Лов на вештице у Индији
Овај чланак је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Расправа траје седам дана и одвија се на страници за разговор. Слободно искажите своје мишљење о предлогу. Детаљније о правилима у вези с добрим чланцима. |
Лов на вештице још присутан у Индији у двадесет првом веку. Особе које су означени као вештице су обично старије или неудате жене оптужене за манипулисање натприродним силама са злонамерним намерама.[1] Етикетирање жена да су вештице се јавља претежно у руралним, сиромашнијим деловима земље где је често већа концентрација племенских заједница.[2]
Постоји више мотива или разлога због чега може доћи дњо оптужбе за вештичарство, од неуспеха усева, финансијских потешкоћа и губитка стоке до болести или смрти чланова породице. Оптужбе су често покренуте са скривеним мотивима као што је отимање земље и имовине 'вештице', измиривање личних завада или чак као казна за одбијање сексуалног односа.[3][4] Постоје и дубљи основни узроци лова на вештице, пре свега недостатак образовања и основних социјалних бенефиција, посебно здравствене неге и заштите.[5]
Огромна већина жртава лова на вештице су жене, посебно старије, неудате жене из ниже касте, које су због свог порекла друштвено маргинализоване и стога су рањивије да постану жртвени јарац за несрећу својих суседа. Иако то није тако уобичајено, мушкарци такође могу бити подвргнути оптужбама за вештичарење, посебно ако су рођаци или чланови породице оптужене вештице.[6]
Према Националном бироу за евиденцију злочина (NCRB)) Индије, од 2000. више од 2.500 жена је убијено након што су биле етикетиране да су вештице.[7][8][9] Процењује се да је број још већи, јер многи случајеви остају непријављени. Жене оптужене да се баве враџбинама суочавају се са разним облицима физичког и психичког мучења, као и погубљења. Тешко насиље се обично користи за кажњавање оптужених вештица и може укључивати силовање, премлаћивање, бичевање и одсецање удова. Штавише, 'вештице' могу бити ментално и емоционално злостављане кроз остракизам, протеривање, малтретирање, ухођење и јавно понижавање.[10]
Историја
уредиЛов на вештице у Индији је стара пракса која траје столећима. У античким периодима постојали су помени дајана (вештица). Такви помени се налазе у неколикосанскритских дела. Међутим, за разлику од суђења вештицама у раној модерној Европи и колонијалној Америци, где су жртве суђене и евидентиране од стране државног правосуђа, тешко је пронаћи детаљне записе о лову на вјештице у Индији јер је много лова подстакнуто народним маса, без уплитања званичних органа. Из тог разлога, не постоје конкретни документовани докази о лову на вештице у Индији пре суђења вештицама у Сантхалу 1792. године, а већина случајева лова на вештице налази се у информацијама из колонијалног периода.[11][12]
Лов на вештице у колонијалној Индији
уредиУ колонијалној Индији из 19. века забележени су многи случајеви лова на вештице и спекулише се да је током овог периода више од хиљаду жена убијено због вештичарења само у централним индијским областима. Такође се веровало да је више жена убијено под оптужбама да су вештице него оне које су умрле кроз праксу Сати.[13] Вештице (познате и као дакиније или дајане) обично су идентификовали мушкарци који су се бавили магијом или су биле духовне вође. Ови ловци на вештице, познати као ' bohpas'', 'bahgats' и друга имена, консултовани су након што су се чланови заједнице, њихови рођаци или вође села жалили на несреће изазване враџбинама.[14][15] Када би „вештица“ била идентификована, bohpas би покушао да „ослободи“ жртву њене моћи, употребом магије, егзорцизма, мучење и погубљење. На пример, једна попупларна метода мучења у западној Индији је оптуженој вештици утрљавала пасту од чилија у очи, била је обешена наопачке о дрво и љуљана је преко отворене ватре све док јој не призна злочина или док не би обећала да ће ослободити своју жртву(е).[14] У једном случају 1886. године старија жена по имену Кунку оптужена је да је нанела болест жени војника, натерали су је да стави руке у кључало уље и данима је висила обешена, пре него што је пуштена и на крају убијена.[15]
Забрана лова на вештице
уредиБританске власти су спровеле неколико забрана убијања вештица између 1840-их и 60-их година широм источне Индије. Забране су биле таргетирале духовне вође и свете људе који су прозивали и оптуживали вештице у локалним срединама. У тежим случајевимам казне за ловце мна вештице су могле укључивати и смртну казну.[16]
У почетку се чинило да су забране делотворне и да су испуниле циљ смањења случајева лова на вештице. Жене оптужене за врачање и њихове породице добиле су више ресурса на располагагању као и могућности да траже подршку, компензацију и правду. Ловци на вештице су одвраћани од етикетирања одређених жена као вештица и извођења бруталнијих облика кажњавања оптужених.[17] Међутим, лов је настављени без обзира на нове законе, у мање упадљивом маниру и у мање насилним облицима. Британци нису успели да схвате колико су веровања о вештицама дубоко укорењена у племенским друштвима и уместо да зауставе лов на вештице, већ су ову праксу само избацили из конвенционалних токова одржавања и она је настављена на друге скровите начине.[18] Није помогло то што су многи колонијални званичници, покушавајући да смање тензије и удовоље локалним традицијама, били познати по томе да прихватају одређене праксе лова на вештице и да су били попустљиви према починиоцима, а неки су чак присуствовали и вешањем вештица.[17]
Могуће је да је стављање лова на вештице ван правног оквира, подстакло број лова, због непријатељског и отпорног одговора на законодавство. Прво, многи Индијанци су се противили суђењима убицама вештица, који су често били утицајни људи који су играли централну улогу у животу села и, по мишљењу локалног становништва, само су покушавали да заштите своје заједнице од злих натприродних сила. Поред тога, након доношења забрана лова на вештице, разлози за лов на 'дајане' проширили су се даље од отимања земље и начина да се добије одмазда за несреће и вероватно прешли у облик отпора колонијалној власти. На пример, вештице су постале симбол колонијалне моћи и многи су веровали да су вештице постале 'заштићене' новим британским законима, тако да је пракса лова на вештице постала индиректан облик изражавања непријатељства према колонијалној моћи и управи.[19][20]
Сантхалски устанак 1855. и Индијски устанак 1857.
уредиМасован лов на вештице често се поклапао са великим побунама у Британској Индији, додатно подржавајући идеју да је лов на вештице представљао начин отпора колонијалној власти.[21] На пример, у Сантхалском устанку 1855. године, велики број жена је био прогањан од стране вођа устаника, на основу оптужби за вештичарење, упркос томе што су играле активну улогу у отпору.[22]
Слично томе, 1857. током индијске побуне, талас лова на вештице избио је широм региона Чота Нагпур. Побуна је пружила прилику вођама побуњеника да 'очисте' број вештица. Сматрали су да се бројност вештица повећала као последица 'добронамерном моћи' Британаца. Вештице су на много начина постале симбол британске моћи и из тог разлога су их побуњеничке вође убијале; то је био начин консолидације своје верске и политичке моћи над масама у временима великих преврата.[23]
Савремени лов на вештице
уредиУ савременој Индији, лов на вештице и даље је распрострањен и уобичајен у изолованим и сиромашним сеоским областима, посебно у северним и централним деловима земље.[24] Држава Џарканд забележила је највећи укупан број убистава чији је мотив био вештичарење. Пет стотина и деведесет три жене су убијене под оптужбом за вештичарење између 2001. и 2021. према подацима Националног бироа за евиденцију злочина (NCRB).[25][26] Државе Асам, Бихар, Чатисар, Мадја Прадеш и Одиша такође су забележиле многе случајеве жигосања жена као вештица.[27][28] Обично постоје три фазе лова на вештице: оптужба, проглашење и прогон.[29] Оптужба за вештичарење се најчешће покреће након изненадне смрти или болести члана породице, неуспеха усева или губитка стоке. Жену тада у заједници утицајни маг проглашава вештицом; он се консултује са члановима заједнице коју консултују чланови заједнице након што је претрпела несрећу. Магови изводе магију да идентификују вештицу и да је казне због бављења црном магијом.[28]
Убиства која за мотив имају вештичарство, по годинама:[30]
Година | Убиства |
---|---|
2000. | 126[31] |
2001. | 126 |
2002. | 151 |
2003. | 138 |
2004. | 111 |
2005. | 197 |
2006. | 186 |
2007. | 177 |
2008. | 175 |
2009. | 175 |
2010. | 178 |
2011. | 240 |
2012. | 119 |
2013. | 160 |
2014. | 156 |
2015. | 135 |
2016. | 134 |
2017. | 73 |
2018. | 62 |
2019. | 102[32] |
2020. | 88[33] |
2021. | 68[34] |
Укупно | 3077 |
Прогон
уредиОд раних 2000-тих пријављени случајеви лова на вештице показују да су жене оптужене за бављење црном магијом биле подвргнуте прогону и нехуманом поступању од стране оних који живе у њиховом селу. Ово се ради у покушају да се вештица казни или прочисти.[35] Жртве могу бити тешко премлаћене или бичеване од стране починилаца, као и сексуално злостављане, неке су принуђене да трпе још облике мучења као што је одсецање удова.[36][37] У тежим случајевима, оптужене убијају, а неке методе погубљења које се и данас користе у лову укључују спаљивање и каменовање. Многи смртни случајеви се такође могу десити као последица повреда изазваних физичким насиљем.[38][39] Жртве лова на вештице суочавају се са психичким мучењем као и са физичким нападима, од вербалног злостављања и узнемиравања до јавног понижавања. На пример, 2009. године пет жена из забаченог села у округу Деогхар у Џарканду спроведене су голе кроз село, претучене су и приморане да једу људски измет.[40] У многим случајевима, жене морају да напусте своје домове у страху од прогона или бивају протеране из својих села и имања. Ефекти напада и такозваних 'казна' често остављају трајни утицај на жртве жигосања вештица, што доводи неке жртве до самоубиства.[41]
Узрочни фактори
уредиНедостатак квалитетног образовања и здравствене заштите
уредиВећина случајева лова на вештице у Индији забележена је из места и заједница у лошим социо-економским условима. На пример, у Џаркханду, држави у којој је жигосање вештица веома распрострањено, скоро 40% становништва живи испод границе сиромаштва.[42] Сиромаштво у комбинацији са неадекватним пружањем здравствене заштите и образовањем помаже да се створи окружење у којем лов на вештице може да буде високоприсутан.
Недостатак хигијене и лако доступних медицинских установа значи да су у многим сиромашнијим областима лаке болести које се могу лечити уобичајени узроци смрти. Болнице и друге медицинске установе су често предалеко од руралних заједница у Индији и уместо тога, многи Индијци у изолованим областима траже помоћ локалног божанства или свештеника због медицинских болести.[43] Ово је кључни узрочник лова на вештице јер се епидемије болести и наизглед необјашњиве смрти у овим заједницама посматрају као резултат вештичарења или црне магије. Значај лошег приступа здравственој заштити за лов на вештице може се видети у заједничкој студији Државне комисије за жене Утараканд из 2019. и Комисије за акциону помоћ, која је открила да је 27% забележених случајева лова на вештице у држави Утараканд покренуто у одговор на развој здравствених проблема деце, а још 43,5% је подстакнуто због лошег здравља одраслих.[44][45] Лош стандард образовања у државама као што је Џаркханд такође повећава вероватноћу да ће се људи окренути ирационалним сујеверним веровањима, попут вештичарења, да би објаснили изненадне смрти, болести или неуспех усева у својим заједницама.[46]
Прикривени мотиви за прогон
уредиЛов на вештице је често уобичајена шема за отимања земље и имовине од жена, мотив који је обично прикривен представљеним сујеверјем.[47][48] То је зато што жељену земљу и ресурсе у власништву неудатих, обично удовица и жена без деце лакше стичу након лова на вештице од стране љубоморних комшија и чланова породице. На пример, означеној као 'вештица' може бити ускраћено право да поседује имовину. Може бити приморана да напусти своју земљу у страху од напада, тако што ће бити прогнана из села или убијена.[49]
Решавање личних размирица и спорова може бити решевано кроз оптужбе за и спровођење лова на вештице. Отворене, природно асертивне и конфронтирајуће жене чешће ће бити циљане и етикетиране као вештице као начин да их ућуткају или делују на основу дуготрајне љутње према њима.[50] Било је случајева у којима је одбијање жене да прихвати понуде да има секс довело до тога да је мушкарац из освете означи као вештицу, што је знатно олакшало да се жена изолује из села те да је сексуално искористе.[51]
Неке феминисткиње су тврдили да је основна жеља да се потчине жене које представљају претњу патријархалној структури руралних индијских друштава кључни фактор у постојању савременог лова на вештице. Танви Јадав, на пример, тврди да се бруталне методе физичког и психичког кажњавања оптужених вештица, као што су премлаћивање, срамоћење и линч, користе за намерно терорисање и ућуткивање жена које би иначе могле да оспоравају или говоре против патријархалних норми.[52] Сикха Дас такође напомиње да је већа вероватноћа да ће младе, независне и чврсте удовице бити жигосане да су вештице као начин да се казне због прављења искорака ван традиционалних очекивања од жена у њиховом статусу.[53]
Покушаји да се оконча лов на вештице
уредиПокушаји да се створи законска регулатива која би спречила и елиминисала праксу лова на вештице учињени су на националном и државном нивоу. На пример, индијска држава Џарканд је 2001. године донела Закон о спречавању вештица (Daain) како би „елиминисали „мучење, понижавање и убијање“. Поред тога, закон криминализује ритуале које изводе магови за које се верује да идентификују и „лече“ вештице.[54] Влада је 2021. године покренула пројекат Гарима који има за циљ сузбијање лова на вештице „оснаживањем“ жртава пружајући им савјетовање, обуку о радним вјештинама и могућности за живот. Пројекат такође има за циљ ширење свести међу угроженим заједницама у циљу спречавања лова на вештице.[55] Тренутно 6 држава у земљи има посебне законе који циљају на лов на вештице: Раџастан, Џарканд, Чатисгар, Бихар, Одиша и Асам, док Махараштра и Карнатака имају законе који третирају тему лова на вештице скупа са другим присутним сујеверјима.[56][57]
Међутим, укупна ефикасност законодавства против лова на вештице доведена је у питање. Прво, већина закона донесених за борбу против лова на вјештице донесена је само на државном нивоу, а централна влада Индије тек треба да донесе посебан закон који се односи на ову праксу. Редак покушај да се заустави овај злочин на савезном нивоу било је увођење закона о спречавању лова на вештице од стране индијског политичара Рагаве Лакханпала у парламенту 2016. године, међутим, закон још није усвојен.[58]
Примена усвојених закона је такође лоша, јер је само 2 одсто починилаца осуђено.[59] Пријављени случајеви су често одбачени због недостатка одговарајуће истраге, сведока или због 'компромиса' постигнутог између жртве и починиоца.[60] Штавише, већина случајева није документована јер је сиромашним и неписменим женама тешко да путују из изолованих региона да пријаве случајеве полицији и да долазе поново на позиве полицијских снага.[61] Из ових разлога, активисти су се залагали за друштвена решења која циљају на сујеверје и ирационалност присутну у заједницама, подржавају жртве и циљају на корене проблема, уместо да заузму стриктно легалан приступ као решење за елиминацију лова на вјештице.[60]
Невладине организације попут Центра за социјалну правду (CSJ) користе правни систем да се боре за права и имовину жена и маргинализованих људи, који су нападнути у лову на вештице. Друга организација, ANANDI, гради солидарност међу жртвама лова на вештице или особа које живе у подручјима где су жене често мета. Појединачни активисти су такође имали значајан утицај на борбу против лова на вештице. На пример, Бирубала Раба, који води организацију која шири свест против лова на вештице под називом [Она и њен тим су провели последњих 15 година у кампањи против ове праксе.[62][63] Рабха је имала кључну улогу у доношењу Закона о лову на вештице у Асаму (забрана превенције и заштите), за који многи кажу да је најстриктнији индијски закон против лова на вјештице и 2021. године добила је признање за свој рад од стране Владе Индије са престижном наградом Падма Схри.[63][64][65]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-03.
- ^ „The Indian woman who hunts the witch hunters”. BBC News (на језику: енглески). 2016-04-09. Приступљено 2023-01-03.
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ Phutela, Apoorva (2022-04-06). „Witch Hunting Trials: A Gendered Practice Of Punishment That Continues Even Today”. Feminism in India (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-25.
- ^ „In Rural India, Protecting Women From Witch Hunting, and an Impending Flood”. Pulitzer Center (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Приступљено 2022-12-20.
- ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ Archer, W G (1979). The Santals: Readings in Tribal Life. New Delhi: Concept Publishing Company..
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ а б Skaria, Ajay (мај 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — преко Gale Academic Onefile.
- ^ а б „Witch Trials in British India”. blogs.bl.uk (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-11.
- ^ Skaria, Ajay (мај 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — преко Gale Academic Onefile.
- ^ а б Skaria, Ajay (мај 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — преко Gale Academic Onefile.
- ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (на језику: енглески).
- ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (на језику: енглески).
- ^ Sinha, Shashank (2007). „Witch-Hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly. 42 (19): 1672—1676. ISSN 0012-9976. JSTOR 4419566.
- ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (на језику: енглески).
- ^ Mallick, Ata (2017). „Santal Women and the Rebellion of 1855 in Colonial India”. ANTYAJAA: Indian Journal of Women and Social Change. 2 (1): 9—28. doi:10.1177/2455632717723490 — преко JSTOR.
- ^ Sinha, Shashank (2007). „Witch-Hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly. 42 (19): 1672—1676. ISSN 0012-9976. JSTOR 4419566.
- ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-03.
- ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Приступљено 2022-12-20.
- ^ Suresh, Mayur (6. 12. 2019). „Day Thirteen | Witch-branding in Eastern India”. 16 Days Blogathon. Приступљено 31. 1. 2023.
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ а б Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Приступљено 2022-12-20.
- ^ „Crime in India Table Contents | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Table 13A. Приступљено 2023-06-05.
- ^ „Motives of Murder 2019” (PDF). National Crime Records Bureau.
- ^ „Motives of Murder 2020” (PDF). National Crime Records Bureau.
- ^ „Motives of Murder 2021” (PDF). National Crime Records Bureau.
- ^ „India's 'witches' victims of superstition, poverty – DW – 07/26/2019”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-27.
- ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ „In Rural India, Protecting Women From Witch Hunting, and an Impending Flood”. Pulitzer Center (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Five women killed in India by villagers suspecting witchcraft”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-08-08. Приступљено 2023-01-28.
- ^ „Hundreds accused after woman is burned alive 'for being a witch' in Indian village”. The Independent (на језику: енглески). 2022-11-11. Приступљено 2023-01-28.
- ^ Ravi, Salman (2009-10-20). „Village 'witches' beaten in India”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-27.
- ^ „Three 'witches' kill themselves”. BBC News (на језику: енглески). 2003-10-24. Приступљено 2023-01-28.
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ Borah, Lekha; Das, Madhushree (2019-11-25). „Witch-Hunting in Assam: Myth or Reality”. Space and Culture, India (на језику: енглески). 7 (3): 99—114. ISSN 2052-8396. doi:10.20896/saci.v7i3.566 .
- ^ "World Human Rights Day: Is an India free of witch-hunts possible." Down To Earth, 7 Dec. 2021, p. NA. Gale General OneFile, link.gale.com/apps/doc/A685732782/ITOF?u=ed_itw&sid=bookmark-ITOF&xid=cb86ccb5. Accessed 25 Jan. 2023.
- ^ „Witch-hunting driven by class and gender discrimination in tribal areas of India”. RFI (на језику: енглески). 2022-02-26. Приступљено 2023-01-25.
- ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-03.
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ Borah, Lekha; Das, Madhushree (2019-11-25). „Witch-Hunting in Assam: Myth or Reality”. Space and Culture, India (на језику: енглески). 7 (3): 99—114. ISSN 2052-8396. doi:10.20896/saci.v7i3.566 .
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (на језику: енглески). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203 .
- ^ Das, Sikha (март 2017). „Gender, Power and Conflict of Identities: A Witch Hunting Narrative of Rabha Women”. South Asian Survey. 24 (1): 1—100. doi:10.1177/0971523118783037 — преко SAGE Journals.
- ^ Suresh, Mayur (6. 12. 2019). „Day Thirteen | Witch-branding in Eastern India”. 16 Days Blogathon. Приступљено 31. 1. 2023.
- ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ Mishra, Jigyasa (2023-04-06). „Labelled As Witches In Rajasthan, Women Face Harassment, Torture And Ostracism”. www.indiaspend.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-06.
- ^ „'Human sacrifice' in Kerala: What are the laws on witchcraft in India's states?”. The Indian Express (на језику: енглески). 2022-10-13. Приступљено 2023-04-06.
- ^ Vidhi (17. 7. 2020). „The Witch Hunt Bill, 2016: Speculations & Urgency”. Vidhi (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-29.
- ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-03.
- ^ а б Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 3130547 .
- ^ Bailey, Frederick George 1994: The Witch-Hunt, or the Triumph of Morality. New York: Cornell University Press.
- ^ „A witch-hunting survivor crusades to save Assamese women”. Hindustan Times (на језику: енглески). 2016-06-14. Приступљено 2023-01-31.
- ^ а б „The Indian woman who hunts the witch hunters”. BBC News (на језику: енглески). 2016-04-09. Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Crusader against witch hunting to be felicitated”. DNA India (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ "Padma Awards: 2021" (PDF). Ministry of Home Affairs (India). 25 January 2021. pp. 2–5. Retrieved 31 January 2023.