Википедија

Lov na veštice u Indiji

прогон жена у Индији под оптужбом да су вештице

Lov na veštice još prisutan u Indiji u dvadeset prvom veku. Osobe koje su označeni kao veštice su obično starije ili neudate žene optužene za manipulisanje natprirodnim silama sa zlonamernim namerama.[1] Etiketiranje žena da su veštice se javlja pretežno u ruralnim, siromašnijim delovima zemlje gde je često veća koncentracija plemenskih zajednica.[2]

Postoji više motiva ili razloga zbog čega može doći dnjo optužbe za veštičarstvo, od neuspeha useva, finansijskih poteškoća i gubitka stoke do bolesti ili smrti članova porodice. Optužbe su često pokrenute sa skrivenim motivima kao što je otimanje zemlje i imovine 'veštice', izmirivanje ličnih zavada ili čak kao kazna za odbijanje seksualnog odnosa.[3][4] Postoje i dublji osnovni uzroci lova na veštice, pre svega nedostatak obrazovanja i osnovnih socijalnih beneficija, posebno zdravstvene nege i zaštite.[5]

Ogromna većina žrtava lova na veštice su žene, posebno starije, neudate žene iz niže kaste, koje su zbog svog porekla društveno marginalizovane i stoga su ranjivije da postanu žrtveni jarac za nesreću svojih suseda. Iako to nije tako uobičajeno, muškarci takođe mogu biti podvrgnuti optužbama za veštičarenje, posebno ako su rođaci ili članovi porodice optužene veštice.[6]

Prema Nacionalnom birou za evidenciju zločina (NCRB)) Indije, od 2000. više od 2.500 žena je ubijeno nakon što su bile etiketirane da su veštice.[7][8][9] Procenjuje se da je broj još veći, jer mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. Žene optužene da se bave vradžbinama suočavaju se sa raznim oblicima fizičkog i psihičkog mučenja, kao i pogubljenja. Teško nasilje se obično koristi za kažnjavanje optuženih veštica i može uključivati silovanje, premlaćivanje, bičevanje i odsecanje udova. Štaviše, 'veštice' mogu biti mentalno i emocionalno zlostavljane kroz ostrakizam, proterivanje, maltretiranje, uhođenje i javno ponižavanje.[10]

Istorija

uredi

Lov na veštice u Indiji je stara praksa koja traje stolećima. U antičkim periodima postojali su pomeni dajana (veštica). Takvi pomeni se nalaze u nekolikosanskritskih dela. Međutim, za razliku od suđenja vešticama u ranoj modernoj Evropi i kolonijalnoj Americi, gde su žrtve suđene i evidentirane od strane državnog pravosuđa, teško je pronaći detaljne zapise o lovu na vještice u Indiji jer je mnogo lova podstaknuto narodnim masa, bez uplitanja zvaničnih organa. Iz tog razloga, ne postoje konkretni dokumentovani dokazi o lovu na veštice u Indiji pre suđenja vešticama u Santhalu 1792. godine, a većina slučajeva lova na veštice nalazi se u informacijama iz kolonijalnog perioda.[11][12]

Lov na veštice u kolonijalnoj Indiji

uredi

U kolonijalnoj Indiji iz 19. veka zabeleženi su mnogi slučajevi lova na veštice i spekuliše se da je tokom ovog perioda više od hiljadu žena ubijeno zbog veštičarenja samo u centralnim indijskim oblastima. Takođe se verovalo da je više žena ubijeno pod optužbama da su veštice nego one koje su umrle kroz praksu Sati.[13] Veštice (poznate i kao dakinije ili dajane) obično su identifikovali muškarci koji su se bavili magijom ili su bile duhovne vođe. Ovi lovci na veštice, poznati kao ' bohpas'', 'bahgats' i druga imena, konsultovani su nakon što su se članovi zajednice, njihovi rođaci ili vođe sela žalili na nesreće izazvane vradžbinama.[14][15] Kada bi „veštica“ bila identifikovana, bohpas bi pokušao da „oslobodi“ žrtvu njene moći, upotrebom magije, egzorcizma, mučenje i pogubljenje. Na primer, jedna popuplarna metoda mučenja u zapadnoj Indiji je optuženoj veštici utrljavala pastu od čilija u oči, bila je obešena naopačke o drvo i ljuljana je preko otvorene vatre sve dok joj ne prizna zločina ili dok ne bi obećala da će osloboditi svoju žrtvu(e).[14] U jednom slučaju 1886. godine starija žena po imenu Kunku optužena je da je nanela bolest ženi vojnika, naterali su je da stavi ruke u ključalo ulje i danima je visila obešena, pre nego što je puštena i na kraju ubijena.[15]

Zabrana lova na veštice

uredi

Britanske vlasti su sprovele nekoliko zabrana ubijanja veštica između 1840-ih i 60-ih godina širom istočne Indije. Zabrane su bile targetirale duhovne vođe i svete ljude koji su prozivali i optuživali veštice u lokalnim sredinama. U težim slučajevimam kazne za lovce mna veštice su mogle uključivati i smrtnu kaznu.[16]

U početku se činilo da su zabrane delotvorne i da su ispunile cilj smanjenja slučajeva lova na veštice. Žene optužene za vračanje i njihove porodice dobile su više resursa na raspolagaganju kao i mogućnosti da traže podršku, kompenzaciju i pravdu. Lovci na veštice su odvraćani od etiketiranja određenih žena kao veštica i izvođenja brutalnijih oblika kažnjavanja optuženih.[17] Međutim, lov je nastavljeni bez obzira na nove zakone, u manje upadljivom maniru i u manje nasilnim oblicima. Britanci nisu uspeli da shvate koliko su verovanja o vešticama duboko ukorenjena u plemenskim društvima i umesto da zaustave lov na veštice, već su ovu praksu samo izbacili iz konvencionalnih tokova održavanja i ona je nastavljena na druge skrovite načine.[18] Nije pomoglo to što su mnogi kolonijalni zvaničnici, pokušavajući da smanje tenzije i udovolje lokalnim tradicijama, bili poznati po tome da prihvataju određene prakse lova na veštice i da su bili popustljivi prema počiniocima, a neki su čak prisustvovali i vešanjem veštica.[17]

Moguće je da je stavljanje lova na veštice van pravnog okvira, podstaklo broj lova, zbog neprijateljskog i otpornog odgovora na zakonodavstvo. Prvo, mnogi Indijanci su se protivili suđenjima ubicama veštica, koji su često bili uticajni ljudi koji su igrali centralnu ulogu u životu sela i, po mišljenju lokalnog stanovništva, samo su pokušavali da zaštite svoje zajednice od zlih natprirodnih sila. Pored toga, nakon donošenja zabrana lova na veštice, razlozi za lov na 'dajane' proširili su se dalje od otimanja zemlje i načina da se dobije odmazda za nesreće i verovatno prešli u oblik otpora kolonijalnoj vlasti. Na primer, veštice su postale simbol kolonijalne moći i mnogi su verovali da su veštice postale 'zaštićene' novim britanskim zakonima, tako da je praksa lova na veštice postala indirektan oblik izražavanja neprijateljstva prema kolonijalnoj moći i upravi.[19][20]

Santhalski ustanak 1855. i Indijski ustanak 1857.

uredi

Masovan lov na veštice često se poklapao sa velikim pobunama u Britanskoj Indiji, dodatno podržavajući ideju da je lov na veštice predstavljao način otpora kolonijalnoj vlasti.[21] Na primer, u Santhalskom ustanku 1855. godine, veliki broj žena je bio proganjan od strane vođa ustanika, na osnovu optužbi za veštičarenje, uprkos tome što su igrale aktivnu ulogu u otporu.[22]

Slično tome, 1857. tokom indijske pobune, talas lova na veštice izbio je širom regiona Čota Nagpur. Pobuna je pružila priliku vođama pobunjenika da 'očiste' broj veštica. Smatrali su da se brojnost veštica povećala kao posledica 'dobronamernom moći' Britanaca. Veštice su na mnogo načina postale simbol britanske moći i iz tog razloga su ih pobunjeničke vođe ubijale; to je bio način konsolidacije svoje verske i političke moći nad masama u vremenima velikih prevrata.[23]

Savremeni lov na veštice

uredi

U savremenoj Indiji, lov na veštice i dalje je rasprostranjen i uobičajen u izolovanim i siromašnim seoskim oblastima, posebno u severnim i centralnim delovima zemlje.[24] Država Džarkand zabeležila je najveći ukupan broj ubistava čiji je motiv bio veštičarenje. Pet stotina i devedeset tri žene su ubijene pod optužbom za veštičarenje između 2001. i 2021. prema podacima Nacionalnog biroa za evidenciju zločina (NCRB).[25][26] Države Asam, Bihar, Čatisar, Madja Pradeš i Odiša takođe su zabeležile mnoge slučajeve žigosanja žena kao veštica.[27][28] Obično postoje tri faze lova na veštice: optužba, proglašenje i progon.[29] Optužba za veštičarenje se najčešće pokreće nakon iznenadne smrti ili bolesti člana porodice, neuspeha useva ili gubitka stoke. Ženu tada u zajednici uticajni mag proglašava vešticom; on se konsultuje sa članovima zajednice koju konsultuju članovi zajednice nakon što je pretrpela nesreću. Magovi izvode magiju da identifikuju vešticu i da je kazne zbog bavljenja crnom magijom.[28]

Ubistva koja za motiv imaju veštičarstvo, po godinama:[30]

Godina Ubistva
2000. 126[31]
2001. 126
2002. 151
2003. 138
2004. 111
2005. 197
2006. 186
2007. 177
2008. 175
2009. 175
2010. 178
2011. 240
2012. 119
2013. 160
2014. 156
2015. 135
2016. 134
2017. 73
2018. 62
2019. 102[32]
2020. 88[33]
2021. 68[34]
Ukupno 3077

Progon

uredi

Od ranih 2000-tih prijavljeni slučajevi lova na veštice pokazuju da su žene optužene za bavljenje crnom magijom bile podvrgnute progonu i nehumanom postupanju od strane onih koji žive u njihovom selu. Ovo se radi u pokušaju da se veštica kazni ili pročisti.[35] Žrtve mogu biti teško premlaćene ili bičevane od strane počinilaca, kao i seksualno zlostavljane, neke su prinuđene da trpe još oblike mučenja kao što je odsecanje udova.[36][37] U težim slučajevima, optužene ubijaju, a neke metode pogubljenja koje se i danas koriste u lovu uključuju spaljivanje i kamenovanje. Mnogi smrtni slučajevi se takođe mogu desiti kao posledica povreda izazvanih fizičkim nasiljem.[38][39] Žrtve lova na veštice suočavaju se sa psihičkim mučenjem kao i sa fizičkim napadima, od verbalnog zlostavljanja i uznemiravanja do javnog ponižavanja. Na primer, 2009. godine pet žena iz zabačenog sela u okrugu Deoghar u Džarkandu sprovedene su gole kroz selo, pretučene su i primorane da jedu ljudski izmet.[40] U mnogim slučajevima, žene moraju da napuste svoje domove u strahu od progona ili bivaju proterane iz svojih sela i imanja. Efekti napada i takozvanih 'kazna' često ostavljaju trajni uticaj na žrtve žigosanja veštica, što dovodi neke žrtve do samoubistva.[41]

Uzročni faktori

uredi

Nedostatak kvalitetnog obrazovanja i zdravstvene zaštite

uredi

Većina slučajeva lova na veštice u Indiji zabeležena je iz mesta i zajednica u lošim socio-ekonomskim uslovima. Na primer, u Džarkhandu, državi u kojoj je žigosanje veštica veoma rasprostranjeno, skoro 40% stanovništva živi ispod granice siromaštva.[42] Siromaštvo u kombinaciji sa neadekvatnim pružanjem zdravstvene zaštite i obrazovanjem pomaže da se stvori okruženje u kojem lov na veštice može da bude visokoprisutan.

Nedostatak higijene i lako dostupnih medicinskih ustanova znači da su u mnogim siromašnijim oblastima lake bolesti koje se mogu lečiti uobičajeni uzroci smrti. Bolnice i druge medicinske ustanove su često predaleko od ruralnih zajednica u Indiji i umesto toga, mnogi Indijci u izolovanim oblastima traže pomoć lokalnog božanstva ili sveštenika zbog medicinskih bolesti.[43] Ovo je ključni uzročnik lova na veštice jer se epidemije bolesti i naizgled neobjašnjive smrti u ovim zajednicama posmatraju kao rezultat veštičarenja ili crne magije. Značaj lošeg pristupa zdravstvenoj zaštiti za lov na veštice može se videti u zajedničkoj studiji Državne komisije za žene Utarakand iz 2019. i Komisije za akcionu pomoć, koja je otkrila da je 27% zabeleženih slučajeva lova na veštice u državi Utarakand pokrenuto u odgovor na razvoj zdravstvenih problema dece, a još 43,5% je podstaknuto zbog lošeg zdravlja odraslih.[44][45] Loš standard obrazovanja u državama kao što je Džarkhand takođe povećava verovatnoću da će se ljudi okrenuti iracionalnim sujevernim verovanjima, poput veštičarenja, da bi objasnili iznenadne smrti, bolesti ili neuspeh useva u svojim zajednicama.[46]

Prikriveni motivi za progon

uredi

Lov na veštice je često uobičajena šema za otimanja zemlje i imovine od žena, motiv koji je obično prikriven predstavljenim sujeverjem.[47][48] To je zato što željenu zemlju i resurse u vlasništvu neudatih, obično udovica i žena bez dece lakše stiču nakon lova na veštice od strane ljubomornih komšija i članova porodice. Na primer, označenoj kao 'veštica' može biti uskraćeno pravo da poseduje imovinu. Može biti primorana da napusti svoju zemlju u strahu od napada, tako što će biti prognana iz sela ili ubijena.[49]

Rešavanje ličnih razmirica i sporova može biti reševano kroz optužbe za i sprovođenje lova na veštice. Otvorene, prirodno asertivne i konfrontirajuće žene češće će biti ciljane i etiketirane kao veštice kao način da ih ućutkaju ili deluju na osnovu dugotrajne ljutnje prema njima.[50] Bilo je slučajeva u kojima je odbijanje žene da prihvati ponude da ima seks dovelo do toga da je muškarac iz osvete označi kao vešticu, što je znatno olakšalo da se žena izoluje iz sela te da je seksualno iskoriste.[51]

Neke feministkinje su tvrdili da je osnovna želja da se potčine žene koje predstavljaju pretnju patrijarhalnoj strukturi ruralnih indijskih društava ključni faktor u postojanju savremenog lova na veštice. Tanvi Jadav, na primer, tvrdi da se brutalne metode fizičkog i psihičkog kažnjavanja optuženih veštica, kao što su premlaćivanje, sramoćenje i linč, koriste za namerno terorisanje i ućutkivanje žena koje bi inače mogle da osporavaju ili govore protiv patrijarhalnih normi.[52] Sikha Das takođe napominje da je veća verovatnoća da će mlade, nezavisne i čvrste udovice biti žigosane da su veštice kao način da se kazne zbog pravljenja iskoraka van tradicionalnih očekivanja od žena u njihovom statusu.[53]

Pokušaji da se okonča lov na veštice

uredi
 
Birubala Raba vodi organizaciju koja širi svest protiv lova na veštice

Pokušaji da se stvori zakonska regulativa koja bi sprečila i eliminisala praksu lova na veštice učinjeni su na nacionalnom i državnom nivou. Na primer, indijska država Džarkand je 2001. godine donela Zakon o sprečavanju veštica (Daain) kako bi „eliminisali „mučenje, ponižavanje i ubijanje“. Pored toga, zakon kriminalizuje rituale koje izvode magovi za koje se veruje da identifikuju i „leče“ veštice.[54] Vlada je 2021. godine pokrenula projekat Garima koji ima za cilj suzbijanje lova na veštice „osnaživanjem“ žrtava pružajući im savjetovanje, obuku o radnim vještinama i mogućnosti za život. Projekat takođe ima za cilj širenje svesti među ugroženim zajednicama u cilju sprečavanja lova na veštice.[55] Trenutno 6 država u zemlji ima posebne zakone koji ciljaju na lov na veštice: Radžastan, Džarkand, Čatisgar, Bihar, Odiša i Asam, dok Maharaštra i Karnataka imaju zakone koji tretiraju temu lova na veštice skupa sa drugim prisutnim sujeverjima.[56][57]

Međutim, ukupna efikasnost zakonodavstva protiv lova na veštice dovedena je u pitanje. Prvo, većina zakona donesenih za borbu protiv lova na vještice donesena je samo na državnom nivou, a centralna vlada Indije tek treba da donese poseban zakon koji se odnosi na ovu praksu. Redak pokušaj da se zaustavi ovaj zločin na saveznom nivou bilo je uvođenje zakona o sprečavanju lova na veštice od strane indijskog političara Ragave Lakhanpala u parlamentu 2016. godine, međutim, zakon još nije usvojen.[58]

Primena usvojenih zakona je takođe loša, jer je samo 2 odsto počinilaca osuđeno.[59] Prijavljeni slučajevi su često odbačeni zbog nedostatka odgovarajuće istrage, svedoka ili zbog 'kompromisa' postignutog između žrtve i počinioca.[60] Štaviše, većina slučajeva nije dokumentovana jer je siromašnim i nepismenim ženama teško da putuju iz izolovanih regiona da prijave slučajeve policiji i da dolaze ponovo na pozive policijskih snaga.[61] Iz ovih razloga, aktivisti su se zalagali za društvena rešenja koja ciljaju na sujeverje i iracionalnost prisutnu u zajednicama, podržavaju žrtve i ciljaju na korene problema, umesto da zauzmu striktno legalan pristup kao rešenje za eliminaciju lova na vještice.[60]

Nevladine organizacije poput Centra za socijalnu pravdu (CSJ) koriste pravni sistem da se bore za prava i imovinu žena i marginalizovanih ljudi, koji su napadnuti u lovu na veštice. Druga organizacija, ANANDI, gradi solidarnost među žrtvama lova na veštice ili osoba koje žive u područjima gde su žene često meta. Pojedinačni aktivisti su takođe imali značajan uticaj na borbu protiv lova na veštice. Na primer, Birubala Raba, koji vodi organizaciju koja širi svest protiv lova na veštice pod nazivom [Ona i njen tim su proveli poslednjih 15 godina u kampanji protiv ove prakse.[62][63] Rabha je imala ključnu ulogu u donošenju Zakona o lovu na veštice u Asamu (zabrana prevencije i zaštite), za koji mnogi kažu da je najstriktniji indijski zakon protiv lova na vještice i 2021. godine dobila je priznanje za svoj rad od strane Vlade Indije sa prestižnom nagradom Padma Shri.[63][64][65]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  2. ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  3. ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-03. 
  4. ^ „The Indian woman who hunts the witch hunters”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016-04-09. Pristupljeno 2023-01-03. 
  5. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  6. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  7. ^ Phutela, Apoorva (2022-04-06). „Witch Hunting Trials: A Gendered Practice Of Punishment That Continues Even Today”. Feminism in India (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-25. 
  8. ^ „In Rural India, Protecting Women From Witch Hunting, and an Impending Flood”. Pulitzer Center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  9. ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Pristupljeno 2022-12-20. 
  10. ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  11. ^ Archer, W G (1979). The Santals: Readings in Tribal Life. New Delhi: Concept Publishing Company. .
  12. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  13. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  14. ^ a b Skaria, Ajay (maj 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — preko Gale Academic Onefile. 
  15. ^ a b „Witch Trials in British India”. blogs.bl.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-11. 
  16. ^ Skaria, Ajay (maj 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — preko Gale Academic Onefile. 
  17. ^ a b Skaria, Ajay (maj 1997). „Women, witchcraft and gratuitous violence in colonial Western India”. Past & Present (155): 109—141. doi:10.1093/past/155.1.109 — preko Gale Academic Onefile. 
  18. ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (na jeziku: engleski). 
  19. ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (na jeziku: engleski). 
  20. ^ Sinha, Shashank (2007). „Witch-Hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly. 42 (19): 1672—1676. ISSN 0012-9976. JSTOR 4419566. 
  21. ^ Shashank, Sinha (2007-05-12). „1857: Witch-hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly (na jeziku: engleski). 
  22. ^ Mallick, Ata (2017). „Santal Women and the Rebellion of 1855 in Colonial India”. ANTYAJAA: Indian Journal of Women and Social Change. 2 (1): 9—28. doi:10.1177/2455632717723490 — preko JSTOR. 
  23. ^ Sinha, Shashank (2007). „Witch-Hunts, Adivasis, and the Uprising in Chhotanagpur”. Economic and Political Weekly. 42 (19): 1672—1676. ISSN 0012-9976. JSTOR 4419566. 
  24. ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-03. 
  25. ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Pristupljeno 2022-12-20. 
  26. ^ Suresh, Mayur (6. 12. 2019). „Day Thirteen | Witch-branding in Eastern India”. 16 Days Blogathon. Pristupljeno 31. 1. 2023. 
  27. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  28. ^ a b Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  29. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  30. ^ „Crime in India - All Previous Publications | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Pristupljeno 2022-12-20. 
  31. ^ „Crime in India Table Contents | National Crime Records Bureau”. ncrb.gov.in. Table 13A. Pristupljeno 2023-06-05. 
  32. ^ „Motives of Murder 2019” (PDF). National Crime Records Bureau. 
  33. ^ „Motives of Murder 2020” (PDF). National Crime Records Bureau. 
  34. ^ „Motives of Murder 2021” (PDF). National Crime Records Bureau. 
  35. ^ „India's 'witches' victims of superstition, poverty – DW – 07/26/2019”. dw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  36. ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  37. ^ „In Rural India, Protecting Women From Witch Hunting, and an Impending Flood”. Pulitzer Center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  38. ^ „Five women killed in India by villagers suspecting witchcraft”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-08-08. Pristupljeno 2023-01-28. 
  39. ^ „Hundreds accused after woman is burned alive 'for being a witch' in Indian village”. The Independent (na jeziku: engleski). 2022-11-11. Pristupljeno 2023-01-28. 
  40. ^ Ravi, Salman (2009-10-20). „Village 'witches' beaten in India”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  41. ^ „Three 'witches' kill themselves”. BBC News (na jeziku: engleski). 2003-10-24. Pristupljeno 2023-01-28. 
  42. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  43. ^ Borah, Lekha; Das, Madhushree (2019-11-25). „Witch-Hunting in Assam: Myth or Reality”. Space and Culture, India (na jeziku: engleski). 7 (3): 99—114. ISSN 2052-8396. doi:10.20896/saci.v7i3.566  . 
  44. ^ "World Human Rights Day: Is an India free of witch-hunts possible." Down To Earth, 7 Dec. 2021, p. NA. Gale General OneFile, link.gale.com/apps/doc/A685732782/ITOF?u=ed_itw&sid=bookmark-ITOF&xid=cb86ccb5. Accessed 25 Jan. 2023.
  45. ^ „Witch-hunting driven by class and gender discrimination in tribal areas of India”. RFI (na jeziku: engleski). 2022-02-26. Pristupljeno 2023-01-25. 
  46. ^ Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  47. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  48. ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-03. 
  49. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  50. ^ Borah, Lekha; Das, Madhushree (2019-11-25). „Witch-Hunting in Assam: Myth or Reality”. Space and Culture, India (na jeziku: engleski). 7 (3): 99—114. ISSN 2052-8396. doi:10.20896/saci.v7i3.566  . 
  51. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  52. ^ Yadav, Tanvi (2020-10-31). „Witch Hunting: A Form of violence against Dalit Women in India”. Caste: A Global Journal on Social Exclusion (na jeziku: engleski). 1 (2): 169—182. ISSN 2639-4928. doi:10.26812/caste.v1i2.203  . 
  53. ^ Das, Sikha (mart 2017). „Gender, Power and Conflict of Identities: A Witch Hunting Narrative of Rabha Women”. South Asian Survey. 24 (1): 1—100. doi:10.1177/0971523118783037 — preko SAGE Journals. 
  54. ^ Suresh, Mayur (6. 12. 2019). „Day Thirteen | Witch-branding in Eastern India”. 16 Days Blogathon. Pristupljeno 31. 1. 2023. 
  55. ^ „Greed & Power Override Myth As India's Poorest State Strives To End The Hunting Of Witches By 2023 — Article 14”. article-14.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  56. ^ Mishra, Jigyasa (2023-04-06). „Labelled As Witches In Rajasthan, Women Face Harassment, Torture And Ostracism”. www.indiaspend.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-06. 
  57. ^ „'Human sacrifice' in Kerala: What are the laws on witchcraft in India's states?”. The Indian Express (na jeziku: engleski). 2022-10-13. Pristupljeno 2023-04-06. 
  58. ^ Vidhi (17. 7. 2020). „The Witch Hunt Bill, 2016: Speculations & Urgency”. Vidhi (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-29. 
  59. ^ Saxena, Swati (2007-07-16). „Recourse Rare for Witch Hunt Victims in India”. Women's eNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-03. 
  60. ^ a b Alam, Shamsher; Raj, Aditya (2018-02-22). „Witchcraft and Witch Hunting in India: An Assessment”. SSRN (na jeziku: engleski). Rochester, NY. SSRN 3130547  . 
  61. ^ Bailey, Frederick George 1994: The Witch-Hunt, or the Triumph of Morality. New York: Cornell University Press.
  62. ^ „A witch-hunting survivor crusades to save Assamese women”. Hindustan Times (na jeziku: engleski). 2016-06-14. Pristupljeno 2023-01-31. 
  63. ^ a b „The Indian woman who hunts the witch hunters”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016-04-09. Pristupljeno 2023-01-31. 
  64. ^ „Crusader against witch hunting to be felicitated”. DNA India (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  65. ^ "Padma Awards: 2021" (PDF). Ministry of Home Affairs (India). 25 January 2021. pp. 2–5. Retrieved 31 January 2023.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Лов_на_вештице_у_Индији&oldid=28858829”