Лажни шкорпиони[1] или лажне скорпије (Pseudoscorpionida, Pseudoscorpiones) су веома ситне, до 8 mm дужине, пауколике животиње из класе арахнида које јако подсећају на скорпије. Распрострањене су на свим континентима и доста су честе, али због малих димензија остају незапажене. Познато је и описано преко 3.000 врста лажних скорпија. Живе на скровитим, тамним местима, у пећинама, испод лишћа и камења, под кором старог дрвећа, у гнездима птица и сисара, на травнатим површинама па чак и у старим књигама, сликама.

Лажни шкорпиони
Временски распон: 380–0 Ma девонданас
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Chelicerata
Класа: Arachnida
Ред: Pseudoscorpiones
Haeckel, 1866
Натпородице

Опис

уреди

Тело је подељено на два региона:

Од скорпија се разликују по томе што немају постабдомен (редукован је). Хелицере су им добро развијене као и клештолики педипалпи. Отровне жлезде се налазе у основи педипалпа, а на њиховим врховима се ове жлезде изливају. Хране се ситним зглавкарима тако што их хватају педипалпима, који су увек истурени ка напред, и убијају убризгавајући отров, а затим се жртва раскида хелицерама и почиње мацерирање и предварење. Полусварена храна се усисава предњим цревом.

На врху покретног чланка хелицера отварају се канали паучинасте жлезде. Секрет ових жлезда служи за прављење гнезда.

Класификација

уреди

Ред Pseudoscorpiones дели се на подредове:

  • Chtthoniinea
  • Neobisiinea
  • Cheliferinea

У Србији живи више врста лажних скорпија:

Фамилије

уреди

Родови

уреди

Врсте

уреди


Референце

уреди

Литература

уреди
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Mark Harvey (2011). Pseudoscorpions of the World
  • Joseph C. Chamberlin (1931). „The Arachnid Order Chelonethida”. Stanford University Publications in Biological Science. 7 (1): 1—284. .
  • Clarence Clayton Hoff (1958): List of the Pseudoscorpions of North America North of Mexico. American Museum Novitates. 1875. PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2007)
  • Max Beier (1967). „Pseudoscorpione vom kontinentalen Südost-Asien” (PDF). Pacific Insects. 9 (2): 341—369. 
  • Peter Weygoldt (1969). The biology of pseudoscorpions. Harvard University Press, Cambridge. ISBN 9780674074255. 
  • P. D. Gabbutt (1970). „Validity of Life History Analyses of Pseudoscorpions”. Journal of Natural History. 4: 1—15. .
  • W. B. Muchmore (1982): Pseudoscorpionida. In "Synopsis and Classification of Living Organisms." Vol. 2. Parker, S.P.
  • J. A. Coddington, S. F. Larcher & J. C. Cokendolpher (1990): The Systematic Status of Arachnida, Exclusive of Acari, in North America North of Mexico. In "Systematics of the North American Insects and Arachnids: Status and Needs." National Biological Survey 3. Virginia Agricultural Experiment Station, Virginia Polytechnic Institute and State University.
  • Mark S. Harvey (1991): Catalogue of the Pseudoscorpionida. (edited by V . Mahnert). Manchester University Press, Manchester.

Спољашње везе

уреди