialist Group. стр. 60. ISBN 978-2-88032-970-9. 
  2. ^ Merriam Webster's Collegiate Encyclopedia. Merriam-Webster. 2001. стр. 902. ISBN 978-0-87779-017-4. 
  3. ^ „The Official SADC Trade, Industry and Investment Review 2006” (PDF). Southern African Development Community. 2006. стр. 217. Приступљено 23. 7. 2011. 
  4. ^ House of Assembly Debates, cols 4366-81, 31 May 1926.
  5. ^ а б Stevenson-Hamilton, James. (1937). South African Eden: The Kruger National Park 1902-1946. Struik Publishers, 1993.
  6. ^ UNESCO - Biosphere Reserve Information
  7. ^ Stevenson-Hamilton, James (1939). South African Eden. London. 
  8. ^ а б Kruger National Park Архивирано 2008-10-31 на сајту Wayback Machine, Lonely Planet. стр. 467.
  9. ^ а б в Foxcroft, Llewellyn C.; Richardson, DM; Wilson, JR (2008). „Ornamental Plants as Invasive Aliens: Problems and Solutions in Kruger National Park, South Africa”. Environmental Management. 41 (1): 32—51. PMID 17943344. doi:10.1007/s00267-007-9027-9. 
  10. ^ McNeely, Jeffrey A., International Union for Conservation of Nature and Natural Resources, The Great Reshuffling, IUCN. . 2001. ISBN 978-2-8317-0602-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ а б в Kruger National Park Архивирано 2008-10-31 на сајту Wayback Machine, Lonely Planet. стр. 468.
  12. ^ а б в Bulpin, T.V., Treasury of Travel Series: Kruger National Park, Creda Press, 1974.
  13. ^ Pienaar, U. de V., Neem uit die Verlede, Sigma Pers, 1990.
  14. ^ а б Lombard Steyn, Louzel (21. 2. 2017). „New R269.5m Skukuza Safari Lodge to open in Kruger in 2018”. traveller24.com. Архивирано из оригинала 23. 07. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2018. 
  15. ^ а б Viljoen, Buks (4. 3. 2011). „Duur hotels 'sal einde van Krugerpark wees'”. Beeld. 
  16. ^ Steenkamp, C. (2000). „The Makuleke Land Claim” (PDF). IIED Evaluating Eden Programme. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г. 
  17. ^ Kruger National Park (2007). „Kruger History”. Приступљено 4. 8. 2007. 
  18. ^ „COMMISSION ON THE RESTITUTION OF LAND RIGHTS MEDIA STATEMENT ON A CLAIM BY THE MAKULEKE TRIBE ON A PORTION OF THE KRUGER NATIONAL PARK AND OTHER AREAS”. South African Commission on Restitution of Land Rights. 6. 8. 1996. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2009. 
  19. ^ Africa, Siyabona (2007). „Pafuri Camp”. Kruger Park. Архивирано из оригинала 14. 2. 2007. г. 
  20. ^ Africa, Siyabona (2007). „Outpost”. Kruger Park. 
  21. ^ „RADISSON BLU SAFARI RESORT KRUGER NATIONAL PARK” (PDF). www.sanparks.org. Приступљено 23. 7. 2018. 
  22. ^ „Radisson Blu Safari Resort Kruger Park”. south-african-lodges.com. Приступљено 23. 7. 2018. 
  23. ^ а б Viljoen, Buks (14. 12. 2012). „Stropers: R100 000 vir inligting”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  24. ^ More than 476 Kruger rhinos poached in 2013. See: De Sakutin, Stephane (25. 10. 2013). „Over 100 rhinos poached in S.Africa in past month”. Yahoo! News, South Africa. Архивирано из оригинала 28. 10. 2013. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  25. ^ а б Buks Viljoen, Buks Viljoen (15. 2. 2012). „Stropers raak ál beter, meer waaghalsig”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  26. ^ Tempelhoff, Elise (22. 12. 2012). „Stropers slaan veral híér toe: Gebied van SANParke loop meeste deur”. Volksblad. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 27. 8. 2013. 
  27. ^ „Climate data for Skukuza”. South African Weather Service. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2010. 
  28. ^ Viljoen, Buks (29. 11. 2012). „SANW gryp báie meer aan grens”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  29. ^ а б в Viljoen, Buks (12. 1. 2011). „5 renosterstropers in Krugerwildtuin doodgeskiet”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  30. ^ Kruger National Park webcams
  31. ^ Tempelhoff, Elise (1. 11. 2012). „Twee doodgeskiet wat glo wil stroop”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  32. ^ C. Michael Hogan. 2009. Painted Hunting Dog: Lycaon pictus, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg Архивирано 2010-12-09 на сајту Wayback Machine
  33. ^ „Kruger Statistics & Animal Numbers » Big 5, Kruger National Park » Dreamfields Guesthouse”. dreamfieldsguesthouse.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 10. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  34. ^ „Response from SANParks to Misleading Reports and Claims about Rhino Sales and Hunting in National Parks”. 15. 7. 2009. Архивирано из оригинала 21. 1. 2010. г. Приступљено 16. 10. 2009. 
  35. ^ а б Engelbrecht, Derek. „Kruger National Park's Big 6 Birds”. Birders. Sanparks. Приступљено 9. 1. 2013. 
  36. ^ Jackson, Neels (27. 12. 2012). „Wildtuin help sy bromvoëls só”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 9. 1. 2013. 
  37. ^ Pienaar, Passmore & Carruthers, Die Paddas van die Nasionale Krugerwildtuin. Sigma Press, 1976
  38. ^ Pienaar, U. de V., The Freshwater Fishes of the Kruger National Park, Koedoe Vol 11, No 1 (1968)
  39. ^ Viljoen, Buks (13. 1. 2012). „2 stropers doodgeskiet”. Beeld. Архивирано из оригинала 19. 2. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  40. ^ Tempelhoff, Elise (9. 10. 2012). „Stroper geskiet in wildtuin, 1 gewond”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  41. ^ [Checklist of the butterflies and skippers of the Kruger National Park, Mark C. Williams https://www.sanparks.org/docs/parks_kruger/conservation/scientific/ff/invertebrates/checklist_butterflies&skippers.pdf]
  42. ^ [New Baboon Spider Discovered In Survey Of Kruger http://www.krugerpark.co.za/krugerpark-times-3-16-baboon-spider-23462.html]
  43. ^ Dippenaar-Schoeman et al., 2018
  44. ^ „Elephant Poachers Take Aim at South Africa’s Famed Refuge”. 13. 11. 2015. Приступљено 23. 2. 2018. 
  45. ^ а б „Kruger-heining terug?: Regering wil renosterstropers só uit wildtuin hou”. Beeld. 17. 1. 2012. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  46. ^ Tempelhoff, Elise (7. 11. 2012). „Oë in die lug teen park se stropers”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  47. ^ Tempelhoff, Elise (30. 3. 2012). „Nee vir draad tussen wildtuin, buurland”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  48. ^ Tempelhoff, Elise (26. 6. 2012). „Kruger: Staat sê ja vir 2 buffers: Sones sal ook help om stropery te keer”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  49. ^ Tempelhoff, Elise (11. 11. 2012). „‘Wildtuin is slagveld’”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  50. ^ Viljoen, Buks (24. 10. 2012). „Honde deel van stryd teen stropers”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  51. ^ Meyer, Jani (25. 9. 2012). „Dragtige koei, nog 7 renosters gestroop”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  52. ^ Tempelhoff, Elise (27. 6. 2012). „Stropery: Minister moet bedank, eis groep”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  53. ^ „Heining kan skans bied teen stropers”. Beeld. 18. 1. 2012. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  54. ^ Groenewald, Yolandi (23. 8. 2016). „Poaching syndicates target Kruger rangers”. Oxpeckers. Приступљено 25. 8. 2016. 
  55. ^ Viljoen, Buks (9. 2. 2012). „Afgetredes ingeroep om te help in wildtuin”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  56. ^ Viljoen, Buks (28. 3. 2012). „‘Verkeerslid help met stropery’: Hof hoor hoe vier beplan”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  57. ^ Viljoen, Buks (1. 3. 2012). „Vier van Kruger vas oor stropery: Voertuie uitgesnuffel”. Beeld. Архивирано из оригинала 19. 2. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  58. ^ Viljoen, Buks (2. 3. 2012). „Vier bly in Skukuza-selle”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  59. ^ Viljoen, Buks, Jody Nel (27. 7. 2011). „Wildtuin-veldwagter vas weens renosterstropery”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  60. ^ Viljoen, Buks (5. 12. 2006). „Húlle slaan nié bokke dood, sê drie van wildtuin”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  61. ^ Viljoen, Buks (5. 4. 2012). „Veldwag met dood gedreig in 4 se saak”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  62. ^ а б Viljoen, Buks (4. 12. 2012). „Toeriste kry gestroopte swartrenoster in Kruger”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  63. ^ „Hoeders van die horing”. Beeld. 19. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  64. ^ Tempelhoff, Elise (23. 8. 2013). „Kommentaar en ontleding: Stroop vir terreur-geld”. Beeld. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 27. 8. 2013. 
  65. ^ Tempelhoff, Elise (13. 6. 2012). „245 renosters al vanjaar gestroop; 161 in arres”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  66. ^ а б Cilliers, Susan (13. 8. 2012). „5 gestroop in één park: Nuwe plan nodig vir renosters, sê kenners”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  67. ^ а б South Africa's 18,780 white and 1,916 black rhinos were still increasing in 2012, see: Otto, Hanti (5. 4. 2012). „Minister is ‘optimisties’ oor stropery”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  68. ^ Otto, Hanti (25. 4. 2012). „Hy kyk renoster in oë”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  69. ^ Louw-Carstens, Marietie (10. 4. 2012). „Hy hoor stropers se byle: Nr. 164 by haar kalf geskiet, gestroop”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  70. ^ Carnie, Tony (22. 1. 2014). „11 poachers killed in rhino war”. iol news. Приступљено 22. 1. 2014. 
  71. ^ Tempelhoff, Elise (30. 3. 2012). „Nee vir draad tussen wildtuin, buurland”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  72. ^ Elise Tempelhoff, Elise Tempelhoff (9. 4. 2012). „Interpol se hulp ingeroep teen renosterstropery”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 
  73. ^ Swart, Magda (13. 11. 2012). „Radikale reddingsplan”. Beeld. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2013. 

Спољашње везе

уреди
 
Национални парк Кругер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Национални_парк_Кругер&oldid=26948286”