Мапуто
Мапуто (порт. Maputo) познат као Лоренсо Маркеш до 1976. године, главни је и највећи град Мозамбика са 1.114.000 становника (урбана зона 1.691.000).[1] Метрополитанска област укључује град Матолу и има укупно 2.717.437 становника. Мапуто је лучки град са привредом усредсређеном на трговину. Такође је познат по својој културној сцени и препознатљивој, еклектичној архитектури.[2][3][4] Налази се на западној страни залива Мапуто код ушћа реке Тембе.
| Мапуто порт. Maputo | |
|---|---|
 Мапуто | |
  | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мозамбик |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2006. | 1.766.184 |
| — густина | 5.093,24 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 25° 57′ 56″ Ј; 32° 35′ 19″ И / 25.965556° Ј; 32.588611° И |
| Временска зона | UTC+2 |
| Апс. висина | 47 m |
| Површина | 346,77 km2 |
  Мапуто Мапуто на карти Мозамбика | |
| Поштански број | 1100 |
| Позивни број | 21 |
| Веб-сајт | |
| http://www.cmmaputo.gov.mz | |
Залив Мапуто је открио Португалац Антонио де Кампо, али први који га је истражио је Лоренсо Маркеш 1544. Село које је живело од трговине слоновачом је постало град 1876. под именом Лоренсо Маркеш у част морепловца. Изградња железничке пруге између Лоренсо Маркеша и Преторије у Јужноафричкој Републици 1895. довела је до повећања броја становника. 1898. Лоренсо Маркеш је постао главни град португалске источне Африке и остао је када је Мозамбик стекао независност 1975. Фебруара 1976. име града је промењено у Мапуто по истоименој реци која се улива у јужном делу залива.
Мапуто има бројне знаменитости, укључујући Трг независности, градску скупштину, тврђаву Мапуто, Централну пијацу, вртове Тундуру и Железничку станицу Мапуто. Мапуто је познат као естетски атрактиван, иако оронуо град. Са широким авенијама дуж којих се пружају дрвореди жакаранде и акације, стекао је надимке Град акација[5] и Бисер Индијског океана.[6] Град је познат по својој изразитој, еклектичној архитектури, са португалским колонијалним неокласичним и мануелским стиловима уз модерне ар деко, Баухаусове и бруталистичке зграде.[3][7][8] Историјски округ Бајкса де Мапуто је центар града. Мапуто има живахну културну сцену, са многим ресторанима, музичким и извођачким догађањима, и локалном филмском индустријом.[9] Економија Мапута усредсређена је на његову луку, кроз коју се превози већи део увоза и извоза Мозамбика.
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уреди| Клима Мапута (39 m), Мозамбик (1961–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 29,9 (85,8) |
29,6 (85,3) |
29,3 (84,7) |
27,8 (82) |
26,4 (79,5) |
24,6 (76,3) |
24,4 (75,9) |
25,3 (77,5) |
26,1 (79) |
26,5 (79,7) |
27,4 (81,3) |
29,1 (84,4) |
27,2 (81) |
| Просек, °C (°F) | 26,3 (79,3) |
26,2 (79,2) |
25,6 (78,1) |
23,5 (74,3) |
21,4 (70,5) |
18,9 (66) |
18,8 (65,8) |
20,0 (68) |
21,5 (70,7) |
22,4 (72,3) |
23,8 (74,8) |
25,5 (77,9) |
22,8 (73) |
| Минимум, °C (°F) | 22,3 (72,1) |
22,3 (72,1) |
21,5 (70,7) |
19,4 (66,9) |
16,9 (62,4) |
14,4 (57,9) |
14,2 (57,6) |
15,4 (59,7) |
17,2 (63) |
18,3 (64,9) |
19,7 (67,5) |
21,4 (70,5) |
18,6 (65,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 171,1 (6,736) |
130,5 (5,138) |
105,6 (4,157) |
56,5 (2,224) |
31,9 (1,256) |
17,6 (0,693) |
19,6 (0,772) |
15,0 (0,591) |
44,4 (1,748) |
54,7 (2,154) |
81,7 (3,217) |
85,0 (3,346) |
813,6 (32,032) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 8,1 | 7,6 | 7,0 | 4,4 | 2,8 | 2,4 | 1,8 | 2,2 | 3,2 | 5,5 | 7,9 | 7,5 | 60,4 |
| Релативна влажност, % | 76 | 76 | 77 | 76 | 74 | 73 | 72 | 71 | 73 | 75 | 75 | 74 | 74,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 223 | 210 | 225 | 229 | 253 | 246 | 256 | 252 | 228 | 210 | 198 | 220 | 2.750 |
| Извор #1: Deutscher Wetterdienst[10] | |||||||||||||
| Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun only)[11] | |||||||||||||
Смјештен на Индијском океану, Мапуто је посебно рањив на климатске утицаје попут циклона, поплава и пораста нивоа мора. Сиромаштво и неједнакост, који су концентрисани у пренасељеним четвртима, додатно погоршавају рањивост на климатске промене у граду.[12]
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „DIVULGAÇÃO OS DADOS DEFINITIVOS IV RGPH 2017”. Instituto Nacional de Estatística. 29. 12. 2017. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ Kugel, Seth (2014-03-04). „In Search of the 'Real Africa' in Mozambique”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2017-12-21.
- ^ а б Briggs, Philip (2017-08-14). Mozambique (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 87. ISBN 9781784770556.
- ^ King, David C. (2007). Mozambique (на језику: енглески). Marshall Cavendish. стр. 74. ISBN 9780761423317.
- ^ „Discovering Africa: Maputo, The 'City Of Acacias' - Ventures Africa”. Ventures Africa (на језику: енглески). 2014-07-06. Приступљено 2017-12-21.
- ^ „A Guide to Mozambique's Best-Kept Secret Beaches”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-21.
- ^ Buitendach, Sarah (2017-10-09). „Be sultry in a city that lives life intensely”. BusinessDay (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-03-26. г. Приступљено 2017-12-21.
- ^ Farago, Jason (2017-03-16). „'Architecture of Independence' in Africa's Fast-Growing Cities”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2017-12-21.
- ^ „Maputo, capital of Mozambique, is on the rise”. CNN Travel (на језику: енглески). 2015-03-16. Приступљено 2017-12-21.
- ^ „Klimatafel von Maputo-Mavalane (Flugh.) / Mosambik” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „STATIONSNUMMER 67341” (PDF). Ministry of Energy, Utilities and Climate. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ A local vision of climate adaptation: Participatory urban planning in Mozambique, Vanesa Castán Broto, Emily Boyd, Jonathan Ensor, Domingos Augusto Macucule and Charlotte Allen, the Climate & Development Knowledge Network, 2014
- ^ „Ankaranın Kardeş Şehirleri” (на језику: турски). Ankara. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Acordos de geminação” (на језику: португалски). Lisboa. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Lei Nº 5919 DE 17/07/2015”. legisweb.com.br (на језику: португалски). Legisweb. 2017-05-19. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Cooperação Internacional” (на језику: португалски). Guarulhos. Архивирано из оригинала 11. 06. 2020. г. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Sister Cities”. eThekwini Municipality. Архивирано из оригинала 11. 09. 2019. г. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Things You Might Not Know About Cape Town”. xtraspace.co.za. XtraSpace. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Mozambique sister city agreement seen as trade boost”. Charles County. 2019-10-08. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „Maputo (Mozambique)”. Go Chengdu. Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-01.
- ^ „International Links”. Port Louis. Архивирано из оригинала 21. 05. 2020. г. Приступљено 2020-07-01.
Литература
уреди- „Lourenço Marques”. Elementos para um diccionario chorographico da provincia de Mozambique (на језику: португалски). Lisboa: Sociedade de Geografia de Lisboa. 1889.
- „Water-Gate of the Transvaal”. Chambers' Journal. London. 1895.
- A. Samler Brown; G. Gordon Brown, ур. (1906), „Lourenço Marques”, Guide to South Africa (14th изд.), London: Sampson, Low, Marston & Co.
- „Lorenzo Marquez”. Brockhaus' Konversations-Lexikon (на језику: немачки) (14th изд.). Leipzig: Brockhaus. 1908.
- „Lourenço Marques, Portuguese East Africa”. International Directory of Buyers and Sellers. Chicago: International Trade Developer Inc. 1922.
- António Rita-Ferreira (1968). „Os Africanos de Lourenço Marques”. Memórias do Instituto de Investigação Científica de Moçambique (на језику: португалски). 9: 165—222. ISSN 0076-1184. „Série C”
- Jeanne Penvenne (1979), Forced labor and the origin of an African working class: Lourenço Marques, 1870-1962, Brookline, Massachusetts: Boston University African Studies Center
- Carlos Alberto Medeiros (1980). „Maputo antes da independência, Geografia de uma cidade colonial”. Finisterra (на језику: португалски). Centro de Estudos Geográficos da Universidade de Lisboa. 15 (30). ISSN 0430-5027. doi:10.18055/Finis2209
. 
- E. Medeiros (1989). „L'evolution Demographique de la Ville de Lourenco Marques (1894-1975)”. Ур.: M. Cahen. Bourgs et Villes en Afrique Lusophone (на језику: француски).
- M. C. Mendes (1989). „Les repercussions de l'independence sur la ville de Maputo”. Ур.: M. Cahen. Bourgs et Villes en Afrique Lusophone (на језику: француски).
- Jeremy Grest (1995). „Urban Management, Local Government Reform and the Democratisation Process in Mozambique: Maputo City 1975-1990”. Journal of Southern African Studies. 21 (1): 147—164. JSTOR 2637336. doi:10.1080/03057079508708438.
- Jeanne Marie Penvenne (1995). African workers and colonial racism: Mozambican strategies and struggles in Lourenço Marques, 1877-1962. London: James Currey. ISBN 0435089528.
- JoAnn McGregor (1998). „Violence and Social Change in a Border Economy: War in the Maputo Hinterland, 1984-1992”. Journal of Southern African Studies. 24.
- Paul Jenkins (1999), Maputo city: The historical roots of under-development and the consequences in urban form, Edinburgh College of Art/Heriot-Watt University, School of Planning and Housing, OCLC 42874930, „Research paper n°71”
- Fredrik Söderbaum; Ian Taylor (2001). „Transmission Belt for Transnational Capital or Facilitator for Development? Problematising the Role of the State in the Maputo Development Corridor”. Journal of Modern African Studies. 39.
- Jeanne-Marie Penvenne (2002). „'A xikomo xa lomu, iku tira': Citadines africaines à Lourenço Marques (Mozambique), 1945-1975”. Le Mouvement social (на језику: француски). Paris (204). doi:10.3917/lms.204.0081 — преко Cairn.info. Шаблон:Free access
- M.A. El-Khawas (2003). „Maputo, Mozambique”. Ур.: Dickson Eyoh and Paul Tiyambe Zeleza. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Kwame Anthony Appiah and Henry Louis Gates, ур. (2005). „Maputo”. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 726+. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Kevin Shillington, ур. (2005). „Maputo”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- Illegitimacy of Democracy? Democratisation and Alienation in Maputo, Mozambique, London: Crisis States Research Centre, 2007 — преко International Relations and Security Network
- Nationalism, Urban Poverty and Identity in Maputo, Mozambique, London: Crisis States Research Centre, 2010 — преко International Relations and Security Network
- P. Jenkins (2011), Simon Bekker and Goran Therborn, ур., „Maputo and Luanda”, Capital Cities in Africa: Power and Powerlessness, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, ISBN 978-2-8697-8495-6, Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г., Приступљено 28. 03. 2021 Шаблон:Free access
- Paulo Tormenta Pinto; Ana Vaz Milheiro (2012), From Monumentality To Diversity – Maputo Between The Urban Plans Of Aguiar & Azevedo (1950—1970) — преко International Planning History Society Шаблон:Free access
- Carlos Nunes Silva, ур. (2015). Urban Planning in Lusophone African Countries. UK: Ashgate. ISBN 978-1472444882. (Includes articles about Maputo)
- Vanessa de Pacheco Melo (2016). „Production of Urban Peripheries For and By Low-Income Populations at the Turn of the Millennium: Maputo, Luanda and Johannesburg”. Journal of Southern African Studies. 42 (4).
- Sandra Roque; et al. (2016). „Subúrbios and Cityness: Exploring Imbrications and Urbanity in Maputo, Mozambique”. Journal of Southern African Studies. 42 (4).
